Strip Gusarka {pustolovni strip} Miki Maus, Švrća, Popaj, Bim i Bum, Hogar, Paja Patak SF priča: Isak Asimov - Maskota Hit strana: Bay City Rollers, Silver Convention Igra na tabli: Mini škola Bizmarkov `Kralj njuškala` Moderni gladijatori - Auto trke Napravite sami: Abažuri za stone lampe II Svetski rat: Pakao nad Elbom Ilustrovano: Tunel ispod Monb-lana, Petrograd 1917., Nikolo Paganini Prva smrt Dubrovnika Šta je otrovno na Jadranu? Ocena: 4. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Strip Gusarka {pustolovni strip} Miki Maus, Švrća, Popaj, Bim i Bum, Hogar, Paja Patak SF priča: Isak Asimov - Maskota Hit strana: Bay City Rollers, Silver Convention Igra na tabli: Mini škola Bizmarkov `Kralj njuškala` Moderni gladijatori - Auto trke Napravite sami: Abažuri za stone lampe II Svetski rat: Pakao nad Elbom Ilustrovano: Tunel ispod Monb-lana, Petrograd 1917., Nikolo Paganini Prva smrt Dubrovnika Šta je otrovno na Jadranu? Ocena: 4-. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prodaje se samo krojni arak sa šemama. Časopis nemam. Slike iz časopisa su od ranije. Sadržaj: Goblen šema: Muriljo - Dečaci koji jedu dinju i grožđe Poentles Šema za vez: Vezeni stolnjak, Naslon za stolicu, Abažur Skladište: Magazini 12 Tagovi: krojenje, šivenje, pletenje, vezenje, goblen, heklanje, štrikanje... U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

ROMANI I PRIČE ZA DECU OD 10 DO 12 GODINA Užasna tetka, “najbolja Valijamsova knjiga dosad”, po napisima Gardijana i najprodavanija dečja knjiga u Velikoj Britaniji u 2014. godini. Radnja je smeštena u dvadesete godine prošlog veka, u kojima mlada ledi Stela Saksbi usled sumnjivih okolnosti ostaje sama sa svojom tetkom Albertom koja, proćerdavši svoje nasledstvo, želi da se domogne Stelinog. Tetka voli jednu sovu najviše na svetu i ima san vezan za nju. Stela ima samo nju i tapiju na imanje, koje tetka želi da prisvoji. Prastari batler rukuje se sa cvećem i javlja se na abažur umesto na telefon. Stela ima neobičnog keca u rukavu - duh jednog dečaka zarobljen je u podrumu. I nije strašan, već urnebesno smešan i ključ je za razrešenje porodične misterije! mek povez format 20 cm 411 str

Uzasna Tetka Dejvid Valijams Propolis Books, 2016. 408 ilustrovanih strana. Odlicno ocuvana,kao nova,bez posvete i sl. Užasna tetka, “najbolja Valijamsova knjiga dosad”, po napisima Gardijana i najprodavanija dečja knjiga u Velikoj Britaniji u 2014. godini. Radnja je smeštena u dvadesete godine prošlog veka, u kojima mlada ledi Stela Saksbi usled sumnjivih okolnosti ostaje sama sa svojom tetkom Albertom koja, proćerdavši svoje nasledstvo, želi da se domogne Stelinog. Tetka voli jednu sovu najviše na svetu i ima san vezan za nju. Stela ima samo nju i tapiju na imanje, koje tetka želi da prisvoji. Prastari batler rukuje se sa cvećem i javlja se na abažur umesto na telefon. Stela ima neobičnog keca u rukavu - duh jednog dečaka zarobljen je u podrumu. I nije strašan, već urnebesno smešan i ključ je za razrešenje porodične misterije! vr403

