Ova knjiga namenjena je studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika.Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa. Sadržaj 1. UVOD, 1 2. PREDAJNE ANTENE, 5 2.1. Hercov dipol, 5 2.2. Polje zračenja linijskog provodnika, 11 2.3. Karakteristična funkcija zračenja, 12 2.3.1. Polarizacija elektromagnetskog talasa, 13 2.3.2, Transformacije karakteristične funkcije zračenja, 16 2.3.3. Fazni centar, 17 2.4. Snaga zračenja, 17 2.4.1 Otpornost zračenja, 18 2.4.2. Stepen korisnog dejstva, 19 2.5. Sekundarni parametri predajnih antena, 19 2.5.1. Direktivnost, 20 2.5.2. Dobitak, 20 2.5.3. Širina glavnog snopa, 21 3. PRIJEMNE ANTENE, 23 3.1. Princip rada i parametri, 23 3.1.1. Teorema reciprociteta za prijemnu antenu, 24 3.1.2. Efektivna površina antene, 26 3.1.3. Temperatura šuma antene, 28 3.2. Uticaj zemlje na polje zračenja, 32 3.2.1. Teorema lika, 32 3.2.2. Faktor zemlje, 33 4. OSNOVNI TIPOVI ANTENA, 37 4.1. Elementarna strujna kontura ili magnetski dipol, 37 4.2. Hajgensov radijator, 39 4.3. Proračun polja predajnih antena, 42 4.4. Pravolinijski provodnik sa sinusnom raspodelom, 43 4.4.1. Polutalasni dipol, 45 4.4.2. Simetrično napajan kapacitivno opterećen dipol, 46 4.4.3. Veltikalne kratke antene, 47 5. RASPODELA STRUJE U ANTENI, 51 5.1. Uvod, 51 5.2. Halenova metoda za tanke cilindrične antene, 52 6. IMPEDANSA ANTENA, 57 6.1. Uvod, 57 6.2. Ulazna impedansa antena, 57 6.2.1. Metoda vodova bez gubitaka, 57 6.2.2. Metoda vodova sa gubicima, 58 6.2.3. Halenova metoda, 58 6.2.4. Metoda indukovanih elektromotornih sila, 59 6.2.5 Metoda Pointingovog vektora, 59 6.2.6. Ulazna impedansa simetrično napajanog dipola, 62 6.3. Međusobna impedansa antena, 63 7. ANTENSKI SISTEMI, 65 7.1. UVOD, 65 7.2. Antenski nizovi, 65 7.2.1. Teorema o multiplikaciji karakteristika, 66 7.2.2. Linearni uniformni antenski nizovi, 67 7.2.3. Metode sinteze antenskih nizova, 72 7.2.4. Nizovi sa binomijalnom raspodelom struje, 74 7.2.5. Nizovi sa smanjenim nivoom bočnih listova, 76 7.2.6. Sinteza po pravcima nultog zračenja, 77 7.2.7. Proračun direktivnosti antenskih sistema, 77 7.2.8. Superdirektivni nizovi, 78 7.3. Romb antena, 79 7.3.1. Pravodnik sa progresivnim talasom struje, 79 7.3.2. Proračun ramb antene, 82 7.4. Antena sa ugaonim reflektorom, 86 8. ZRAČEĆE POVRŠI, 89 8.1. Uvod, 89 8.2. Princip ekvivalentnih struja, 90 8.2.1. Pravougaoni uniformno ozračeni otvor, 91 8.2.2. Uticaj neravnomeme raspodele polja po otvoru, 94 8.3. Levak antene, 96 8.3.1. Dobitak levak antena, 99 8.3.2. Optimalne levak antene, 101 8.4. Antene sa reflektorom, 102 8.4.1. Principi geometrijske optike, 102 8.4.2. Antene sa parabo1ičnim ref1ektorom, 103 8.5. Antene sočiva, 109 8.6. Prorezne antene, 115 8.7. Ram antena, 120 9. PROSTlRANJE RADIOT ALASA, 123 9.1. Tipovi trajektorija, 123 9.2. Slabljenje u slobodnom prostoru, 124 9.3. Površinski talas, 125 9.4. Prostorni talas, 128 9.4.1. Radiohorizont, 130 9.4.2. Rejlijev kriterijum rapavosti, 131 9.5. Uticaj atmosfere na prostiranje talasa, 132 9.5.1. Atmosferska apsopcija, 132 9.5.2. Trajektorija talasa u nehomogenim sredinama, 133 9.5.3. Atmosferska refrakcija, 135 9.6. Difrakcija elektromagnetskih talasa, 137 9.7. Uticaj jonosfere na prostiranje radiotalasa, 143 9.7.1. Disperziona jednačina, 144 9.7.2. Putanja elektromagnetskog talasa u jonosferi, 147 9.7.3. Virtuelna visina, 148 9.7.4. Zona ćutanja, 149 9.7.5 Maksimalna upotrebljiva frekvencija-MUF, 150 9.7.6. Teorema Breit-Tuve, 151 9.7.7. Zakon sekansa i teorema ekvivalencije, 151 9.7.8. Grafička metoda za određivanje MUF-a, 153 10. LITERATURA, 157 Naslov: Antene i prostiranje radio talasa, 4. izdanje Izdavač: Akademska misao Strana: 156 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 18x25.5 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7466-317-2

Opis proizvoda Knjiga ""Antene i prostiranje radio talasa"", autor Momčilo Dragović, namenjena je studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika. Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa.

RADIO MATER, broj 3, 1984. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije A4 format, 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Transverter za 23 cm, mobilna antena za 144 MHz, DC-DC pretvarači, voltmetar vrsnih vrednosti...

Planiranje usmerenih radio veza podrazumeva određivanje i definisanje konfiguracije mreže, kapaciteta sistema, kriterijuma kvaliteta i raspoloživosti i radio-frekvencijskih opsega. Takođe, treba imati u vidu i izbor lokacija, opreme, stubova i objekata. Kroz ovu knjigu detaljnije su obrađivani individualni parametri radio-relejnog sistema kao što su: tip, veličina i visina montaže antena, proračun kvaliteta i raspoloživosti, diversiti konfiguracije i frekvencijsko planiranje. Od izuzetne važnosti je i propagacija radio talasa kroz atmosferu i njen uticaj na performanse digitalnih radio-relejnih sistema. Principi, modeli za proračun i merenja ukazuju na očiglednu, izvesnu, nepredvidivost propagacije radio talasa kroz atmosferu. Osnovna svrha planiranja radio-relejnog sistema jeste da se dobije pouzdan sistem prenosa koji mora da zadovolji unapred postavljene zahteve za kvalitet i raspoloživost. Za projektanta je važno da dobro poznaje metode predikcije nivoa signala na mestu prijema, kao i zahteve za kvalitet i raspoloživost. Prilikom projektovanja radio-relejne veze neophodno je izračunati kvalitet i raspoloživost, odnosno neraspoloživost, veze usled efekata propagacije, padavina, problema interferencije i otkaza uređaja. Veoma važan aspekt projektovanja je i taj što je broj raspoloživih radio kanala ograničen, tako da je frekvencijsko planiranje važan deo sistemskog planiranja radio-relejnog sistema. Zadatak projektanta je da izabere frekvencijski opseg (često nije u nadležnosti projektanta nego nadležne nacionalne administracije) i vrstu opreme i to na najekonomičniji način. Takođe, treba imati u vidu i buduća proširenja sistema. Generalno, jedan radio-relejni sistem čini više pojedinačnih radio-relejnih veza. Pri tome, radio-relejna veza predstavlja način prenosa signala između dve tačke koji se obavlja posredstvom elektromagnetnih talasa. Za konverzije elektromagnetnog talasa u električni signal i obrnuto koriste se primopredajne antene. Usmerene radio veze podrazumevaju da je terminalna oprema na fiksnim lokacijama ili može biti transportabilna, ali je u toku rad na fiksnoj lokaciji. Usmerene radio veze služe prvenstveno za profesionalne veze. Podrazumeva se da se emitovanje signala vrši usmerenim antenama. Realizuju se u frekvencijskim opsezima od 300 MHz do 100 i više GHz (do 1 GHz realizovale su se veze malog kapaciteta u sistemima starije generacije). Naslov: Usmerene radio veze Izdavač: Akademska misao Strana: 254 (cb) Povez: meki Pismo: Format: B5 Godina izdanja: 2012 ISBN: 978-86-7466-412-4

RADIO AMATER I, januar 1983. A4 format, 32 strane. Lepo očuvan. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Semafor za košarku, automatsko punjenje akumulatora, kvad-antena...sadržaj je na drugoj slici.

RADIO MATER, 1983. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije Komplet sadrži brojeve 1, 5, 11 i 12. A4 format, 4 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja. Kod broja 1 su se odvojile korice a kod nekih ispada tabak iz sredine. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi UKT prijemnik s dvojnim mešanjem, kvadrofonija, digitalni kvarcni časovnik, visokofrekventni pojačivač, mobilna antena za 80 m, radio amateri...

RADIO MATER, 1980. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije Komplet sadrži brojeve 1, 5, 6, 7/8, 9, 11 i 12. A4 format, 7 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja i na jednom mala žvrljotina. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Elektronski higroskop, taster, kvad antena, solarne ćelije, modulator svetlosti, strujno kolo, generator pravouglih impulsa, žmigavac za 220 V...

