Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
26-50 od 49517 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočašće za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.
U dobrom stanju Veliko zaveštanje / Fransoa Vijon izbor i prepev Stanislava Vinavera Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1960 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1960 (Beograd : Kultura) Fizički opis 192 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vinaver, Stanislav, 1891-1955 = Vinaver, Stanislav, 1891-1955 Marić, Sreten, 1903-1992 = Marić, Sreten, 1903-1992 Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 53, knj. 362 Prevod dela: Le grand testament / François Villon Str. 5-53: Fransoa Vijon / Sreten Marić Pogovor prevodioca: str. 143-159 Komentar prevodioca: str. 161-188. Predmetne odrednice Villon, François, 1431-1463
Naslov: Zvučna čitanka za 7. razred - Jezero na Zelengori Autori: Petar Gudelj i Milovan Rapajić Izdavač: Naučna knjiga / Diskos, Beograd U ponudi je komplet od četiri gramofonske ploče koje predstavljaju zvučnu čitanku za sedmi razred osnovne škole. Komplet je dobro očuvan. Na omotu ploča postoje oštećenja. Same ploče su lepo očuvane. Ploče šaljem poštom nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi.
Knjiga odlično očuvana G1 FRIDRIH HELDERLIN HLEB I VINO IZABRANE PESME SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 3 FRIDRIH HELDERLIN (1770-1843) genijalni nemački pesnik. Godine 1790-1791 živi za/Jedno sa vršnjakom i dalekim rođakom, filozofom /H e g e l o m/ i s` nešto mlađim, pesnikom /Š e l i n g o m/, u augustinskoj sobi tibingenskog Seminara `u opštoj zajednici`. Хелдерлинова јединствена људска и песничка судбина трагична је и потресна. Vrhunac stvaralaštva dostiže sa trideset pet godina i povlači se u odricanje... Umire u Tibingenu 35 godina posle po/Mračenja uma, /i z o l o v a n!/ od sveta i života... (Mihajlo Grušić) ......................................................... Među pesnicima Helderlin danas stoji u prvom redu. ********* Zašto? Savršena je i /d i v n a/ lepota njegovih pesama, a kroz njegovo delo i njegovo biće /o b j a v lj u j e/ se sama esencija pesništva !!! HLEB I VINO Hajneu I Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica i zubljama ukrašena šumno proHuje kola. Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi, a razborita glava odmerava dobit i štetu zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća i tvorevina ruku, počiva radeni trg. Al zvuče st/Rune negde daleko u vrtovima; možda neko za/Ljubljen svira tamo, il Usamljenik na daleke se prijatelje seća, i mladosti; a česme u stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju. Mirno od/Jekne zvona zvuk su/Mračnim vazduhom, a noćobdija prati časove, uz/Vikne broj. Evo i povetarca, po/Kreće vršike gaja, gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec po/Tajno stiže sad; sanjarska stiže noć, puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima, tužna i krasna gore nad brdskim visovima.... ............................................. G R O B LJ E Pre/Tiho mesto, zeleno od trave, gde leže muž i žena i gde krstovi stoje, kud ispraćaju prijatelje moje, gde prozorska se svetla sjaje. Kad te u podne neba svetiljka obaSJAva, kada proleće često onde nađe stan, kad oblak duhovni, siv, vLažan, proHITAva i zaJedno s lepotom proMiče blago dan! Kako je tiho kraj sive ograde duge, nad kojom drvo teško od roda je nadneseno; plodovi crni, rosni, lišće pre/Puno tuge, ali veoma lepo voće je zbijeno. Onde u crkvi tišine tamne ima i oltar je u ovoj noći mali, još su unutra neke lepe stvari, a leti cvRčci glase se poljima. Kad onde neko sluša paroha, dok veran krug prijatelja uNaokolo stoji, uz PokoJnika, kakav