Mek povez, 411 strana, dimenzije 20 cm, 2016. godine izdaje Propolis books Beograd Uzasna tetka najuzasnija je na svetu, a bas zato je ovo zvanicno najcitanija decja knjiga u Velikoj Britaniji za 2014. godinu! Ocaravajuca prica o borbi za sebe i iznalazenju unutrasnje snage za sva iskusenja. Knjiga koja se cita u jednom dahu! Ovo su najekscentricniji i najcudniji likovi od svih dosadasnjih, a puni humora, srcanosti i topline. Valijams ne vara decu da je citav svet sladak i svetao i, pored izuzetnog humora, to je razlog zbog kojeg ga deca sa svih meridijana vole. Radnja je smestena u dvadesete godine proslog veka, u kojima mlada ledi Stela Saksbi usled sumnjivih okolnosti ostaje sama sa svojom tetkom Albertom koja, procerdavsi svoje nasledstvo, zeli da se domogne Stelinog. Tetka voli jednu sovu najvise na svetu i ima san vezan za nju. Stela ima samo nju i tapiju na imanje, koje tetka zeli da prisvoji. Prastari batler rukuje se sa cvecem i javlja se na abazur umesto na telefon. Stela ima neobicnog keca u rukavu – duh jednog decaka zarobljen je u podrumu. I nije strasan, vec urnebesno smesan i kljuc je za razresenje porodicne misterije!Sa poukom da je ponekad jedan poseban prijatelj, ma koliko drukciji bio, jedino sto je potrebno da se iz bitke izađe kao pobednik.

Autor - osoba Lyotard, Jean-François, 1924-1998 = Liotar, Žan-Fransoa, 1924-1998 Naslov Fenomenologija / Žan-Fransoa Liotar ; prevod Mirjana Zdravković ; redakcija i predgovor Milan Damnjanović Jedinstveni naslov ǂLa ǂphénoménologie. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1980 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 140 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Zdravković, Mirjana Damnjanović, Milan, 1924-1994 = Damnjanović, Milan, 1924-1994 Zbirka Filozofska biblioteka ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: La phénoménologie / Jean-François Lyotard Liotar i njegov prikaz fenomenologije: str. 5-[7] Izabrana bibliografija: str. 139-140. Predmetne odrednice Fenomenologija Filozofska biblioteka — Zašto „fenomenologija“? – Izraz označava izučavanje „fenomena“, to jest onoga što se pojavljuje u svesti, onoga što je „dato“. Treba proučiti tu datost, proučiti „samu stvar“ koja se opaža, na koju se misli, o kojoj se govori, a da se pri tom izbegne stvaranje hipoteze kako o odnosu koji povezuje fenomen sa bićem čiji to fenomen i jeste, tako i o odnosu koji fenomen sjedinjuje sa Ja za koje on predstavlja fenomen. Nije potrebno pokazati parče voska da bi se izgradila filozofija o rasprostrtoj supstanciji, kao što za filozofiju nije potrebna a priorna forma čulnosti, treba se zadržati na samom parčetu voska, bez ikakvih pretpostavki, opisati ga samo onakvog kakvim nam se pokazuje. Tako se u okviru fenomenološke meditacije ocrtava jedan kritični trenutak, izvesno „poricanje nauke“ (Merlo-Ponti), koje se sastoji iz odbijanja da se pređe na objašnjenje: jer objasniti crvenu boju ovog abažura znači prenebreći je upravo kao ovu crvenu boju koja se pokazuje na ovom abažuru, povodom koje ja razmišljam o crvenoj boji; znači postaviti je kao elektromagnetno vibriranje datog intenziteta, znači postaviti na njeno mesto „nešto“, što je za fizičara predmet, a što za mene uopšte ne predstavlja „samu stvar“. Uvek postoji nešto prerefleksivno, nereflektovano, prepredikativno, na koje se oslanja refleksija, kao i nauka, što ona vešto prikriva svaki put kada želi da opravda samu sebe. (Liotar: Iz Fenomenologije) Sadržaj: - PRVI DEO - HUSERL - Ejdetika - Pshihologistički skepticizam - Suštine - Ejdetska nauka - Transcedentalno - Problematika subjekta - Redukcija - Čisto ja - Čisto ja, psihološko ja, kantovski subjekt - Svet života - Lebenswelt - Beleške o Huserlu i Hegelu DRUGI DEO - FENOMENOLOGIJA U HUMANISTIČKIM NAUKAMA - Uspostavljanje odnosa - Fenomenologija i psihologija - Introspekcija - Refleksija - Internacionalnost i ponašanje - Psihologija oblika - Problem tela - Fenomenologija i fiziologija - Fenomenologija i psihoanaliza - Fenomenologija i sociologija - Izvorno društveno kao osnova razumevanja - Pojedinac i društvo. Etnološki problem - Fenomenologija i istorija - Istorično-Filozofija i istorija - Istorija nauke i istoričnost - Fenomenologija i marksizam - Treći put - Smisao istorije mek povez , format 14 x 20 cm , latinica, 140 strana, Jean-François Lyotard (Versailles, 10. kolovoza 1924 – Pariz, 21. travnja 1998) je bio francuski filozof, sociolog i književni teoretičar. Njegov interdisciplinarni pristup uključuje teme poput znanja i komunikacije, ljudskog tijela, moderne i postmoderne umjetnosti i književnosti, kritičke teorije, glazbe, filma, vremena i memorije, svemira, urbanog i ruralnog te veze između estetike i politike. Danas je najpoznatiji po svom radu na teoriji postmodernizma koju je iznio tokom 70-ih godina te po analizi utjecaja postmodernosti na ljudsko stanje. Zajedno sa Derridom, Châteletom i Deleuzeom, Lyotard je osnovao Collège international de philosophie. Preminuo je 1998. godine od posljedica leukemije. MG94 (L)

GEJAK GLANCA GULJARKE M. T. VID (MIROLJUB TODOROVIĆ) R e f e r e n c e Ko Ti šmirgla uši BlefiraŠ Prokužio Grebeš se bre Bakutani Mrcine Sitna munđa Ne baroniši Skroziram te Samo šetaš gaće Brišeš blindera Puštaš vodu Čim Ti smeste Dva tri aplauza (šamara!) Trokiraćeš Glonđa Jajara Kališ (Kalemegdan) Zrakam Kulov Kulovčina Naćirisana ćupa Liht leševi Kamenci Labrnja Bulahetke Forpasi Sveži fazon Đanišeš Burazer Ukebali me Dok sam gotovio f i k s Glodari Guša Zabašuriti Ispevam Ušorati se Fanfulja Kužim Skiknuti Šatronada Akumuliram Krletan Đanišem Ždrakam Pletem svoju igru Brisnem kroz prozor Unerediš se Tikva (glava) Ševak Skot Kokadžija Delirko Bunarenje Debeli ulov Strogi fol Truli strendžeri (stranci!) Pamet da Ti stane Ko Ti je rekao da je kamenjarka ? Zagrizao sam Nabacim se Odmrznem auspuh Nisam kandilo Zgotovim je brzo Prodam dva tri fazona Onjušimo se malo Filcujem je pa u gajbicu Zezamo se tako celo veče Odradim četiri puta ! Ronđa personala Počne da mi peva Naravno, nisam gejak Kljun (policajac) Falš Buzdovančine Bulja Nek rikne od muke Blefiraj Kapiraš Šljakator Imaš petlju ! Nisam fenjer ! Stari sam klikeraš Ko bi rekao da je kamenjarka ! Pošizio sam načisto ! Rikne od muke Nisam fenjer ! Gotivna treba Gajba Nisam gedža ! Ko žuti sam zagoreo Šalin Samo što se napenalim ! Ispucavam fazone Švorc sam Bajbokana Brzovozni t u c ! Tapkam Čaršija ........................ Ko te trti seronjo ko ti šmirgla uši kad si tako bled misliš da si dasovan glavni frajer super fazoner ako svako veče vataš zjala kobajagi mutan provetravaš ukandisane giljarke na štrafti i kod `konja` odvajaš žvaku sa još dva tri levaka vonjiferišeš narod alijeriš okolo s namontiranom pišom ! ............................................ Riba je garagabor najobičniji kamen ni mrtvaku se za njom ne bi digla gata ................................................. Naližem se ko bandera litar rubviza već mi uzme pamet .................................................. Klošarim niko neće trubača nema gaže nema kerije nema fukse nema trave Riba lačo ziher ću je zgotoviti ! ..................................................... Kopčaš li ili si lokvar ! Tek tada ukopčam da je časna seka ! Je si li Ti kulove sekin abažur Čim zapišti slobodanka ti presečeš krivinu ! A bio si robija pre kaveza ! Diplomirao sa desetom ribom a ona na akuširanje ! .......................................................... Pažnja !!! Pažnja !!! Pažnja !!! Š a t r o v a č k i g o v o r !!! Ilustracije Latinica Broš 92 stranice Na drugoj/trećoj stranici nečije ime kao pečaT ODLIČAN PRIMERAK R e t k o !!!

Opis proizvoda „A nula je božansko delo; / nula je točak svoga roda; / nula je duh i telo / čamac, veslo i voda“, zapisao je Danil Harms.Da li se išta u bivanju promenilo tokom proteklih stotinak godina od kada su nastali ovi stihovi? Skoro pa ništa – utisak je koji ostavlja Palinodija libo odbrana. Jer, „i nadalje smo obličja sazdana od gladi i straha, od drugih životinja nimalo bolja“ (Spasti se). Čini se da je autor pesama razastrtih po „zelenom panteonu“ na tragu te nule. „Znači, ovako izgleda nula, naša i čovečja“ (Nula), ona koja je zapravo krug, jer u vodu bačen kamenčić pravi krug na površini. A znano je da svaki krug rađa misao, pa misao, izazvana krugom, „priziva iz mraka prema svetilu“.Tako kroz spregnuti, škrti lirski izraz blesnuše nanovo likovi Save Mrkalja i njegova Jelena Dijaković, zaboravljeni slikari karlovački – malteški vitez Emil Krenajz, revolucinarka Mirjana Maljušević i metresa Irma Poturičić, čija lepota u pesnikovim snovima pleni čežnjom sa vremenske dis-tance od skoro jednog veka. Irma je ognjem slikama svojim sama presudila, potvrđuje istorija koja se „svojih Jefimija više ne seća“, a autor ovih stihova ipak se odvažio da ih na uvid ponu-di njoj, istoriji, i svakome ko još drži do stihovanja. Uprkos onima koji odapinju strele prema Ludom gavranu i „ćutanjem se dižu da bi pozdravili promene“ – varljive blagodati novog doba (Kraj istorije i poslednji čovek).Ima li igde pod naslovima Palinodije libo odbrane danas toliko favorizovanog lirskog subjekta?Da nije doživeo sudbinu Hiatus kraljice, koja „tek što je bila, a već je nema“, ili možda tumara po rubovima svakodnevnog teatra, svestan da „nikako neće uspeti da izbegne sledovanje koje se na haljama presijava kao zlatna lenta“? Biće ipak da se vešto „u pesmi skriva“, pa tek ponekad proviri iz zapitanosti Umora, enigme Osmice, praznine svoje stolice, zaškilji s nevericom na svet koji mu se otkriva „ispod abažura“, Iz ljušture ili sa Belješeva. Ali ni od čega ne strepi, nikuda više plavetnilom ne hita, budući da odavno već nije „dete voda“, tek samo „čuvar basme koja mu je poverena“ dok se „rve sa nasleđem nečije kosti i darom zaborava“. Valjda zato spokojno očekuje svoje „ništa“, tj. onu nulu i „čudo sa oltara“ koje mu po svemu zapisanom među ovim koricama pripada. Jer – gde je palinodija, tu je i odbrana.

