BRANKO PAVLOVIĆ FILOZOFIJA NAUKE Priredio - Ilija Marić Izdavač - Plato, Beograd Godina - 2001 460 strana 24 cm Povez - Mek Edicija - Biblioteka Didaskalos Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: FILOZOFIJA I NAUKE O MESTU FILOZOFIJE U NAUKAMA 1. Mesto filozofije u naukama 2. Filozofija ili filozofije 3. Nekoliko posebnih shvatanja 4. Pozitivni duh 5. Mogućnost strogog razdvajanja 6. Poimanje nauke 7. Mesto filozofije prirode 8. Razlike u poimanju nauke DIJALEKTIKA I NAUKE 1. Mogućnost dijalektičke metode 2. Dilema oko dijalektike prirode MARKSISTIČKA DIJALEKTIKA I POSEBNE NAUKE POJAM FILOZOFIJE NAUKE FILOZOFIJA NAUKE 1. Filozofija kao sintetičko znanje 2. Veza filozofije i nauke 3. Perceptivni sudovi, opšti principi i aksiome 4. Filozofske interpretacije naučnih znanja POIMANJE FILOZOFIJE NAUKE 1. Kako nauke mogu biti predmet filozofije? 2. O rastu znanja 3. Problem razgraničenja 4. Pitanje predmetne istinitosti kao pitanje teorije i kao pitanje prakse NAUKA, REALNOST, ZDRAV RAZUM Nauka i realnost Govori Roberta Openhajmera NASTANAK KLASIČNE TEORIJE VEROVATNOĆE Uvod 1. Počeci izračunavanja verovatnoće 2. Najranija etička, logička i metafizička značenja verovatnoće 3. Ars coniectandi Žaka Bernulija 4. Usavršavanje računa verovatnoće 5. Traženje mogućnosti za širu primenu računa verovatnoće 6. Laplasovo konstituisanje klasične teorije verovatnoće i najranije kritike ove teorije FILOZOFIJA NAUKE U FRANCUSKOJ 1. Pozitivna filozofija 2. Eksperimentalna filozofija 3. Francuski logički empirizam 4. Epistemologija 5. Filozofska epistemologija 6. Problem jedinstvenih osnova saznanja 7. Pogled na religiju 8. Pitanje o fundamentalnim kategorijama 9. Problem osnovne nauke 10. Odabrana bibliografija HUMANIZAM I TEHNICIZAM 1. Humanizam kao osnova i kao cilj 2. Čovek tehničke civilizacije 3. Ekspanzija tehničkog 4. Rad i potrošnja 5. Gradovi - Džinovi 6. Mit o tehnici 7. Destruktivna i konstruktivna moć tehnike 8. Socijalizam i tehnicizam 9. Apstraktni i realni humanizam 10. Razlozi optimizma Beleška priređivača Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Dobro očuvana knjiga,korica malo oštećena… K128

uredili: Jason T. Eberl - Kevin S. Decker: ZVJEZDANE STAZE I FILOZOFIJA Mek povez, 318strana, izdavač: JESENSKI I TURK - Zagreb Saga o Zvjezdanim stazama prošla je dug put od kultne TV-serije šezdesetih do današnjeg statusa najvećeg izmišljenog svijeta suvremene popularne kulture. Neumoran i nemiran duh istraživanja koji goni brod Enterprise da bodro kroči kamo još nitko nije pošao oduvijek je svojstven i filozofskom nagnuću. Zvjezdane staze i filozofija imaju istu Prvu direktivu: preispitivati najvrednije ideje iz prošlosti i sadašnjosti i približiti se boljoj budućnosti. Mozgovi dvadeset i jednog profesionalnog filozofa u ovoj su knjizi ušli u warp-pogon kako bi dokučili granice bezgraničnog i pokazali kako su Zvjezdane staze duboko prožete razmatranjima klasičnih i suvremenih filozofskih problema etike, psihologije i metafizike. Svako je poglavlje misaoni eksperiment u kojem se poznata priča stavlja u službu otkrivanja još jednog djelića naše ljudskosti. Mozgovi dvadeset i jednog profesionalnog filozofa u ovoj su knjizi ušli u warp-pogon kako bi dokučili granice bezgraničnog i pokazali kako su Zvjezdane staze duboko prožete razmatranjima klasičnih i suvremenih filozofskih problema etike, psihologije i metafizike. Svako je poglavlje misaoni eksperiment u kojem se poznata priča stavlja u službu otkrivanja još jednog djelića naše ljudskosti. Ovo je filozofska gozba za gledatelje Zvjezdanih staza i sve zaljubljenike u znanstvenu fantastiku. Jedna od najuzbudljivijih stvari u gledanju serijala je prepoznavati filozofska polazišta pojedinih epizoda i filmova. Čitanjem ove knjige to se uzbuđenje produbljuje i produljuje. – Jorge E. Garcia, Pasija Mela Gibsona i filozofija Zvjezdane staze u svim oblicima bile su i ostale jedna od filozofski najfascinantnijih televizijskih filmskih serijala. Zvjezdane staze i filozofiju voljet će i filozofi i vjerni gledatelji. – Richard Hanley, South Park i filozofija