ISM uskopojasni radio moduli su zbog niske cene, jednostavne primene, dobrog dometa, malih dimenzija i male potrošnje električne energije našli veoma široku primenu. Koriste se za daljinsko otvaranje/zatvaranje vrata, daljinsko upravljanje robotima, prenos podataka u industrijskim postrojenjima itd. Osnovna namena ove knjige je osposobljavanje čitaoca za samostalno projektovanje i realizaciju radio veze (linka) za prenos podataka primenom uskopojasnih radio modula. Prvi deo knjige (tri poglavlja) sadrži relevantna razmatranja o glavnim elementima takve radio veze: mikrokontroleru, modulu radio predajnika, modulu radio prijemnika i anteni. U ovom delu su i razmatranja o prostiranju radio talasa. U drugom delu knjige su razmatrane određene specifičnosti projektovanja radio veze sa uskopojasnim modulima i dati primeri primene ovih modula. Iako uskopojasni radio moduli imaju veoma visoku pogodnost za projektovanje radio veze za prenos podataka, kod nas ih veoma mali broj ljudi primenjuje. Dokaz za to su katalozi domaćih dobavljača elektronskih komponenti u kojima se ovi moduli gotovo i ne pojavljuju. Autor knjige se nada da će ova knjiga inicirati masovniju primenu uskopojasnih radio modula. SADRŽAJ 1. Osnovi prenosa podataka fizičkim vodom i uskopojasnim radio modulima 1.1 Prenos podataka pomoću fizičkog voda u osnovnom opsegu učestanosti 1.1.1 Osnove prenosa podataka pomoću fizičkog voda 1.1.2 Mikrokontroler PIC18F452 u ulozi predajnika i prijemnika digitalnog signala u RS232 formatu 1.1.3 Primer prenosa podataka u osnovnom opsegu učestanosti 1.2 Radio prenos podataka uskopojasnim radio modulima 1.2.1 Osnove radio prenosa podataka 1.2.2 Primer radio prenosa podataka 2. ISM uskopojasni radio predajnik i radio prijemnik 2.1 Radio predajnik 2.1.1 Princip rada radio predajnika 2.1.2 Modulacija 2.1.3 Karakteristike radio predajnika 2.2 Radio prijemnik 2.2.1 Princip rada radio prijemnika 2.2.2 Demodulacija 2.2.3 Karakteristike radio prijemnika 2.2.4 Indikacija jačine signala na ulazu prijemnika 3. Antene i radio talasi 3.1 Antene 3.1.1 Kako antena zrači i prima radio talase 3.1.2 Karakteristike antena 3.1.3 Antene za uskopojasne radio module 3.1.4 Povezivanje radio modula sa antenom 3.2 Radio talasi 3.2.1 Karakteristike radio talasa 3.2.2 Gubici prostiranja radio talasa 3.2.3 Proračun gubitaka prostiranja radio talasa 4. Projektovanje radio veze primenom uskopojasnih radio modula 4.1 Postizanje optimalnog praga odlučivanja kod radio prijemnika 4.2 Problem uočavanja prvog prenešenog podatka na izlazu modula radio prijemnika 4.3 Razlikovanje korisnih od lažnih podataka, dobijenih radio - RS232 komunikacijom 4.4 Otklanjanje negativnih efekata usled grešaka pri radio prenosu podataka 4.4.1 Kodiranje znakova binarnim kombinacijama koji se međusobno razlikuju za više bitova 4.4.2 Slanje redundantnih paketa podataka 4.4.3 Ponavljanje slanja podataka u slučaju greške 4.5 Domet radio sistema 4.5.1 Proračun dometa radio sistema 4.5.2 Povećanje dometa radio sistema 4.6 Štednja električne energije 4.6.1 Štednja kod modula radio predajnika 4.6.2 Štednja kod modula radio prijemnika 4.6.3 Štednja kod mikrokontrolera 4.7 Zaštita radio modula od internih smetnji 5. Primeri primene uskopojasnih radio modula 5.1 Daljinski bežični termometar 5.2 Sistem za radio prenos poziva 5.3 PC radio modem 5.4 Daljinsko upravljanje robotom 5.4.1 Robot sa radio upravljanjem 5.4.2 Komandni modul za daljinsko upravljanje kretanjem robota P r i l o z i Naslov: Prenos podataka ISM uskopojasnim radio modulima sa primerima Izdavač: EHO Strana u boji: 170 Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 x 29,5 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-915999-5-9

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor: Rothamel, Karl Stranica: 601 Izdavač: Vojnoizdavački zavod Godina: 1983 Mesto izdavanja: Beograd Povez: Tvrdi Format: 16x24 cm Elektromagnetne oscilacije, Prostiranje elektromagnetnih oscilacija, Način rada i karakteristika antene, Oblici dipola, Napajanje antena, Elementi za prilagođenje i transformaciju, Transformatori za simetriranje, Sprega napojnog voda sa izlaznim stepenom predajnika, Kratkotalasne antene u praksi, Oblici polutalasnih antena, Dugačke žičane antene, Aperiodične antene, Kombinacije dipola sa pobudom u fazi (horizontalne antene), Dipoli sa uzdužnim zračenjem, Usmerene antene sa jednotalasnim petljama, Obrtne usmerene antene sa parazitnim usmeravajućim elementima, Usmerene antene sa skraćenim elementima, Usmerene antene za više opsega, Kratkotalasne antene sa vertikalnom polarizacijom, Izbor pogodne kratkotalasne antene, Antene za ultrakratke talase, Sa uzdužnim zdračenjem za opseg od 2m, JAGI-Antene i grupne antene za amaterski opseg 70cm, Antene sa kružnim zračenjem za VVF i UVF, Specijalni oblici VVF i UVF antena, Oblici kratkotalasnih antena, Za korišćenje u pokretu, Za TV i radio prijem... Karl Rothammel ( 25. decembar 1914. u Firtu — 29. novembar 1987. u Zonebergu ) je bio nemački pisac nefikcije i radio-amater. Bio je autor knjige o antenama, standardnog nemačkog dela o antenskoj tehnologiji. Karl Rothammel je bio radio-amater od 1932. godine, u početku pod prijemnom šifrom DE3Ø4Ø/L. Od 1954. bio je aktivan pod radio-amaterskim pozivnim znakom DM2ABK, a od 1980. do smrti pod I21BK i I3ØABK. Tokom Drugog svetskog rata bio je radio operater Luftvafea. Posle rata radio je kao zemljoradnik. Zatim je deset godina radio u poštanskoj službi Istočne Nemačke, gde je brinuo o radio i televizijskim sistemima za prenos. Usledilo je dvadeset pet godina rada u informaciono-dokumentacionom centru u fabrici radio opreme Stern-Radio. Kao radio-amater, bio je dugogodišnji upravnik klupske stanice u Zonebergu i član ispitne komisije u okrugu Suhl. U radio-amaterstvu je uglavnom bio aktivan u VHF opsegu i nekoliko godina radio kao VHF spiker u radio klubu GDR. Rothammel je napravio početne veze na 2-metarskom opsegu od DDR-a do Francuske, Velike Britanije, Luksemburga, Belgije, Danske i Holandije sa svoje FM stanice „Gaststatte Blockhutte“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nemacki jezik! Karl Rothammel ( 25. decembar 1914. u Firtu — 29. novembar 1987. u Zonebergu ) je bio nemački pisac nefikcije i radio-amater. Bio je autor knjige o antenama, standardnog nemačkog dela o antenskoj tehnologiji. Karl Rothammel je bio radio-amater od 1932. godine, u početku pod prijemnom šifrom DE3Ø4Ø/L. Od 1954. bio je aktivan pod radio-amaterskim pozivnim znakom DM2ABK, a od 1980. do smrti pod I21BK i I3ØABK. Tokom Drugog svetskog rata bio je radio operater Luftvafea. Posle rata radio je kao zemljoradnik. Zatim je deset godina radio u poštanskoj službi Istočne Nemačke, gde je brinuo o radio i televizijskim sistemima za prenos. Usledilo je dvadeset pet godina rada u informaciono-dokumentacionom centru u fabrici radio opreme Stern-Radio. Kao radio-amater, bio je dugogodišnji upravnik klupske stanice u Zonebergu i član ispitne komisije u okrugu Suhl. U radio-amaterstvu je uglavnom bio aktivan u VHF opsegu i nekoliko godina radio kao VHF spiker u radio klubu GDR. Rothammel je napravio početne veze na 2-metarskom opsegu od DDR-a do Francuske, Velike Britanije, Luksemburga, Belgije, Danske i Holandije sa svoje FM stanice „Gaststatte Blockhutte“. Elektromagnetne oscilacije, Prostiranje elektromagnetnih oscilacija, Način rada i karakteristika antene, Oblici dipola, Napajanje antena, Elementi za prilagođenje i transformaciju, Transformatori za simetriranje, Sprega napojnog voda sa izlaznim stepenom predajnika, Kratkotalasne antene u praksi, Oblici polutalasnih antena, Dugačke žičane antene, Aperiodične antene, Kombinacije dipola sa pobudom u fazi (horizontalne antene), Dipoli sa uzdužnim zračenjem, Usmerene antene sa jednotalasnim petljama, Obrtne usmerene antene sa parazitnim usmeravajućim elementima, Usmerene antene sa skraćenim elementima, Usmerene antene za više opsega, Kratkotalasne antene sa vertikalnom polarizacijom, Izbor pogodne kratkotalasne antene, Antene za ultrakratke talase, Sa uzdužnim zdračenjem za opseg od 2m, JAGI-Antene i grupne antene za amaterski opseg 70cm, Antene sa kružnim zračenjem za VVF i UVF, Specijalni oblici VVF i UVF antena, Oblici kratkotalasnih antena, Za korišćenje u pokretu, Za TV i radio prijem...

Tvrd povez - 602 strane - ilustrovana VOJNOIZDAVAČKI ZAVOD 1983 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Jedan list se odvojio - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja R Knjiga je namenjena radio amaterima i svima koje zanima problematika radio veza- sadrži mnogo primera i uputstva za projektovanje i izradu. BIBLIJA ZA RADIOAMATERSKE I OSTALE ANTENE. ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

RADIO MATER, 1983. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije Komplet sadrži brojeve 2, 3, 5, 6, 7/8 i 12. A4 format, 6 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja.. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Alarm za auto, ekspanovani spektar, prenos signala, ram antene, vobler, ukt pojačivač, YU repetitori, frekvencmetar...

