MOJ PRIJATELJ ŠEIK U STUREBIJU Ulf Stark Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Kreativni centar Broj strana: 114 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11x18 cm Godina izdanja: 2013. ID: A080506 Opis Ulf je sasvim običan dečak koji živi u Sturebiju, mirnom predgrađu s privatnim kućama. Ali kada je tata radio-amater pozvao u goste pravog šeika, mama je postala nervozna. Šta treba spremiti za ručak kad u goste dolazi pravi šeik? Ulf se istovremeno brine i zbog Persija, svog najboljeg druga. Da li će se desiti ono najgore – da li će se Persi zaista odseliti? I da li će Ulf uspeti da hipnotiše Marijanu tako da ona poželi da ga poljubi? S.S.

DEČJE NOVINE - KRIS KROSS - SOKO STARK Veoma retko i raritetno izdanje iz 1993. godine.

ŽELITE LI DA VIDITE ZVEZDU ROMANI I PRIČE ZA DECU OD 7 DO 9 GODINA Šifra artikla: 286391 Isbn: 9788652902095 Autor : Ulf Stark Izdavač : KREATIVNI CENTAR Astor želi da postane zvezda! Zato njegov drugar Ruben nabavlja knjigu o hipnozi i uči mađioničarske trikove kako bi mu pomogao. Svi poslušno prate i najmanji Rubenov pokret, pa on ubrzo postaje uveren da je veliki mađioničar poput Mandraka. Da li će Rubenove mađioničarske veštine pomoći Asto... Detaljnije Astor želi da postane zvezda! Zato njegov drugar Ruben nabavlja knjigu o hipnozi i uči mađioničarske trikove kako bi mu pomogao. Svi poslušno prate i najmanji Rubenov pokret, pa on ubrzo postaje uveren da je veliki mađioničar poput Mandraka. Da li će Rubenove mađioničarske veštine pomoći Astoru da osvoji glavnu ulogu na audiciji za koju se prijavio? Čuveni švedski autor Ulf Stark na dirljiv, ali i duhovit način priča priče o prijateljstvu i svim onim avanturama koje odlikuju odrastanje. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMANI I PRIČE ZA DECU OD 7 DO 9 GODINA Autor Ulf Stark Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KREATIVNI CENTAR Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2015 Format 13x20 Strana 56 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Kreativni centar ISBN: 978-86-7781-713-8 Broj strana: 196 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 18 cm Godina izdanja: 2009 Devojčicu Simonu okružuju sasvim neobični likovi − mama koja stalno nešto zaboravlja, pa čak i njihovog psa u toku selidbe, deka koji beži iz bolnice u ženskim čizmama i mamin momak koji je smešan kao pajac. S njima nije lako živeti zato što se mnogo razlikuju od drugih ljudi. Simona, koja zabunom postaje Simon, nije najsrećnija zbog toga, ali shvata da ljudi, zahvaljujući različitosti, imaju moći kojih nisu ni svesni i da se u životu vrlo često istovremeno događaju lude i tužne stvari. Moguće je lično preuzimanje sredom, četvrtkom i petkom u 16h i 30 min, u podzemnoj garaži Delta Citija, ili za dalje destinacije šaljem poštom kao preporučenu tiskovinu L4

Revolucionarna studija koja dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Knjiga sadrži alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine.

NOVA KNJIGA tvrd povez 312 str Amanda Klark, Erin Starki, Sara Lev Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine.

Projektno učenje za predškolski i mlađi školski uzrast Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine.

Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine. Čitaj dalje

Opis proizvoda Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erina Starkija dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine.

Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine.

Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine. Amanda Klark je 16 godina radila kao nastavnik u osnovnoj školi, koordinator za programe čitanja i pisanja i kao instruktor za nastavu. Diplomu mastera i doktora nauka stekla je na Univerzitetu Drejk u De Mojnu, Savezna država Ajova. Trenutno je vanredni profesor pedagogije i bavi se pripremanjem nastavnika da u svojim budućim učionicama koriste prakse orijentisane ka učeniku i PU. Amanda je takođe članica Nacionalnog tima predavača za PBLWorks. Sa suprugom živi u De Mojnu, Saveznoj državi Ajova. Erin Starki je profesionalnu karijeru započela 2008. godine, pošto je diplomirala na Hrišćanskom univerzitetu Ebilin. Odmah nakon završetka osnovnih studija, uključila se u program koji vodi Društvo nastavnika države Teksas, posle čega je već 2009, tokom prve godine rada kao nastavnik, stekla i diplomu mastera iz oblasti pedagogije. Ima bogato iskustvo kao nastavnik, instruktor za nastavu, okružni stručnjak za nove tehnologije u nastavi, autorka je nastavnih planova i programa a pomagala je i organizovanje mnogih radionica. Trenutno je član Nacionalnog tima predavača za PBLWorks. Živi sa porodicom u San Antoniju, Savezna država Teksas. Sara Lev radi kao nastavnica za decu mlađeg uzrasta u državnim, privatnim i samostalnim školama još od 2005. godine, gde je imala različite rukovodeće uloge i pružala podršku nastavnicima u socijalnom i emocionalnom učenju i PU. Godine 2017, postala je član Nacionalnog tima predavača za PBLWorks, u kojem je pomagala realizaciju radionica širom Sjedinjenih Država. Sara je stekla diplomu mastera u oblasti obrazovanja dece mlađeg uzrasta na Koledžu Benk Strit u Njujorku. Živi u Los Anđelesu sa suprugom i dvojicom sinova.

Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine. Naslov: PROJEKTNO UČENJE ZA PREDŠKOLSKI I MLAĐI ŠKOLSKI UZRAST Izdavač: Clio Strana: 320 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 21x14 cm Godina izdanja: 2022 ISBN: 978-86-7102-677-2

Dejvid Mišelin (zaplet i scenario), Bob Lejton (zaplet i mastila) i Džon Romita mlađi (umetnost olovkom) kombinovali su četiri izdanja Iron Mana pre nego što je delo ponovo štampano u Demon u boci i uvodna priča sa Sub-Marinerom pokazuje nekoliko problema sa izbijanjem zuba. Međutim, u poređenju sa onim što je važilo za priču o Iron Man-u pre njihove ere, ona se svrstava među najbolje da prikazuje lik. Malo je verovatno da će neko pokupiti ovu kolekciju ne znajući da se tiče klizanja Tonija Starka u alkoholizam, a ako ne, Lejtonova naslovnica ranijeg izdanja teško se može optužiti za potcenjenost ideje. Znajući šta dolazi, može se ceniti kako su Michelinie i Laiton relativno suptilni u uvođenju zavisnosti od alkohola među runde Starkovog džet-set načina života. Retko je bez pića, a kako se sadržaj nastavlja, to počinje da utiče na njegovu poslovnu kompetenciju i njegovu efikasnost kao Iron Man. Čak i tako, tek na polovini knjige dolazi do mesta gde priča ide. Čitaoci iz 1979. bili bi još više nespremni, ne samo zato što heroja boluje od alkoholizma ranije nije pokušano u stripovima. Prema današnjim standardima rešenje je previše jednostavno, meseci teškoće su komprimovani u jednu montažnu stranicu, ali ovo je bilo doba kada su stripovi još uvek bili uglavnom za decu. Prikaz alkoholizma nije jedini trijumf ovde. Opet, bez poređenja ranijeg materijala, nije očigledno koliko su sva tri kreatora odgovorna za nadogradnju sveta Tonija Starka. Ranije je bio generički u najboljem slučaju ili koktel bar iz 1950-ih, u najgorem slučaju, ali lokacije i kancelarije Romite Jr konačno izgledaju kao mesta na kojima bi industrijalac milioner zauzeo. Bethani McCabe je već bila predstavljena kao devojka, sposobna istražiteljica koja meša kosu Meri Džejn Votson sa ličnošću Modesti Blejz, a ne uobičajeno društvo ili napuštenu ljubav iz Starkove prošlosti. Takođe je dobrodošlo njihovo proširenje sporedne uloge Iron Mana kroz uvođenje Afroamerikanca Džejmsa Roudsa i efikasne sredovečne gospođe Arbrogast, a Džastin Hamer, zasnovan na Piteru Kušingu od Romite Jr, je kredibilan industrijski rival spreman da pređe etičke granice. Daleko je to od stila sa kojim je postao povezan, ali ovo je neverovatno siguran rad Romite Jr, mladog umetnika koji započinje svoju prvu redovnu seriju. Stranice imaju dinamiku i zavidnu jasnoću. Dopunski umetnik Carmine Infantino imao je decenije profesionalnog rada iza sebe i trebalo bi da bude zvezda, ali njegove stranice su skučene i obične u poređenju sa stranicama Romite Jr. Uz sve dobre aspekte, ovo je materijal koji se vremenom smanjuje. Osnova uspeha je bila u kreatorima koji su tačno odražavali vreme, a to sada predstavlja zastareli izgled. Stil pisanja je takođe veliki deo vremena, strah da se prepusti umetnosti da priča priču, i baloni misli ispunjeni nepotrebnim informacijama. Radite dalje od toga i imaćete mnogo zabave sa Tonijem Starkom kao super špijunom, Ant-Man-ovom kamejom i ludim zlikovcima koje je Iron Man sada prerastao. Mnogo toga što su Mišelin i Lejton uradili kasnije su kreativni timovi proširili, a geneza filma Toni Stark je ovde. Prvo preštampavanje ovog sadržaja grafičkog romana 1989. nazvano je Moć gvozdenog čoveka, i iako je objavljeno u nešto većoj veličini, takođe je bilo bez prilagođavanja boja radi boljeg štampanja, tako da stranicama ima veoma blistav izgled.

Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 655 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2003. Kratka posveta na predlistu. ROMAN DO SADA NEVIÐENE SNAGE MAŠTE IZ PERA NAJVEĆEG MAJSTORA ŽANRA U „Igri prestola“, Džordž R. R. Martin je stvorio istinsko remek-delo, objedinivši sve ono najbolje što žanr epske fantastike može da pruži. Magija, spletke, romanse i pustolovine ispunjavaju stranice prvog toma ovog epskog serijala, koji će zasigurno oduševiti ne samo ljubitelje žanra, već i mnogo širi krug čitalaca. Nad zemljom u kojoj leta mogu trajati decenijama, a zime pokolenjima, nadvili su se crni oblaci. Ledeni vetrovi ponovo duvaju i u snežnim bespućima severno od Zimovrela, mračne i natprirodne sile okupljaju se iza velikog zida koji štiti kraljevstvo. U središtu sukoba nalazi se porodica Stark od Zimovrela, ljudi nepopustljivih i tvrdih kao što je i zemlja kojom vladaju. Prostirući se od predela okovanih surovom hladnoćom do dalekog letnjeg kraljevstva obilja i raskoši, ovo je priča o vitezovima i damama, vojnicima i čarobnjacima, plaćenim ubicama i kopiladima, ljudima koji žive u vremenu zlih predskazanja. Kroz mnoge zavere i spletke, tragedije i izdajstva, bitke i opsade, rešava se sudbina porodice Stark, njihovih saveznika i neprijatelja, dok svi oni pokušavaju da pobede u toj najsmrtonosnijoj od svih igara: igri prestola. Džordž Martin je rođen 1948. u Nju Džerziju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Nortvestern. Nekoliko sledećih godina radio je u administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Sve ostalo je legenda: za svoj literarni rad Džordž R. R. Martin dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko nagrada Nebula i Hugo. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju i supervizor. Martin danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku. Potpredsednik je Američkog udruženja SF pisaca. MG9 (N)

Hrvatsko izdanje kao nova Kako je to kad znaš da ćeš umrijeti i čekaš da se rastvoriš? Ljeto je i u Tommerupu na otoku Fynu sve odiše mirom i idilom. Charlotte, mlada majka dvoje malene djece, netragom nestaje na kratkoj dionici između dvorane u kojoj je odradila jutarnji trening i lokalne osnovne škole u kojoj radi. Kad se Charlottin očajni suprug kasnije toga dana pojavi u policiji u Odenseu, policijski inspektor Liam Stark i policijska povjerenica Dea Torp zaprimaju prijavu o nestanku, no ne započinju potragu jer Charlotte nema tek nekoliko sati. No nakon što se sljedeće jutro još uvijek nije pojavila, ubrzo postaje jasno da bi se moglo raditi o zločinu. Sljedećih dana slučaj poprima takve razmjere da je u njega uključena većina Fyna, a ljudi se skrivaju u zatvorenom iz straha da su sljedeći na redu za nestanak. Liam i Dea vode intenzivnu bitku s vremenom, zarobljeni u igri u kojoj ljudi umiru bolnom smrću dok policija može samo bespomoćno promatrati. `Krimić genijalnog zapleta obavezno je štivo za sve ljubitelje skandinavskih pisaca.` Bogfidusen.dk `Zlokoban i ludo uzbudljiv triler zbog kojeg nećete spavati noću.` Krimiormen.dk `Blaedel i Nordbo u tolikoj su mjeri usklađeni da su napisali pravi krimi hit.` Bogblogger.dk Sara Blaedel suvremena je danska spisateljica trilera. Najpoznatija je po kriminalističkom serijalu o Louise Rick. Njezini su romani prevedeni u više od 30 zemalja i objavljeni u milijunskim nakladama.

Polja br. 538 (novembar-decembar 2022), u potpunosti posvećena stvaralaštvu Kormaka Makartija Igor Cvijanović KRVAVA AMERIČKA EPOPEJA Otac modernog računarstva Alan Matison Tjuring poznat je, između ostalog, i po testu koji je smislio kako bi se ocenila sposobnost mašina da demonstriraju inteligenciju, prvenstveno u komunikaciji. Dejvid Krakauer, predsednik naučnog teorijsko-istraživačkog Instituta Santa Fe, na kojem Kormak Makarti stvara kao rezident poslednjih dvadesetak godina, kaže da je sasvim sigurno da će neko pasti na Tjuringovom testu kod Makartija ako ga upita za njegove knjige. Ili, još gore, ako povede razgovor o svojim knjigama. Po Krakaurovom sudu, zasnovanom na prijateljstvu i saradnji dugim dvadeset godina, Makarti nije zainteresovan za priču o svojim delima, što u dobroj meri oslikava njegov status enigmatičnog autora povučenog iz javnosti koji dominira američkom književnošću u poslednjih četrdesetak godina. Intervjui s Makartijem su retki – čuveno je njegovo jedino gostovanje na televiziji 2007. kod Opre Vinfri – a u javnosti se gotovo ne pojavljuje (Makarti je unapred otkazao svako učestvovanje u promociji najnovijih romana, Putnik i Stela Maris). Do 1991. nijedan njegov roman nije premašio tiraž od pet hiljada primeraka, pa je Makarti dugo važio za „najboljeg nepoznatog pisca u Americi“. Naredne godine je izdao roman Svi ti lepi konji i postao naširoko poznat autor, ovenčan najvećim priznanjima koja se mogu dobiti u američkoj književnosti. Šira pažnja kritike i javnosti donela mu je i pažnju Holivuda (režiseri poput braće Koen, Džona Hilkouta, Ridlija Skota i Džejmsa Franka snimali su filmove po njegovim romanima ili scenarijima) i ponovnu evaluaciju ranijih dela. Tako je gotovo nezapaženi Krvavi meridijan (1985) naknadno stekao reputaciju jedne od najvećih knjiga američke književnosti, zavredivši hvalospeve kritičara poput Harolda Bluma i autora kao što su Filip Rot i Dejvid Foster Volas, te se našao na listi sto najboljih romana The Times-a napisanih na engleskom od 1923. do 2005. Kormak Makarti (rođen kao Čarls Džozef Makarti 1933) danas se smatra jednim od najvećih živih pisaca američke književnosti. Autor je dvanaest romana, dve drame, pet filmskih scenarija i tri kratke priče. Njegova proza obično se tematski deli u tri ciklusa, određena prema mestu radnje. Prvu grupu sačinjavaju romani koji se bave Tenesijem, i koji su uglavnom i nastali tamo: Čuvar voćnjaka (The Orchard Keeper, 1965), Tama najkrajnja (Outer Dark, 1968), Dete božije (Child of God, 1973; Dete božje, prev. Nikola Matić, „Kontrast izdavaštvo“, 2017) i Satri (Suttree, 1979; Satri, prev. Igor Cvijanović, „Kontrast izdavaštvo“, 2019). U drugoj fazi Makarti se bavi trusnim podnebljem američkog jugozapada: Krvavi meridijan (Blood Meridian, 1985; Krvavi meridijan, prev. Goran Kapetanović, „Dereta“, 2017), Svi ti lepi konji (All the Pretty Horses, 1992; Svi ti lepi konji, prev. Goran Kapetanović, „Beobook“, 2011), Prelaz (The Crossing 1994), Gradovi u ravnici (Cities of the Plain, 1998) i Ovo nije zemlja za starce (No Country for Old Men, 2005; Ovo nije zemlja za starce, prev. Vuk Šećerović, „Kontrast izdavaštvo“, 2019), Put (The Road, 2006; Put, prev. Danilo Lučić, „Kontrast izdavaštvo“, 2016), Putnik (The Passenger, 2022; Putnik, prev. Igor Cvijanović, „Kontrast izdavaštvo“, 2023) i Stela Maris (Stella Maris, 2022; Stela Maris, prev. Igor Cvijanović, „Kontrast izdavaštvo“, 2023), po mnogo čemu osobeni romani u Makartijevom opusu, pripadaju poznoj fazi njegovog stvaralaštva. Makarti u većini romana secira inherentno nasilje u pojedincu, naročito kad se on sukobi s okruženjem i povede vlastitim nagonima, zanemarujući granice razuma i društvenih konvencija. Svoje junake ne podvrgava moralizaciji – on samo precizno, neretko naturalistički, analizira mračnu stranu ljudske prirode kao nerazdvojivi deo stvarnosti. „Ne postoji život bez krvoprolića. Zamisao da naša vrsta može nekako napredovati, da svi mogu živeti u harmoniji, zapravo je opasna ideja. Ljudi zavedeni tom pretpostavkom su prvi koji će predati dušu, svoju slobodu. Želja da tako bude napraviće roba od čoveka i obesmisliti mu život“, kaže Makarti u retkom intervjuu iz 2009. Makartijevi junaci nemaju iluzija o savršenom skladu. Oni su instinktivno (Lester Balard u romanu Dete božje) ili promišljeno (Kornelijus Satri u Satriju), odnosno demonski proračunato (sudija Holden u Krvavom meridijanu) svesni da svet obitava u haosu ili stanju večitog rata. „Rat je oduvek bio ovde. Još pre čoveka, čekao ga je. Vrhunski zanat čekao je svog vrhunskog zanatliju. Tako je oduvek bilo, tako će uvek i biti. Tako i nikako drugačije“, kaže sudija Holden u Krvavom meridijanu. Makartijeva vizija sveta možda jeste nihilistički sumorna, ali je i svojevrsno crno ogledalo civilizacije, od njenih apokaliptičnih pohoda na Novi svet u Krvavom meridijanu do potpunog samouništenja u Putu. O temama nasilja, ali i morala, sukoba tehnologije i prirode i uopšte geneze civilizacije, Makarti govori osobenim, samoizgrađenim stilom zasnovanim na proročkom jeziku čije su rečenice ujedno i „životodavne i smrtonosne“, kako ih je opisao Sol Belou. Makarti koristi redukovanu interpunkciju, izbegavajući zareze u najvećoj meri i nikad ne koristeći tačku zarez, znak koji je nazvao „idiotlukom“. Zareze najčešće zamenjuje veznik i, pa Makartijeva proza odzvanja biblijskim polisindentonima, dajući njegovom pripovedanju epsku auru. Njegovo preosmišljavanje pravopisnih pravila podrazumeva i izostanak navodnika u dijalozima („Nema razloga da se stranice unakaze čudnim sitnim znakovima“), a same razmene između likova ne prate autorove napomene o tome ko šta izgovara. Za njegove antivestern romane o Jugozapadu karakteristični su i celi dijalozi na španskom bez prevoda, kojima Makarti potcrtava kulturnu i lingvističku kompleksnost tog podneblja koje objedinjuje teritorije SAD i Meksika. Neki od njegovih junaka, iako anglosaksonskih imena, zapravo su i izvorni govornici španskog, poput Džona Grejdija Kola i Bilija Parama iz Trilogije o granici, a možda čak i sudije Holdena iz Krvavog meridijana. Tema nasilja i specifičnost stila Kormaka Makartija, međutim, tek su najupadljivije osobine njegovog stvaralaštva. Za dublje razumevanje opusa potrebno je razmotriti i druge karakteristike njegovih pojedinačnih dela: narativne slojeve, jezičku kompleksnost, eruditni vokabular i filozofsku potku Makartijevih pripovesti. Kormak Makarti je s priličnim zakašnjenjem postao dostupan srpskim čitaocima. Prvi njegov roman objavljen je kod nas tek 2007, četrdeset dve godine pošto je Makarti objavio prvenac Čuvar voćnjaka. Utisak je da percepcija o važnosti Makartijevog dela na ovim prostorima još nije u skladu s njegovom književnom vrednošću, iako bi se reklo da podneblje istorijski sklono eksplozijama nasilja kakvo je naše ima šta da pročita i o sebi u njima. Tekstovi na predstojećim stranicama Polja, koji osvetljavaju njegov opus iz različitih perspektiva, mogli bi da predstavljaju mali korak u tom smeru. Temat posvećen stvaralaštvu Kormaka Makartija donosi jednu njegovu neobjavljenu priču, odlomak iz najnovijeg romana Putnik, koji će se tek pojaviti kod nas, kritičke osvrte na svih dvanaest romana od 1965. do 2022, kao i dva retka intervjua, od kojih je jedan zapravo neformalna prepiska s učenicima srednje škole koja prikazuje Makartija u nešto drugačijem svetlu nego inače. GDE JE ŠTA UVOD Igor Cvijanović: KRVAVA AMERIČKA EPOPEJA IME Kormak Makarti: TAMNE VODE Kormak Makarti: PUTNIK Kormak Makarti, Džon Hilkout i Džon Jurgensen: OMILJENI KAUBOJ HOLIVUDA MONTAŽA Erik Hejdž: KRATKA BIOGRAFIJA Mari Karpenter: RETKE MISLI O PISANJU KOJE JE KORMAK MAKARTI PODELIO U OVOM SASVIM NEOČEKIVANOM INTERVJUU Dejvid Krakauer: KORMAK MAKARTI KOJEG POZNAJEM Stiven Fraj: JUŽNjAČKA DELA Džordž Gijemen: UVOD: PROTOTIPSKI SATRI Stiven Šaviro: „SAM ŽIVOT TAME“: JEDNO ČITANJE KRVAVOG MERIDIJANA Inger-An Softing: PUSTINJSKI PANDEMONIJUM: APOKALIPTIČNI „VESTERN“ KORMAKA MAKARTIJA U KRVAVOM MERIDIJANU Robert K. Sikels i Mark Oksobi: U POTRAZI ZA DALJOM GRANICOM: TRILOGIJA O GRANICI KORMAKA MAKARTIJA Džon Vegner: „RATOVI I GLASINE O RATOVIMA“ U TRILOGIJI O GRANICI KORMAKA MAKARTIJA Karen Najfe: OVO NIJE ZEMLJA ZA STARCE – SUSRET SA ZLOM ILI S DUHOM DUBINE? Hana Stark: „SVE OVE STVARI JE I VIDEO I NIJE“: SVJEDOČENJE SMAKU SVIJETA U PUTU KORMAKA MAKARTIJA Erik Dž. Vilenberg: BOG, MORALNOST I SMISAO U ROMANU PUT KORMAKA MAKARTIJA Terens Meksvini: „SVAKA NOĆ SVE MRAČNIJA – TAMNIJA OD TAME“: EKOLOŠKA I DUHOVNA APOKALIPSA PUTA (2009) Džejms Vud: KORMAK MAKARTI ZURI U AMBIS UOKVIRIVANJE Viktorija Krombholc: DOBRI, LOŠI, ZLI: ANTIJUNACI U ROMANU OVO NIJE ZEMLjA ZA STARCE KORMAKA MAKARTIJA Srđan Srdić: DŽEJ DŽEJ GLENTON, NJEGOVI POSLOVI I DANI Ivan Isailović: ISUVIŠE LJUDSKO: MEHANIZMI DEHUMANIZACIJE I ISKLJUČIVANjA U ROMANU KORMAKA MAKARTIJA DETE BOŽJE Vladimir Manigoda: KAKO ME JE KORMAK MAKARTI NAUČIO DA PRAŠTAM Čarls Džozef Makarti mlađi (engl. Charles Joseph McCarthy Jr.; 20. jul 1933), poznat kao Kormak Makarti (engl. Cormac McCarthy) američki je književnik, dramaturg i scenarista. Njegov roman Put osvojio je Pulicerovu nagradu za fikciju 2007. godine. Roman Nema zemlje za starce koji je objavio 2005. ubrzo je dobio filmsku adaptaciju istog naslova u režiji braće Koen, koja je osvojila četiri nagrade Oskar, uključujući i Oskara za najbolji film. Njegovi romani Put, Svi ti lepi konji i Child of God takođe su adaptirani u filmove. Krvavi meridijan iz 1985. bio je na listi 100 najboljih knjiga na engleskom jeziku objavljenih od 1923. do 2005. časopisa Tajm. 2010. roman Put našao se na vrhu Tajmsove liste 100 najboljih knjiga u poslednjih 10 godina. Često ga pominju kao jednog od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost. Bibliografija Romani The Orchard Keeper (1965) Outer Dark (1968) Dete božije (1973) Satri (1979) Krvavi Meridijan (1985) Svi ti lepi konji (1992) The Crossing (1994) Cities of the Plain (1998) Nema zemlje za starce (2005) Put (2006)