Predivna zbirka poezije Nenada Vojvodića koja govori o nulama, a zapravo krugovima, mislima i kamenčićima koji su na tom tragu. Uživajte u ponovo oživljenim likovima naše prošlosti na jedan nesvakidašnji način. A nula je božansko delo; / nula je točak svoga roda; / nula je duh i telo / čamac, veslo i voda, zapisao je Danil Harms. Da li se išta u bivanju promenilo tokom proteklih stotinak godina od kada su nastali ovi stihovi? Skoro pa ništa – utisak je koji ostavlja Palinodija libo odbrana. Jer, „i nadalje smo obličja sazdana od gladi i straha, od drugih životinja nimalo bolja“ (Spasti se). Čini se da je autor pesama razastrtih po „zelenom panteonu“ na tragu te nule. „Znači, ovako izgleda nula, naša i čovečja“ (Nula), ona koja je zapravo krug, jer u vodu bačen kamenčić pravi krug na površini. A znano je da svaki krug rađa misao, pa misao, izazvana krugom, „priziva iz mraka prema svetilu“.Tako kroz spregnuti, škrti lirski izraz blesnuše nanovo likovi Save Mrkalja i njegova Jelena Dijaković, zaboravljeni slikari karlovački – malteški vitez Emil Krenajz, revolucinarka Mirjana Maljušević i metresa Irma Poturičić, čija lepota u pesnikovim snovima pleni čežnjom sa vremenske dis-tance od skoro jednog veka. Irma je ognjem slikama svojim sama presudila, potvrđuje istorija koja se „svojih Jefimija više ne seća“, a autor ovih stihova ipak se odvažio da ih na uvid ponu-di njoj, istoriji, i svakome ko još drži do stihovanja. Uprkos onima koji odapinju strele prema Ludom gavranu i „ćutanjem se dižu da bi pozdravili promene“ – varljive blagodati novog doba (Kraj istorije i poslednji čovek).Ima li igde pod naslovima Palinodije libo odbrane danas toliko favorizovanog lirskog subjekta?Da nije doživeo sudbinu Hiatus kraljice, koja „tek što je bila, a već je nema“, ili možda tumara po rubovima svakodnevnog teatra, svestan da „nikako neće uspeti da izbegne sledovanje koje se na haljama presijava kao zlatna lenta“? Biće ipak da se vešto „u pesmi skriva“, pa tek ponekad proviri iz zapitanosti Umora, enigme Osmice, praznine svoje stolice, zaškilji s nevericom na svet koji mu se otkriva „ispod abažura“, Iz ljušture ili sa Belješeva. Ali ni od čega ne strepi, nikuda više plavetnilom ne hita, budući da odavno već nije „dete voda“, tek samo „čuvar basme koja mu je poverena“ dok se „rve sa nasleđem nečije kosti i darom zaborava“. Valjda zato spokojno očekuje svoje „ništa“, tj. onu nulu i „čudo sa oltara“ koje mu po svemu zapisanom među ovim koricama pripada. Jer – gde je palinodija, tu je i odbrana.