61158) Radio relejne i satelitske komunikacije , Milan Šunjevarić , Branislav Todorović , Fakultet Tehničkih nauka Novi Sad 2012 , (o knjizi) Sistemi za radio-relejne komunikacije spadaju u fiksne radio-komunikacione sisteme sa usmerenim zračenjem antena, koji rade u frekvencijskim opsezima od 300 MHz do 100 GHz, a namenjeni su za prenos signala vrlo širokog spektra. Sistemi za satelitske komunikacije su podgrupa radio-relejnih sistema, kod kojih se veza između učesnika ostvaruje posredstvom satelita. Značaj radio-relejnih i satelitskih komunikacija u savremenom društvu je ogroman. Materija prikazana u ovoj monografiji obuhvata osnovna znanja iz oblasti radio-relejnih i satelitskih komunikacija. Namenjena je studentima osnovnih studija elektrotehničkih fakulteta, inženjerima u oblasti telekomunikacija, stručnjacima koji se bave ekonomskim i regulatornim pitanjima u vezi upravljanja upotrebom radio-spektra, kao i istraživačima i studentima doktorskih studija koji se bave ovom problematikom. (o autorima) Milan Šunjerević  je viši naučni saradnik Instituta RT-RK u Novom Sadu i redovni profesor Vojne akademije Univerziteta odbrane u Beogradu. Rođen je 1948. godine u Zlakusi. Diplomirao je na Vojnotehničkoj akademiji u Zagrebu, a magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Bio je naučni savetnik Vojnotehničkog instituta u Beogradu, načelnik Uprave za istraživanje, razvoj i proizvodnju Ministarstva odbrane Republike Srbije i viši naučni saradnik Instituta za mikrotalasnu tehniku i elektroniku (IMTEL). Predavao je više predmeta iz oblasti telekomunikacija na Vojnoj akademiji u Beogradu, Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banja Luci. Objavio je dve knjige i oko sto naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima i na konferencijama. Branislav Todorović je viši naučni saradnik Instituta RT-RK u Novom Sadu i redovni profesor Vojne akademije Univerzitata odbrane u Beogradu. Rođen je 1959 u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu a doktorirao na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Bio je vodeći istraživač Vojnotehničkog instituta u Beogradu, osnivač Centra za multidisciplinarna istraživanja i viši naučni saradnik Instituta za mikrotalasnu tehniku i elektroniku (IMTEL). Predavao je više predmeta iz oblasti telekomunikacija na Vojnoj akademiji u Beogradu i Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Objavio je dve knjige i preko sto naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima i na konferencijama. mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , ćirilica, 386 strana

Izdavač: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu - Tehnička uprava Povez: broširan Broj strana: 128 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Jedna od šema razdvojena na dva dela inače knjiga je vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: OPŠTI PODACI 1. Namena i vrsta rada 2. Izgled uređaja, pribora i antena 3. Značenje simbola i skraćenica 4. Tehnički podaci TEHNIČKI OPIS UREĐAJA 1. Opis blok-šeme uređaja i objašnjenje principa rada 2. Predajnik, sekcija E0001 3. Prijemnik, sekcija E0002 4. Sintezator, sekcija E0003 5. Učesnička sekcija E0004 6. Antenska skretnica, sekcija E0005 7. Sekcija pretvarača E0006 8. Šasija i prednja ploča S0030 i S0020 9. Ispravljački blok IB-220/12 10. Akumulatorski blok AB-12/7 11. Antene i pribor (K-159)

Praktični vodič za razumevanje, dizajniranje i upotrebu 802.11 WLAN mrežama Upoznajte osnovne karakteristike raznih tipova Ethernet tehnologija, od 10Mbitnog do Gigabit Etherneta Uporedite performanse prijemnika, antena i radio sistema Naučite osnovne koncepte 802.11 WLAN mreža uključujući i funkcije Media Access Control (MAC) sloja i tehnologije fizičkog sloja Istražite sigurnosne aspekte, uključujući autentifikaciju i koncepte enkripcije, kao i draft standard 802.11i i WiFi Protected Acces (WPA) Razumite koncepte mobilnosti i Mobile IP standard Otkrijte izazove koji su u vezi sa aplikacijama koje su osetljive na kašnjenja, kao što je voice over IP, a uz pomoć 802.11 QoS standarda Naučite kako da izvedete uspešno umeravanje oblasti u kojoj primenjujete bežična rešenja Ispitajte aspekte dizajna WLAN rešenja u raznim realnim okruženjima Naslutite šta se nalazi u budućnosti WLAN tehnologije otkrivajući Bluetooth, ultra wideband, free space optiku i tehnologije 802.11 velikih brzina Kratak sadržaj Predgovor Uvod Poglavlje 1 Ethernet tehnologije Poglavlje 2 802.11 bežič ne mreže Poglavlje 3 Tehnologije 802.11 fizič kog sloja Poglavlje 4 Sigurnost 802.11 bežič nih mreža Poglavlje 5 Mobility Poglavlje 6 QoS za 802.11 bežič ne mreže — 802.11e Poglavlje 7 Osnove radio prenosa Poglavlje 8 Postavljanje bežičnih mreža Poglavlje 9 Budućnost bežičnih mreža Poglavlje 10 Neki aspekti dizajna WLAN mreža Rečnik Indeks Naslov: Osnove 802.11 bežični LAN Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 404 (cb) Pismo: latinica Format: 26 cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-7310-283-9

Sa povećanjem brzina prenosa i padom cena, prihvatanje WLAN tehnologije je neizbežno. Više nije potrebno da zaposleni budu vezani za svoje stolove Ethernet kablom ili da proširenje posla bude sputano fizičkim ograničenjima. Implementacija WLAN mreža radikalno poboljšava radnu produktivnost i utiče na velike uštede pri povezivanju mreža između zgrada. Ipak, dok se u firmama procenjuje uticaj primene WLAN mreža na njihovo poslovanje, pitanja u vezi dizajna, implementacije i upotrebe 802.11 baziranih mreža izlaze na svetlost dana. WLAN predstavlja jedinstven izazov za administratore koji su radili u svetu žičanih mrežnih okruženja. Solidno poznavanje bežičnih standarda, mobility koncepta i osnovnih stvari radio prenosa, predstavljaju neophodan uslov za ulazak u svet bežičnih mreža, a tome se mora dodati i potreba razumevanja sigurnosti, kvaliteta servisa (QoS), kao i drugih detalja vezanih za dizajn kao što je site survey. Praktični vodič za razumevanje, dizajniranje i upotrebu 802.11 WLAN mrežama * Upoznajte osnovne karakteristike raznih tipova Ethernet tehnologija, od 10Mbitnog do Gigabit Etherneta * Uporedite performanse prijemnika, antena i radio sistema * Naučite osnovne koncepte 802.11 WLAN mreža uključujući i funkcije Media Access Control (MAC) sloja i tehnologije fizičkog sloja * Istražite sigurnosne aspekte, uključujući autentifikaciju i koncepte enkripcije, kao i draft standard 802.11i i WiFi Protected Acces (WPA) * Razumite koncepte mobilnosti i Mobile IP standard * Otkrijte izazove koji su u vezi sa aplikacijama koje su osetljive na kašnjenja, kao što je voice over IP, a uz pomoć 802.11 QoS standarda * Naučite kako da izvedete uspešno umeravanje oblasti u kojoj primenjujete bežična rešenja * Ispitajte aspekte dizajna WLAN rešenja u raznim realnim okruženjima * Naslutite šta se nalazi u budućnosti WLAN tehnologije otkrivajući Bluetooth, ultra wideband, free space optiku i tehnologije 802.11 velikih brzina Kratak sadržaj Predgovor Uvod Poglavlje 1 Ethernet tehnologije Poglavlje 2 802.11 bežič ne mreže Poglavlje 3 Tehnologije 802.11 fizič kog sloja Poglavlje 4 Sigurnost 802.11 bežič nih mreža Poglavlje 5 Mobility Poglavlje 6 QoS za 802.11 bežič ne mreže — 802.11e Poglavlje 7 Osnove radio prenosa Poglavlje 8 Postavljanje bežičnih mreža Poglavlje 9 Budućnost bežičnih mreža Poglavlje 10 Neki aspekti dizajna WLAN mreža Rečnik Indeks

Odlično očuvano! Prvo izdanje iz 1994. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Deset deka duše : džez / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1994 (Sremski Karlovci : Art print) Fizički opis 59 str. ; 20 cm Zbirka Savremena književnost Sadržaj : Milion kaloričnih asocijacija (5-24): Deset deka duše (7-8); Konopac (9-10); Vražja mater (11-12); Puškin (13); Dete tekst (14-15); Antena (16-17); Program (18-19); Narodne pesme (20); Knjižara (21); Oblaci (22-23); Moderni pesnici (24). - Lutajuća sisa (25-45): Čovek u škripcu (27-28); Obućari (29); Devojčica (30); Svilena buba (31-32); Majke (33); Luča (34); Terasa (35); Lutajuća sisa (36); Budizam (37); Devojačka kći (38); Filozof (39-40); Jovan od krsta (41-42); Džez 1 (43); Automobil (44); Maratonac (45). - Interesantna stvar (47-59): Falus (49); Stvari su došle na svoje mesto (50); Interesantna stvar (51); Mrak (52); Parfem (53); Život (54-55); Motiv (56); Džez 5 (57); Sahara (58-59). (broš.) Napomene Beleška o autoru i njegova slika na kor. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Naslov: Zbornik referata sa IV simpozijuma o protivelektronskoj borbi Izdavač: Mornarički školski centar `Maršal Tito` Split Godina izdanja: maj 1984 Broj strana: 760 Povez: mek Očuvanost: solidna, korice su malo lošije, na njima je potpis i inventarni broj, na prvom predlistu je pečat sa inventarnim brojem a unutrašnjost je čista, postoje normalni znaci starosti i stajanja. Iz sadržaja: - mesto i uloga protivelektronske borbe u oružanoj borbi; - analiza slučajeva PEB u operacijama `Mir za Galileju` i `Korporate`; - približna analiza jedne klase antena za simuliranje EMINE korišćenjem grafičkih metoda; - integralni pristup interakciji PED i TOb u funkciji obezbeđenja efikasnosti borbenih sistema; - telekomunikacije u podučju ekstremno niskih učestanosti; - povećanje izviđačkih i ometačkih sposobnosti i izviđača i ometača radara distributivnim procesiranjem podataka; - pokazatelji efikasnosti složenog elektronskog tehničkog sistema sa ugrađenim merama PEO; - protivelektronska zaštita objekata u uslovima elektronskog izviđanja i protivelekronskih borbenih dejstava; - modifikovana dvonivoska sinhronizacija DS-SS sistema sa dvostrukim pretraživanjem sinhro-položaja; - uticaj nuklearnih eksplozija na prostiranje radio i radarskih talasa; - elektronsko ometanje, operativno-taktički postupci, tehnička rešenja i pravci daljeg razvoja; - protivelektronska zaštita od nenamernog ometanja; - simulacija fedinga u laboratorijskim uslovima; - statistički prilaz ometanju A3 prenosa i faktor čovek; - neki postupci zaštite kanala za prenos podataka od elektronskog izviđanja; - zaštita informacija na bazi linearne predikcije; - mogućnost procene efikasnosti RJ PVO u uslovima elektronskog ometanja; - neki noviji smerovi razvoja na području radarske detekcije i lokacije; - elektronsko ometanje švedskog radara `Žirafe`; - podaci i iskustva sa ispitivanja složenog radarskog ometača u ratnoj mornarici; - borbena efikasnost raketnih sistema i dejstva protivnika; - simulator radarskog ometanja; - neki osnovni termini iz PEb... V-1*

