U prodaji je novo izdanje legendarnog romana srpske i jugoslovenske književnosti – Crveni kralj, Ivana Ivanovića. Roman kome je ovo ukupno sedmo izdanje prodat je u tiražu većem od 50.000 primeraka. U pitanju je zabranjivana knjiga, zbog koje je pisac ostao bez posla i uvrstio sebe u red jugoslovenskih disidenata. Knjiga kroz začetke korupcije u jugoslovenskom fudbalu govori o porodiji morala, ličnog i javnog, licemerju društva koje je tvrdilo da zastupa malog čoveka, radnika i seljaka. Pa upravo suprotno, kao da je nastojala da baš običnom čoveku stane na put i zaustavi ga u ostvarivanju snova. Kroz knjigu, čitalac uviđa da se ama baš ništa ni u današnje vreme nije promenilo. O knjizi je novinar Politike napisao: „Crveni kralj zabranjen je sa obrazloženjem da vređa komunistički moral. Nije uvažena ekspertiza Vuka Pavićevića, kao ni mišljenje tadašnjeg predsednika Udruženja književnika Srbije Dragana Jeremića, koji je napisao da ovaj roman u stvari brani komunizam. Autor je otpušten sa mesta profesora gimnazije u Kuršumliji. Oslobođen je 1975. godine, međutim posledice je trpeo dugo, čak smatra da ih trpi i danas. Za Ivanovića su se u to vreme zalagali Branko Ćopić, Erih Koš, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dragoslav Mihailović i drugi pisci, kao i kritičari oko „Savremenika”– Ivan Šop, Predrag Palavestra, Dušan Puvačić, Pavle Zorić, Predrag Protić. I pisci iz inostranstva protestovali su zbog proganjanja pisaca u Titovoj Jugoslaviji.“ Čitaj dalje

U neobičnom svetu Zelengrada, u državi Ilinois, živeo je trgovac starim gvožđem koji je spasavao živote; postojale su patike u kojima dečaci postaju brzi kao jelenovi; čovek-vremeplov; voštana veštica koja je zaista znala da proriče budućnost; čovek koji je umalo uništio sreću pokušavajući da napravi Mašinu sreće. I još jedan dvanaestogodišnji dečak po imenu Daglas Spolding koji se u tom fantastičnom svetu osećao baš kao kod kuće... Ova dirljiva priča o davno prošlom zlatnom dobu zasigurno je jedan od najzanosnijih romana Reja Bredberija. Maslačkovo vino izdvaja se iz Bredberijevog literarnog opusa kao delo u kom je autor lično najdublje prisutan, kao gotovo autobiografsko prisećanje na jedno magično leto u jednom malom gradu, 1928. godine. Dvanaestogodišnji Daglas Spolding zna da je Zelengrad, u državi Ilinois, velik i dubok kao i čitav svet koji se prostire izvan granica grada. Tu je najnoviji par patika, prva žetva maslačaka za dedino čuveno vino, udaljeni zvon tramvaja u popodnevnoj izmaglici. Tu su prošla godina i sutrašnji dan, stopljeni u jedno nezaboravno uvek. Ali, kako će mladi Daglas ubrzo otkriti, leto može biti i više od običnog ponavljanja ustaljenih rituala čija mistična snaga drži vreme u šaci. Postoji mogućnost da vam se najbolji prijatelj odseli, da vas čovek-vremeplov prebaci u Građanski rat, ili da pronađete mehaničku vešticu koja je u stanju da zaviri u gorko-slatku budućnost. Rej Bredberi destiluje sve što je večno u dečaštvu i letu, slatkom vinu nema cene, probajte ga i uverite se i sami u njegov savršeni ukus. ”Nostalgična priča koju ćete dugo pamtiti... Maslačkovo vino spada među Bredberijeva najbolja dela koja se bave planetom Zemljom... Pisao je o životu na ovoj planeti tako bogato poetičnim stilom da nam se često čini da je ovaj, nama dobro poznati svet, podjednako fantastičan i misteriozan koliko i daleka budućnost ili čak svemir.” Vašington post

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Савић, Милисав, 1945- = Savić, Milisav, 1945- Наслов Љубавна писма и друге лекције / Милисав Савић Врста грађе др.књиж.облици Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2012 Издање 1. изд. Издавање и производња Зрењанин : Агора, 2012 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 236 стр. ; 22 cm Збирка Библиотека "Календар" ; ǂкњ. ǂ51 Садржај С а д р ж а ј: I (5-60): Историја и књижевност (7-10); Први наш хит-роман (11-18); Писац с лепом биографијом (19-21); Реалиста с душом романтичара (22-30); Црњански и Рим (31-35); Одмор крај Бокачовог гроба (36-38); Ћуп судбина (39-42); Мали прилог за историју црне или стварносне прозе (43-48); Други прилог за историју црне или стварносне прозе (49-51); О посвети у Бугарској бараци (52-55); Good by боемији (56-58); Похвала приповедању (59-60). - II (61-86): Гажење недужних цветова (63-65); Писци и рат (66-67); Борхес и истина (68-70); Библиотека (71-72); Тишина (73-74); И Савић је видео Тита (75-80); Књижевност и политика (81-86). - III (87-149): Читати - с кашиком или с ножем (89-91); Књижевност и игра (92-93); Less is more (94-96); У историји, до грла (97-98); Осмех (99-100); Кад је процветала српска проза (101-103); Писац који се није свађао (104-106); Тазе приче Слободана Селенића (107-112); Србија врана и славуја (113-116); Провинцијска чамотиња (117-118); И живот и прича (119-120); Десет напомена за читање приповедака Виде Огњеновић (121-123); Вози, Мишко! (124-125); Јоске у Риму (126-130); Биљана (131-132); Последња одбрана поезије (133-134); Бас (135-137); Фудбал и литература (139-141); Синан (142-143); Љубав, залогај, гутљај и прича (144-146); Крца (147-149). - IV (151-231): Шта је целофанска књижевност (153-155); Литература и живот (156-158); Моћ поезије (159-161); У аутобиографијама се лаже (162-166); Вера или критика песништва као брбљања (167-175); Прво љубавно писмо или зашто се пише (176-179); Друго љубавно писмо или прича о свезнајућем приповедачу (180-186); Треће љубавно писмо или о пишчевој катарзи (187-191); Инфаркт у бањи, писати или живети (192-196); Четврто љубавно писмо или прича о биографијји (197-200); Нико и неко (201-203); Атина или још има наде за причу (204-206); Двојкаши и петичари, барабе и шмокљани (207-214); Савети младом писцу (215-216); Ако читатељка једног дана у возу Београд-Пећ (217-220); Новопазарске лекције из књижевности (221-224); Похвала кравама (225-227); Biographia literaria (III) (228-231). Белешка о писцу (233). ISBN 978-86-6053-088-4 (картон) Напомене Тираж 500 Белешка о писцу: стр. 233 На корицама белешка о делу. Предметне одреднице Видаковић, Милован, 1780-1841 -- "Усамљени јуноша" Божовић, Григорије, 1880-1945 Црњански, Милош, 1893-1977 Бокачо, Ђовани, - Борхес, Хорхе Луис, 1899-1986 Павић, Милорад, 1929-2009 Михаиловић, Драгослав, 1930- Селенић, Слободан, 1933-1995 Огњеновић, Вида, 1941- Српска књижевност Србија Рим I DRUGE FUSNOTE MILISAVA SAVIĆA „Govoreći o literaturi iznutra, ali i spolja, o književnom životu i kontekstu, govoreći o vlastitim poetičkim utemeljenjima, ali i poetici niza savremenika, knjiga ljubavna pisma i druge lekcije nastavlja književnu igru poznate Savićeve Fusnote. Pisana u formi proznog i esejističkog melanža, u zanosu „da su ovom svetu još potrebne priče" i potrebi pisca da se „do kraja ogoli", skoro dve decenije nakon Fusnote, ova knjiga prati pisca, njegovu poetiku i lektiru, s podrazumevanim pogledom iskosa, iz neočekivanog." – Nenad Šaponja