Autor: Sara Blaedel i Mas Peder Godina izdanja: 2022. Br. str.: 328 Povez: Mek Format: 123mm x 190mm Pismo: Latinica Opis Rastvoreni – autor Sara Blaedel i Mas Peder Kako je to kad znaš da ćeš umrijeti i čekaš da se rastvoriš? Ljeto je i u Tommerupu na otoku Fynu sve odiše mirom i idilom. Charlotte, mlada majka dvoje malene djece, netragom nestaje na kratkoj dionici između dvorane u kojoj je odradila jutarnji trening i lokalne osnovne škole u kojoj radi. Kad se Charlottin očajni suprug kasnije toga dana pojavi u policiji u Odenseu, policijski inspektor Liam Stark i policijska povjerenica Dea Torp zaprimaju prijavu o nestanku, no ne započinju potragu jer Charlotte nema tek nekoliko sati. No nakon što se sljedeće jutro još uvijek nije pojavila, ubrzo postaje jasno da bi se moglo raditi o zločinu. Sljedećih dana slučaj poprima takve razmjere da je u njega uključena većina Fyna, a ljudi se skrivaju u zatvorenom iz straha da su sljedeći na redu za nestanak. Liam i Dea vode intenzivnu bitku s vremenom, zarobljeni u igri u kojoj ljudi umiru bolnom smrću dok policija može samo bespomoćno promatrati. „Krimić genijalnog zapleta obavezno je štivo za sve ljubitelje skandinavskih pisaca.“ Bogfidusen.dk „Zlokoban i ludo uzbudljiv triler zbog kojeg nećete spavati noću.“ Krimiormen.dk „Blaedel i Nordbo u tolikoj su mjeri usklađeni da su napisali pravi krimi hit.“ Bogblogger.dk O autoru: Sara Blaedel suvremena je danska spisateljica trilera. Najpoznatija je po kriminalističkom serijalu o Louise Rick. Njezini su romani prevedeni u više od 30 zemalja i objavljeni u milijunskim nakladama. Mads Peder Nordbo danski je pisac s boravištem na Grenlandu. Diplomirao je književnost, filozofiju i komunikacije te je autor pet romana. Najpoznatiji je po trileru The Girl Without Skin, objavljenom na engleskom jeziku.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Gozba za vrane - deo prvi Sve izgleda previše dobro da bi bilo istinito. Posle ogorčenih borbi i podmuklih izdajstava, sile koje su podelile zemlju iscrpene su pristale na nelagodno primirje. Ili se bar tako čini. Posle smrti čudovišnog kralja Džofrija, Sersei vlada kao namesnica u Kraljevoj luci. Odlazak Roba Starka slomio je kičmu severnjačkoj buni, a njegova braća i sestre razbacani su po čitavom kraljevstvu, poput semenja na vetru. Rat koji je dugo i mahnito buktao, napokon je zgasnuo. Međutim, kao i posle svake divovske borbe, neće proći dugo pre nego što preživeli, odmetnici, razbojnici i lešinari počnu da se okupljaju i otimaju oko kostiju mrtvih. Dok se ljudske vrane skupljaju na zgarištima Sedam kraljevstava, kuju se smele nove zavere i opasna nova savezništva, dok neka poznata i neka sasvim nova lica izranjaju iz zlokobnog sutona prošlih bojeva. To je vreme kada mudri i ambiciozni, podmukli i snažni otkrivaju veštine, moći i magiju da prežive u surovim i užasnim vremenima koja ih čekaju. Vreme je to da se plemići i kmetovi, vojnici i čarobnjaci, ubice i mudraci ujedine i na kocku stave svoje sudbine… i svoje živote. Jer na gozbi za vrane, mnogi su gosti – ali će retki preživeti. Gozba za vrane - deo drugi Gvozdenim ostrvima vlada novi kralj, luđi i strašniji nego što je iko mogao i da zamisli. Nezasita morska neman sve više pruža svoje pipke ka obalama Sedam kraljevstava... Vitez sa zlatnom rukom krenuo je na put ka poslednjem zamku iznad koga se vijori barjak kralja na severu. Na tom putu otkriva mračne istine i bori se sa zlodusima sopstvene prošlosti. Za to vreme, dok zemljom haraju odmetničke družine, dvor u Kraljevoj luci tone sve dublje u vrtlog izdajstava i spletki. A niko od igrača i ne sluti da je u igru prestola stupila nova, nepredvidljiva i neobuzdana sila, koja preti da poremeti i najpažljivije pripremljene planove... Gozba za vrane je u punom jeku. Džordž Martin je rođen 1948. u Nju Džerziju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Nortvestern. Nekoliko sledećih godina radio je u administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Sve ostalo je legenda: za svoj literarni rad Džordž R. R. Martin dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko nagrada Nebula i Hugo. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju i supervizor. Martin danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku. Potpredsednik je Američkog udruženja SF pisaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Drugi deo ima crtez na nultoj stranici, sve ostalo uredno! Gozba za vrane - deo prvi Sve izgleda previše dobro da bi bilo istinito. Posle ogorčenih borbi i podmuklih izdajstava, sile koje su podelile zemlju iscrpene su pristale na nelagodno primirje. Ili se bar tako čini. Posle smrti čudovišnog kralja Džofrija, Sersei vlada kao namesnica u Kraljevoj luci. Odlazak Roba Starka slomio je kičmu severnjačkoj buni, a njegova braća i sestre razbacani su po čitavom kraljevstvu, poput semenja na vetru. Rat koji je dugo i mahnito buktao, napokon je zgasnuo. Međutim, kao i posle svake divovske borbe, neće proći dugo pre nego što preživeli, odmetnici, razbojnici i lešinari počnu da se okupljaju i otimaju oko kostiju mrtvih. Dok se ljudske vrane skupljaju na zgarištima Sedam kraljevstava, kuju se smele nove zavere i opasna nova savezništva, dok neka poznata i neka sasvim nova lica izranjaju iz zlokobnog sutona prošlih bojeva. To je vreme kada mudri i ambiciozni, podmukli i snažni otkrivaju veštine, moći i magiju da prežive u surovim i užasnim vremenima koja ih čekaju. Vreme je to da se plemići i kmetovi, vojnici i čarobnjaci, ubice i mudraci ujedine i na kocku stave svoje sudbine… i svoje živote. Jer na gozbi za vrane, mnogi su gosti – ali će retki preživeti. Gozba za vrane - deo drugi Gvozdenim ostrvima vlada novi kralj, luđi i strašniji nego što je iko mogao i da zamisli. Nezasita morska neman sve više pruža svoje pipke ka obalama Sedam kraljevstava... Vitez sa zlatnom rukom krenuo je na put ka poslednjem zamku iznad koga se vijori barjak kralja na severu. Na tom putu otkriva mračne istine i bori se sa zlodusima sopstvene prošlosti. Za to vreme, dok zemljom haraju odmetničke družine, dvor u Kraljevoj luci tone sve dublje u vrtlog izdajstava i spletki. A niko od igrača i ne sluti da je u igru prestola stupila nova, nepredvidljiva i neobuzdana sila, koja preti da poremeti i najpažljivije pripremljene planove... Gozba za vrane je u punom jeku. Džordž Martin je rođen 1948. u Nju Džerziju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Nortvestern. Nekoliko sledećih godina radio je u administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Sve ostalo je legenda: za svoj literarni rad Džordž R. R. Martin dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko nagrada Nebula i Hugo. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju i supervizor. Martin danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku. Potpredsednik je Američkog udruženja SF pisaca.