Detalji predmeta Stanje Polovno Franček Rudolf, slovenski pesnik, pisatelj, dramatik, scenarist, filmski režiser, kritik in publicist, * 5. september 1944, Lipovci.[1] Klasično gimnazijo je obiskoval v Mariboru, iz filmske in televizijske režije pa je diplomiral na Akademiji za gledališče, radio, film in televizijo v Ljubljani. Življenje Franček Rudolf vse življenje deluje na Bledu. Kot samostojni kulturni delavec (svobodni umetnik) je deloval od januarja 1969, med letoma 1972 in 1976, 1977 in 1980. Med letoma 1976 in 1977 je bil zaposlen kot dramaturg (Viba film), v letih 1980-1981 pa v Pionirskem domu v Ljubljani. Do leta 1990 pa spet kot svobodni umetnik, filmski pedagog in kritik. Bil je tudi poslanec v Republiški skupščini in glavni urednik Radia Slovenije. Leta 1994 pa se je upokojil. Rudolfovo književno delo zajema pesmi, članke in kritike za Katedro, Tribuno, Mladino. Pisal je tudi filmske scenarije, televizijske igre in filmske kritike za »Ekran«. Med letoma 1965 in 1985 je pisal gledališke drame in igre za odrasle in mladino, med letoma 1972 in 1994 in od 1998 dalje pa je pisal romane. Od leta 1985 je pisal televizijske kritike, od leta 1987 pa tudi literarne kritike za Delo, članke za Dnevnik in Kmečki glas. Med letoma 1990 in 1991 pa za Demokracijo. Leta 1989/90 je bil predsednik Ljubljanskega Mestnega sveta Slovenske demokratske zveze. Od leta 1991 do 1998 je bil predsednik Zveze kulturnih organizacij Slovenije, po tem letu pa njen podpredsednik. Bil je član raznih političnih strank: Zveze komunistov Jugoslavije, Slovenske demokratske zveze, Demokratske stranke, LDS-a, Združene liste in DeSUS-a. Na njegov literarni razvoj so vplivali: France Prešeren, Heinrich Heine, Ivan Cankar, Srečko Kosovel, Federico Garcia Lorca, Branko Rudolf, Vladimir Gajšek in Andrej Brvar. Na državnozborskih volitvah leta 2011 je kandidiral na listi Zaresa. Književni opus Pesniške zbirke Dnevi v predalu, Mladinska knjiga, (zbirka Pota mladih), 1968 Sentimentalne elegije, DZS, 1971 Dež, ulice, mesec, Mariborska literarna družba, 2004 Lepa muca in lepi muc, (Čebelica), Mladinska knjiga, 1992 Romani Kam je mama šla?, Državna založba Slovenije, 1975 Fotosinteza Linhart, DZS, 1979 Očka, vrni se nam zdrav domov, Pomurska založba, 1981 Jazbečar iz jantarja, Založba Obzorja Maribor, 1984 Srečne zvezde prašičev, DZS, 1985 Nagradno življenje, Založba Borec, 1986 Zvestoba, Založba Borec, 1988 Odpiram mlin, zapiram mlin, Založba Kmečki glas, 1989 Odiranje morskega psa, Slovenska založba, 1990 Parnik Jesenice-Trbovlje, Založba Tangram, 1994 Cartes brouillés, (prevod romana Odpiram mlin, zapiram mlin), Edition Stock, Pariz, 1966 Harmonika in kavka, Prešernova družba, zbirka Vrba, 2001 Jahta med drevjem, ljubezenski roman, Prešernova družba, Koledarska zbirka, 2004 Mladenič, Založba Tangram, 2004 Acapulco, Založba Karantanija, 2005 Lov na zombije, Študentska založba Litera, Maribor, 2005 Tolmun na dnu reke, Mariborska literarna družba, 2006 Oko zaljubljene krastače, Antena, 1974 Škodljivost smeha od vrtca do mature, Založba Tangram, 2003 Regata v Acapulcu[2], Založba Ebesede, 2013 Zgodbe za otroke Volčje in lisičje in vrabčje, pa po ena pasja, mačja, želvja, kačja, ribja, zajčja, zmajska, medvedja, slonja, opičja in še ena o ščurku. Založba Borec, 1983 Medvedje, zajčje, lisičje, vrabčje, pasje, ovčje in volčje, mačje in prašičje, mišje in podganje, kačje in ribje, veveričje in mravljinčje zgodbe, Založba Tangram, 1993 Slikanice za otroke Papagaj Vprašaj in črni pes Pazi, Univerzum, 1984 Papagaj Vprašaj in lastovka Črna puščica, Univerzum, 1984 Papagaj Vprašaj iz nebotičnika, Univerzum, 1984 Papagaj Vprašaj se spušča in spušča, Univerzum, 1984 Kriminalka Rdečelaska v zrelem žitu[3], Delo, 1990, založba Ebesede, 2013 Publicistika Kratka zgodovina Slovencev: legenda o strukturi, Mladinska knjiga, 1990 Kratka proza Zvončki in spominčice, Založba Tangram, 2002 Dramska dela Celjski grof na žrebcu ali Legenda o strukturi, Založba Obzorja, 1969 Trnuljčica preveč in trije palčki, (igra za otroke), Scena, 1974 Pegam in Lambergar, (vitez, smrt, hudič), igra, Založba Obzorja, 1976 Koža megle, 1976, pesmi Dominike Hudnik, Založba Obzorja, 1979 Debele sanje, igre (gledališka: Debele sanje, televizijska Umetnost kuhanja, umetnost ljubezni, dve radijski: »Termiti« in »Polž Jože«), Založba Obzorja, Maribor, 1982 Tri igre za otroke, Med njimi »Marsovčki hočejo na zemljo«, Založba Univerzum, 1984 »Vžigalnik« po Andersenu, Založba Univerzum, 1984 Lenega čaka dolgčas, 1977 Veronika, 1979 Scenariji za filme Ubij me nežno, scenarij (v knjigi skupaj še dvema scenarijema, Kozinc in Šušmelj), Partizanska knjiga, 1979 Ko pride lev, 1972 Praznovanje pomladi, 1978 Sonce, vsesplošno sonce, 1968, režija Karpo Godina Televizija Sedem ponudb, tv igra, režija Franc Uršič, Televizija Slovenija 1976 Štirideset zelenih slonov, televizijska nadaljevanka 1981 Prežihov Voranc-Franček Rudolf: Borba na tujih tleh, (dramatizacija, tv igra), Televizija Slovenija, režija Vlado Troha, 1982 Kratki filmi, (scenarij in režija) Lutka, (igrani film) Fas, Zagreb, 1968 Safari, (dokumentarni fim), Viba film, 1979 Čarovnik, (igrani film), Viba film, 1974 Ritem dela, (dokumentarni fim), Viba film, 1979 Razglednice, (animirani film), Viba film, 1982 Heroji slovenskega naroda, (animirani film), Viba film, 1984 Slovenske uprizoritve gledaliških dramskih del Trnuljčica preveč in trije palčki, 1972, Mladinsko gledališče Ljubljana, (Več amaterskih uprizoritev) Kuža laja mjau mjau, lutkovno gledališče Ljubljana, 1974, uprizorjena tudi v Lutkovnem gledališču v Mariboru, 1985 Celjski grof na žrebcu, SNG Celje, 1974 Pegam in Lambergar, Glej, 1974 Slovenska kuharica, SNG Maribor, 1975 Koža megle, SNG Trst, 1976 Lenega čaka dolgčas, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1979 Veronika, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1979 (vsaj tri amaterske uprizoritve) »Vžigalnik« (po Andersenu), Lutkovno gledališče Kranj Smešno za zjokat, Lutkovno gledališče, Ljubljana, 1985 Gozdne živali, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1985 »Vžigalnik«, (po Andersenu), Šentjakobsko gledališče Ljubljana, 1985 Pegam in Lambergar, Ptujsko gledališče, Ptuj, 1978 Koža megle, Ptujsko gledališče, Ptuj, 1979 TV prenosi gledaliških del Kuža laja mjau mjau, Lutkovno gledališče Ljubljana, 1975 Koža megle,, SNG Trst, 1977 Gozdne živali, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1987 Skriti pred sosedi, televizijska igra, RTV Slovenija, 1991 Več deset oddaj za mladinsko in otroško redakcijo, npr. iz serije Radovedni Taček Scenarij za »Dražgoško bitko« (po knjigi Ivana Jana), 1972, 1976 Scenarij in režija: Televizijski film Portret Branka Rudolfa, Televizija Slovenije,1986 Radijske igre (Radio Slovenija, kjer ni navedeno drugače). Fotopuška, 1974 Zasanjane vreče, 1974 Edip Toponosi, 1974 Xerxes ali Strah, 1974, Radio Študent Ljubljana Ognjeni krst, 1974 Polž Jože, 1975 Zvečer pa izstrelitev v vesolje, 1976, Radio Maribor Slovenske narodne, 1977 Debele sanje, (Priredba Pavel Lužan), 1983 Vrč hodi po vodo 1985, Kratek oddih v zravilišču, 1985 Skriti pred sosedi, 1985 Pogled v prihodnost, 1985, (Štiri komedije, zadnje tri tudi na Radio Trst) Svetloba nad Ljubljano, 1986 Izvoz dečkov in deklic, 1986, (Tudi radio Trst) Pesnik išče rimo, 1986, Radio Trst Termiti, (priredba dramskega dela Pavel Lužan), 1987 Hop, Cefizelj, komedija, 1989 Domači nosorogi, (kratka radijska) 1989 Kje je moj bicikel? (kratka radijska) 1990 Monopoli, 1992, Nesrečni princ, 1993 Čist, zdrav in dober zrak, 1993 Raca (ali Vzhodno-zahodno cesarstvo), 1994 Pogled z nebotičnik, kratka radijska, (tudi Trst), 2001 Kokoši, kratka radijska, 2001 Klic divjine, (kratka radijska), 2004 Radijske igre za otroke (Radio Slovenija, kjer ni navedeno drugače). Princ in ovce, 1973 Domišljavi helikopter, 1976 Strašen hrup v Tihem oceanu, 1978 Volk, začaran v dečka, 1981, (tudi na Radiu Trst, na kaseti od 1985) Pogumni zajček Hop Hop, 1982, (tudi kaseta) Psi iz Andersenovega vžigalnika, 1984 (tudi kaseta) Medved ukrade avto, 1984 Bobri in bobrčki, 1986 Podzemeljsko mesto, 1987, (tudi radio Trst) Odlagališče vesoljskih ladij, 1987 (tudi Radio Trst, kaseta od 1992) Hrabra mravljica, 1988, (Nagrada za najboljšo predstavo na festivalu na OHRIDU) Poklic: kavboj, 1989 Violina, 1989 Opica s šolsko torbo, 1990 Karta v rokavu, 1991 Lisica in grozdje, 1991 Maček Muco, Muca Mačka, 1993 Zubzak, prihodnost plemena, 1998 Račke na samotnem jezeru, 2002 Priredbe romanov Očka, vrni se nam zdrav domov, radijska nadaljevanka, Radio Trst, 1984 Parnik Jesenice Trbovlje, radijska nadaljevanka, Radio Slovenija, 1995, večkrat predvajan. Knjižne izdaje v tujini Cartes brouilles, (Odpiram mlina, zapiram mlin) Edition Stock, Pariz, 1996 Izbor najpomembnejših izvirnih del v periodičnem tisku Pesmi, izdane v revijah Dialogi, Sodobnost in Problemi; do leta 1985 Dvanajst dramskih tekstov, najpomembnejši: Celjski grof na žrebcu ali Legenda o strukturi, Sodobnost, 1968 Daj piti kri svoji prazni senci (Orfej in Evridika), Sodobnost, 1969 Edip toponosi, Problemi, 1973 Xerxes ali strah ali diktatorjeve seksualne težave, Problemi, 1974 Veronika, igra s petjem in uničevanjem čustev, Problemi, 1976 v »Anteni« je izhajal roman Oko zaljubljene krastače, 1974, in daljša zgodba »En hribček bom kupil« ,1975. v časniku »Delo« so izhajali romani: Rdečelaska v zrelem žitu, 1990 Parnik Jesenice - Trbovlje 1994 Pošlji deklico 1996 v časniku Večer romani: Karavana sužnjev, 1991 Harmonika in kavka v letu 1990 v časniku »Hopla«: zgodbe iz knjige Zvončki in spominčice, 1998 romani Acapulco 1998/99 in Regata v Acapulcu, 1999, roman Fenomen bele halje, 2001 v reviji »Stop« kratek roman Igra z ognjem, 2005 Wikivir vsebuje izvorna besedila avtorja: Franček Rudolf Priznanja in nagrade Za scenarij in režijo filma Ritem dela je prejel srebrno Badjurovo nagrado (Celje, 1979), za film Ritem dela« pa plaketo festivala kratkega filma v Beogradu (1980). Na Sterijinem pozorju je prejel nagrado mladih za dramo »Koža megle«, v izvedbi SNG Trst in režiji Jože