tu sopstven život poStoji i koji duh, dok svak je neOmetano smeran. .................................................. ЗА МНОМ СУ ВЕЋ ЛЕПОТЕ... За мном су већ лепоте овог света, весеље младо мину још пре толико лета! Април и мај и јул давно се скрише; шта сам сад? - ништа; не живи ми се више! V r s a n prevod sa nemačkog/ V r s n i prevodioci/ BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ i IVAN V. LALIĆ Predgovor: PJER BERTO Napomene: MIRKO KRIVOKAPIĆ КЊИГА ИЗ ЛЕГЕНДАРНОГ ПЛАВОГ КОЛА СКЗ ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 295 СТРАНИЦА БЕЗ ШТАМПАРСКИХ ГРЕШАКА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПЕЧАТА КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК из 1993. ********
2002; Broširani povez; ćirilica; 16 x 23,5 cm.; 323 str Zbornik vekovnih maštarija Dušan Radić `U senci Hermesa`. - Stojan Berber `Pesme`. - Dragica Dragojeva `Sazvežđa labuda`. - Jevta Jevtović `Muzejski vernisaži` Akademik, ugledni kompozitor Dušan Radić (1929) sačinio je veoma zanimljivu knjigu - zbornik vekovnih maštarija `U senci Hermesa` (izdavač `Beogradska knjiga`, urednik Miloš Jevtić). Autor u pogovoru kaže: `Ovaj antologijski izbor ne pruža mogućnost proučavanja ?hermetizma?, on je usmeren na doživljavanje te maglovite i zagonetne sfere. Danas prevladava mišljenje da se hermetička tradicija nastavlja kao okultna filozofija kroz magijsku umetnost našeg doba... Verovanje u magiju prethodilo je verovanju u Boga i ostalo je prisutno, kroz mnogobrojne modifikacije, sve do danas. Izgovaranjem određenih reči ili imena prirodne sile su se povinovale čovekovim željama. Misterije života i smrti su postojale shvatljivije..`. Hermes - u helenskoj mitologiji sin Zevsa i Maje, bog pastira i stada, glasnik bogova koji vodi duše umrlih u podzemlje, inspirisao je mnogobrojne velike umove da stvore antologijsko pesničko ili prozno štivo. U knjizi Dušana Radića sabrane su te vekovne maštarije, kao što su one Save Nemanjića, Domentijana, Despota Stefana Lazarevića, Sterije, Njegoša, Save Mrkalja, Mušickog, vladike Nikolaja, ali i Disa, Crnjanskog, Laze Kostića, Nastasijevića, Dučića, Pavića, Bore Ćosića, Pekića, Dedinca, Pope, Rastka Petrovića, Miodraga Pavlovića, i, naravno, velikana iz sveta, kao što su: Rambo, Špengler, Somerset Mom, Mereškovski, Hamvaš... Naravno, na početku knjige Radić opširno govori o korenima magije, o tajni Atlantide, o Svetom gralu, čoveku i njegovim simbolima... Tajna Svetog pisma Beogradski izdavač `Gutenbergova galaksija ` objavila je studiju dr Žarka Vidovića (1921) `Liturgijska tajna Svetog pisma`. Vidović ističe: `Sveto pismo je najpotpunija moguća istorija odnosa između čoveka (ljudi, naroda, zajednica), s jedne strane, i ?Boga nepoznatog?, sa druge strane. Nepoznat je čoveku ne samo Bog, nego i smisao vere i postojanja Boga... Liturgija se zbiva i u čoveku, ali kao sveta tajna drama čovekove suštine i smisla: tajna u koju nije mogla (niti bi ikad mogla) da pronikne, uvidi ili reši nikakve filozofije (moć mišljenja i poimanja). To je tajna same čovekove ličnosti, liturgijska tajna čoveka..`. Vidović ističe da je Sveto pismo značajno po tome što sadrži istoriju odnosa Boga i čoveka, to jest svetu istoriju, i to od samog njenog početka do Hrista, Spasitelja, božanske moći koja je jedina čoveku mogla da otkrije i smisao te istorije... Ova knjiga, veli Žarko Vidović, pokazuje kako se dogodilo da prvi narod koji je hrišćanstvo doživeo i prihvatio u njegovoj punoći budu baš Grci (Jelini, Heleni), a ne Jevreji, narod u kojem su se rodili i Hristos, i apostoli, i Bogorodica, i proroci... Stojan Berber (1942), lekar-kardiolog, doktor medicinskih nauka, ali pesnik i srcem i dušom, objavio je kod beogradske `Prosvete` knjigu `Pesme` - to je njegova, čini se, najzrelija knjiga stihova za koje kritičar Zoran M. Mandić tvrdi da je `ispevana u znaku složene intelektualne igre`. Poslednja pesma u knjizi (`Epilog`)gorka je ispovest pesnikova: `Najlepša pesma se /ne kazuje/ona umire/zajedno sa pesnikom`. Dragica Dragojeva (1952, Omoljica kod Pančeva), autor zapaženog romana `Mama Pajaco`, objavila je ovih dana knjigu `Sazvežđa labuda` (biblioteka `Nova` Slobodana Mašića). To je knjiga ljubavnih priča koju je ispisao zreo prozni pisac i u njoj su sve priče (Poslednji meseci pred razvod, Terezina ikona, Brojanica od žada, Lagana čarolija, Noć između petka i subote, Sanjarenje, Epilog prve priče) istrgnute iz života. Kritička promišljanja `Službeni list SRJ` objavio je knjigu `Kritička promišljanja` Branka Popovića, kritičara i književnog teoretičara od dela i ugleda. Popović je u knjizi sabrao svoje kritike na značajne knjige o kojima je pisao poslednjih godina - knjige proze (Stjepan Mitrov Ljubiša, kralj Nikola, Marko Miljanov, Đilas, Lalić, Komanin, Dragan Lakićević, Gojko Čelebić, Slavko Gordić... o poeziji (Aleksandar Petrov, Vitomir Nikolić), ali i o kritici (Đilas o Njegošu, Raičković o poeziji, Milosav Babović o Njegošu i sledbenicima, Petru Džadžiću...) Jevta Jevtović, istoričar umetnosti, dugogodišnji direktor Narodnog muzeja u Beogradu, objavio je knjigu `Muzejski vernisaži` (izdavač Narodni muzej, urednik akademik Nikole Tasić). To je knjiga posvećenosti jednom poslu i kako kaže prof. dr Miodrag Jovanović u predgovoru - `Muzejski vernisaži` su svedočanstvo i o govorniku - stručnjaku i o vremenu kada se obraćao javnosti. Ona je neobična hronika i istorijska retrospekcija, veli Jovanović. U raznim prilikama i povodima Jevta Jevtović je govorio o umetnosti i umetnicima, našim i stranim i ona je svojevrsna hronika života našeg nacionalnog muzeja. Dučić u Rimu Šesnaesta knjiga biblioteke `Groš` (izdavač `KONRAS`, Beograd, urednik Srđan Stanišić), objavljena ovih dana, delo je Stanislava Sretenovića `Dučić u Rimu` (Dučićev doprinos italijansko-jugoslovenskom zbližavanju). Sretenović je mlad istoričar (rođen 1970), a zapaženi su njegovi prikazi, eseji i intervjui vezani za noviju istoriju (doktorske studije završava u Firenci). Na osnovu literature i arhivskih istraživanja (dragocena mu je za ovaj rad bila knjiga Dučićevi `Diplomatski spisi` koju je priredio i iscrpan predgovor napisao Miladin Milošević). Sretenović smatra da su Dalmacija i Albanija, po Dučiću, bile dve strateški važne tačke sa kojih je Italija mogla da prodire u dubinu Balkanskog poluostrva. Dučić je bio svedok italijanskog podrivanja stabilnosti Jugoslavije, pre svega preko davanja podrške ustaškoj emigraciji, kao i veoma oštrih antijugoslovenskih kampanja u medijima. R. Popović a1
Ljubav prema ženi, prema rodnom kraju, čileanskim ljudima i njihovoj istoriji, ostala je osnovna inspiracija Nerudine poezije. Svako njegovo ostvarenje nosi snažan lični pečat i uvek se može prepoznati po svojoj snazi i neposrednosti. Od svih pesnika koji danas pišu na španskom, Neruda je najviše prevođen, a čak i najstroži književni kritičari smatraju ovog čileanskog nobelovca najvećim liričarem savremene latinskoameričke poezije. Ovaj izbor nastoji da što potpunije prikaže Pabla Nerudu kao ljubavnog pesnika, pa je ovo neka vrsta kompilacije njegovih najlepših i najoriginalnijih pesama. “Dvadeset ljubavnih i jedna očajnička pesma” uzete su u celini, dok je iz “Sto Ijubavnih soneta”, zbirki “Praćkaš zanesenjak”,“Treće boravište”, “Sveopšti spev”, “Elementame ode”, “Kapetanovi stihovi” i drugih uzeto ono što nam se učinilo kao najbolje. Povez: Mek Pismo: Latinica Broj strana: 100 Format: 20 cm po.st.des.1
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.