Autor - osoba Derrida, Jacques, 1930-2004 = Derida, Žak, 1930-2004 Naslov Uliks gramofon : da-govor kod Džojsa / Žak Derida ; [s francuskog prevela Aleksandra Mančić Milić ; pogovor Novica Milić] Jedinstveni naslov Ulysse gramophone. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1997 (Beograd : Codex Comerce) Fizički opis 78 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Mančić, Aleksandra, 1961- = Mančić, Aleksandra, 1961- Milić, Novica, 1956- = Milić, Novica, 1956- Zbirka ǂKolekcija ǂPečat (broš.) Napomene Prevod dela: Ulysse gramophone: ouï-dire de Joyce / Jacques Derrida Nekoliko opštih mesta o Deridi, uz par reči za Džojsa: str. 71-78 Autorova slika na koricama. Predmetne odrednice Joyce, James, 1882-1941 -- `Uliks` Potpis prethodnog vlasnika na najavnoj strani, inače solidno očuvana. Gde se, i kako, mogu susresti dva velika iskustva XX veka – literatura koja, u slučaju Džejmsa Džojsa, odlučno ispituje granice svih svojih oblika, i filozofija koja, u slučaju Žaka Deride, nastoji da vlastitu granicu pomeri ka oblicima govora koje je ranije često sistematski odbijala? U zajedničkom, saglasnom podsmehu tim granicama? Žak Derida (Jacques Derrida), 15.7.1930 – 8.10.2004, francuski filozof. Kao mali, veoma je voleo i igrao fudbal i želeo da postane profesionalni fudbaler. Najpoznatiji je po sistemu dekonstrukcije - filozofske doktrine koja predstavlja sistem analize i kritike koja vodi ka razotkrivanju razlika između strukture i osnove značenja subjekta. Javlja se u mnogim disciplinama a prvenstveno u lingvistici, književnosti, umetnosti. Dekonstrukcija se prvi put pojavljuje u književnosti a sistem je razvio Derida u svojim dekonstrukcijskim analizama zapadnih filozofa. U svojim analizama pokazuje kako se književno delo ne može posmatrati samo kao delo jednog pisca nego kao rezultat konflikata unutar jedne kulturne sredine ili mišljenja. Dekonstrucijska dela u svom obliku prikazuju više mišljenja i značenja u jednom trenutku koja su često u uzajamnom konfliktu i suprotnosti. Dekonstrukcijom se mogu otkriti i videti koja mišljenja i suprotnosti su bili zapostavljeni u delu koje je nastalo tradicionalnom metodom stvaranja. Osnovna osobina ovog sistema analize jeste da upoređuje binarne suprotnosti (npr. muškost i ženskost) te da umesto opisivanja njihove stroge kategorizacije prikaže koliko su takve suprotnosti suštinski izmešane i koliko je nemoguće da se u potpunosti razdvoje. Cilj je da se prikaže da kategorije i kategorizacije ne postoje u apsolutnim i strogim značenjima. Njegovo obimno delo imalo je značajan uticaj na književnu teoriju i filozofiju. Bio je profesor na Sorboni, na École Normale Supérieure. Držao je predavanja i na Univerzitetu Džon Hopkins, Jejlu, Njujorškom univerzitetu itd. Dobio je počasne doktorate na Kembridžu, Kolambija univerzitetu, Univerzitetu u Eseksu, Luvenu itd. Radio je i na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu. Bio je jedan od osnivača Collège international de philosophie (CIPH), institucije zamišljene tako da bude mesto za filozofska istraživanja koja se ne bi mogla raditi na drugim mestima. Bio je prvi predsednik tog Instituta. Kao profesor je radio i na Kalifornijskom univerzitetu. Žestoka osporavanja njegovog rada dolazila su uglavnom iz analitičke filozofije. Takođe, neki drugi kritičari tvrde da je dekonstrukcija nihilistička i da je Deridino pisanje pokušaj rušenja etičkih i intelektualnih normi, a dekonstruktivistički pristup negacija mogućnosti znanja i smisla, mešavina ekstremnog skepticizma i nihilizma. Bio je politički angažovan. MG98