Stavio sam u neispravne jer NEMA zadnju koricu i 2 lista! Nada - Jedan od najpoznatijih ženskih časopisa na ovim prostorima. Bavio se najzanimljivijim temama iz javnog života, od zdravlja do estrade. Žene iz nekadašnjeg srednjeg sloja kupovale su ovaj list iz nedelje u nedelju. Kao i mnogi drugi, ugašen na početku finsnijske krize u zemlji. Iz sadržaja: Na naslovnoj strani: Dana i Ratko Sarić Moda: Zimske svečane večeri, Složno podeljeni, Pametna moda za mudru ženu (modeli?) Karikatura: Dragan Rumenčić - Esma Redžepova Ljudi i događaji: SOUR `Podravka` (Koprivnica), Rasim Hadžić (Bileća), Jadranka Simić (Kalinovik), Borislav Stefanović (Požega)... Kako živeti bez uvoza: Iz inata ćemo i raditi Iz Senegala: Drvo baobab simbol života `Prosvetitelji seksa` iz kioska: Prevaziđena Emanuela 3.deo Intervju: Dr Nevenka Petrović (na dve strane i jedna fotografija) Najduži bračni staż: Nadežda i Branko Mundža (Zemun) Kad prođe slava: Mira Sanjina - Partizanka u baletankama Povodom serije `Sedam sekretara SKOJ`: Bleda slika revolucionara Razlike u vaspitanju: Igre za `jači` i `slabiji` pol Međunarodno takmičenje kulinara: Sarma u koži morskog psa Iz Palate pravde: Izgubljena na kartama Saveti kozmetičara Modno savetovalište Konkurs za mlade kreatore - Maštovite kombinacije U belom svetu: Karolina od Monaka, Džoan Kolins, Princ Čarls i Dijana... U potrazi za stanom: Dete? Ne dolazi u obzir! U poseti: Dana i Ratko Sarić (na dve strane i 5 fotografije) Ljubavni roman u nastavcima: Između neba i zemlje - Beti Filding 6.deo Krojenje: Modeli s krojnog arka - Na pragu zime Najlepši bakini radovi: Risima Bijelić (Beograd) Kuvar, recepti: Pasulj na trpezi Šema za goblen: Zimski pejzaž Vez, vezenje, kukičanje: Vuneni set, Tri bulke, Čipkani abažur... Konkurs za najlepši ljubavni stih Zdravlje u kući (na 8 strana) Kod advokata: Razvod zbog preljube Ljubavna priča: Ustupci za sreću - Gabi Zenon Film, TV, estrada: Uz seriju `Klodin` Čuveni filmski parovi: Vilijem Holden i Kim Novak: Drukčiji od ostalih Šarena strana: Marlon Brando, Danica Mokranjac i Bata Paskaljević Karikatura: Predrag Koraksić Corax iz serije `Beli udovac` ... Ocena: 3. Vidi slike. Skladište: Magazini 88 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Пуриша Ђорђевић: ЉУБАВНА ПРИЧА (Градац 70; 1986.) Издавач: ГРАДАЦ, Чачак, 1986.год. Меки повез, 83 стране, ћирилица. Очувано као на фотографијама. ЈЕДИНО ИЗДАЊЕ, РЕЂЕ У ПОНУДИ `Gej komunizam u postpank Beogradu Vredelo bi današnjim čitaocima učiniti dostupnim jedan zatureni `skandalozni` roman Puriše Đorđevića, artefakt vremena koje se udaljava, a da ga nismo još ni razumeli kako treba Te davne sezone maj-jun 1986. nad Evropom više nije toliko kružio bauk komunizma, koliko je kružio oblak radioaktivnog đubreta iz Černobilja, odakle je ilegalno izašao 26. aprila, preko krova nuklearke, kao lopov koji beži s plenom. Bio je to logičan, neslavan, toksičan kraj jedne utopije, ovaploćene u državi koja je prva u svemir poslala i psa i čoveka – dobro, čoveka su barem vratili kući, makar i samo zato da nam zadovoljno saopšti kako tamo gore nije sreo nikakvog Boga – ali zato nije postizavala da elementarno nahrani, obuče i obuje svoje podanike (a nije im dozvoljavala da bilo šta od toga učine sami). I do SFRJ je doplovio taj oblak i zagadio sve što je stigao, a onda se volšebno zaustavio tik pred jadranskom obalom koja je tako ostala devičanski čista pred