Pariz,1935.god. meki povez, 157 strana oštećenja na koricama i povezu a ostalo je u odličnom stanju

fali zadnja korica,prednja se odvojila unutra kompletna odlična 1876 str

BAGDALA KRUŠEVAC - 1960 - 77 STRANA, MEK POVEZ. IMA PODVLAČENJA TEKSTA I OBELEŽAVANJA PASUSA NA MARGINAMA HEMIJSKOM OLOVKOM. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ. NA HRBATU ZALEPLJENA NALEPNICA SA ISPISANIM BROJEM.

Comte Sforza PACHITCH et l`union des Yougoslaves Grof SFORCA PAŠIĆ i savez jugoslovena „Прича о Пашићу је прича о Србији у његово време; а историја те Србије садржи кључ за поприличан број грешака и глупости великих сила. […] Друга половина ове књиге посвећена је теми која је још увек актуелна политика: остварењу идеје о заједници свих Југословена, идеје која је раније била само књижевна и морална. Књига је настала по повратку са семестра проведеног на северноамеричким универзитетима где се аутор – бивши дипломата и министар спољних послова – сусрео са групама Југословена. odlično očuvana DEUTS.3

Izdavač: DRŽAVNO IZDAVAČKO PODUZEĆE `ZORA`, Zagreb Mala biblioteka (urednik: GUSTAV KRKLEC) 99 str. ; 12 x 16,5 cm / Mek povez sa klapnama U knjizi se nalazi posveta prethodnom vlasniku.

Jedinstveni primerak postavke predstave ` Banović Strahinja ` u režiji Petra Teslića Narodno pozorište Zenica u Mostaru sezona 1963/64 I izdanje knjiga korišćena za postavku pozorišne predstave, pa je iz tog razloga dopisivano, podvlačeno smernica za sam tok predstave inače je bila u vlasništvu reditelja Petra Teslićan sa telegramom lično od B.M.Mihiza gde žali što ne može da prisustvuje predstavi i gde čestita premijeru ova knjiga je prava poslastica za kolekcionare uz knjigu na poklon i program sa premijere iz 1963.

članci, kritike, prikazi Niš oko 1930-te listovi potamneli (odnosno cela knjiga) od starosti generalno dobro očuvana bez podvlačenja, potpisa i slično prelep miris tadašnjeg papira

tvrdi povez 1913 128 strane ilustrovana ocuvana

dr. Nemo (Uhliř, Hugo), Trgovsko-gospodarski leksikon, Ljubljana : Umetniška propaganda, 1935 1. del : A-K. - 1935. - 634 str. tvrdokoričena dobro očuvana LARA.1

rad Beograd 1985 odlično očuvana

edicija PESNIKOVOM RUKOM PISANO odlično očuvana kao nova SK.6

H.DŽ.Vels Novi svet lik stvari koje dolaze istorija budućnosti narodno delo antikvarni primerak unutra odlična hrbat se odvojio uz malo zalaganja, odličan priimerak

odlično očuvana kao nova SK.6

XXIII. Tečaj 1865. V Ljubljani 422 strane 51 broj nedostaje po neki list

izdavac prosveta 1947 brosiranii povez na 67 str ocuvana

Izdavac matica Hrvatska 1907 tvrdog poveza na 252 str odlicno ocuvana ZIMA.19/1

Beograd1953 odlično očuvana

ko i kako narode vodi i zavodi, i za čim žudi čovečanstvo, Oliver Kromvel Napolen Tusen Đanbatista Vito, .... Preveo sa nemačkog Mile Pavlović Narodno delo, Beograd,1934. tvrdi povez, zlatotisk, ćirilica. Očuvana

ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ ДУШАН РАДОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БЕОГРАД 2О16 КОЛО 1О8 КЊИГА 725 Р е ф е р е н ц е ПОШТОВАНА ДЕЦО СМЕШНЕ РЕЧИ ДЕШАВА СЕ ЛЕТИТЕ ЗООЛОШКИ ВРТ WESTERN ВУКОВА АЗБУКА БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ ............................................................. Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 25О страница НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра за ПОКЛОН ********** DB53 DB6

Littérature Anglaise par Edmund Gosse kompletno delo odlično očuvana DEUTS.3

I izdanje AUBIER 1942, La Philosophie Francaise entre les deux guerres Louis Lavelle francuska filozofija između dva rata Louis Lavelle Luj Lavel (1883-1951) predstavlja francusku filozofiju u dvadeset godina koje razdvajaju dva svetska rata 20. veka. Ako Bergson i Blondel čine dve izuzetne ličnosti ovog vremena, poreklo ovog briljantnog perioda je u Dekartovoj misli, u kartezijanskim studijama o slobodi, francuskom duhu i racionalnoj potrazi za mudrošću. Dok je hrišćanska filozofija bila prisutna 1930-ih, pojavile su se nove struje. odlično očuvana LOK.1

Berechnung elektrischer Leitungsquerschnitte Friedrich Weickert brosirani povez 75 str ocuvana

do 56.str. room.1

Natošević, 1912/1913. tvrd povez, 392 satrane stanje kao na slikama

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić