BAGDALA KRUŠEVAC - 1960 - 77 STRANA, MEK POVEZ. IMA PODVLAČENJA TEKSTA I OBELEŽAVANJA PASUSA NA MARGINAMA HEMIJSKOM OLOVKOM. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ. NA HRBATU ZALEPLJENA NALEPNICA SA ISPISANIM BROJEM.

izdavac nolit 1992 tvrdi povez na 176 str jako lepo ocuvana sa posvetom

rad Beograd 1985 odlično očuvana

edicija PESNIKOVOM RUKOM PISANO odlično očuvana kao nova SK.6

odlično očuvana kao nova SK.6

Description Senka je duboko izdahnula, izašla iz tame i tiho se popela uz stepenice. Da posmatra. Da čeka. Da se najzad osveti. Jedne sparne letnje večeri, detektivka Erika Foster pozvana je na mesto zločina. Poznati lekar, pronađen je ugušen u krevetu, vezanih zglobova, kese navučene preko glave. Nekoliko dana kasnije, pojavila se još jedna žrtva, ubijena na isti način. Istraga će odvesti Eriku do prepredenog serijskog ubice, koji opsesivno prati svoje žrtve pre nego što nađe pravi trenutak da napadne. Sve žrtve su samci, veoma misterioznih života. Zašto je njihova prošlost obavijena velom tajne? I zašto je serijski ubica karika koja ih povezuje? Dok pakleni talas vrućine mori London, Erika vreba tajanstvenog ubicu, spremna na sve da bi ga sprečila da ponovo napadne. Ipak, ona ne zna da je potraga obostrana i da je i njen život u opasnosti.

Description Dabogda te majka rodila – Vedrana Rudan Dabogda te majka rodila Vedrana Rudan nastavlja s misijom podrobnog skandalizovanja javnosti. Ova autorka specifičnog dara da neprestano uznemiruje duhove sistematski se bavi preispitivanjem svega što nam se čini nedodirljivo i sveto. A ima li ičeg nedodirljivijeg, ima li, zaista, ičeg svetijeg, može li uopšte biti većeg tabua od glorifikovane figure Majke? Protagonistkinja najnovije Rudankine knjige. Svojevrsni autorkin alter-ego, jeste žena koja živi u srećnom braku, vodi uspešan posao, ima kćer koju voli i koja tu njenu ljubav iskreno uzvraća. Dakle, reč je o zreloj osobi čija je realnost stabilna, mirna i ugodna. Ali koja ipak, i u šezdesetoj godini, nije u stanju da razreši osnovnu dilemu i pitanje koje je prati tokom celog njenog odrastanja i života. Miris oca-silovatelja dobro joj je poznat. On zaudara na beli luk i bilo vino. Ali koji je to, dođavola, miris majke – miris hladne, neangažovane majke. Koju protagonistkinja istovremeno i voli i mrzi, i koja svoje poslednje dane provodi u skupom staračkom domu, izbezumljujući i porodicu i osoblje neprestanim žalbama na fantomske bolove u kostima?

Description Harmonia Caelestis – Peter Esterhazi Harmonia Caelestis: Kada je Esterhazi posle devet godina rada,konačno objavio roman Harmonia caelestis ( 2000), roman o osamsto godina svoje porodice,bilo je jasno da je reč o izuzetnom delu. Romansijer uvek govori o ocu,ne navodeći njegovo ime,i o viđenju oca iz perspektive najstarijeg sina;očevi ginu,umiru,nestaju,najstariji sin postaje novi otac,ali je ipakjunak romana jedan višestruki otac. Esterhazijev ogromni roman je poema o ocu i naciji,i ibuhvata istoriju Mađarske,ali i Evrope,jer su grofovi Esterhazi u centru zbivanja oviga dela sveta.

TVRD POVEZ Izdavač: Vulkan izdavaštvo Broj strana: 139 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2015. Zamišljena i pisana kao poklon svim dečacima i devojčicama ako vole da čitaju, ova knjiga pripoveda o detinjstvima srpskih vladara. Sva deca, koja su junaci ovih priča, stvarno su postojala. Živela su u onim vremenima u kojima se nije znalo ni za automobile, ni za avione, čak ni za električno osvetljenje. Živela su ta deca davno i drugačije a ipak se, videćete, nisu mnogo razlikovala od današnje dece. Pročitajte sedam priča o srpskim srednjovekovnim vladarima kada su bili deca. L5

Аутор: Ана А. Вукоман, илустрације Весна Моравић Балкански Издавач: Манастир Градац, Брвеник Година издања: 2011 Страна: 61 Повез: меки (са илустрацијама у боји) Писмо: ћирилица Формат: 21 цм Једном давно, негде у Хомољским планинама Србије, у малој брвнари изнад села Деспотовац, живела је једна сиромашна, али сложна породица са дететом. То су били муж Витомир, дрвосеча, његова млада жена Медена и девојчица Вита, дете из мужевљевог првог брака. У брвнару се улазило преко два степеника, најпре у ходник и оставу, где су били одећа и ципеле, а затим у кухињу са шпоретом, дрвеним столом и клупама за седење. Иза преградног зида били су кревети, који се нису видели, али је топао ваздух из кухиње грејао целу брвнару … b4

TORTA NA NEBU - Gianni Rodari Biblioteka VJEVERICA Mladost Zagreb 1981 Povez tvrd Strana 93 Posveta na predlistu S.S.S.

MICEK, MUCEK I DEDEK/ SLATKI POTOK -Mato Lovrak Biblioteka Vjeverica, Mladost Zagreb 1982 god,tvrd povez , latinica , 126 str, u dobrom stanju. Posveta na predlistu S.S.S.

Izdavač: Odiseja Broj strana: 232 Pismo: latinica Povez: meki Format: 14x20 Opis Ronja, kćerka jedinica šumskog razbojnika, živi u zamku u šumi, okružena razbojničkom bandom koju predvodi njen otac. Vreme provodi u šumi gde, pored divljih životinja, žive i fantastična bića: guzuljci, sivi bauci i harpije. Kad Ronja stekne novog prijatelja, nastaju problemi, jer je Birk, osim toga što je jedino dete koje je ikad upoznala i što voli iste stvari kao i ona – i sin vođe suparničke razbojničke bande. „Ronja, razbojnička kći” je priča o zabranjenom prijateljstvu i najčudesnijim, najpametnijim i najmaštovitijim stvorenjima na našoj planeti – deci. po.st.lev.2

Broj strana: 196 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14x20 Godina izdanja: 2014 Riko i Oskar su najneobičniji detektivi koje ćete ikad upoznati. Riko brka levo i desno i strane sveta, ali je tata-mata kad treba primetiti sitnice koje niko drugi ne primećuje. I što je najvažnije – neustrašiv je. Oskar je čisti genije, i, kao i svi genijalci, malo na svoju ruku. Kad njih dvojica udruže svoje klikere, nema misterije koju ne mogu razrešiti. Knjiga Riko, Oskar i tajanstvene senke osvojila je prestižnu Deutsche Jugendliteratur Preis 2009. godine i NASEN nagradu za inkluzivne dečje knjige u Velikoj Britaniji 2011. godine. L2

NOVA KNJIGA U gradu se pojavio novi heroj – policajac po imenu Dogmen! Pratite njegove avanture i saznajte šta je šef dobio za rođendan, kako je Perajko postao veći zloća čak i od mačka Pitija i zašto Dogmen ne voli da se kupa. Zavijaćete od smeha na sav glas! SAMO NAPRED, DOGMENE! U mračnim vremenima… … kada snage novih zlikovaca rastu… … jedino policajac sa glavom psa može da spasi svet.

Tom Gejts, Da Ne Možda. Meki povez.