Dorian SokolicRobert Penn Warren - Ceta andjelaIzdavac : Otokar Kersovani 1958, tvrdi povez, 641 stranaAMERIČKI GRAĐANSKI RATAmantha Starr, rođena i odgojena od strane zaljubljenog oca na plantaži u Kentuckyju u godinama prije građanskog rata, junakinja je ovog snažno dramatičnog romana. Nakon očeve smrti, Amantha saznaje da joj je majka bila robinja i da će i nju prodati u ropstvo. Slijedi ogromna panorama jednog od najturbulentnijih razdoblja američke povijesti gledano očima mlade žene ošamućene zvijezdama. Amantha se ubrzo nađe u New Orleansu, gdje provodi ratne godine s Hamishem Bondom, trgovcem robljem. Na kraju rata udaje se za Tobiasa Searsa, časnika Unije i emersonskog idealista. Unatoč sporadičnim razdobljima zadovoljstva, Amantha pronalazi život s Tobiasom koji pokušava, a još uvijek je progoni njezina zapetljana prošlost. `Oh, tko sam ja?` pita ona na početku romana. Tek nakon mnogo godina, nakon što je postigla teško stečenu mudrost i zrelost, počinje shvaćati to pitanje.Band of Angels stavlja na izlaganje nevjerovatne darove Roberta Penna Warrena. Prvi put objavljen 1955., to je jedan od najzapaženijih i najživopisnijih izmišljenih izvještaja o eri građanskog rata ikad napisanih.Robert Penn Warren (24. travnja 1905. - 15. rujna 1989.) bio je američki pjesnik, romanopisac i književni kritičar i jedan od utemeljitelja Nove kritike. Bio je također i čarter član Fellowship of Southern Writers. Osnovao je književni časopis The Southern Review s Cleanthom Brooksom 1935. Dobio je Pulitzerovu nagradu za roman za sve kraljeve ljude 1947. i Pulitzerovu nagradu za poeziju 1958. i 1979. On je jedina osoba koja je osvojila Pulitzerove nagrade i za fikciju i za poeziju.Warren je rođen u Guthrieju, Kentucky, vrlo blizu granice Tennessee-Kentuckyja, od Roberta Warrena i Anne Penn.[2] Obitelj Warrenove majke imala je korijene u Virginiji, nakon što je dala svoje ime zajednici Penn`s Store u okrugu Patrick, Virginia, a ona je bila potomak vojnika iz Revolucionarnog rata pukovnika Abrama Penna.[3]Robert Penn Warren završio je srednju školu Clarksville u Clarksvilleu, Tennessee; Sveučilište Vanderbilt (summa cum laude, Phi Beta Kappa) 1925.; i Kalifornijsko sveučilište, Berkeley (MA) 1926. Warren je nastavio daljnji diplomski studij na Sveučilištu Yale od 1927. do 1928. i stekao titulu B.Litt. Kao Rhodes stipendist s New Collegea u Oxfordu, u Engleskoj 1930. Također je dobio Guggenheim Fellowship za studiranje u Italiji za vrijeme vladavine Benita Mussolinija. Iste godine započeo je svoju profesorsku karijeru na Southwestern Collegeu (sada Rhodes College) u Memphisu, Tennessee.KarijeraDok je još bio na dodiplomskom studiju na Sveučilištu Vanderbilt, Warren se povezao s tamošnjom grupom pjesnika poznatih kao bjegunci, a nešto kasnije, tijekom ranih 1930-ih, Warren i neki od istih pisaca formirali su grupu poznatu kao Southern Agrarians. Pridonio je `The Briar Patch` agrarnom manifestu I`ll Take My Stand zajedno s 11 drugih južnjačkih pisaca i pjesnika (uključujući kolege Vanderbiltova pjesnika/kritičare Johna Crowea Ransoma, Allena Tatea i Donalda Davidsona). U `The Briar Patch` mladi Warren brani rasnu segregaciju, u skladu s političkim sklonostima Agrarian grupe, iako je Davidson smatrao Warrenove stavove u eseju toliko progresivnim da se zalagao za njegovo isključenje iz zbirke.[4] Međutim, Warren je odbacio ove stavove u članku o pokretu za građanska prava, `Divided South Searches Its Soul`, koji se pojavio u izdanju časopisa Life od 9. srpnja 1956. godine. Mjesec dana kasnije, Warren je objavio proširenu verziju članka kao malu knjigu pod naslovom Segregacija: Unutarnji sukob na jugu.[5] Nakon toga je usvojio visok profil kao pobornik rasne integracije. Godine 1965. objavio je Who Speaks for the Negro?, zbirku intervjua s crnim vođama građanskih prava, uključujući Malcolma Xa i Martina Luthera Kinga Jr., čime je dodatno razlikovao svoje političke sklonosti od konzervativnijih filozofija povezanih s kolegama agrarima kao što su Tate, Cleanth Brooks, a posebno Davidson. Warrenovi intervjui s čelnicima za građanska prava vode se u Louie B. Nunn Centru za oralnu povijest na Sveučilištu Kentucky.[6]Warrenovo najpoznatije djelo je All the King`s Men, roman koji je dobio Pulitzerovu nagradu 1947. Glavni lik Willie Stark nalikuje Hueyju Pierceu Longu (1893–1935), radikalnom populističkom guverneru Louisiane kojeg je Warren mogao pomno promatrati dok je predavao na Državnom sveučilištu Louisiana u Baton Rougeu od 1933. do 1942. Istoimeni film iz 1949. bio je vrlo uspješan, s Broderickom Crawfordom u glavnoj ulozi i koji je osvojio Oscara za najbolji film 1949. Postojala je još jedna filmska adaptacija 2006. u kojoj je Sean Penn kao Willie Stark . Opera Willie Stark Carlislea Floyda, prema vlastitom libretu prema romanu, prvi put je izvedena 1981. godine.Warren je bio konzultant za poeziju u Kongresnoj knjižnici, 1944. – 1945. (kasnije nazvan Poet Laureat), i osvojio je dvije Pulitzerove nagrade za poeziju, 1958. za Promises: Poems 1954–1956 i 1979. za Sada i tada. Promises je također osvojio godišnju Nacionalnu nagradu za poeziju.[7]Godine 1974. Nacionalna zaklada za humanističke znanosti odabrala ga je za Jeffersonovo predavanje, najveću čast savezne vlade SAD-a za postignuća u humanističkim znanostima. Warrenovo predavanje nosilo je naslov `Poetry and Democracy` (naknadno objavljeno pod naslovom Democracy and Poetry).[8][9] Godine 1977. Warren je nagrađen književnom nagradom St. Louisa od Sveučilišta Saint Louis Library Associates.[10][11] Godine 1980. Warrenu je predsjednik Jimmy Carter uručio Predsjedničku medalju slobode. Godine 1981. Warren je izabran za stipendista MacArthura, a kasnije je 26. veljače 1986. imenovan za prvog američkog pjesnika laureata konzultanta za poeziju. Godine 1987. dobio je Nacionalnu medalju umjetnosti.[12]Warren je zajedno s Cleanthom Brooksom bio koautor knjige Understanding Poetry, utjecajnog udžbenika književnosti. Slijedili su drugi slični udžbenici u koautorstvu, uključujući Razumijevanje fikcije, koju je hvalio južnogotički i rimokatolički pisac Flannery O`Connor, i Moderna retorika, koja je usvojila ono što se može nazvati novom kritičkom perspektivom.Osobni životNjegov prvi brak bio je s Emmom Bresciom. Njegov drugi brak bio je 1952. s Eleanor Clark, s kojom je imao dvoje djece, Rosannu Phelps Warren (rođena 1953.) i Gabriel Penn Warren (rođena 1955.). Tijekom svog mandata na Državnom sveučilištu Louisiana boravio je u Twin Oaksu (inače poznatom kao Robert Penn Warren House) u Prairievilleu, Louisiana.[13] Posljednji dio života proživio je u Fairfieldu, Connecticut, i Strattonu, Vermont, gdje je umro od komplikacija uzrokovanih prostatom.e rak. Pokopan je u Strattonu, Vermont, a, na njegov zahtjev, spomen obilježje nalazi se u grobnici obitelji Warren u Guthrieju, Kentucky.OstavštinaU travnju 2005. poštanska služba Sjedinjenih Država izdala je prigodnu marku povodom 100. godišnjice Warrenovog rođenja. Predstavljen u pošti u njegovom rodnom Guthrieju, prikazuje autora kako se pojavio na fotografiji iz 1948., s pozadinskom scenom političkog skupa osmišljenog da dočara scenu Svih kraljevih ljudi. Njegov sin i kći, Gabriel i Rosanna Warren, bili su prisutni.Na Sveučilištu Vanderbilt nalazi se Centar za humanističke znanosti Robert Penn Warren, koji je sponzoriran od strane Visoke škole za umjetnost i znanost.[14] Počeo je sa svojim programima u siječnju 1988., a 1989. je dobio 480.000 $ Challenge Grant od Nacionalne zaklade za humanističke znanosti. Centar promiče `interdisciplinarna istraživanja i studije u humanističkim, društvenim i prirodnim znanostima.`Srednja škola koju je Robert Penn Warren pohađao, Clarksville High School (Tennessee), renovirana je u stambeno naselje 1982. Izvorni naziv stanova promijenjen je u The Penn Warren 2010. godine.[15]Godine 2014. Sveučilište Vanderbilt otvorilo je vrata Warren Collegeu, jednom od prva 2 rezidencijalna koledža na sveučilištu, zajedno s Moore Collegeom.Bio je član Povelje Fellowship of Southern Writers.12/29