Opis proizvoda Elektronske cevi su opet u modi. Vrhunski audio uređaji kao što su MP3 plejeri, CD plejeri ili digitalni radio zaista dolaze na svoje kada cevno pojačalo daje prefinjen perfektan zvuk. A na izlazu PC zvučne kartice umesto IC aktivnih zvučnih stubova može doći vaš cevni uređaj. Izrada sopstvenog cevnog kola za PC zaista ističe vaš individualni ukus. Kada umesto LED imamo signalizaciju rada sa mističnim sjajem katode cevi uređaj se jasno izdvaja iz gomile. Ko se kao početnik usudi da radi sa cevima u početku nailazi na visoke napone koji se obično koriste. Do 250 V u sopstvenom projektu? Visoki naponi mogu brzo postati neprijatni. Osim što su opasni po život ne može se potceniti opasnost po elektronske komponente. Dovoljna je mala greška i zauvek se možemo oprastiti od skupe tehnike. Ne moraju biti samo visoki naponi, elektronske cevi mogu raditi na nižim naponima. Ono što se često previđa ovde je napravljen kao princip: kola sa elektronskim cevima na bezopasnim naponima. Cev koja je originalno razvijena za anodni napon od 600 V može apsolutno raditi na 12 V. Knjiga je namenjena čitaocima otvorenog avanturističkog duha. Delimično se radi o putu u nazad u priču o tehnici elektronskih cevi. Više od 50 godina star koncept otkrivamo kao novu veštinu. Delimično će stare cevi biti upotrebljene na potpuno nov način. Susret visoke tehnologije i tradicije. Kratak sadržaj Predgovor 1. Uvod 2. Osnovno o cevima 2.1 Izrada i funkcija cevi 2.2 Tipovi cevi 2.3 Tehnologija kola 2.4 Nove i korišćene cevi 3. Podaci o cevima 3.1 Niskonaponska cev ECC86 3.2 Dvostruke triode 3.3 VF triode sa velikom strminom 3.4 Niskonaponska cev EF98 3.5 VF pentode 3.6 Baterijske cevi 3.7 Pentode snage 3.8 Višestruke cevi 4. NF pojačalo sa triodama 4.1 Prvo ispitivanje: napon grejanja 4.2 Struja rešetke 4.3 Pojačalo za slušalice 4.4 Izlazni transformator 4.5 Karakteristična kriva 4.6 Pozitivni napon rešetke 4.7 Upotreba predajnih cevi 4.8 Višestepeno pojačalo 5. Stereo pojačalo za slušalice sa EL84 5.1 Razmatranja o zvučnoj slici 5.2 Tehnologija kola 5.3 Karakteristične krive 5.4 Izlazni trafo 5.5 Kondenzatorska sprega 6. Pojačavači snage klase A 6.1 pojačalo za slušalice sa EL95 6.2 Upotreba baterijskih cevi 6.3 NF univerzalno pojačalo sa ECL80 6.4 Pojačalo snage sa PL504 6.5 RC sprega 6.6 Paralelno puš-pul pojačalo (PPP) 6.7 Izobličenja na tetrodama 6.8 Pojačalo snage sa dve EL504 6.9 Cevni ispravljač 7. Puš-pul pojačalo 7.1 Puš-pul stepen sa ECC85 7.2 Dva puta ELC82 7.3 Hibridno pojačalo sa EL504 7.4 Puš-pul izlazni stepen sa EL34 8. Detektorski radio sa cevima 8.1 Dvostruka dioda EAA91 8.2 Dvostepeni prijemnik 8.3 Sprega sa antenom 9. Audion 9.1 Triodni audion bez povratne sprege 9.2 Audion sa ECC81 i povratnom spregom 9.3 Triodni Audion na samo 4,5 V 9.4 Audion sa pentodom 9.5 Prijemnik 0V2 sa EF80 i ECL80 9.6 Audio sa baterijskom cevi DF91 9.7 Prijemnik sa dva kola 9.9 Oscilacije klatna Audiona na 1 MHz 10. VF oscilatori 10.1 Osnovna kola 10.2 Oscilator srednjih talasa sa malim naponom 10.3 UKT oscilator sa kolom u rešetki 10.4 Kvarcni oscilator 10.5 Oscilator sa tetrodom 10.6 Amplitudna modulacija 10.7 Teslin generator 11. Cevni superheterodin 11.1 Kolo 11.2 Izrada i prilagođavanje 11.3 Proširenja kola prijemnika 12. Merna tehnika 12.1 Cevni voltmetar 12.2 Elektrometar (Galvanometar) 12. 3 Merenje izolacije 12.4 Grid dip metar 12.5 Kalibrator 12.6 Sinhroni detektor Prilog Grafički prikaz podnožja svih korišćenih cevi Literatura

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1938 g. Prvo izdanje !!! Majer, Vjekoslav, hrvatski književnik (Zagreb, 27. IV. 1900 – Zagreb, 4. XII. 1975). U Zagrebu pohađao trgovačku akademiju i studirao glazbu. Radio kao profesionalni pisac. God. 1928–37. živio je u Beču. Pokrenuo je i uređivao nekoliko kratkotrajnih časopisa (Ozon, 1923; Literatura, 1924; Antena, 1926), a u Beču je bio i jedan od urednika časopisa Blaues Heft, u kojem je austrijsku javnost izvješćivao o hrvatskoj književnosti. Prvu pjesničku zbirku Lirika objavio je 1924., a nakon druge, Pjesme zabrinutog Evropejca (1934), počeo je objavljivati i prozu – romane, novele i feljtone. Majer pripada naraštaju hrvatskih pisaca koji se pojavio nakon I. svjetskog rata, na razmeđu moderne i ekspresionizma. Njegovu senzibilitetu bila je bliža matoševska linija, s Matošem ga je vezivao i Zagreb, kojemu je posvetio mnoge stihove, opjevao gornjogradske ulice, plinske svjetiljke, parkove, kavane i periferiju, pa i Matoša (Plinska laterna na Griču). Pjesnik grada, »najradoznaliji šetač Zagreba«, svoje je dojmove izricao jednostavnom sintaksom i svakidašnjim leksikom. I u prozi se kretao unutar istoga tematskoga kruga, ali s pogledom »odozdo«, iz puževe perspektive, koja mu je omogućivala da na poseban način sagleda svijet društvenih marginalaca (Pepić u vremenu i prostoru, I–II, 1935–38; Život puža, 1938; Dnevnik Očenašeka, 1938). Galeriju malih ljudi iz gradskog ambijenta sivih (zagrebačkih) prostora Majer je s pomoću svojega infantilnoga pripovjedača sveo na svakodnevne, priproste i dobroćudne, čak i simpatične antijunake koje je život toliko degradirao da postaju zapravo nevidljivi. Njima je prilagođen i izražajni repertoar, sastavljen od banalnih riječi i često otrcanih fraza s elementima gradskog jezika. Feljtonistička nepreuzetnost, konciznost i ležernost te nenametljiva agramerska kvaziinfantilna ironija i humor znatno su izraženiji u Majerovoj novelistici (Iz dnevnika malog Perice, 1935; Osamljen čovjek u Tingl-tanglu, 1940), odn. feljtonima, u kojima je kulminiralo Majerovo autorsko zanimanje za život, za njegove stereotipe i ekscentričnosti. Kao što je obogatio skromnu tradiciju animalističko-humorističnoga tipa romana, tako je i kratkim satiričnim romanom U utrobi Zagrebačke gore (1956) obogatio tradiciju domaće humoristično-fantastične proze. Osim humorne konstante, svi njegovi romani imaju i onu zajedničku odliku koja ga, zbog literarnoga zagrebocentrizma, svrstava među najistaknutije predstavnike hrvatske urbane proze, a zbog eksperimentalnih pokušaja unutar žanrovske slike hrvatskog romana 1930-ih, bez obzira na objektivno skromne estetske domete, Majeru pripada izdvojeno mjesto unutar književnosti hrvatskoga socijalnog realizma. Ostala djela: Svirač i svijet (1938), Pjesme (1953), Breze kanarinci kiša (1954), Zagrebački feljtoni (1956), Otvaram prozor (1957). Dobitnik je Nagrade »Vladimir Nazor« za životno djelo 1969.