Astronomi su po ovom romanu jednu lokaciju na Mesecu nazvali Maslačkov krater! U neobičnom svetu Zelengrada, u državi Ilinois, živeo je trgovac starim gvožđem koji je spasavao živote... Postojale su patike u kojima dečaci postaju brzi kao jelenovi; čovek-vremeplov; voštana veštica koja je zaista znala da proriče budućnost; čovek koji je umalo uništio sreću pokušavajući da napravi Mašinu sreće. I još jedan dvanaestogodišnji dečak po imenu Daglas Spolding koji se u tom fantastičnom svetu osećao baš kao kod kuće... Ova dirljiva priča o davno prošlom zlatnom dobu zasigurno je jedan od najzanosnijih romana Reja Bredberija. Maslačkovo vino izdvaja se iz Bredberijevog literarnog opusa kao delo u kom je autor lično najdublje prisutan, kao gotovo autobiografsko prisećanje na jedno magično leto u jednom malom gradu, 1928. godine. Dvanaestogodišnji Daglas Spolding zna da je Zelengrad, u državi Ilinois, velik i dubok kao i čitav svet koji se prostire izvan granica grada. Tu je najnoviji par patika, prva žetva maslačaka za dedino čuveno vino, udaljeni zvon tramvaja u popodnevnoj izmaglici. Tu su prošla godina i sutrašnji dan, stopljeni u jedno nezaboravno uvek. Ali, kako će mladi Daglas ubrzo otkriti, leto može biti i više od običnog ponavljanja ustaljenih rituala čija mistična snaga drži vreme u šaci. Postoji mogućnost da vam se najbolji prijatelj odseli, da vas čovek-vremeplov prebaci u Građanski rat, ili da pronađete mehaničku vešticu koja je u stanju da zaviri u gorko-slatku budućnost. Rej Bredberi destiluje sve što je večno u dečaštvu i letu, slatkom vinu nema cene, probajte ga i uverite se i sami u njegov savršeni ukus. "Nostalgična priča koju ćete dugo pamtiti... Maslačkovo vino spada među Bredberijeva najbolja dela koja se bave planetom Zemljom... Pisao je o životu na ovoj planeti tako bogato poetičnim stilom da nam se često čini da je ovaj, nama dobro poznati svet, podjednako fantastičan i misteriozan koliko i daleka budućnost ili čak svemir." - Vašington post Čitaj dalje

Zapisi novosadskih hroničara U knjizi „Zapisi novosadskih hroničara“ moći ćete da pročitate delove iz privatnog života porodica Dunđerskih i Karađorđevića. Kako je teklo druženje ovih porodica i kakve su prilike bile na Dvoru do atentata na Kralja Aleksandra. Zatim saznaćemo neke sekvence iz Mihizovog života, o osnivanju Rukopisnog odeljenja Matice srpske, o Tekelijanumu u Budimpešti za vreme službovanja S. Popovića, kakav je bio život naše studentarije u Pešti, priče o Lazi Kostiću i ostalih velikana koji s dolazi u Rukopisno odeljenje Matice. Zatim imamo priče o Četničkom pokretu u Novom Sadu i kako su neke osobe preživele Raciju u Novom Sadu, o sahranjenim Sovjetskim pilotima u centru Novog Sada neposredno nakon Drugog svetskog rata, o danima neposredno nakon Oslobođenja Novog Sada 1944. godine kada se ulicama pevalo „Marširala marširala kralja Petra garda“ i streljanju u „Rajinoj šumi“. Takođe u knjizi imamo tekst pod nazivom „Ruska priča“ koja nam objašnjava ulogu Rusije i Rusa vezanih za ove naše prostore u zadnja tri veka. Prošetaćemo se kroz stare novosadske radnje u vreme velike ekonomske krize i objasniti kakva su bila nekada zanimanja u Novom Sadu, kojih više nema. Podsetićemo čitaoce na vremenske neprilike kroz prošlost i od kada se prati vremenska prognoza, ali i otkriti poreklo Branka Radičevića i Svetozara Miletića po porodičnim predanjima. Saznaćete nešto i o kontraveznom novosadskom proti Danilu Petroviću po kome je poznat jedan toponim u prošlosti grada kao „Protina Elba“. Pročitaćete priče i o malom fudbala koji se više od pola veka igra na terenima Novog Sada i okoline, ali i početku košarke u Novom Sadu. Saznaćete ko je sve hteo da se oproba kao glumac u SNP-u, o vračarama i nadrilekarima u Novom Sadu i saznati još mnogo zanimljivih tema iz prošlosti ovih naših prostora. Prikaži više

ETGAR KERET MATERIJA OD KOJE SE PRAVE SNOVI Prevod - Mila Gavrilović Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2023 190 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-5038-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, listovi su talasasti u ćošku knjige, ne miriše na vlagu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Razbij prasicu Tako dobro Čežnja za Kisindžerom Suplji ljudi Rođendan bez mađioničara Trik sa šeširom Rupa u zidu Trotoari Svetski prvak Slika Moj brat je u depresiji Tužna priča porodice Mravo Majmunski čiča Otkočen i zakočen Korbijeva devojka Dobre namere Glatko obrijan Mehurići Jaja dinosaurusa Crkli dabogda Podigni letvicu Pravi pobednik kvalifikacija Strani jezik Kapi Patike Moj najbolji drug Materija od koje se prave snovi Grčevi Kralj berbera Abram Kadabram Venera lajt Kroz zidove Leteći Santini Sto posto Devojka na frižideru Pokajanje Gaza bluz Ozbiljna veza Škola za čarobnjake Mravi Stoj! Još jedna mogućnost Bez nje Bizon Strpljenje Leto sedamdeset šeste Cevi Napad astme Flaša Superlepak Debeli Lep par Prljavština O autoru `„Keretov poligon je ljudska duša – čudna, izvitoperena, neobuzdana ali uvek prepoznatljivo bliska.“ – livemintcom Na dečjoj zabavi mađioničar pokušava da izvuče zeca iz šešira, ali mu vadi samo glavu. Čovek otkriva da kad u javnosti vikne: „Stoj!“, sve prestaje da se kreće. Jedan nobelovac zatražiće od siročeta da izvrši veoma čudan zadatak. Mladić je rastrzan imeđu ljubavi prema svojoj majci i devojci – nečije srce će stradati. To su samo neke od pedeset tri Keretove priče koje i kad akrobatski menjaju oblik od političkog ka fantastičnom uvek imaju ton prefinjenog crnog humora. Keretov narator je zbunjen, usamljen, često u zabludi, protraćenog života jer ne ume da se poveže sa realnim svetom i u njemu pronađe makar nešto lepo. Priče okupljene u ovoj zbirci su brze, kratke, precizne, napisane lakonskim rečenicama i bez oklevanja, ali i urnebesne, neobične i često veoma potresne. Ukratko, briljantne. „Keretove priče su žestoke, smešne, pronicljive i pune energije, a istovremeno duboke, tragične i veoma dirljive.“ – Amos Oz „Keret iz čistog nestašluka uživa da čitaocu podmetne malu tempiranu bombu u glavu i pusti je da polako otkucava.“ – Guardian` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Edgar Missing Kissinger Selected Stories