Nikolaj Hartman: NOVI PUTEVI ONTOLOGIJE - MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA Mek povez, 138strana, izdavač: BIGZ - Beograd

Karl Manhajm: IDEOLOGIJA I UTOPIJA biblioteka SAZVEŽĐA - broj 20 Mek povez, 288stana, izdavač: NOLIT - Beograd

Ernst Bloch: TUBINGENSKI UVOD U FILOZOFIJU - biblioteka: SAZVEŽĐA broj 15 Mek povez, 266strana, izdavač: NOLIT - Beograd

Dobro očuvana. Zp

RUS4)430 STRANA.

Roman o nedovršenoj pesmi Izdaje - Narodna knjiga - Beograd Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 6 od 10 Mek povez 146.strana

Opis O autoru Dodatne informacije HERMENEUTIKA KAO POLITIKA. Stenli Rozen (1929–2014), vodeća figura „neanalitičke“ tradicije u Ame­rici, spada u najbolje poznavaoce i najorginalnije tumače celokupne povesti filosofije, koji uvek iznova lično pokazuju neodvojivost razumevanja istorije mišljenja od samostalnog problemskog promišljanja. U Hermeneutici kao politici ne dolazi do izražaja samo nesvakidašnja, koliko neočekivana toliko i ubedljiva kritika postmodernih pozicija, nego i retko viđeno preispitivanje glavnih tokova moderne i savremene filosofije, koji baš u postmoderni nala­ze svoj završetak. https://akademskaknjiga.com/biblioteka/επιμελεια/

U dobrom stanju Nikola Skledar – Čovjek i transcendencija. Antropologijski i socijalno-filozofski ogledi Nakladnik: Hrvatsko filozofsko društvo Biblioteka Filozofska istraživanja, knjiga 11 Zagreb 1988. 213 str. Meki uvez SADRŽAJ 5 Predgovor I. ČOVJEK I NJEGOV OPSTANAK 11 Pitanje o čovjeku 21 Samointerpretacija čovjekova opstanka 33 Filozofija čovjeka i čovječnost 41 Čovjek i natčovjek 49 Čovjek i Bog 61 II. FILOZOFIJA, ZNANOST I DRUSTVO 63 Znanost o društvu i socijalna filozofija 81 Filozofija društvenih znanosti 87 Društvene promjene i inteligencija 101 Bolest i zdravlje suvremenog društva i čovjeka 113 III. RELIGIJA I DRUŠTVO 115 Mit i religija 127 Netrpeljivost i tolerancija 135 Utopija i teokracija 147 Drama ateizacije i kriza religije 163 IV. SUVREMENA TEOLOGIJA I AKTUALNI DRUŠTVENI PROBLEMI 165 Službena teologija i društvena kretanja 175 Teologija i ekologija 183 Drugi vatikanski sabor i dijalog s »izmima« 195 Umjesto zaključka — pledoyer za dijalog 205 Zusammenfassung 209 Bilješka o tekstovima 211 Kazalo imena

Izdavač Bigz Meki povez 230 stranica M4

Sergije Bulgakov. `Filosofija privrede.` Ruski bogotražitelјi. Beograd: Logos, 2015. 256 str. ; 20 cm. Kupljeno novo, jednom prelistano.

odlično očuvana im3

U dobrom stanju Veliko zaveštanje / Fransoa Vijon izbor i prepev Stanislava Vinavera Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1960 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1960 (Beograd : Kultura) Fizički opis 192 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vinaver, Stanislav, 1891-1955 = Vinaver, Stanislav, 1891-1955 Marić, Sreten, 1903-1992 = Marić, Sreten, 1903-1992 Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 53, knj. 362 Prevod dela: Le grand testament / François Villon Str. 5-53: Fransoa Vijon / Sreten Marić Pogovor prevodioca: str. 143-159 Komentar prevodioca: str. 161-188. Predmetne odrednice Villon, François, 1431-1463

Izdavač Prosveta Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 206 stranica M4

Odlicno ocuvano... Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980), bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Biografija Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovetaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Sartrova metafizika Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja.[7] Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Mučnina i egzistencijalizam Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije posve ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u glasovitom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939.) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Sartr i Drugi svetski rat Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći sleva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Sartr i komunizam Sartr (sredina) sa Simon de Bovoar i Če Gevarom Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943.). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kome je trebalo raskrinkati američke ratne zločine. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Sartr i književnost Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži glasovitu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera.[9] Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalistizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuirao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.[10] Sartr je sahranjen na pariskom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nakim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnjenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“.