Svrha ove knjige je da pomogne ljubiteljima gledanja TV programa, kako da na svom TV aparatu dobiju najbolju moguću sliku i istovremeno da imaju mogućnost izbora velikog broja kanala. Knjiga je namenjena svima koji žele da saznaju nešto više o satelitskoj televiziji. Autor knjige je, kao i mnogi drugi, već kod prvog crno-belog TV prijemnika, šezdesetih godina, nastojao da postigne što bolji prijem signala, odnosno da gleda što bolju sliku i da uporno traga za još kojim kanalom. Tek nabavkom odgovarajuće satelitske opreme uvideo je sve prednosti koje pruža satelitska televizija. Sistematičan i precizan, kao što dolikuje pravim diplomiranim mašinskim inženjerima, upustio se u "otkrivanje tajni" za njemu do tada nepoznate satelitske TV. Koristeći već stečeno znanje (posebno iz nacrtne geometrije i matematike) i uz nova saznanja o osnovnim parametrima satelitske televizije, grafički je prikazao i analitički proračunao sve potrebne veličine, čime je sam sebi pružio odgovore na sva pitanja koja su se sama nametala u vezi satelita. Tek tada, kada je i sam ,,progledao’’ u svetu satelita, bio je u stanju da se upusti u precizno podešavanje pokretnog tanjira (antene), nakon čega je postigao gotovo neverovatnu perfekciju. Autor izlaže njegovo iskustvo u nadi da će čitaocu biti od koristi. Da bih perfektno podesio pokretan offset tanjir sa DiSEqC motorom meni je početni podatak geogeafska širina i geografska dužina pozicije tanjira nakon čega proračunom uz pomoć digitrona dobijam sve potrebne podatke za podešavanje sistema pa sam u mogućnosti da ostvarim prijem sa svih nama dostupnih satelita od 75º E do 30º W, oko 20 do 40 pozicija satelita, oko 7000 TV i oko 2000 radio kanala. Na 10 pozicija satelita postigao sam kvalitet prijema 100%. Možete na TV-u imati najbolju sliku jedino direktno sa satelita i gledati hiljade kanala bez mesečne pretplate za to, i na najstarijem TV-u gledaćete digitalne kanale, knjiga vam ukazuje koja i kakva oprema vam je potrebna za to, šta je HDTV, šta je rezolucija, kako da izaberete novi TV aparat, kako da najbolje povežete sve audio i video uređaje, šta znače skraćenice, moguće je perfektno podesiti pokretan tanjir i primati odličan signal sa svih nama dostupnih satelita, gde su sateliti itd. SADRŽAJ 1. UVOD, 1 2. KOJE JE REŠENJE NAJBOLJE?, 2 2.1. ZEMALJSKA TV, 2 2.2. KABLOVSKA TV, 2 2.3. TOTAL TV, 3 2.4. SATELITSKA (SAT) TV, 3 3. ŠTA JE POTREBNO ZA SAT TV?, 5 3.1. POGODNO MESTO ZA TANJIR, 5 3.2. RESIVER (Prijemnik), 5 3.3. TANJIR, 7 3.4. MOTOR, 10 3.5. LNB, 11 3.6. ANTENSKI KOAKSIJALNI KABL, 12 3.7. F – KONEKTOR (Priključak), 12 3.8. SWITCH (Prekidač), 12 3.9. TV, 13 3.10. KABL ZA POVEZIVANJE RESIVERA ITV-a, 13 4. ISKUSTVO AUTORA 14 5. HD - VISOKA DEFINICIJA, 21 6. ŠTA JE POTREBNO ZA HD SAT TV?, 22 6.1. HD TV, 22 6.1.1. REZOLUCIJA, 22 6.1.2. KAKO IZABRATI NOVI TV?, 25 6.2. HD RESIVER, 27 6.3. KABL ZA POVEZIVANJE HD RESIVERA I HD TV, 28 6.4. OSTALA HD OPREMA, 28 7. HD ISKUSTVO AUTORA, 29 8. PROGLEDAJTE U SVETU SATELITA, 36 8.1. Gde se nalaze sateliti koji služe za prenos satelitskog TV signala?, 36 8.2. Gde se nalazi Klarkov prsten?, 37 8.3. Zašto je za satelite izabran baš taj položaj?, 37 8.4. Gde je "PRAVI JUG"?, 41 8.5. Kako to, da se sateliti nalaze u ravni polutara (vertikalno iznad polutara), a da mi antenama nišanimo na njih pod uglom od oko 50° u odnosu na vertikalu?, 46 8.6. Koliko je rastojanje od Beograda do satelita?, 47 8.7. Koliki je ugao između verikale i prave Beograd – satelit?, 47 8.8. Kakvo kretanje treba da ima pokretan tanjir da bi mogao da prima signale sa satelita koji se nalaze na Klarkovom prstenu?, 53 9. PODSETNIK, 57 10. KONEKTORI & OZNAKE, 62 11. CRTEŽI 11.1. Crtež br. 1, 71 11.2. Crtež br. 2, 72 Naslov: Satelitska televizija Izdavač: Samostalni izdavač Mihajlo Andrić Strana: 72 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-913499-0-5

Svrha ove knjige je da pomogne ljubiteljima gledanja TV programa, kako da na svom TV aparatu dobiju najbolju moguću sliku i istovremeno da imaju mogućnost izbora velikog broja kanala. Knjiga je namenjena svima koji žele da saznaju nešto više o satelitskoj televiziji. Autor knjige je, kao i mnogi drugi, već kod prvog crno-belog TV prijemnika, šezdesetih godina, nastojao da postigne što bolji prijem signala, odnosno da gleda što bolju sliku i da uporno traga za još kojim kanalom. Tek nabavkom odgovarajuće satelitske opreme uvideo je sve prednosti koje pruža satelitska televizija. Sistematičan i precizan, kao što dolikuje pravim diplomiranim mašinskim inženjerima, upustio se u "otkrivanje tajni" za njemu do tada nepoznate satelitske TV. Koristeći već stečeno znanje (posebno iz nacrtne geometrije i matematike) i uz nova saznanja o osnovnim parametrima satelitske televizije, grafički je prikazao i analitički proračunao sve potrebne veličine, čime je sam sebi pružio odgovore na sva pitanja koja su se sama nametala u vezi satelita. Tek tada, kada je i sam ,,progledao’’ u svetu satelita, bio je u stanju da se upusti u precizno podešavanje pokretnog tanjira (antene), nakon čega je postigao gotovo neverovatnu perfekciju. Autor izlaže njegovo iskustvo u nadi da će čitaocu biti od koristi. Da bih perfektno podesio pokretan offset tanjir sa DiSEqC motorom meni je početni podatak geogeafska širina i geografska dužina pozicije tanjira nakon čega proračunom uz pomoć digitrona dobijam sve potrebne podatke za podešavanje sistema pa sam u mogućnosti da ostvarim prijem sa svih nama dostupnih satelita od 75º E do 30º W, oko 20 do 40 pozicija satelita, oko 7000 TV i oko 2000 radio kanala. Na 10 pozicija satelita postigao sam kvalitet prijema 100%. Možete na TV-u imati najbolju sliku jedino direktno sa satelita i gledati hiljade kanala bez mesečne pretplate za to, i na najstarijem TV-u gledaćete digitalne kanale, knjiga vam ukazuje koja i kakva oprema vam je potrebna za to, šta je HDTV, šta je rezolucija, kako da izaberete novi TV aparat, kako da najbolje povežete sve audio i video uređaje, šta znače skraćenice, moguće je perfektno podesiti pokretan tanjir i primati odličan signal sa svih nama dostupnih satelita, gde su sateliti itd. SADRŽAJ 1. UVOD, 1 2. KOJE JE REŠENJE NAJBOLJE?, 2 2.1. ZEMALJSKA TV, 2 2.2. KABLOVSKA TV, 2 2.3. TOTAL TV, 3 2.4. SATELITSKA (SAT) TV, 3 3. ŠTA JE POTREBNO ZA SAT TV?, 5 3.1. POGODNO MESTO ZA TANJIR, 5 3.2. RESIVER (Prijemnik), 5 3.3. TANJIR, 7 3.4. MOTOR, 10 3.5. LNB, 11 3.6. ANTENSKI KOAKSIJALNI KABL, 12 3.7. F – KONEKTOR (Priključak), 12 3.8. SWITCH (Prekidač), 12 3.9. TV, 13 3.10. KABL ZA POVEZIVANJE RESIVERA ITV-a, 13 4. ISKUSTVO AUTORA 14 5. HD - VISOKA DEFINICIJA, 21 6. ŠTA JE POTREBNO ZA HD SAT TV?, 22 6.1. HD TV, 22 6.1.1. REZOLUCIJA, 22 6.1.2. KAKO IZABRATI NOVI TV?, 25 6.2. HD RESIVER, 27 6.3. KABL ZA POVEZIVANJE HD RESIVERA I HD TV, 28 6.4. OSTALA HD OPREMA, 28 7. HD ISKUSTVO AUTORA, 29 8. PROGLEDAJTE U SVETU SATELITA, 36 8.1. Gde se nalaze sateliti koji služe za prenos satelitskog TV signala?, 36 8.2. Gde se nalazi Klarkov prsten?, 37 8.3. Zašto je za satelite izabran baš taj položaj?, 37 8.4. Gde je "PRAVI JUG"?, 41 8.5. Kako to, da se sateliti nalaze u ravni polutara (vertikalno iznad polutara), a da mi antenama nišanimo na njih pod uglom od oko 50° u odnosu na vertikalu?, 46 8.6. Koliko je rastojanje od Beograda do satelita?, 47 8.7. Koliki je ugao između verikale i prave Beograd – satelit?, 47 8.8. Kakvo kretanje treba da ima pokretan tanjir da bi mogao da prima signale sa satelita koji se nalaze na Klarkovom prstenu?, 53 9. PODSETNIK, 57 10. KONEKTORI & OZNAKE, 62 11. CRTEŽI 11.1. Crtež br. 1, 71 11.2. Crtež br. 2, 72 Naslov: Satelitska televizija Izdavač: Samostalni izdavač Mihajlo Andrić Strana: 72 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-913499-0-5