turističku sezonu, ili su nas tako bar uveravali s televizije, a mi smo se s obešenjačkim osmehom zaverenika pravili da im verujemo. Kako god, neki su tog samrtnog proleća ipak u slast zobali černobiljske jagode, jer ko da odoli iskušenju kratke jagodeće sezone, a ja se sećam da su nas zbog nečega najviše upozoravali na spanać. Sreća za Popaja da nije živeo ovde. Image I baš je nekako u to vreme, ili tek nešto kasnije, izašao Gradac broj 70, za maj-juni 1986; navikli smo već na to da Gradac nije kao drugi časopisi, da je to zapravo jedna serija tematskih svezaka, zbornika, antologija i drugih dragocenosti, ali ovo je opet bilo nešto drugačije: bio je to roman, u celini i celosti, novo delo Puriše Đorđevića Ljubavna priča. Ispostaviće se da je njegova časopisna premijera ujedno i jedino obličje koje će dobiti, sve do danas: nikada nije preštampan, nikada se nije pojavio u formi `klasične` knjige. Nisam pitao, ali čisto sumnjam da je tako bilo voljom njegovog autora. Bio sam u sivomaslinastoj JNA uniformi u to vreme, sećam se da sam s titovkom na glavi i gajeći garež ispod usana cunjao beogradskim knjižarama tražeći, meždu pročim, taj Purišin Gradac, o kojem se već naveliko šuškalo da donosi `skandalozan` sadržaj, ali mi je valjda baš zbog te fame i izmakao, kanda je brzo rasprodat, i nikada nije došao do mene, osim u obličju legende. Ni u potonjim godinama i decenijama nisam uspevao da ga se domognem. Sasvim nedavno, jedne lepe junske festivalske podgoričke večeri, posvećene priči o Gradcu, požalio sam se javno na to, i Branko mi je Kukić obećao da će mi poslati jednu sačuvanu Ljubavnu priču. Nedelju-dve kasnije, koverat je bio na mom stolu. Ljubavna priča je, naime, roman u kojem se sve nekako vrti oko (muške) homoseksualnosti. Daleko od toga da takvih motiva nije bivalo i ranije u našim književnostima, ali više uzgredno, a ovo je bilo nekako prvi put da je `to` ne samo u fokusu nego da se pri tome ne radi o nekom teškom andergraundu, nego o knjizi vrlo renomiranog autora. To što ovaj nije bio baš na glasu kao gej (da, izraz je uveliko postojao i kod nas, mada je u javnosti bio prilično retko rabljen), moglo je samo dodatno da intrigira... Iako `skrivena` među koricama časopisa, ova je knjiga i tada dobro prepoznata od otvorenih duhova; valja, na primer, obratiti pažnju na odličan prikaz Igora Mandića u NIN-u od 19. oktobra 1986, dostupan i u njegovoj knjizi Romani krize. No, može li se ova knjiga, ako je već prvi put čitate tek sada, čitati `tadašnjim` očima? Može se pokušati, ali to na koncu i nije tako važno. Važnije je: šta je ostalo od nje? A možda i od nas, nekadašnjih? Jer ovo je, zapravo, knjiga koja jako miriše na osamdesete, jugoslovenske, srpske, pogotovo beogradske. Gej tematika je tu centralna pikanterija, no prate je bezbrojne druge, jer je to vreme u kojem padaju tabui: pisac se, lako i uzgredno, poigrava sveprisutnom hladnoratovskom paranojom koja je u `nesvrstanoj` Jugoslaviji imala specifičnu rezonancu, sve elemente `zapadno-kapitalističke dekadencije` tretira s lakom, insajderskom ironijom suštinski ih usvajajući (a njegov Beograd u ovoj knjizi deluje kao nekakva oljuštena, a ipak blazirana postpank Kazablanka!), koketira i s likovima neizlečivih prosovjetčika, uveliko eksploatiše motive nestašica, prezaduženosti države, ovisnosti o MMF-u, zaparloženosti sistema, diskretno nabacuje međunacionalne napetosti... Istovremeno, Beograd