Odlično očuvana knjiga nikad korišćena. Sifra adp1.5

biblioteka ZODIJAK dobro očuvana TOR.8

VELIKA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA flekave strane po obodu unutra odlično očuvane PROL.20/6

Izdavač: RENDE Pesme opisuju nesigurne korake jedne tinejdžerke kroz društvene predele čiji deo ona pokušava da postane.

U dobrom stanju Tri studije o Hegelu / Theodor W. Adorno ; [preveo Aleksa Buha] Jezik srpski Godina 1972 Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1972 (Tuzla : Grafičar) Fizički opis 181 str. ; 21 cm Biblioteka Logos Karton sa omotom Prevod dela: Drei Studien zu Hegel Pogovor: str. 137-181 Primjedbe i uputstva: str. 129-130 Bibliografija: str. 130-134. Predmetne odrednice Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, 1770-1831 Adorno, Teodor V., 1903-1969 Adorno, Theodor W., 1903-1969

Knjiga odlično očuvana G1 FRIDRIH HELDERLIN HLEB I VINO IZABRANE PESME SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 3 FRIDRIH HELDERLIN (1770-1843) genijalni nemački pesnik. Godine 1790-1791 živi za/Jedno sa vršnjakom i dalekim rođakom, filozofom /H e g e l o m/ i s` nešto mlađim, pesnikom /Š e l i n g o m/, u augustinskoj sobi tibingenskog Seminara `u opštoj zajednici`. Хелдерлинова јединствена људска и песничка судбина трагична је и потресна. Vrhunac stvaralaštva dostiže sa trideset pet godina i povlači se u odricanje... Umire u Tibingenu 35 godina posle po/Mračenja uma, /i z o l o v a n!/ od sveta i života... (Mihajlo Grušić) ......................................................... Među pesnicima Helderlin danas stoji u prvom redu. ********* Zašto? Savršena je i /d i v n a/ lepota njegovih pesama, a kroz njegovo delo i njegovo biće /o b j a v lj u j e/ se sama esencija pesništva !!! HLEB I VINO Hajneu I Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica i zubljama ukrašena šumno proHuje kola. Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi, a razborita glava odmerava dobit i štetu zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća i tvorevina ruku, počiva radeni trg. Al zvuče st/Rune negde daleko u vrtovima; možda neko za/Ljubljen svira tamo, il Usamljenik na daleke se prijatelje seća, i mladosti; a česme u stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju. Mirno od/Jekne zvona zvuk su/Mračnim vazduhom, a noćobdija prati časove, uz/Vikne broj. Evo i povetarca, po/Kreće vršike gaja, gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec po/Tajno stiže sad; sanjarska stiže noć, puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima, tužna i krasna gore nad brdskim visovima.... ............................................. G R O B LJ E Pre/Tiho mesto, zeleno od trave, gde leže muž i žena i gde krstovi stoje, kud ispraćaju prijatelje moje, gde prozorska se svetla sjaje. Kad te u podne neba svetiljka obaSJAva, kada proleće često onde nađe stan, kad oblak duhovni, siv, vLažan, proHITAva i zaJedno s lepotom proMiče blago dan! Kako je tiho kraj sive ograde duge, nad kojom drvo teško od roda je nadneseno; plodovi crni, rosni, lišće pre/Puno tuge, ali veoma lepo voće je zbijeno. Onde u crkvi tišine tamne ima i oltar je u ovoj noći mali, još su unutra neke lepe stvari, a leti cvRčci glase se poljima. Kad onde neko sluša paroha, dok veran krug prijatelja uNaokolo stoji, uz PokoJnika, kakav tu sopstven život poStoji i koji duh, dok svak je neOmetano smeran. .................................................. ЗА МНОМ СУ ВЕЋ ЛЕПОТЕ... За мном су већ лепоте овог света, весеље младо мину још пре толико лета! Април и мај и јул давно се скрише; шта сам сад? - ништа; не живи ми се више! V r s a n prevod sa nemačkog/ V r s n i prevodioci/ BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ i IVAN V. LALIĆ Predgovor: PJER BERTO Napomene: MIRKO KRIVOKAPIĆ КЊИГА ИЗ ЛЕГЕНДАРНОГ ПЛАВОГ КОЛА СКЗ ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 295 СТРАНИЦА БЕЗ ШТАМПАРСКИХ ГРЕШАКА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПЕЧАТА КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК из 1993. ********

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA BIGZ Beograd 1991 kao NOVA nečitana

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 1979. Q