Nekorišćeni primerak, još nerasečen tabak 1935 Retko u ponudi Mihailo Pupin Slavko Bokšan Izdavač: Srpska manastirska štamparija, Sremski Karlovci 1935; Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, kod Kovačice, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija i počasni konzul Srbije u SAD.[a] Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor).[1][2] Mihajlo Pupin Mihajlo Pupin.jpg Mihajlo Pupin, oko 1890. godine Puno ime Mihajlo Idvorski Pupin Rođenje 9. oktobar 1854. Idvor, kod Kovačice, Austrijsko carstvo Smrt 12. mart 1935. (80 god.) Njujork, SAD Polje matematika, fizika Škola Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science, Columbia College Humboltov univerzitet u Berlinu Univerzitet u Kembridžu Poznat po Pupinov kalem Potpis Pupin signature.png Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Biografija Uredi Majka Olimpijada (levo) Grob Mihajla Pupina u Njujorku Mihajlo Idvorski Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, po gregorijanskom kalendaru, ili 27. septembra 1854. godine po julijanskom kalendaru, u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatu (tada Austrijsko carstvo, danas Srbija). Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada.[3] Deda po ocu mu se zvao Arsenije, a Pupini su u Idvori zabeleženi od sredine 18. veka.[4] Po odlasku u Ameriku, dodao je prezime „Idvorski“ (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara, od toga su ostale tri sestre: Persida, Ljubica i Hristina.[5] Porodica Pupin je autohtona u Banatu, gde živi barem od prve polovine 18. veka. Pupini nose tipično slovensku/srpsku Haplogrupu I2.[6] Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Varvaru.[7] U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća. Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu: „ Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.[8] ” Preminuo je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon (engl. Woodlawn) u Bronksu.[9] Postoji inicijativa da njegovi posmrtni ostaci budu preneti u Srbiju.[5] Obrazovanje Uredi Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom mestu, u srpskoj pravoslavnoj osnovnoj školi, a potom u nemačkoj osnovnoj školi u Crepaji. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. U gimnaziji nastavlja druženje sa Orlovaćaninom Urošem Predićem, započeto u Crepaji.[10] Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija. Stipendiju je dobio i zahvaljujući zalaganju prote Živkovića koji je u njemu prepoznao talenat vredan ulaganja. Zbog njegove aktivnosti u pokretu Omladine srpske, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom morao je da napusti Pančevo. Godine 1872, odlazi u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda. Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i da ode u Ameriku. „ Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.[11] ” Studije u Americi i doktorat Uredi Dvorane Hamilton i Hartli kampusa Univerziteta Kolumbija, 1907. godina U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Na studijama je bio oslobođen plaćanja školarine zato što je bio primeran student, a na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade za uspeh iz grčkog jezika i matematike. Tokom školovanja uglavnom se izdržavao držanjem privatnih časova i radeći fizički teške poslove. Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike, pri čemu je primio diplomu prvog akademskog stepena. Potom se vratio u Evropu, i to najpre u Ujedinjeno Kraljevstvo (1883—1885) gde je nastavio školovanje na Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike. Nakon školovanja u Kembridžu, Pupin je studije eksperimentalne fizike započeo na Univerzitetu u Berlinu 1885. godine kod profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. godine odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije, na temu: `Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“.[12] Akademska karijera i naučno-istraživački rad Uredi Tokom boravka u Berlinu, 1887. godine, održana je čuvena sednica Društva za fiziku na kojoj je prvi put objavljeno istorijsko Hercovo otkriće oscilatora i dipola koji emituje elektromagnetne talase. Sednicom je predsedavao fon Helmholc, tadašnji Pupinov mentor. Pupinov savremenik je takođe bio i čuveni naučnik Kirhof, zaslužan za otkriće dva osnovna elektrotehnička zakona (Prvo i drugo Kirhofovo pravilo), a koji je živeo i radio u Berlinu. Još tokom prve godine studija Pupin je pohađao Helmholcova predavanja iz eksperimentalne fizike, zatim predavanja o teoriji elektriciteta i magnetizma kod Kirhofa i izvodio praktične radove u laboratoriji pod Helmholcovim i Kuntovim rukovodstvom, profesorima koji su u to vreme bili izvanredan naučan kadar. Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio punih četrdeset godina (do 1929). Postao je redovni profesor 1901. godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena. Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. godine. Kao rezultat toga, Pupin je izumeo električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni. Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak Х-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje. Pupinovi kalemovi Uredi Prenos signala pomoću pupinovih kalemova Pupinovi kalemovi u PTT muzeju u Beogradu Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija“ (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. „ Da ne bi mestimično opterećeni vod dao rđave rezultate u telefoniji, treba da relativna čestoća kalemova iznosi najmanje desetak kalemova po talasnoj dužini, računatoj za srednju telefonsku učestalost.[13] ” Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901. godine, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj), a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.[14] Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum. Rešavajući mnoge probleme koji su se javljali u primeni pupinizacije, Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899., razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radio-tehnika. Istraživanja tokom Prvog svetskog rata Uredi Prvi sastanak Nacionalnog savetodavnog komiteta za vazduhoplovstvo 1915. (Pupin sedi prvi zdesna) Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona. Tokom rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo. Za ovaj rad dobio je posebnu zahvalnicu američkog Predsednika Hardinga koju je Pupin objavio u svom autobiografskom delu na 386. strani.[15] Doprinos određivanju granica Kraljevine SHS Uredi Godine 1912, Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. godine. Sa te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD. Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS. „ Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austrougarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.[11] ” Pismo Mihajla Pupina poslanstvu Kraljevstva SHS 1920. Po Londonskom ugovoru iz 1915. godine bilo je predviđeno da Italiji nakon rata pripadne Dalmacija. Nakon tajnog Londonskog ugovora Francuska, Engleska i Rusija zatražile su od Srbije da nakon rata načini teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj. Tako je Rumuniji po tome trebalo da pripadne Banat, a Bugarskoj deo Makedonije do Skoplja. U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom. Spisak patenata Uredi Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja[16] i 34 patenta.[17] Patenti objavljeni u Americi[18][19] Broj patenta Naziv patenta Engleski naziv Datum objavljivanja 519.346 Aparat za telegrafske i telefonske prenose Apparatus for telegraphic or telephonic transmission 8. maj 1894. 519.347 Transformator za telegrafske, telefonske ili druge električne sisteme Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems 8. maj 1894. 640.515 Tehnika razvođenja električne energije pomoću naizmeničnih struja Art of distributing electrical energy by alternating currents 2. januar 1900. 640.516 Električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola Electrical transmission by resonance circuits 2. januar 1900. 652.230 Tehnika smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 652.231 Metod smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 697.660 Mašina za namotavanje Winding-machine 15. april 1902. 707.007 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 707.008 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 713.044 Proizvođenje asimetričnih struja pomoću simetričnog elektromotornog procesa Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process 4. novembar 1902. 768.301 Bežično prenošenje električnih signala Wireless electrical signalling 23. avgust 1904. 761.995 Aparat za smanjenje slabljenja električnih talasa Apparatus for reducing attenuation of electric waves 7. jun 1904. 1.334.165 Prenošenje električnih talasa Electric wave transmission 16. mart 1920. 1.336.378 Antena sa raspodeljenim pozitivnim otporom Antenna with distributed positive resistance 6. april 1920. 1.388.877 Zvučni generator Sound generator 3. decembar 1921. 1.388.441 Višestruka antena za prenošenje električnih talasa Multiple antenna for electrical wave transmission 23. decembar 1921. 1.415.845 Selektivna impedancija koja se suprotstavlja primljenim električnim oscilacijama Selective opposing impedance to received electrical oscillation 9. maj 1922. 1.416.061 Radio-prijemni sistem visoke selektivnosti Radio receiving system having high selectivity 10. maj 1922. 1.456.909 Talasni provodnik Wave conductor 29. maj 1922. 1.452.833 Aparat za selektivno pojačavanje Selective amplifying apparatus 23. april 1923. 1.446.769 Aperiodični pilotni provodnik Aperiodic pilot conductor 23. februar 1923. 1.488.514 Selektivni aparat za pojačavanje Selective amplifying apparatus 1. april 1923. 1.494.803 Električno podešavanje Electrical tuning 29. maj 1923. 1.503.875 Radiofonski prijemnik Tone producing radio receiver 29. april 1923. Književna delatnost Uredi Portret Mihajla Pupina, rad Uroša Predića, deo umetničke zbirke Matice srpske Pored patenata objavio je više desetina naučnih rasprava i 1923. godine svoju autobiografiju na engleskom jeziku From Immigrant to Inventor za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Na srpskom jeziku objavljena je prvi put 1929. godine i to pod naslovom Sa pašnjaka do naučenjaka. Pored ove knjige objavio je još dve: Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti (engl. The New Reformation : from physical to spiritual realities; 1927) Romansa o mašini (engl. Romance of the Machine; 1930) Ostali radovi koje je samostalno objavio: Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures (1902) Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918) Zadužbine Mihajla Pupina Uredi Narodni dom Mihajla I. Pupina - Pupinova zadužbina u Idvoru Rodna kuća Mihajla Pupina u Idvoru Pupin je 1914. godine oformio „Fond Pijade Aleksić-Pupin“ pri SANU, u znak zahvalnosti majci Olimpijadi na podršci koju mu je tokom života pružala. Sredstva fonda su se koristila za pomaganje školovanja u Staroj Srbiji i Makedoniji, a stipendije su dodeljivane jednom godišnje na praznik Sveti Sava. U znak zahvalnosti još 1930-ih godina jedna ulica u Ohridu dobila je ime Mihajlo Pupin. U Idvoru je od sopstvenih sredstava podigao Narodni dom Mihajlo I. Pupin, sa željom da objekat dobije funkciju narodnog univerziteta, odnosno da bude baštovanska i voćarska škola, što se do danas nije ostvarilo. Danas se u Idvoru nalazi Memorijalni kompleks, osnovan u spomen na rad i zaslugeovog velikog srpskog naučnika, pronalazača, profesora i dobrotvora.[20] Osnovao je poseban „Fond Mihajla Pupina“ od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji, koji je dodelio „Privredniku“ za školovanje omladine i za nagrade za „vanredne uspehe u poljoprivredi“, kao i Idvoru za nagrađivanje učenika i pomoć crkvenoj opštini. Fond Mihajla Pupina u okviru Narodnog muzeja u Beogradu, finansirao je izradu i štampanje prvih savremenih naučnih monografija o srpskim srednjovekovnim manastirima, poput Studenice i Manasije.[21] Zahvaljujući Pupinovim donacijama, Dom u Idvoru je dobio čitaonicu, stipendiralo se školovanje omladine za poljoprivredu i finansirala se elektrifikacija i izgradnja vodovoda u Idvoru. Osnovao je zadužbinu pri Narodno–istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu. Fondovi Zadužbine koristili su se za kupovinu srpskih umetničkih dela za muzej i izdavanje publikacija „srpskih starina“. U imovinu Zadužbine, Pupin je uložio milion dinara.[22] U Americi je 1909. godine osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija — Savez Sjedinjenih Srba - Sloga — koja je imala za cilj okupljanje Srba u dijaspori i pružanje uzajamne pomoći, kao i očuvanje i negovanje etničkih vrednosti i kulturnog nasleđa.[23] Ova organizacija se potom udružila sa još tri druge iseljeničke organizacije u Srpski narodni savez (engl. Serbian national fondation), a Pupin je bio jedan od njenih osnivača i dugogodišnji predsednik (1909—1926). Organizovao je i Kolo srpskih sestara, koje su sakupljale pomoć za Srpski crveni krst, a pomagao je i okupljanje dobrovoljaca 1914. godine za ratne operacije u domovini preko srpske patriotske organizacije Srpska narodna odbrana (engl. Serbian National Defense) koju je predvodio i koju je takođe on osnovao. Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom.[24] Ličnim sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji, a bio je i na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata. Pupin je takođe bio aktivan u osnivanju Srpskog društva za pomoć deci koje je nabavljalo lekove i odeću i nalazilo domove za ratnu siročad. Profesor Pupin je sam finansirao štampanje jedne srpske patriotske knjige o Prvom svetskom ratu, delo Milana Toplice. Prihod od prodaje te knjige, bio je namenjen `Društvu za pomaganje Srba begunaca i proteranih iz Austrougarske monarhije`.[25] Kolekcija od 12 vrednih slika poklonjenih od strane Pupina Narodnom muzeju u Beogradu danas čini Legat Mihajlo Pupin.[26][27] Bogati profesor Pupin je oko 1915. godine napisao svoj testament, u kojem je odredio da budu pomognute mnoge srpske nacionalne, obrazovne i kulturne ustanove. Nakon njegove smrti, 1935. godine međutim poslednju očevu volju pred američkim sudom je pokušala da ospori njegova kćerka gđa Smit. Umesto namenjenih 50.000 dolara, obaranjem očevog testamenta ona bi dobila čak milion dolara. Kćerka je imala šanse po američkim zakonima, jer da bi testament bio valjan moraju postojati dva istovetna primerka. Problem je nastao zbog nedostatka još jednog istovetnom primerka testamenta.[28] Ubrzo posle njegove smrti ćerka Varvara je prodala njegovu zaostavštinu na aukciji.[29] Počasti Uredi Spomenik Mihajlu Pupinu u Novom Sadu Spomenik Mihajlu Pupinu u Idvoru Mihajlo Pupin je bio: Predsednik Instituta radio inženjera 1917, SAD Predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike 1925—1926. Predsednik Američkog društva za unapređenje nauke Predsednik Njujorške akademije nauka Član Francuske akademije nauka Član Srpske kraljevske akademije Titule Uredi Doktor nauka, Univerzitet Kolumbija (1904) Počasni doktor nauka, Džons Hopkins Univerzitet (1915) Doktor nauka Prinston Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Njujork Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Mulenberg Koledž (1924) Doktor inženjerstva, Škola primenjenih nauka (1925) Doktor nauka, Džordž Vašington Univerzitet (1925) Doktor nauka Union Koledž (1925) Počasni doktor nauka, Marijeta Koledž (1926) Počasni doktor nauka, Univerzitet Kalifornija (1926) Doktor nauka, Rudžers Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Delaver Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Kenjon Koledž (1926) Doktor nauka, Braun Univerzitet (1927) Doktor nauka, Ročester Univerzitet (1927) Počasni doktor nauka, Midlburi Koledž (1928) Doktor nauka, Univerzitet u Beogradu (1929) Doktor nauka, Univerzitet u Pragu (1929) Bio je počasni građanin Zrenjanina od 1921. godine.[30], i Bleda, koji je njegovom zaslugom pripao Kraljevini SHS[31] Medalje Uredi Bista Mihajla Pupina koja se nalazi u holu Univerziteta Kolumbija. Bista Mihajla Pupina u pročelju iznad ulaza u Narodni dom, rad Ivana Meštrovića Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin 1902. Herbertova nagrada Francuske akademije 1916. Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike 1919. Počasna medalja američkog Radio instituta 1924. Počasna medalja instituta društvenih nauka 1924. Nagrada Džordža Vošingtona zapadnog udruženja inženjera 1928. Beli orao Prvog Reda, Kraljevina Jugoslavija 1929. Beli lav Prvog Reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike 1929. Medalja Džona Frica[32] četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike 1931. U Beogradu je 1946. godine osnovan Institut Mihajlo Pupin. Jedan manji krater na Mesecu, u Pupinovu čast, nazvan je njegovim imenom,[33] kao i jedna mala planeta koja je otkrivena 2001. godine.[34] Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo ime.[35] Godine 1927, na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija. U ovoj zgradi, još za života Pupina, 1931. godine Harold C. Ureu je otkrio teški vodonik, što je bilo prvo veliko otkriće u Pupinovoj laboratoriji. Tu je otpočela i izgradnja prve nuklearne baterije. Ureu je dobio Nobelovu nagradu 1934. godine. Od velikih imena nauke Pupinovi studenti su bili Miliken, Langmur, Armstrong i Tornbridž. Prva dvojica su dobitnici Nobelove nagrade. Snimljen je i film o Mihajlu Pupinu prema njegovom autobiografskom delu u saradnji sa Univerzitetom Kolumbija.[36] Posebno priznanje Uredi Srebrnjak sa likom Mihajla Pupina iskovan povodom 125 godina od njegovog rođenja. U Americi je 1958. godine ustanovljena Medalja Mihajla Pupina koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovog priznanja nalazi se i Edgar Huver (1961) nekadašnji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).[37][38][39] Mihajlo