Omot: Dorian Sokolic Robert Penn Warren - Ceta andjela Izdavac : Otokar Kersovani 1958, tvrdi povez, 641 strana AMERIČKI GRAĐANSKI RAT Amantha Starr, rođena i odgojena od strane zaljubljenog oca na plantaži u Kentuckyju u godinama prije građanskog rata, junakinja je ovog snažno dramatičnog romana. Nakon očeve smrti, Amantha saznaje da joj je majka bila robinja i da će i nju prodati u ropstvo. Slijedi ogromna panorama jednog od najturbulentnijih razdoblja američke povijesti gledano očima mlade žene ošamućene zvijezdama. Amantha se ubrzo nađe u New Orleansu, gdje provodi ratne godine s Hamishem Bondom, trgovcem robljem. Na kraju rata udaje se za Tobiasa Searsa, časnika Unije i emersonskog idealista. Unatoč sporadičnim razdobljima zadovoljstva, Amantha pronalazi život s Tobiasom koji pokušava, a još uvijek je progoni njezina zapetljana prošlost. `Oh, tko sam ja?` pita ona na početku romana. Tek nakon mnogo godina, nakon što je postigla teško stečenu mudrost i zrelost, počinje shvaćati to pitanje. Band of Angels stavlja na izlaganje nevjerovatne darove Roberta Penna Warrena. Prvi put objavljen 1955., to je jedan od najzapaženijih i najživopisnijih izmišljenih izvještaja o eri građanskog rata ikad napisanih. Robert Penn Warren (24. travnja 1905. - 15. rujna 1989.) bio je američki pjesnik, romanopisac i književni kritičar i jedan od utemeljitelja Nove kritike. Bio je također i čarter član Fellowship of Southern Writers. Osnovao je književni časopis The Southern Review s Cleanthom Brooksom 1935. Dobio je Pulitzerovu nagradu za roman za sve kraljeve ljude 1947. i Pulitzerovu nagradu za poeziju 1958. i 1979. On je jedina osoba koja je osvojila Pulitzerove nagrade i za fikciju i za poeziju. Warren je rođen u Guthrieju, Kentucky, vrlo blizu granice Tennessee-Kentuckyja, od Roberta Warrena i Anne Penn.[2] Obitelj Warrenove majke imala je korijene u Virginiji, nakon što je dala svoje ime zajednici Penn`s Store u okrugu Patrick, Virginia, a ona je bila potomak vojnika iz Revolucionarnog rata pukovnika Abrama Penna.[3] Robert Penn Warren završio je srednju školu Clarksville u Clarksvilleu, Tennessee; Sveučilište Vanderbilt (summa cum laude, Phi Beta Kappa) 1925.; i Kalifornijsko sveučilište, Berkeley (MA) 1926. Warren je nastavio daljnji diplomski studij na Sveučilištu Yale od 1927. do 1928. i stekao titulu B.Litt. Kao Rhodes stipendist s New Collegea u Oxfordu, u Engleskoj 1930. Također je dobio Guggenheim Fellowship za studiranje u Italiji za vrijeme vladavine Benita Mussolinija. Iste godine započeo je svoju profesorsku karijeru na Southwestern Collegeu (sada Rhodes College) u Memphisu, Tennessee. Karijera Dok je još bio na dodiplomskom studiju na Sveučilištu Vanderbilt, Warren se povezao s tamošnjom grupom pjesnika poznatih kao bjegunci, a nešto kasnije, tijekom ranih 1930-ih, Warren i neki od istih pisaca formirali su grupu poznatu kao Southern Agrarians. Pridonio je `The Briar Patch` agrarnom manifestu I`ll Take My Stand zajedno s 11 drugih južnjačkih pisaca i pjesnika (uključujući kolege Vanderbiltova pjesnika/kritičare Johna Crowea Ransoma, Allena Tatea i Donalda Davidsona). U `The Briar Patch` mladi Warren brani rasnu segregaciju, u skladu s političkim sklonostima Agrarian grupe, iako je Davidson smatrao Warrenove stavove u eseju toliko progresivnim da se zalagao za njegovo isključenje iz zbirke.[4] Međutim, Warren je odbacio ove stavove u članku o pokretu za građanska prava, `Divided South Searches Its Soul`, koji se pojavio u izdanju časopisa Life od 9. srpnja 1956. godine. Mjesec dana kasnije, Warren je objavio proširenu verziju članka kao malu knjigu pod naslovom Segregacija: Unutarnji sukob na jugu.[5] Nakon toga je usvojio visok profil kao pobornik rasne integracije. Godine 1965. objavio je Who Speaks for the Negro?, zbirku intervjua s crnim vođama građanskih prava, uključujući Malcolma Xa i Martina Luthera Kinga Jr., čime je dodatno razlikovao svoje političke sklonosti od konzervativnijih filozofija povezanih s kolegama agrarima kao što su Tate, Cleanth Brooks, a posebno Davidson. Warrenovi intervjui s čelnicima za građanska prava vode se u Louie B. Nunn Centru za oralnu povijest na Sveučilištu Kentucky.[6] Warrenovo najpoznatije djelo je All the King`s Men, roman koji je dobio Pulitzerovu nagradu 1947. Glavni lik Willie Stark nalikuje Hueyju Pierceu Longu (1893–1935), radikalnom populističkom guverneru Louisiane kojeg je Warren mogao pomno promatrati dok je predavao na Državnom sveučilištu Louisiana u Baton Rougeu od 1933. do 1942. Istoimeni film iz 1949. bio je vrlo uspješan, s Broderickom Crawfordom u glavnoj ulozi i koji je osvojio Oscara za najbolji film 1949. Postojala je još jedna filmska adaptacija 2006. u kojoj je Sean Penn kao Willie Stark . Opera Willie Stark Carlislea Floyda, prema vlastitom libretu prema romanu, prvi put je izvedena 1981. godine. Warren je bio konzultant za poeziju u Kongresnoj knjižnici, 1944. – 1945. (kasnije nazvan Poet Laureat), i osvojio je dvije Pulitzerove nagrade za poeziju, 1958. za Promises: Poems 1954–1956 i 1979. za Sada i tada. Promises je također osvojio godišnju Nacionalnu nagradu za poeziju.[7] Godine 1974. Nacionalna zaklada za humanističke znanosti odabrala ga je za Jeffersonovo predavanje, najveću čast savezne vlade SAD-a za postignuća u humanističkim znanostima. Warrenovo predavanje nosilo je naslov `Poetry and Democracy` (naknadno objavljeno pod naslovom Democracy and Poetry).[8][9] Godine 1977. Warren je nagrađen književnom nagradom St. Louisa od Sveučilišta Saint Louis Library Associates.[10][11] Godine 1980. Warrenu je predsjednik Jimmy Carter uručio Predsjedničku medalju slobode. Godine 1981. Warren je izabran za stipendista MacArthura, a kasnije je 26. veljače 1986. imenovan za prvog američkog pjesnika laureata konzultanta za poeziju. Godine 1987. dobio je Nacionalnu medalju umjetnosti.[12] Warren je zajedno s Cleanthom Brooksom bio koautor knjige Understanding Poetry, utjecajnog udžbenika književnosti. Slijedili su drugi slični udžbenici u koautorstvu, uključujući Razumijevanje fikcije, koju je hvalio južnogotički i rimokatolički pisac Flannery O`Connor, i Moderna retorika, koja je usvojila ono što se može nazvati novom kritičkom perspektivom. Osobni život Njegov prvi brak bio je s Emmom Bresciom. Njegov drugi brak bio je 1952. s Eleanor Clark, s kojom je imao dvoje djece, Rosannu Phelps Warren (rođena 1953.) i Gabriel Penn Warren (rođena 1955.). Tijekom svog mandata na Državnom sveučilištu Louisiana boravio je u Twin Oaksu (inače poznatom kao Robert Penn Warren House) u Prairievilleu, Louisiana.[13] Posljednji dio života proživio je u Fairfieldu, Connecticut, i Strattonu, Vermont, gdje je umro od komplikacija uzrokovanih prostatom. e rak. Pokopan je u Strattonu, Vermont, a, na njegov zahtjev, spomen obilježje nalazi se u grobnici obitelji Warren u Guthrieju, Kentucky. Ostavština U travnju 2005. poštanska služba Sjedinjenih Država izdala je prigodnu marku povodom 100. godišnjice Warrenovog rođenja. Predstavljen u pošti u njegovom rodnom Guthrieju, prikazuje autora kako se pojavio na fotografiji iz 1948., s pozadinskom scenom političkog skupa osmišljenog da dočara scenu Svih kraljevih ljudi. Njegov sin i kći, Gabriel i Rosanna Warren, bili su prisutni. Na Sveučilištu Vanderbilt nalazi se Centar za humanističke znanosti Robert Penn Warren, koji je sponzoriran od strane Visoke škole za umjetnost i znanost.[14] Počeo je sa svojim programima u siječnju 1988., a 1989. je dobio 480.000 $ Challenge Grant od Nacionalne zaklade za humanističke znanosti. Centar promiče `interdisciplinarna istraživanja i studije u humanističkim, društvenim i prirodnim znanostima.` Srednja škola koju je Robert Penn Warren pohađao, Clarksville High School (Tennessee), renovirana je u stambeno naselje 1982. Izvorni naziv stanova promijenjen je u The Penn Warren 2010. godine.[15] Godine 2014. Sveučilište Vanderbilt otvorilo je vrata Warren Collegeu, jednom od prva 2 rezidencijalna koledža na sveučilištu, zajedno s Moore Collegeom. Bio je član Povelje Fellowship of Southern Writers.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi deo: Snovi i prah Budućnost Sedam kraljevstava visi o koncu. Na istoku Deneris, poslednji izdanak kuće Targarjena, čiji su zmajevi sada već izrasli u strašne zveri, vlada kao kraljica grada podignutog na prahu i smrti, opkoljena neprijateljima. Pošto se napokon pročulo gde je ona, mnogi traže Deneris i njene zmajeve. Među njima je kepec Tirion Lanister, koji je pobegao iz Kraljeve luke ucenjene glave, osuđen na smrt zbog ubistva svog sestrića kralja Džofrija, posle čega je ubio i svog omraženog oca lorda Tivina. Na severu se pruža veliki Zid od leda i kamena – prepreka snažna tek koliko ljudi koji ga brane. Kopile lorda Edarda Starka, Džon Snežni, izabran je za 998. lorda zapovednika Noćne straže, ali on ima neprijatelje i u samoj Straži i s one strane Zida, gde se okupljaju sile neizrecivog užasa. Na sve strane ponovo izbijaju ogorčeni sukobi, a u njih su upleteni brojni, nezaboravni i neodoljivi likovi, od odmetnika do sveštenika, od vojnika do volšebnika, od plemića do robova. Plime sudbine neumitno vode ka najvećem plesu do sada... Drugi deo: Posle gozbe „Među piscima epske fantastike Martin je daleko najbolji...ovo je napeta, burna knjiga koja izaziva nesanicu.“ Time Magazine „Suočeni sa neshvatljivim zamahom ovog epa mnogi drugi pisci fantastike mogu samo s nevericom da odmahuju glavom... Njegova ambicija: da stvori Svetonijevih Dvanaest cezara epske fantastike, s likovima tako otrovnim da bi pojeli Bordžije.“ Guardian „Kolosalno, zapanjujuće... Martin u svom izmaštanom svetu pruža svu opojnu zapletenost Ratova ruža ili carskog Rima.“ SFX „Džordž R. R. Martin je jedan od naših najboljih pisaca, a ovo je jedna od njegovih najboljih knjiga.“ Rejmond E. Fajst „Ovo je jedna od onih retkih knjiga koja se čita s lakoćom.“ Robin Hob „Kakva čudesna povest. Nisam mogla da stanem dok je u zoru nisam završila.“ En Mekafri Džordž Martin je rođen 1948. u Nju Džerziju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Nortvestern. Nekoliko sledećih godina radio je u administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Sve ostalo je legenda: za svoj literarni rad Džordž R. R. Martin dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko nagrada Nebula i Hugo. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju i supervizor. Martin danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku. Potpredsednik je Američkog udruženja SF pisaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! My Grandmother Asked Me to Tell You She`s Sorry Fredrik Backman Elsa ima sedam godina i drugačija je. Njena baka ima sedamdeset sedam godina i luda je - kao da stoji na-balkonu-puca-paintball-puškama-na-strance luda. Ona je takođe Elzina najbolja i jedina prijateljica. Noću Elsa nalazi utočište u bakinim pričama, u Zemlji skoro budnih i Kraljevini Majamas, gde su svi različiti i niko ne mora da bude normalan. Kada Elzina baka umre i ostavi za sobom niz pisama u kojima se izvinjava ljudima kojima je nanela nepravdu, počinje Elzina najveća avantura. Uputstva njene bake dovode je do stambene zgrade pune pijanaca, čudovišta, pasa napadača i starih starki, ali i do istine o bajkama i kraljevstvima i baki kakva nije bila druga. Moja baka me je zamolila da ti kažem da joj je žao, ispričan je sa istom komičnom preciznošću i kucanjem srca kao i debitantski roman Fredrika Bakmana, Čovek po imenu Ove. To je priča o životu i smrti i jednom od najvažnijih ljudskih prava: pravu da se bude drugačiji. Fredrik Bakman (швед. Fredrik Backman; Helsinborg, 2. jun 1981) je švedski kolumnista, bloger i pisac. On je autor više romana koji su bili bestseleri u Švedskoj. Prevedeni su i objavljivani na više od 25 jezika. Odrastao je u Helsinborgu. Pisao je za Helsingboorgs Dagblad i Moore Magazine. Započeo je karijeru kao bloger i kolumnista. Proslavio se kao romanopisac 2012. godine sa knjigom Čovek po imenu Uve (енгл. A Man Called Ove; швед. En man som heter Ove). Na osnovu te knjige snimljen je film koji je prvi put prikazan 25. decembra 2015. godine. Prava na njegovo najnovije delo, Beartown, kupila je švedska kompanija Fimlance i uskoro će biti TV adaptirana.[2] Oženjen je Nedom Bakman i imaju dvoje dece. Bibliografija Bakmanovi romani su smešni i dirljivi , priče običnih ljudi protkane hrabrošću. Čovek po imenu Uve je preveden na 40 jezika i nalazi se na petom mestu po broju prodatih primeraka u 2016. godini. Godine 2017. je švedski film snimljen po ovom romanu nominovan za Oskara.[3][4] Povodom Dvadesete noći knjige 2019. godine objavljen je roman Put do kuće svakog jutra sve je duži (швед. Och varje morgon blir vägen hem längre och längre). Čovek po imenu Uve, 2012, srpsko izdanje Laguna 2017. Moja baka vam se izvinjava, 2013, srpsko izdanje Laguna 2018. Brit-Mari je bila tu, 2014, srpsko izdanje Laguna, 2019. Medvedgrad, 2016, srpsko izdanje Laguna, 2020. Put do kuće svakog jutra sve je duži, 2016, srpsko izdanje Laguna, 2019. Poslednja prilika, 2018, srpsko izdanje Laguna, 2019. Uznemireni ljudi, 2019, srpsko izdanje Laguna, 2020.