U dorbom stanju! Zadnja korica pocela malo da se odvaja od tabaka, nista strasno, sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Dušan Radović - Antologija srpske poezije za decu, Srpska književna zadruga,1984.god. Tvrd povez, 363.strane Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...`

Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

Dobitnik Pulicerove nagrade! Bestseler New York Timesa! "Remek-delo!" - People "Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista." - New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. "Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu." - New York Times Čitaj dalje

Dobitnik Pulicerove nagrade! Bestseler New York Timesa! "Remek-delo!" People "Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista" New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju; dok se leto 2004-e bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda; njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. "Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu." New York Times Čitaj dalje

Izdavač: Laguna, Beograd Prevod: Nikola Pajvančić Povez: broširan Broj strana: 536 Odlično očuvana. Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times (K-94)

Opis proizvoda Od dobitnika Pulicerove nagrade.Bestseler New York Timesa.„„Remek-delo!““ People„„Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.““ New York TimesTelegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland.Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija.Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama.„„Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.““ New York Times

O knjizi: Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

Telegrafska avenija Od dobitnika Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times Prikaži više

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. LAGUNA, 2015 Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

TELEGRAFSKA AVENIJA , Majkl Šejbon , Laguna Beograd 2013 , drama Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Time NOVO , mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 544 strane

"Sreda, 24. mart 1999. godine Probudio sam se potpuno iscrpljen u 5.30h, umio se, pristavio kafu i probudio Sandru. Bili smo naumili da ubuduće ranije odlazimo na spavanje, jer rasprave vođene do kasno u noć, kao štoje bila sinoćna, a zbog kojih sutradan hodamo natečenih očiju i podbulog lica, ne vode ničemu. Juče, posle vesti, pridružili su nam se Goja, Laza i njegova žena Jovanka. Nešto kasnije pristigli su Slobodan i Biljana. Svi smo pratili vesti i svako ih je drugačije tumačio. Pre svega, odgonetali smo šta je sa ugovorom iz Rambujea: zašto Milošević ne potpisuje? I zašto su ugovor prihvatili samo Albanci? Pitanje je dolazilo za pitanjem, a za odgovore smo bili uskraćeni............ ..........U 15h posao je bio gotov, ali sam se još malo podružio se kolegama. I ovde je vladalo uverenje kao i kod nas u dvorištu. Činilo se da je prosto nemoguće da nas iz Vojvodine, a pre svega iz Novog Sada, uvuku u problem sa Kosovom. Oko 18h stigao sam kući. Sandra još nije bila došla. Danas je morala duže da radi, jer se jedna njena koleginica, zbog bolesti, nije pojavila na poslu. Nakon što sam sebi ispržio dva jajeta, legao sam na kauč. Pošto sam bio zadremao, uplašio sam se kada se neko iznad mene sagnuo i poljubio me u usta. Naravno, bila je to Sandra. – Koliko si već ovde? – upitao sam. – Upravo sam stigla. Onako pospan škiljnuo sam na sat, koji je inače stajao pored gramofona. Bilo je 19.45h. Nekoliko minuta pre dvadeset časova začuo sam Majin glas koji je iz stana sa trećeg sprata pozivao blizance, koji su u dvorištu igrali fudbal. To je značilo da treba da prekinu igru i da se popnu gore. Sandra je nameravala da se presvuče. Još jednom sam se okrenuo i navukao ćebe preko lica. Iznenada sam, kao nekom ogromnom rukom, bio visoko podignut i zbačen sa kauča. Potom smo začuli jaku detonaciju, a nekoliko sekundi kasnije sve se ponovilo. Ponovo me obuhvatila ruka “duha”, visoko odbacila i već je usledila sledeća detonacija. Bila je iste jačine kao i prethodna. Zadrmala se čitava kuća do temelja. Pod, zidovi... sve se ljuljalo kao da je zemljotres, a onda je ponovo nastupila tišina. Sve se odigralo za nekoliko sekundi. Mahinalno sam pogledao na sat – bilo je tačno 20.03h. Sandra je stajala naslonjena na ormar i zurila u mene bledog, kao kredo namazanog lica, i razrogačenih očiju. Zatim su se njene usne otvorile i počela je da vrišti, a ja sam počeo da vičem: – Šta se dešava?! Šta se dešava?! Uhvatio sam je za ramena rekavši joj da uzme sveće, lična dokumenta i jednu baterijsku lampu i da izađe napolje u dvorište. U trenutku dok smo istrčavali kroz otvorena vrata, osetili smo jak vazdušni pritisak od kojeg nam se odeća cepala. Ponovo je zagrmelo. Ova detonacija bila je toliko snažna da su se sve kuće oko nas zadrmale. Neka prozorska krila, isčupana iz svojih držača, visila su na iskrivljenim šarkama ili ležala razbacana po dvorištu. Velika i teška ulazna vrata, koja su pre detonacija bila širom otvorena od pritiska su se, i uz tresak, zatvorila. Sa ulice i parkinga zapištali su alarmi parkiranih automobila u svim mogućim tonalitetima. Bilo je neopisivo – potpuni haos!............." „Javljam se iz lavljih čeljusti!“ - ovo su reči Bertolda Knabe, pisca ove knjige, koje je poslao putem razglednice svojim prijateljima u Nemačkoj, u svom prvom dodiru sa Srbijom. Srbija je za njega bila samo mala čudna zemlja u Srcu Balkana gde žive neki čudni ratoborni ljudi i bilo ga je strah da dodje ... Mediji u Nemačkoj bili su izvor svih informacija koje je dobijao o Srbiji. Vera, sa kojom se venčao 1998. godine u leto, poslala je Bertolda u Srbiju da uporedi svoju sliku o Srbiji sa stvarnim stanjem. „Javljam se iz lavljih čeljusti!“, ove reči pokazuju strah, nepoverenje, očaj, smrtnu opasnost. Bertold je u lavljim raljama. Međutim, po povratku u Nemačku, posle susreta sa „lavom“ i njegovim stanovnicima, Verinom rodbinom, komšijama, počinje velika borba Bertolda o Srbiji i njenom narodu. Prvo što radi, šalje pisma Špiglu, uglednom nemačkom časopisu i iznosi jednu drugu sliku od uobičajene u to vreme, koja se plasirala putem medija u Nemačkoj. Zbog svog stava i pisanja pisama medijima o Srbiji i dogadjanjima oko NATO agresije, koji se nisu uklapali u šemu tadašnju medijsku sliku, Berold dobija otkaz u firmi. Bertold ne posustaje. Angažuje se oko prikupljanja pomoći za Srbiju. Skuplja hranu, odeću, sredstva za kućnu i ličnu higijenu. Pomoć dovozi do Segedina, a „novosadska veza“ doprema pomoć u Srbiju. Znajući da Bertold ne može da dobija prave informacije o događanjima unutar Srbije, Goran Stefanović Frile, njegov kum, počinje da mu piše pisma. Na osnovu tih pisama Bertold je napisao ovu knjigu. Čovek koji ima „ogromno“ srce za sve ljude i veliku ljubav prema Srbiji, od pre godinu dana se šlogirao bez šansi za oporavak i sada je u invalidskim kolicima. Njegova ogromna želja je da napiše još jednu knjigu o njegovim iskustvima, doživljajima i prijateljima koje je stekao u Srbiji.

Opis proizvoda Knjiga „Moje Vreme“ nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. „Moje Vreme“ je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. „Moje Vreme“ je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo „Moje Vreme“. — Dr Miloš Starović Ćeba je bio među prvim novinarima kod nas koji je shvatio značaj #metoo pokreta, i pisao je o mojim radovima koji su između ostalog tematizovali nasilje nad ženama i seksualizovanje žene u profesionalnom kontekstu. Osim toga, zaista cenim potresni dokumentarni film o padu Krajine čiji je koautor… Želela sam da radimo skupa i jedan mali dokumentarac u Bloku 23 sa društvom iz naše generacije, ali se to nažalost nije ostvarilo… Njegov tragičan, prerani odlazak je ogroman gubitak za istraživačko novinarstvo u Srbiji. — Tanja Ostojić, umetnica, britanski Gardijan proglasio je jednom od 25 najboljih umetnica 21. veka Poznavati Radoslava Ćebića gotovo tri decenije za mene je značio i put kontinuirane potvrde da je uprkos devalviranju brojnih humanih vrednosti u savremenom društvu moguće istrajati u najtežem - negovanju sopstvene dobrote, iskrenosti, predanosti, pravičnosti, profesionalizma, i još važnije nesebičnog delenja istog sa drugima. A takvi iznimno dragoceni ljudi nikada ne napuštaju one koji su dobili priliku da ih upoznaju. — prof. dr Dejan Nikolaj Kraljačić, Akademija umetnosti Novi Sad Radoslav Ćebić, naš Ćeba, bio je čovek širokih interesovanja i shvatanja, uvek vedrog duha, sa apsolutnim razumevanjem za rad drugih ljudi. Svojim prisustvom uvek bi na indirektan način učestvovao u projektima koji su za nas bili od izuzetnog značaja. Ostaju nezaboravne uspomene na njegovu ličnost, njegove vrline, znanje, talenat i neizmernu duhovitost prilikom naših susreta, pogotovo kroz intenzivnu saradnju na projektima „Ustanička ulica“ i „Realna priča“. — Gordan Kičić, glumac, producent, reditelj Kratak sadržaj Reč priređivača Zahvalnost RALE I DRUŠTVO Imate li pištolj kod kuće i čemu vam služi Ko to deli fakultete Era komunikacija tek dolazi Pokojnici na tržištu Srpska pomoć nemačkoj privredi Komisijom protiv NATO-a Tiranija Beograda na vodi Ustav, zakon i toaleti Centar u Prokopu Kvarljivo leto 2018. Kako nas vozaju Život ispod smetlišta Prevozno sredstvo imaginarnih turista Seljak ne opstaje bez subvencije Solidarnost pre svega Lud, zbunjen, zaražen Kad nepravda pokrene akciju RALE O SVETSKIM TEMAMA Ljubav i sprdnja Crveni hotlajn Postprodukcija zločina U orlovom gnezdu Bedni sjaj Holivuda Analitika digitalnih života Muzikom protiv sankcija Festival usred politike RALETOVO VREME UMETNOSTI Tajna prvog kadra Zabranjena montaža Filmovi puni života i ljubavi Šminkeri iz našeg sokaka Sram vas bilo Filmski slučaj službenice PTT Dugi brodovi Bate Kamenog Žene govore Bio je svuda i uvek Oskar popularnosti Šta bi bilo da je bilo Pijana noć u Sarajevu UMETNOST - INTERVJUI Tragovi tigra Nema šta na filmu ne može O podrumskim mračnim salama Holivudska biografija Izmišljena istorija izmišljene države Zarobljene porodice Mart je naš Sudbina ili karijera Moja strana rata Biti bogat u Beogradu Srčani, neustrašivi i vaspitani Ne diže Vučić spomenik Đinđiću već država Istinito i provokativno Slučajevi pravde Istorija nepristajanja Umetnost zaobilaženja pozicija moći Realnost rijalitija Uloga Nemanjića u novijoj srpskoj istoriji Kako je fudbal pobedio mediokritete Sovjetska intervencija Nisam pristao na crno-beli svet Umetnost bez mistifikacije Diana, rodonačelnica građanske akcije LJUDSKE PRIČE Zajednički su tuga, bes i nada Ne daj da te uhvate živog Bezosećajnost i laž Er Srbije Fabijani Srećni sluga zakopanog grada RALETOV FILMSKI OPUS Osvrt na Raletovo filmsko stvaralašvo ZAVRŠNA MONTAŽA In memoriam Radoslav Ćebić (1972–2020) O autoru RADOSLAV ĆEBIĆ rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Opis proizvoda Knjiga „Moje Vreme“ nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. „Moje Vreme“ je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. „Moje Vreme“ je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo „Moje Vreme“. — Dr Miloš Starović Ćeba je bio među prvim novinarima kod nas koji je shvatio značaj #metoo pokreta, i pisao je o mojim radovima koji su između ostalog tematizovali nasilje nad ženama i seksualizovanje žene u profesionalnom kontekstu. Osim toga, zaista cenim potresni dokumentarni film o padu Krajine čiji je koautor… Želela sam da radimo skupa i jedan mali dokumentarac u Bloku 23 sa društvom iz naše generacije, ali se to nažalost nije ostvarilo… Njegov tragičan, prerani odlazak je ogroman gubitak za istraživačko novinarstvo u Srbiji. — Tanja Ostojić, umetnica, britanski Gardijan proglasio je jednom od 25 najboljih umetnica 21. veka Poznavati Radoslava Ćebića gotovo tri decenije za mene je značio i put kontinuirane potvrde da je uprkos devalviranju brojnih humanih vrednosti u savremenom društvu moguće istrajati u najtežem - negovanju sopstvene dobrote, iskrenosti, predanosti, pravičnosti, profesionalizma, i još važnije nesebičnog delenja istog sa drugima. A takvi iznimno dragoceni ljudi nikada ne napuštaju one koji su dobili priliku da ih upoznaju. — prof. dr Dejan Nikolaj Kraljačić, Akademija umetnosti Novi Sad Radoslav Ćebić, naš Ćeba, bio je čovek širokih interesovanja i shvatanja, uvek vedrog duha, sa apsolutnim razumevanjem za rad drugih ljudi. Svojim prisustvom uvek bi na indirektan način učestvovao u projektima koji su za nas bili od izuzetnog značaja. Ostaju nezaboravne uspomene na njegovu ličnost, njegove vrline, znanje, talenat i neizmernu duhovitost prilikom naših susreta, pogotovo kroz intenzivnu saradnju na projektima „Ustanička ulica“ i „Realna priča“. — Gordan Kičić, glumac, producent, reditelj Kratak sadržaj Reč priređivača Zahvalnost RALE I DRUŠTVO Imate li pištolj kod kuće i čemu vam služi Ko to deli fakultete Era komunikacija tek dolazi Pokojnici na tržištu Srpska pomoć nemačkoj privredi Komisijom protiv NATO-a Tiranija Beograda na vodi Ustav, zakon i toaleti Centar u Prokopu Kvarljivo leto 2018. Kako nas vozaju