Dejvid Vilijams - Najgora deca na svetu, tvrdi povez

Autor: Stefan Pastis Žanr: Knjige za decu Pismo: Latinica Broj strana: 294 Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2018. „Moje ime je Promašaj. Timi Promašaj. Ja sam osnivač, predsednik i direktor najbolje detektivske agencije u gradu, možda i u celoj državi. Knjiga koju držite u ruci istorijski je zapis mog detektivskog života. Svaka činjenica u njoj pažljivo je proverena pre objavljivanja. Sve crteže u njoj ja sam nacrtao. Pokušao sam da ilustracije prepustim mom partneru, ali nisu bile baš najbolje.“ Uzmite jedanaestogodišnjeg dečaka po imenu Timi Promašaj - nesvesnog, punog samopouzdanja, direktora najbolje detektivske agencije u gradu, možda i u celoj državi. Dodajte njegovog izuzetno lenjog poslovnog partnera, veoma velikog polarnog medveda po imenu Potpun. Ubacite tu i promašajomobil - segvej Timijeve mame - i ono što dobijate jeste `Potpun i Promašaj d.o.o.`, globalna kompanija koja će Timija učiniti toliko bogatim da njegova mama neće morati da se nervira zbog računa. Naravno, Timijev plan ne uključuje ženu visoku metar i dvadeset čije ime ne sme biti izgovoreno. A ne uključuje ni Rola Tukusa, koji je opsednut svojim odlaskom na Stanfurd, pa nije u stanju da izvede ni najprostiju špijunsku misiju. l3

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Johana Špiri - Hajdi, tvrdi povez

Pet prijatelja u tajanstvenoj pustari, Vulkančić izdanje, meki povez.

Description Psihijatar i sopstveni pacijent u jednom licu čine ovaj roman jedinstvenim u savremenoj srpskoj književnosti. Glavni junak, veran prvoj ljubavi, živi u njoj kao na periferiji života i istrovremeno piše knjigu “kako jedinku osloboditi njenih okova, ako je bez njih uopšte moguće postojanje”. Ono što nije suđeno njemu jeste njegovom rođaku koji sa ženom izuzetne lepote pred slikom Mona Lize u Luvru i u šetnjama po Parizu otkriva snagu ljubavi, lepote i tajne sveta. Kada se glavnom junaku javi ona koju je voleo celog života, ubrzo potom začuje svoj, kao tuđi, glas: “Osmeli se dušo, tvoja nemoć je kapija kroz koju te Bog provodi pripremajući te da se suočiš sa ništavilom iz koga te je doveo u patničke vrtove života” i ugleda jedne oči, jedva razaznajući čije su. Sjajna karakterološka analiza, uverljivost likova, lepota jezika i duhovna snaga ovog romana, čine da se ne ispušta iz ruku do poslednje stranice.

Description Kako smo čuvali Frenki – Mejv Binči Noel je saznao da je njegova smrtno bolesna bivša devojka trudna. Premda nerado, on pristaje da vodi računa o bebi. Uz pomoć čitave mreže pomagača u vidu porodice, prijatelja i suseda. Kao što su Lisa, njegova školska drugarica, i Emili, rođaka iz Amerike. Noel se privikava na svoje nove obaveze. Ali u celu priču se umešala bučna socijalna radnica, preteći da uruši tu neobičnu ali veoma dobru organizaciju. Na Noelu je sada da je ubedi da baš svako iz susedstva ima da ponudi nešto dobro kada se radi o čuvanju Frenki.

Autor: Teri Deri Format: 21 cm Broj strana: 180 Povez: Tvrd Knjiga `XX vek` vas vodi od dana vladavine kraljice Viktorije, sve do nostalgičnih devedesetih, sa svim začuđujućim promenama, neverovatnim pronalascima i onim što se dogodilo u međuvremenu... Želite li da znate: -Ko je šokirao svet pokazujući gaće? -Kako su dva majmuna i pas postali astronauti? -Zašto je otmeni londonski restoran servirao dinstanu mačku? Od sifražetkinja do Bila i Bena, od Čarlija Čaplina do Margaret Tačer, ovo je užasna istorija kakvu dosad niste videli - zato jer ste i vi deo nje! Istorija nikad nije bila toliko užasna!

Autor: L. Frenk Baum Format: 21 Br. stranica: 216 Povez: Tvrd Dve priče: Put za Oz - u kojoj Doroti odlazi na proslavu Ozminog rođendana i usput doživljava nove pustolovine i upoznaje nove ličnosti - odrpanca Dronju, ćerku Gospodara Duge i još mnoge druge... Smaragdni grad, prestonica Oza - u kojoj Doroti dovodi tetka Emu i čika Henrija u Smaragdni Grad baš u trenutku kada Kralj Noma kreće u pohod na Oz, čvrsto rešen da zemlju pokori i opljačka, a narod odvede u ropstvo.