Mestimično podvlačeno. Autor - osoba Pijaže, Žan Naslov Strukturalizam / Žan Pijaže ; prevela Nada Popović-Perišić ; predgovor Branko Pavlović Jedinstveni naslov ǂLe ǂstructuralisme. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1978 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 148 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Popović-Perišić, Nada Pavlović, Branko Zbirka Filozofska biblioteka ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Le structuralisme / Jean Piaget Bibliogrfske napomene: str. 147-[149] Predmetne odrednice Strukturalizam Knjiga Žana Pijažea „Strukturalizam“ objavljena je prvi put 1968. godine u Parizu, i to u okviru edicije Que sais-je! Žan Pijaže nije nepoznat našoj čitalačkoj publici, jer su već prevedena njegova dela „Psihologija inteligencije“ i „Mudrost i zablude filozofije“. Glavno područje Pijažeovog istraživačkog rada je razvojna psihologija i razvojna epistemologija. No, mada se posvetio uglavnom naučnim istraživanjima, on nije napustio interesovanje za filozofske teme. Knjiga u kojoj prezentira strukturalizam sadrži jednu vrlinu koja se retko sreće u drugim prikazima iste stvari: veliki stepen jasnoće u izlaganju osnovnih strukturalističkih ideja i odsustvo nekritičkog zanosa onim što su strukturalisti otkrili. Stoga je opravdano očekivati da će uspešno izvršiti funkciju uvođenja u razumevanje ove struje savremenog mišljenja. Žan Pijaže (franc. Jean Piaget; Nešatel, 9. avgust 1896 – Ženeva, 17. septembar 1980) je bio švajcarski razvojni psiholog i filozof, poznat po svojoj teoriji kognitivnog razvoja i brojnim eksperimentalnim istraživanjima o mentalnim sposobnostima male dece. Danas se smatra najznačajnijim razvojnim psihologom 20. veka. Biografija Žan Pijaže je bio vrstan poznavalac zoologije i filozofije, a kasnije je studirao i psihologiju u Cirihu (od 1918. godine). Zajedno sa njim su bili Karl Gustav Jung i Eugen Blojler. Po završetku gimnazije studirao je biologiju, diplomirao 1915. godine, a 1918. godine odbranio je doktorsku tezu o puževima iz doline Vale. Iz Ciriha odlazi u Pariz na Sorbonu gde posećuje predavanja iz psihopatologije, uči da intervjuiše duševno obolele pacijente, sluša predavanja iz logike i filozofije. Tamo radi u školi koju je Alfred Bine koristio kao svoju laboratoriju i tu otkriva oblast koju će proučavati celog života. Četrdeset godina posvetio je proučavanju dečjeg mišljenja. Njegovu pažnju privukli su pogrešni odgovori dece i načini dolaska do njih. Planirao je da nekoliko godina posveti proučavanju dečijeg mišljenja, a da se potom posveti pisanju filozofske teorije saznanja. Umesto toga postalo je njegova životna preokupacija. Na univerzitetu u Ženevi je radio od 1929. godine do smrti. Godine 1955, osnovao je Međunarodni centar za genetsku epistemologiju u Ženevi, čiji je bio direktor do kraja života. Najznačajnija dela Jezik i misao kod deteta (1923) Logičko rasuđivanje i razmišljanje kod deteta (1924) Poreklo inteligencije kod dece (1936) Konstrukcija realnosti kod dece (1937) Igre, snovi i imitacija u detinjstvu (1946) Psihologija inteligencije (1947) Razvoj logičkog mišljenja (1955) Nauka o obrazovanju i psihologija deteta (1971) Pijažeova teorija moralnog razvoja Pijaže objavljuje delo Moralno rasuđivanje deteta 1932.godine i u njemu iznosi tvrdnju da je moralni razvoj prvenstveno kognitivni proces. Pijaže polazi od shvatanja da suštinu moralnosti sačinjavaju poštovanje koje prema pravilima društvenog reda oseća jedna osoba i način kako ona shvata pravdu. Ističući da se „celokupna moralnost sastoji od sistema pravila i da se suština moralnosti ogleda u poštovanju koje jedna osoba ima prema tim pravilima“. Moralni razvoj deteta čine dva stadijuma: stadijum heteronomne moralnosti drugačije se naziva i moralni realizam, objektivna odgovornost, stadijum prinude i traje otprilike do sedam-osam godina. Ovaj stadijum ima tri glavne odlike : moralnost autoriteta i dužnosti ( dobar znači biti poslušan, a ispravno je ono što autoritet naređuje), poštovanje slova, a ne duha zakona (uveden je pojam kazne, što je kažnjavanje oštrije to je pravednije, deca ovog uzrasta veruju da je kazna neodvojiva od prekršaja), objektivno shvatanje odgovornosti (budući da dete pravila shvata doslovno i misli da ih se mora pridržavati, dete prilikom procene nekog postupka vodi računa samo o fizičkim posledicama, a ne i o namerama počinioca postupka) stadijum autonomne moralnosti počinje da se razvija tek oko desete godine i dete se u ovom stadijumu vodi time da dobar znači biti pravedan. Autonomija se, kaže Pijaže, javlja tek sa razumevanjem obostranog poštovanja takvim da osoba u sebi oseća želju da sa drugima postupa kako bi želela da oni sa njom postupaju. Menja se i stav prema kažnjavanju. Starija deca smatraju da kazna ne treba da bude proizvoljna već logički povezana sa učinjenim prekršajem i srazmerno odmerena prekršaju. Deca u ovom stadijumu smatraju da kazna treba da bude takva da krivac postane svestan onoga što je uradio. Ovu oblast dečjeg razvoja nije detaljno istraživao, ali je postavio osnove na kojima je kasnije Lorens Kolberg koji je inače bio njegov student, došao do značajnih otkrića i učinio značajan doprinos teoriji moralnog razvoja i moralnog vaspitanja. Pijažeova teorija kognitivnog razvoja Jedna od najsloženijih i najuticajnijih savremenih teorija kognitivnog razvoja je ona čiji je tvorac švajcarski psiholog Žan Pijaže. Kognitivni razvoj je, prema ovom biološki orijentisanom teoretičaru, spontan, autoregulacioni proces, određen organizmu inherentnim činiocima i mehanizmima. Osnovni pokretač razvoja inteligencije jeste težnja ka savršenoj i stabilnoj ravnoteži, odnosno faktor uravnotežavanja. Subjekat u svom odnosu sa objektom postiže sve savršenije forme ravnoteže serijom autoregulativnih kompenzacija. Uticaji društvene sredine nisu formativni, ne stvaraju kognitivne strukture, već mogu samo da ubrzaju ili uspore razvoj. Funkcije su procesi koji upravljaju ljudskim razvojem. Za njega je inteligencija samo jedan primer biološkog sistema, pa tako su i dve osnovne funkcije preuzete iz biologije. Jedna od njih je organizacija . Organizacija se odnosi na činjenicu da su sve spoznajne strukture međusobno povezane i da se bilo koje novo znanje mora uklopiti u postojeći sistem.[3] Suština inteligencije, kaže Pijaže, ne leži u pojedinačno naučenim odgovorima ili izolovanim sećanjima, već u njenoj organizaciji koja poprima oblik različitih kognitivnih struktura koje dete tokom svog razvoja konstruiše. Drugim rečima, intelekt je uvek organizovan, s tim što je na različitim stadijumima različito organizovan. Druga funkcija zove se adaptacija .Ljudska inteligencija je, po Pijažeu, sistem adaptacije koji omogućava čoveku da se prilagodi sredini i preživi. Kognitivna adaptacija, kao i biološka, sastoji se u ravnoteži između asimilacije i akomodacije. o asimilacija je težnja razumevanju novih iskustava na osnovu postojećeg znanja. O akomodacija je menjanje postojećih spoznajnih struktura da bi se uskladile sa novim iskustvima. Stadijumi kognitivnog razvoja Intelektualni razvoj odvija se u niz stadijuma. Prema njegovom shvatanju, sva deca prolaze kroz iste stadijume razvoja istim redosledom. Ovi stadijumi imaju određena opšta svojstva : da su strukturalne celine ili organizovani sistemi mišljenja koji dovode do doslednosti u mišljenju deteta na nekom od stadijuma. Akcije ili operacije su međusobno povezane i organizovane, tako da čine jedinstvenu strukturu karakterističnu za određeni stadijum. hijerarhijska integracija znači da prelazak sa jednog stadijuma na drugi ne predstavlja jednostavno dodavanje novog na stari stadijum već, pre svega, reorganizaciju koja zamenjuje slabije razvijeni stadijum. da se javljaju u nepromenljivom redosledu . Svaka osoba ide korak po korak kroz stadijume, tj. ne može da preskoči neki stadijum ili da ide nekim drugim putem. Senzomotorni stadijum predstavlja period do druge godine života. Intelektualne reakcije se svode na koordinaciju čulih doživljaja i jednostavnih motornih ponašanja. Znanje o svetu ograničeno je na telesnu interakciju sa ljudima i objektima. Podstadijumi : modifikacija refleksa, primarne cirkularne reakcije, sekundarne cirkularne reakcije, koordinacija sekundarnih cirkularnih reakcija, tercijarne cirkularne reakcije, početak reprezentacije . Primer stadijuma, dete shvata da drmanjem zvečke proizvodi zvuk. Preoperacioni stadijum je period kognitivnog razvoja od druge do šeste godine života. Počinje razvojem govora. Javljaju se simboličke funkcije, odnosno sposobnosti da se jedan predmet koristi za reprezentovanje drugog. Dete počinje da koristi simbole, ali je u nemogućnosti da ih kontroliše. Dete može da razume da se kvalitativna svojstva predmeta ne menjaju ako se promeni njegov izgled, ali nije sposobno za konzervaciju kvantitativnih svojstava ( broj, masa, visina... ). Mišljenje dece odlikuju još animizam, artificijelizam i realizam. Podstadijumi : prekonceptualni ( 2–4godine ) i intuitivni ( 4–6 godina ). Primer stadijuma, pred detetom se nalaze jedna široka i jedna uska, ali viša čaša. Kada se iz šire sok presipa u visoku čašu, na pitanje gde ima više soka, dete će misliti da više soka ima u višoj nego široj čaši. Stadijum konkretnih operacija predstavlja period od šeste do dvanaeste godine. Mišljenje se odlikuje mogućnošću da se vodi računa o više aspekata situacije. Mentalne operacije omogućavaju logičko rešavanje problema s konkretnim objektima. U ovom stadijumu dete shvata zadatak sa čašama. Stadijum formalnih operacija je poslednji razvojni stupanj, od dvanaeste godine do odraslog doba. Javlja se sposobnost razmišljanja o mogućem ne samo o realnom. Sada po prvi put dete je sposobno da sledi formalni argument, a da zanemari njegov specifičan sadržaj. Ovo „oslobađanje“ od sadržaja je glavna odlika ovog stadijuma. U razvoju dečjeg mišljenja prekretnicu predstavlja javljanje semiotičke funkcije i prevazilaženje egocentrizma u procesu decentracije. Do svojih otkrića, pojmova i teorija Pijaže je došao metodom eksperimenta i ispitivanjem dečjeg mišljenja putem kliničkog intervjua. Konstruktivistička teorija o razvoju deteta Za većinu savremenih saznanja o mentalnim sposobnostima male dece zaslužan je stručnjak za kognitivnu psihologiju Žan Pijaže, koji