Život ispod smetlišta Prevozno sredstvo imaginarnih turista Seljak ne opstaje bez subvencije Solidarnost pre svega Lud, zbunjen, zaražen Kad nepravda pokrene akciju RALE O SVETSKIM TEMAMA Ljubav i sprdnja Crveni hotlajn Postprodukcija zločina U orlovom gnezdu Bedni sjaj Holivuda Analitika digitalnih života Muzikom protiv sankcija Festival usred politike RALETOVO VREME UMETNOSTI Tajna prvog kadra Zabranjena montaža Filmovi puni života i ljubavi Šminkeri iz našeg sokaka Sram vas bilo Filmski slučaj službenice PTT Dugi brodovi Bate Kamenog Žene govore Bio je svuda i uvek Oskar popularnosti Šta bi bilo da je bilo Pijana noć u Sarajevu UMETNOST - INTERVJUI Tragovi tigra Nema šta na filmu ne može O podrumskim mračnim salama Holivudska biografija Izmišljena istorija izmišljene države Zarobljene porodice Mart je naš Sudbina ili karijera Moja strana rata Biti bogat u Beogradu Srčani, neustrašivi i vaspitani Ne diže Vučić spomenik Đinđiću već država Istinito i provokativno Slučajevi pravde Istorija nepristajanja Umetnost zaobilaženja pozicija moći Realnost rijalitija Uloga Nemanjića u novijoj srpskoj istoriji Kako je fudbal pobedio mediokritete Sovjetska intervencija Nisam pristao na crno-beli svet Umetnost bez mistifikacije Diana, rodonačelnica građanske akcije LJUDSKE PRIČE Zajednički su tuga, bes i nada Ne daj da te uhvate živog Bezosećajnost i laž Er Srbije Fabijani Srećni sluga zakopanog grada RALETOV FILMSKI OPUS Osvrt na Raletovo filmsko stvaralašvo ZAVRŠNA MONTAŽA In memoriam Radoslav Ćebić (1972–2020) O autoru RADOSLAV ĆEBIĆ rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Kao osmogodišnjak, ne poznajući pravila fudbala, u igri postiže autogol i uz odobravanje učitelja dobija batine. Voli algebru i ima neutaživu ’čežnju za društvom devojčica’. Zalaže se za ’nenasilje, za iste šanse svih ljudi, za optimalnu raspodelu dobara i vrednosti. Snatri o „računskim mašinama za šumarske inženjere“ i, napunivši 13, izjašnjava se za „za totalnu ravnopravnost“. „Selo“ voli skoro isto koliko i debele žene“. „Nikada nije postao pristojan“, iako je početkom 70-ih pokušao nešto iznenađujuće solidno, „naime brak“. „Širokim grudima pliva protiv struje“, priželjkuje „besklasno, nekonfliktno, nerepresivno društvo“ i pored „ljubavi za selo“ u sebi objedinjuje i ljubav „prema širini i detalju, šarenilu i pokretu“. On je „pasivni levičar“ i misli „da ćemo već za samo nekoliko miliona godina postati pravi ljudi bez ratova i brutalnosti“. On kaže „dâ demontaži elita“ i katkad kao roda stoji na jednoj nozi ispred frižidera, u tom položaju čita neku Andersenovu bajku i pritom brizne u suze. Raspolaže „etičkim angažmanom“ i uvek je simpatisao „pobunjenike“. Na svet je došao 1930. u Košicama, odrastao u „Slovačkim rudnim gorama“ (jednome raju, („u izvesnoj meri“) i u „Karpatoukrajini“, gde 1938 – baš kad puni osam godina – zavladava ratno pravo a „glave Ukrajinaca vise po šumskom drveću“ Marta 1939. njegovi roditelji i on „kao nepoželjni auslenderi“ dospevaju u Beč. Tamo će živeti sve do svoje smrti 2010, iako su se na putu do Austrijanca u njega pozabadali „različiti trnovi“, kao na primer u obliku onog razgalamljenog činovnika koji će mu odbiti „zahtev za boravkom u Austriji“. Uprkos takvim negativnim iskustvima, on kao takozvani „Zuagraaster“ (dođoš, dotepenac) „rado živi u toj zemlji“, iako se oseća kao „jezički bogalj“, jer „nije ukorenjen u nekom dijalektu“ kao svaki normalan čovek. Njegova opsesija za jednim između mnogih „austrijski obojenih govornih jezika“ svakako je imala tu prednost što se oslobodio ustaljenih fraza. I na tome na kraju krajeva počiva njegova jedinstvenost koja ga doduše – moglo bi se čak reći prirodno – „ostavlja da zauvek sedi između svih stolica“; ipak njegove su pesme „zbog svoje kritičke zajedljivosti prema vremenu i prema malograđanštini svojom drskošću i otkačenošću bile uspele da dignu prašinu sve do Parlamenta. Nažalost ta slava mu nije pomogla da popravi svoje prihode tako da je do kraja života vegetirao na stipendijama, književnim nagradama i honorarima od radio-drama, ipak nikad nezadovoljan izborom zanimanja. Pre svega zato što „poeziju uvek uzima angažovano, komunikacionoangažovano, životnoangažovano“, „s akribijom prirodonaučnika“. Meša „međuljudski empatično s trezvenim, politički ili erotski ispovedno sa sprdnjom i glupiranjem, smrtnotužno s bizarnim, nežno-sanjarsko sa surovim seksom“ što mu omogućuje „da kroz ono što upada u oči vidi ono što je bitno“, „zakovanu ljudski glupost“ i „tu nepromešanu mešavinu sveta“. Tekstovi koji su složeni u pet tematskih blokova i kojima je pridodat i izvestan broj informativnih crno-belih fotografije zasnivaju se između ostalog i na „hroničkim zapisima iz dokumenata i fotografija, sećanja i crteža njegove rodbine i njega samoga. Posle ove knjige malo bolje ćemo svakako razumeti i današnja zbivanja u Ukrajini i najzad za kraj još nešto.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Maslačkovo vino U neobičnom svetu Zelengrada, u državi Ilinois, živeo je trgovac starim gvožđem koji je spasavao živote; postojale su patike u kojima dečaci postaju brzi kao jeleni; čovek-vremeplov; voštana veštica koja je zaista znala da proriče budućnost; čovek koji je umalo uništio sreću pokušavajući da napravi Mašinu sreće. I još jedan dvanaestogodišnji dečak po imenu Daglas Spolding koji se u tom fantastičnom svetu osećao baš kao kod kuće... Ova dirljiva priča o davno prošlom zlatnom dobu zasigurno je jedan od najzanosnijih romana Reja Bredberija. Maslačkovo vino izdvaja se iz Bredberijevog literarnog opusa kao delo u kom je autor lično najdublje prisutan, kao gotovo autobiografsko prisećanje na jedno magično leto u malom gradu, 1928. godine. Rej Daglas Bredberi (engl. Ray Douglas Bradbury, Vokigan, 22. avgusta 1920. — Los Anđeles, 5. jun 2012.) bio je američki pisac naučne fantastike. Pretežno poznat po pisanju ikoničnog distopijskog romana Farenhajt 451 (1953), i njegovim naučnofantastičnim i horor kolekcijama priča, Marsovske hronike (1950), Ilustrovani čovek (1951), i Ja pevam telesno električno (1969), Bredberi bio je jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. i 21. veka.