koji pulsira ispod tih slojeva ove knjige ima neodoljivih elemenata onog večnog beogradskog, ali isto tako i odiše duhom vremena, s (više)generacijski nostalgizujućim efektom, čitano iz današnjeg vremena. Mada je i ta nostalgija žestoko paradoksalna, kad pogledaš, i daje ti misliti... Kako drukčije, recimo, reagovati na ovaj pasus: `Ulica Proleterskih brigada bogata je starim zgradama. Ova ulica se nekada nazivala Krunska. Sada je Ulica proleterskih brigada bila krunisana stanovima i zasebnim kućama za ministre, članove CK, emigrante iz nekih socijalističkih zemalja. Ulica proleterskih brigada noću se sjajila od kratkih i dugih svetala kojima su policijska kola opominjala. Jer, ispred stanova ministara stajali su snažni mladići, nekad u milicijskom, a nekada u civilnom odelu. Kao i u Beogradu, noćni život u Ulici proleterskih brigada nije prestajao. Policijski automobili obilazili su drugove koji čuvaju ministre, njihove bašte i mir, njihove prozore iza kojih su blistale abažur-lampe i novi teoretski članci za sutrašnje novine da brane socijalizam od noćnog razmišljanja filozofa koji su u svojim spisima tražili odgovor na pitanje – ‘Ko je pojeo zaradu radnika?’` Pa dobro, ali `o čemu se tu zapravo radi` i šta je uopšte s tom gej tematikom? Purišino je pripovedanje zapravo takoreći divlje, asocijativno, zaigrano, on ne mari mnogo za tzv. psihološku uverljivost i svoje likove uglavnom jedva skicira, obrati su proizvoljni kao u kakvom B filmu ili još više stripu, rekao bih da se vidi manjak `čisto književne` ambicije u nekom školskom smislu, koja uzmiče pred potrebom da se kroz gotovo pulp peripetije poigra nekolikim tabuima, političkim i tzv. moralnim. Središnji je lik uzorni komunista i diplomata (i obaveštajac?) Marko, koji megjutoa gaji postojanu sklonost k muškarcima; Drugovi su namerili da ga pošalju na osetljivu poziciju u Vašington, ali on samokritički priznaje pretpostavljenima muškoljubnu strast koja bi ga mogla kompromitovati i ugroziti misiju. Ništa od diplomatije, ali može li `peder`, drugarice i drugovi, uopšte da bude komunista? Kao po nekoj čudnoj kazni, umesto u Ivanjicu (što bi bilo kod Nušića), Marka sklanjaju s očiju skandalizovanih i šalju ga za učitelja u idilično srbijansko selo Planina, gde Marko otkriva – umesto rumenih i stidljivih seljančica i seljačića koji ni ne slute čemu sve može da posluži Ono među nogama – pravu sodomu i gomoru, a ističe se lik lepog đaka Jovana, nimalo nesklonog učitelju i muškom polu generalno, u čemu ionako ima solidnog iskustva; odatle nadalje neću ni pokušati da vam prepričavam pomahniti zaplet. Zanimljivo je kako se fokus tzv. moralne panike s vremenom menja: danas istopolna ljubav u književnosti izaziva mnogo manje skandala, ali bi zato u ovom romanu neki moralistički inkvizitor po meri puritanstva XXI veka mogao da prepozna `pedofilske` motive, poput neke gej-Lolite!? Uf… A Puriša se sve vreme, zapravo, opako igra. I čini to razbarušeno, šmekerski, šarmom nadoknađujući inherentne mane jednog ne preterano prostudiranog teksta. Utoliko je ova knjiga, u svoj nesavršenosti koju tako lako nosi i podnosi, više od dokumenta jednog vremena: integralan deo jednog značajnog umetničkog opusa, vredan novih čitanja. Bilo bi dobro i potrebno da ona napokon postanu moguća, pošto ne verujem da Branko Kukić može svakome da pošalje po jedan čudom sačuvani primerak… Teofil Pančić (Време бр.1339, 1.септембар 2016.)