je vršio istraživanja pre pedeset godina. Pijažeov uticaj može se pronaći ne samo u mnogim savremenim objašnjenjima načina na koji deca uče, već i u našim obrazovnim sistemima. Nažalost, kako to često biva sa revolucionarnim otkrićima, naknadna istraživanja su pokazala da su Pijažeovi zaključci gotovo sigurno bili pogrešni. („Gotovo sigurno“ zato što neki psiholozi i dalje tvrde da je on bio u pravu i da rezultati sprovedenih eksperimenata dozvoljavaju različite zaključke.) Tokom 1940-ih i 1950-ih godina, Pijaže je razvio „konstruktivističku“ teoriju o razvoju deteta. Prema ovoj teoriji, beba se rađa bez ikakvih znanja, a zatim, posmatrajući svet oko sebe postepeno uobličava koherentno razumevanje tog sveta, koje se neprestano uvećava. Drugim rečima, dete konstruiše mentalni model ili konceptualizaciju sveta. Pijaže do ovog zaključka nije došao sedeći u fotelji. On je vršio eksperimente, i upravo su oni jedan od razloga što je njegov rad imao toliki uticaj. Bila je potrebna velika genijalnost – i oprema koja nije bila dostupna u Pijažeovo vreme – da bi kasnije generacije osmislile pouzdanije eksperimente. Kad je to učinjeno, nametnuli su se potpuno drugačiji zaključci. Na primer, prema Pijažeovom mišljenju, deca mlađa od deset meseci nemaju pravu svest o materijalnim objektima kao nečemu što trajno postoji u svetu. Pijaže je ovaj zaključak zasnovao na zapažanju da beba od deset ili manje meseci prestaje da traži neki predmet, recimo igračku, onog trenutka kad ga neko sakrije pod ćebe. Prema Pijažeu, svest o „permanentnosti objekta“, kako je on to nazvao, nije urođena, već se stiče posle deset meseci starosti. Pijaže je takođe verovao da deca ne poseduju osećaj za broj sve do uzrasta od oko pet godina. U jednom od svojih eksperimenata, koji su mnogo puta ponavljani od strane različitih ispitivača, psiholog bi četvorogodišnjem detetu pokazao red od šest čaša i red od šest flaša koje su međusobno podjednako udaljene, a zatim bi ga pitao čega ima više. Dete bi uvek odgovorilo da ih je isto. Može se pretpostavid da je dete uočilo da svakoj čaši u redu odgovara jedna flaša u drugom redu. Zatim bi ispitivač razmakao čaše tako da obrazuju duži red, pa bi ponovo pitao dete da li ima više čaša ili flaša. Sada bi dete odgovorilo da ima više čaša, očigledno zavarano time što je taj red duži. „Ovo nesumnjivo pokazuje“, zaključio je Pijaže, „da dete ne poseduje dobro razvijen osećaj za broj“. Konkretno, tvrdio je Pijaže, četvorogodišnja i petogodišnja deca još ne shvataju ideju očuvanja broja – nemaju predstavu o tome da razmeštanje predmeta u grupi ne menja njihov broj. Kritika U ono vreme, Pijažeovi eksperimenti smatrani su trijumfom eksperimentalne metode u psihologiji. Kao njen začetnik, Pijaže je krčio put budućim generacijama. Ovakav metod proučavanja bio je odličan. Nažalost, imao je i ozbiljne nedostatke. Pijaže se pri testiranju svesti o permanentnosti objekta oslanjao na motorne radnje beba, a u brojnim testovima sa starijom decom na dijalog između ispitivača i ispitanika. Kad je reč o permanentnosti objekta, činjenica da beba nije posegla za predmetom koji je sakriven pod ćebe ne podržava prilično dramatičan zaključak da beba misli da je predmet prestao da postoji. Možda ona jednostavno nema dovoljno razvijenu koordinaciju ruku da bi posegla za skrivenim predmetom. U stvari, mi danas znamo da je ovo objašnjenje tačno. Nedavni eksperimenti, napredniji od Pijažeovih, ukazuju na to da čak i veoma male bebe imaju dobro razvijenu svest o permanentnosti objekta. Isto tako, razgovor s malom decom veoma je nepouzdan. Komunikacija pomoću jezika nikada nije potpuno objektivna i oslobođena uticaja konteksta, emocija, društvenih faktora, a možda i još nekoliko drugih stvari. Koliko dijalog može biti nepouzdan pokazali su Žak Meler (Jacques Mehler) i Tom Bever (Tom Bever) sa Masačusetskog tehnološkog instituta tokom kasnih 1960-ih godina. eler i Bever su izveli Pijažeov eksperiment da bi testirali svest o očuvanju broja, ali kod dvogodišnje i trogodišnje dece, za razliku od Pijažea čiji su ispitanici imali četiri ili pet godina. Deca su bila savršeno uspešna. Zato nam je, ukoliko ne verujemo da deca između četvrte i šeste godine privremeno gube svest o očuvanju broja, potrebno alternativno objašnjenje Pijažeovih rezultata. Jedno je lako dostupno. Deca oko pete godine starosti počinju da razvijaju sposobnost rezonovanja o misaonim procesima druge osobe – „Šta tata misli kad kaže da je to...“ Ovo pruža najverovatnije objašnjenje Pijažeovih zapažanja. Setite se na koji je način izveden eksperiment. Najpre ispitivač poređa čaše i flaše u dva reda, tako da su međusobno podjednako udaljene, a zatim pita dete u kom redu ima više predmeta. Nakon toga preuredi jedan od redova, tako što ga produži, pa ponovo pita dete: „U kom redu ima više predmeta?“ Sa četiri ili pet godina, dete misli da su odrasli moćni i sveznajući. Osim toga, ono je verovatno primetilo poštovanje koje su njegovi roditelji ukazali ispitivaču kada su stigli u laboratoriju. Kako će dete reagovati kad vidi da je ispitivač razmakao predmete u jednom redu, a zatim postavio potpuno isto pitanje kao trenutak ranije: „U kom redu ima više predmeta?“ Moglo bi da rezonuje ovako: „Hmmm. Isto pitanje mi je i malopre postavio. Odrasli nisu glupi, a ovo je posebna vrsta odraslog koji mnogo zna. Obojica vidimo da se broj predmeta nije promenio. Sigurno sam prošli put pogrešno razumeo pitanje. Mislio sam da me pita o broju predmeta u redu, ali me je očigledno pitao o dužini, s obzirom na to da je nju promenio.“ Tako dete daje odgovor koji misli da se od njega očekuje. Naravno, u ovo ne možemo biti sigurni. Pokušaji da se do odgovora dođe ispitivanjem deteta najverovatnije neće pružiti ubedljive dokaze, i to iz istog razloga iz kog je sumnjiv prvobitni Pijažeov eksperiment. Zbog toga je Melerov i Beverov eksperiment stekao priznanje. Rezonovanje tipa „šta on zapravo hoće?“, koje je maločas opisano, svojstveno je deci starijoj od dve ili tri godine. Melerovi i Beverovi mlađi ispitanici shvatali su pitanja u eksperimentu doslovno, i pravilno su brojali predmete. Ono što je prvobitni Pijažeov eksperiment zaista pokazao bilo je to da četvorogodišnja i petogodišnja deca umeju racionalno da rezonuju o motivacijama i očekivanjima druge osobe. To je važno i korisno otkriće. Ali nije ono do kog je Pijaže mislio da je došao. Da bi potvrdili da deca starija od dve godine imaju dobar osećaj za broj, Meler i Bever su izmenili Pijažeov test tako da se izbegne oslanjanje na jezik. Njihova ideja je bila zapanjujuće jednostavna. Umesto čaša i flaša, detetu su pokazali dva reda bombonica M&M. U jednom redu je bilo šest bombonica, a u drugom četiri. Nekada bi redovi bili iste dužine; nekad bi bio duži red od šest, a nekad od četiri bombonice. Umesto da ga pitaju u kom redu ima više slatkiša, detetu bi jednostavno rekli da može da izabere jedan red i pojede ga. Ishod je bio tačno onakav kakav bi svaki roditelj predvideo. Dete bi bez izuzetka zgrabilo red od šest slatkiša, bez obzira na njegovu dužinu. Dobro je znalo koji red sadrži više članova i, štaviše, shvatalo je da broj ne zavisi od rasporeda. Rezultat je bio podjednako ubedljiv i sa dvogodišnjacima i sa četvorogodišnjacima. o istog zaključka dovela je još jedna varijacija prvobitnog Pijažeovog eksperimenta. Ovog puta su Džejms Mekgerigl (James McGarrigle) i Margaret Donaldson (Margaret Donaldson) sa Edinburškog univerziteta izveli eksperiment u malom lutkarskom pozorištu. Kao i Pijaže, počeli su time što su obrazovali dva reda sa istim brojem predmeta i pitali dete u kom redu ima više predmeta. Pošto bi dete tačno odgovorilo, ispitivač bi se pravio da gleda na drugu stranu, a za to vreme plišani meda razmakao bi predmete u jednom redu. Kad bi se okrenuo, ispitivač bi uzviknuo: „Oh, bože, šašavi meda je zbrkao redove. Da li možeš ponovo da mi kažeš u kom redu ima više predmeta?“ Deca između dve i pet godina bez izuzetka davala su tačan odgovor. S obzirom na to da je meda produžio jedan red, što ispitivač nije video, dete je verovatno smatralo razumnim to što mu odrasla osoba ponovo postavlja isto pitanje. Ali, kad bi ispitivač ponovio postupak sa istim detetom, s tim što bi sam razmakao predmete, četvorogodišnja i petogodišnja deca odgovarala bi mu isto kao Pijažeu, zasnivajući odgovor na dužini. Brojni eksperimenti sprovedeni 1980-ih i 1990-ih godina pokazali su da ni ovo nije tačno. Prvi od njih izveli su Prentis Starki (Prentice Starkey) i njegovi saradnici na Pensilvanijskom univerzitetu 1980. godine. Starkijevi ispitanici su bile bebe stare između šesnaest i trideset nedelja. Bio je pravi izazov pronaći način da se utvrdi šta tako mladi ispitanici misle. Ispitivači su se oslonili na merenje bebinog nivoa koncentracije. Kao što svaki roditelj zna, bilo kakva novina, kao što je nova igračka, jedno vreme okupira bebinu pažnju. Zatim pažnja počinje da popušta ili se usmerava na neku drugu novinu. Zahvaljujući video-tehnologiji, Starki i njegovi saradnici su bili u mogućnosti da prate bebinu pažnju snimajući njen pogled. Bebu je najčešće majka držala u krilu, okrenutu ka aparaturi za izvođenje eksperimenta. U jednom eksperimentu, bebi su prikazivani slajdovi. Na jednom slajdu su se videle dve tačke, jedna do druge. Kada su se prvi put pojavile, privukle su bebinu pažnju i ona je neko vreme gledala u njih. Kad je bebina pažnja počela da opada, a pogled da joj luta, slajd je zamenjen novim koji se veoma malo razlikovao od prvog. Beba je nakratko pogledala. Slajd je ponovo promenjen. Svaki sledeći slajd minimalno se razlikovao od prethodnog. Sa svakim ponavljanjem, bebini pogledi – kako je izmereno s video-kasete – postajali su sve kraći. Zatim su se, bez upozorenja, na ekranu pojavile tri tačke, umesto dve. Bebino interesovanje istog trenutka se povećalo i sliku je posmatrala duže (od 1.9 do 2.5 sekunde u jednom izvođenju eksperimenta). Dete je nesumnjivo uočilo prelazak s dve na tri tačke. Druga grupa beba, kojoj su prikazani slajdovi obrnutim redom, primetila je prelazak s tri na dve tačke. Sju Elen Antel (Sue Ellen Antell) i Danijel Kiting (Daniel Keating) sa Merilendskog univerziteta upotrebili su istu metodu kako bi pokazali da samo nekoliko dana stare bebe takođe uočavaju razliku između dva i tri. MG3 (N)