[1] Dok je većina njegovih najpoznatijih dela iz oblasti fantastične fantastike, on je isto tako pisao i u drugim žanrovima, poput romana o dosezanju punoletstva Maslačkovo vino (1957) i fikcionalizovanih memoara Zelene senke, beli kit (1992). Nakon njegove smrti 2012. godine, Njujork tajms je Bredberija nazvao „piscem najodgovornijim za uvođenje moderne naučne fantastike u glavni književni tok” Rej Bredberi rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, u državi Ilinois, a umro je Los Anđelesu 22. avgusta 2012. godine. Najpoznatiji je po distopijskom romanu Farenhajt 451 koji je njegov prvi roman objavljen 1953. godine. To je antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a i uništava individualnost pojedinaca. Postoje i oni koji pružaju otpor koji žive alternativni život u divljini. Fransoa Trifo je 1967. godine snimio film po ovoj knjizi. Poznat je i po zbirkama priča Marsovske hronike i Ilustrovani čovek. Mnoga njegova dela su ekranizovana u vidu televizijskih serija i igranih filmova. Rej Bredberi sa Arturom Klarkom recituje pesmu Da smo samo viši bili na jednom simpozijumu 1971. Video je 2012. objavila agencija NASA[3] Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima) vladanje tenzijama, interesantni zapleti i lirski opisi (gde je sklon preterivanju) karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.[2] Njegovo ime je svrstano pri vrhu lista najznačajnijih autora naučne fantastike 20. veka pored Isaka Asimova, Artura Klarka, Stanislava Lema.[4] U karijeri, koja je trajala više od sedamdeset godina, Rej Bredberi je inspirisao generacije čitalaca da sanjaju, razmišljaju i stvaraju.[5] Preko 500 priča, koje je objavljivao Bredberi tokom plodonosne karijere, dugo vremena nisu mogle da se svrstaju u naunu fantastiku po nekim žanrovskom čistuncima, za razliku od čitalaca koji su bili više nego zadovoljni.[2] Bibliografija Marsovski letopisi, 1950. Ilustrovani čovek, 1951. Farenhajt 451, 1953. Oktobarska zemlja, 1956. Maslačkovo vino, 1957. Dan kada je zauvek padala kiša, 1959. R je za raketu, 1960. Nešto zlo nam se prikrada, 1962. Jesenji ljudi, 1965. S je za svemir, 1966. Sutra u ponoć, 1966. Ukleti kompjuter i androidski papa, 1981. Nagrade Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007. godine. Godine 2004. je dobio Nacionalnu medalju za umetnost, 2000. godine Medalju Nacionalne fondacije za knjigu za istaknuti doprinos američkih pisaca.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sećanje na nadu - Andreas Okopenko Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2016 Broj strana: 243 Format: 22 cm Povez: Broširani Kao osmogodišnjak, ne poznajući pravila fudbala, u igri postiže autogol i uz odobravanje učitelja dobija batine. Voli algebru i ima neutaživu ’čežnju za društvom devojčica’. Zalaže se za ’nenasilje, za iste šanse svih ljudi, za optimalnu raspodelu dobara i vrednosti. Snatri o „računskim mašinama za šumarske inženjere“ i, napunivši 13, izjašnjava se za „za totalnu ravnopravnost“. „Selo“ voli skoro isto koliko i debele žene“. „Nikada nije postao pristojan“, iako je početkom 70-ih pokušao nešto iznenađujuće solidno, „naime brak“. „Širokim grudima pliva protiv struje“, priželjkuje „besklasno, nekonfliktno, nerepresivno društvo“ i pored „ljubavi za selo“ u sebi objedinjuje i ljubav „prema širini i detalju, šarenilu i pokretu“. On je „pasivni levičar“ i misli „da ćemo već za samo nekoliko miliona godina postati pravi ljudi bez ratova i brutalnosti“. On kaže „dâ demontaži elita“ i katkad kao roda stoji na jednoj nozi ispred frižidera, u tom položaju čita neku Andersenovu bajku i pritom brizne u suze. Raspolaže „etičkim angažmanom“ i uvek je simpatisao „pobunjenike“. Na svet je došao 1930. u Košicama, odrastao u „Slovačkim rudnim gorama“ (jednome raju, („u izvesnoj meri“) i u „Karpatoukrajini“, gde 1938 – baš kad puni osam godina – zavladava ratno pravo a „glave Ukrajinaca vise po šumskom drveću“ Marta 1939. njegovi roditelji i on „kao nepoželjni auslenderi“ dospevaju u Beč. Tamo će živeti sve do svoje smrti 2010, iako su se na putu do Austrijanca u njega pozabadali „različiti trnovi“, kao na primer u obliku onog razgalamljenog činovnika koji će mu odbiti „zahtev za boravkom u Austriji“. Uprkos takvim negativnim iskustvima, on kao takozvani „Zuagraaster“ (dođoš, dotepenac) „rado živi u toj zemlji“, iako se oseća kao „jezički bogalj“, jer „nije ukorenjen u nekom dijalektu“ kao svaki normalan čovek. Njegova opsesija za jednim između mnogih „austrijski obojenih govornih jezika“ svakako je imala tu prednost što se oslobodio ustaljenih fraza. I na tome na kraju krajeva počiva njegova jedinstvenost koja ga doduše – moglo bi se čak reći prirodno – „ostavlja da zauvek sedi između svih stolica“; ipak njegove su pesme „zbog svoje kritičke zajedljivosti prema vremenu i prema malograđanštini svojom drskošću i otkačenošću bile uspele da dignu prašinu sve do Parlamenta. Nažalost ta slava mu nije pomogla da popravi svoje prihode tako da je do kraja života vegetirao na stipendijama, književnim nagradama i honorarima od radio-drama, ipak nikad nezadovoljan izborom zanimanja. Pre svega zato što „poeziju uvek uzima angažovano, komunikacionoangažovano, životnoangažovano“, „s akribijom prirodonaučnika“. Meša „međuljudski empatično s trezvenim, politički ili erotski ispovedno sa sprdnjom i glupiranjem, smrtnotužno s bizarnim, nežno-sanjarsko sa surovim seksom“ što mu omogućuje „da kroz ono što upada u oči vidi ono što je bitno“, „zakovanu ljudski glupost“ i „tu nepromešanu mešavinu sveta“. Tekstovi koji su složeni u pet tematskih blokova i kojima je pridodat i izvestan broj informativnih crno-belih fotografije zasnivaju se između ostalog i na „hroničkim zapisima iz dokumenata i fotografija, sećanja i crteža njegove rodbine i njega samoga. Posle ove knjige malo bolje ćemo svakako razumeti i današnja zbivanja u Ukrajini i najzad za kraj još nešto.