Autor - osoba Majer, Vjekoslav, 1900-1975 Naslov Život puža ; Dnevnik Očenašeka : romani / Vjekoslav Majer Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Zora, 1963 Fizički opis 263 str. ; 20 cm Zbirka Jugoslavenski pisci (Pl.) Vjekoslav Majer zauzima posebno mjesto u našoj književnosti, obrađujući u svojim proznim djelima život takozvanih malih ljudi u razdoblju između dva rata. „Junaci romana Vjekoslava Majera su mali svijet velikoga grada, njegovih predgrađa gdje se selo pretače u grad, gdje je svaki život robinsonska pustolovina. To je svijet njegovoga junaka Očenašeka, koji se hrani u mljekarnama i malim iskuhavaonama, stanuje u kraju zagrebačkih „divljih kuća“ ili negdje na starom Potoku, čita novine u izlozima i te kako jezivo, duboko osjeća sve virove struje vremena. I Majerov „puž“ kojega je udes doveo u grad prije svoga tragičnog skončanja proživljuje seriju epizoda naše svagdašnjice, upoznaje pijance, pometače, usidjelice, tamburaše i babe Maltarićke i u dokonim slobodnim časovima sniva о prošlosti, prirodi, slobodnom suncu, zvijezdama i hladnim rosnim jutrima – kao i toliki gradski ljudi, kojima se u snima u velikom gradu javljaju dojmovi sa sela“. U ovim knjigama zapanjuje čitatelja bogatstvo autorovih zapažanja; kao u starim bakrorezima ili u genre-slikama holandeskih slikara njegova svaka kompozicija puna je živih detalja, i ljudi i prostora. To su zaista dokumenti našega vremena. Ova dva Majerova romana su veoma zanimljiva po svojoj neposrednosti, sugestivnoj izražajnosti i duboko humanim kvalitetama kojima su prožeta“. Majer, Vjekoslav, hrvatski književnik (Zagreb, 27. IV 1900 – Zagreb, 4. XII 1975). U Zagrebu pohađao trgovačku akademiju i studirao glazbu. Radio kao profesionalni pisac. God. 1928–37. živio je u Beču. Pokrenuo je i uređivao nekoliko kratkotrajnih časopisa (Ozon, 1923; Literatura, 1924; Antena, 1926), a u Beču je bio i jedan od urednika časopisa Blaues Heft, u kojem je austrijsku javnost izvješćivao o hrvatskoj književnosti. Prvu pjesničku zbirku Lirika objavio je 1924, a nakon druge, Pjesme zabrinutog Evropejca (1934), počeo je objavljivati i prozu – romane, novele i feljtone. Majer pripada naraštaju hrvatskih pisaca koji se pojavio nakon Prvog svjetskog rata, na razmeđu moderne i ekspresionizma. Njegovu senzibilitetu bila je bliža matoševska linija, s Matošem ga je vezivao i Zagreb, kojemu je posvetio mnoge stihove, opjevao gornjogradske ulice, plinske svjetiljke, parkove, kavane i periferiju, pa i Matoša (Plinska laterna na Griču). Pjesnik grada, „najradoznaliji šetač Zagreba“, svoje je dojmove izricao jednostavnom sintaksom i svakidašnjim leksikom. I u prozi se kretao unutar istoga tematskoga kruga, ali s pogledom „odozdo“, iz puževe perspektive, koja mu je omogućivala da na poseban način sagleda svijet društvenih marginalaca (Pepić u vremenu i prostoru, I–II, 1935–38; Život puža, 1938; Dnevnik Očenašeka, 1938). Galeriju malih ljudi iz gradskog ambijenta sivih (zagrebačkih) prostora Majer je s pomoću svojega infantilnoga pripovjedača sveo na svakodnevne, priproste i dobroćudne, čak i simpatične antijunake koje je život toliko degradirao da postaju zapravo nevidljivi. Njima je prilagođen i izražajni repertoar, sastavljen od banalnih riječi i često otrcanih fraza s elementima gradskog jezika. Feljtonistička nepreuzetnost, konciznost i ležernost te nenametljiva agramerska kvaziinfantilna ironija i humor znatno su izraženiji u Majerovoj novelistici (Iz dnevnika malog Perice, 1935; Osamljen čovjek u Tingl-tanglu, 1940), odn. feljtonima, u kojima je kulminiralo Majerovo autorsko zanimanje za život, za njegove stereotipe i ekscentričnosti. Kao što je obogatio skromnu tradiciju animalističko-humorističnoga tipa romana, tako je i kratkim satiričnim romanom U utrobi Zagrebačke gore (1956) obogatio tradiciju domaće humoristično-fantastične proze. Osim humorne konstante, svi njegovi romani imaju i onu zajedničku odliku koja ga, zbog literarnoga zagrebocentrizma, svrstava među najistaknutije predstavnike hrvatske urbane proze, a zbog eksperimentalnih pokušaja unutar žanrovske slike hrvatskog romana 1930-ih, bez obzira na objektivno skromne estetske domete, Majeru pripada izdvojeno mjesto unutar književnosti hrvatskoga socijalnog realizma. Ostala djela: Svirač i svijet (1938), Pjesme (1953), Breze kanarinci kiša (1954), Zagrebački feljtoni (1956), Otvaram prozor (1957). Dobitnik je Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno djelo 1969. MG139 (N)