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Mali tiraz U CZKD-u će biti otvorena i izložba strip tabli Grrr! programa, nastalih na grupnoj radionici inspirisanoj filmom Dušana Makavejeva “Nevinost bez zaštite”, pod koordinacijom kanadsko-srpske autorke Nine Bunjevac i Aleksandra Zografa. Nina Bunjevac, čiji se radovi nalaze u brojnim izdanjima i antologijama, kao što su Komikaze (Hrvatska), Mine Shaft (SAD), Inguine MAH! (Italija), Ženski strip na Balkanu (Hrvatska), Giuda (Italija) itd, biće predstavljena i posebnom izložbom. Često se bavi problematikom imigranata i nacionalizmom, kao i univerzalnijim temama, poput osamljenosti ili ljubavne čežnje, sagledavanim iz rakursa ženskih protagonistkinja. Prve festivalske večeri biće održan i koncert jednočlanog eksperimentalnog rok benda Crno dete, te Vladimira Lenharta (Lenhart Tapes), koji se bavi manipulacijom audio kaseta koristeći prethodno snimljen materijal u različite svrhe. Fanzin Ceger štampaće strip junakinju Zorku, belom bojom, pa su posetioci pozvani da ponesu crne, crvene ili zelene majice. Među atrakcijama festivala “Novo doba” je i strip radionica sa gostima festivala koja će biti održana od 9. do 11. juna na Brodu 20/44, a planirano je stvaranje kolektivnog stripa prema tekstovima u izboru Wostoka. Radionicu će u Galeriji FLU održati i strip kolektiv Komikaze, koji će 10. juna gostovati i u zgradi “Inex filma”, nedavno oživljenoj aktivnostima pripadnika nezavisne scene. U Narodnoj biblioteci Srbije 9. juna biće predstavljen projekat `Nevidljivi strip` - antologija alternativnog stripa iz Srbije u kojoj su predstavljeni autori aktivni od 90-ih do danas, kao što su Radovan Popović, Danijel Savović, Wostok i Saša Mihajlović. Publikacija je nastala u saradnji NBS i studija Metaklinika, a dostupna je na tri jezika (nemačkom, engleskom i srpskom). Za 9. jun u Kulturnom centru Grad najavljene su izložbe mađarskog slikara i grafičkog dizajnera Attile Starka, jednog od članova kolektiva Roham iz Budimpešte, te subotičkog bilingualnog časopisa “Symposion” za literaturum i strip. U Gradu će biti održani i koncerti Nitkova i Klopke za pionira, uz izložbu “Novo Doba” koja predstavlja table stripa iz štampanog kataloga ovogodišnjeg festivala. Okupljeni su razni autori iz regiona i Evrope. Fanzin Ceger štampaće festivalski naziv plavom bojom, pa je dobro poneti majice, gaće, košulje... jednobojne ili šarene, sa printom ili bez printa. Na Brodu 20/44 nastupiće 10. juna Duboka ilegala, -egenda srpskog treš-hopa poznat po hitu `Svemirski traktor`, reperka Kopy Kat Killah, te MangulicaFM. KidsPatch radionice i specijalni programi za decu najavljeni su za 11. maj u Rexu, uz učešće tima KidsPatcha, festivala nove dečje kreativnosti. U saradnji sa festivalom “Novo doba”, KidsPatch predstavlja tri radionice iz domena stripa, ilustracije i savremene vizuelne komunikacije, a vodiće ih Anna Ehrlemark i Emilie Röndahl, Katie Woznicki iz SAD sa Bojanom Petković i studio Metaklinika. Najavljena je i revija kratkih dečjih animiranih filmova u izboru festivala Animanima, kao i muzički program. Najavljena je i izložba dečjih i stripova Lole Milošev, najmlađe članice “vršačke dinastije” Milošev (Boća, Wostok, Zlikovac), koja je prve stripove nacrtala sa tri godine. Njen dečji opus, objavljivan kroz 90-te u legendarnom fanzinu `Krpelj`, krase pronicljivost i nadrealistički humor, a skicira društvenu situaciju, porodične odnose i proces odrastanja jednog izuzetno talentovanog deteta. Ceger će pretposlednjeg festivalskog dana štampati crnom bojom, pa treba poneti žute, svetlo plave (ne radničko plavo) i narandžaste majice. Pretposlednjeg festivalskog dana na Brodu 20/44 biće otvorena izložba Marka Krojača iz Nemačke, koji se bavi fotografijom od 1990. i samouk je. Nekadašnji je aktivan član skvoterske scene, a od 2002. godine živi na relaciji Nemačka- zemlje ex-Jugoslavije, najčešće u Beogradu. U poslednje vreme fotografiše jugoslovenske spomenike revolucije. Izložba predstavlja četiri godine njegovog rada i života na istočno-nemačkom brodu - kulturnom transporteru MS Stubnitz. Završnica beogradskog dela programa biće i u znaku koncerata Weird Cop i Saturnus 49. Festival se 12. juna seli u Pančevo, gde će u Galeriji Elektrika biti održan Grrr! Program - Vuk Marković i izdavačka kuća Komiko, koja predstavlja svoja nova izdanja stripova, među kojima su `Radosav` Borisa Stanića, `Život i smrt Mačka Frica`Roberta Crumba, `More zove` Drewa Weinga. U pančevačkom Domu omladine biće otvorena izložba Studiostripa “Nove stare gole žene”, a Ceger će štampati na tekstilu crnom bojom. Za završnicu je najavljen koncert dua Hexenbrutal iz Prekomurja u Sloveniji i Umrijeti za strojem, a kao predgrupa će nastupiti Ilan Manouać i Stefan Malešević. Sajt festivala “Novo doba” je www.novodobafestival.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org K5