Rekla bih da je Aleksandar Genis predstavnik najređeg mislilačkog epikurejstva, koje neumorno prigrljuje najrazličitije načine konzumiranja života. Presudna je, naravno, okolnost njegovog davnašnjeg priklanjanja najžrtvenijem i najhranljivijem načinu – umetnosti. Oduzme li mu se nešto, u neko sunčano popodne, takvom faunu ostaju prelepe uspomene i preveliko znanje da bi tek uvređeno ćutao. A neće se ni razmetati frustracijama, poput nekog novopečenog stoika. Na njegovoj skali vrednosti postoji čudan podeljak. Oslonjen na njega, ne bez elegancije, živiš kao optimista bez obzira na sav svoj pesimizam. U potrazi za izgubljenim, nalaziš ga, makar u svom oku, levom ili desnom. Zato i ova knjiga izgleda ovako. To nam je pisac pružio svoje ruke, baš levu i baš desnu. Nakon njihovog iskrenog stiska, tu je i mali poklon-buket, koji spaja nespojivo: razigranu gustioznost sa tamnim, serioznim tonovima. Srećni smo! I posle ovog susreta sa njegovim najnovijim esejima, možemo ubeđeno reći: Genis je – Genis. Draginja Ramadanski Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rjazanju (Rusija); rano detinjstvo proveo je u Kijevu, a najveći deo mladosti u Rigi, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu Letonskog univerziteta. Od 1977. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je na poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku, bavio se književnom kritikom, i bio kolumnista u programima iz kulture na radiju. Autor je i voditelj televizijskog serijala Genis. Pisma iz Amerike (ruski TV kanal Kultura). Od 2004. godine vodi stalnu rubriku u Novoj gazeti, ima svoju kolumnu u časopisu Eskvajer, uređuje blog na sajtu Snob. Jedan je od urednika časopisa Strana književnost. Bio je član žirija Bukerove nagrade (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr. Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama. Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015). Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji (“Narandžasta zima”, režija A. Zagdanski). Njegove knjige prevedene su sa ruskog na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i druge jezike.