Ovo je treća knjiga po redu u biblioteci "Stvaranje nove mladosti" akademika Sitina nakon knjiga Samopreobraženje i Stvaranje mlade duše. Ona predstavlja naredni korak koji čitalac treba da preduzme u procesu samopreobraženja u fizičko stanje i zdravlje mlade osobe od dvadesetak godina. U njoj su date lekovite motivacije za mlado lice, ispravljanje bora i drugih nepravilnosti koje se vremenom mogu pojaviti na licu, za zdrav krvotok i krvne sudove i za trajno spokojstvo. Prikazane su motivacije za jačanje i poboljšanje vida i sluha, za ozdravljenje mrežnjače i krvnih sudova očiju, motivacije za zdraviju i bujniju kosu, njenu prirodnu boju i rast nove kose. Tu su i motivacije za ispravan rad mozga i nervnog sistema i mnoge druge koje sveobuhvatno vrše funkciju ozdravljenja i podmlađivanja svih organa u glavi. Posebno poglavlje posvećeno je motivacijama za srećan i radostan život, jačanje pozitivnih misli o sebi i sopstvenom zdravlju, ispunjenošću mladošću, dugovečnom životu, neprestanom razvoju i obnavljanju zdravlja i mladosti. U kombinaciji sa motivacijama iz drugih knjiga ove biblioteke, prema rečima samog Sitina čitalac predanošću i pravilnim usvajanjem ovih motivacija, postiže dobro zdravlje i podmlađuje čitav organizam. Čitaj dalje

Ovo je treća knjiga po redu u biblioteci `Stvaranje nove mladosti` akademika Sitina nakon knjiga Samopreobraženje i Stvaranje mlade duše. Ona predstavlja naredni korak koji čitalac treba da preduzme u procesu samopreobraženja u fizičko stanje i zdravlje mlade osobe od dvadesetak godina. U njoj su date lekovite motivacije za mlado lice, ispravljanje bora i drugih nepravilnosti koje se vremenom mogu pojaviti na licu, za zdrav krvotok i krvne sudove i za trajno spokojstvo. Prikazane su motivacije za jačanje i poboljšanje vida i sluha, za ozdravljenje mrežnjače i krvnih sudova očiju, motivacije za zdraviju i bujniju kosu, njenu prirodnu boju i rast nove kose. Tu su i motivacije za ispravan rad mozga i nervnog sistema i mnoge druge koje sveobuhvatno vrše funkciju ozdravljenja i podmlađivanja svih organa u glavi. Posebno poglavlje posvećeno je motivacijama za srećan i radostan život, jačanje pozitivnih misli o sebi i sopstvenom zdravlju, ispunjenošću mladošću, dugovečnom životu, neprestanom razvoju i obnavljanju zdravlja i mladosti. U kombinaciji sa motivacijama iz drugih knjiga ove biblioteke, prema rečima samog Sitina čitalac predanošću i pravilnim usvajanjem ovih motivacija, postiže dobro zdravlje i podmlađuje čitav organizam. FORMAT: A5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 244 P8

Stvaranje mlade glave Ovo je treća knjiga po redu u biblioteci "Stvaranje nove mladosti" akademika Sitina nakon knjiga Samopreobraženje i Stvaranje mlade duše. Ona predstavlja naredni korak koji čitalac treba da preduzme u procesu samopreobraženja u fizičko stanje i zdravlje mlade osobe od dvadesetak godina. U njoj su date lekovite motivacije za mlado lice, ispravljanje bora i drugih nepravilnosti koje se vremenom mogu pojaviti na licu, za zdrav krvotok i krvne sudove i za trajno spokojstvo. Prikazane su motivacije za jačanje i poboljšanje vida i sluha, za ozdravljenje mrežnjače i krvnih sudova očiju, motivacije za zdraviju i bujniju kosu, njenu prirodnu boju i rast nove kose. Tu su i motivacije za ispravan rad mozga i nervnog sistema i mnoge druge koje sveobuhvatno vrše funkciju ozdravljenja i podmlađivanja svih organa u glavi. Posebno poglavlje posvećeno je motivacijama za srećan i radostan život, jačanje pozitivnih misli o sebi i sopstvenom zdravlju, ispunjenošću mladošću, dugovečnom životu, neprestanom razvoju i obnavljanju zdravlja i mladosti. U kombinaciji sa motivacijama iz drugih knjiga ove biblioteke, prema rečima samog Sitina čitalac predanošću i pravilnim usvajanjem ovih motivacija, postiže dobro zdravlje i podmlađuje čitav organizam.

Ovo je treća knjiga po redu u biblioteci "Stvaranje nove mladosti" akademika Sitina nakon knjiga Samopreobraženje i Stvaranje mlade duše. Ona predstavlja naredni korak koji čitalac treba da preduzme u procesu samopreobraženja u fizičko stanje i zdravlje mlade osobe od dvadesetak godina. U njoj su date lekovite motivacije za mlado lice, ispravljanje bora i drugih nepravilnosti koje se vremenom mogu pojaviti na licu, za zdrav krvotok i krvne sudove i za trajno spokojstvo. Prikazane su motivacije za jačanje i poboljšanje vida i sluha, za ozdravljenje mrežnjače i krvnih sudova očiju, motivacije za zdraviju i bujniju kosu, njenu prirodnu boju i rast nove kose. Tu su i motivacije za ispravan rad mozga i nervnog sistema i mnoge druge koje sveobuhvatno vrše funkciju ozdravljenja i podmlađivanja svih organa u glavi. Posebno poglavlje posvećeno je motivacijama za srećan i radostan život, jačanje pozitivnih misli o sebi i sopstvenom zdravlju, ispunjenošću mladošću, dugovečnom životu, neprestanom razvoju i obnavljanju zdravlja i mladosti. U kombinaciji sa motivacijama iz drugih knjiga ove biblioteke, prema rečima samog Sitina čitalac predanošću i pravilnim usvajanjem ovih motivacija, postiže dobro zdravlje i podmlađuje čitav organizam.

Ovo je treća knjiga po redu u biblioteci "Stvaranje nove mladosti" akademika Sitina nakon knjiga Samopreobraženje i Stvaranje mlade duše. Ona predstavlja naredni korak koji čitalac treba da preduzme u procesu samopreobraženja u fizičko stanje i zdravlje mlade osobe od dvadesetak godina. U njoj su date lekovite motivacije za mlado lice, ispravljanje bora i drugih nepravilnosti koje se vremenom mogu pojaviti na licu, za zdrav krvotok i krvne sudove i za trajno spokojstvo. Prikazane su motivacije za jačanje i poboljšanje vida i sluha, za ozdravljenje mrežnjače i krvnih sudova očiju, motivacije za zdraviju i bujniju kosu, njenu prirodnu boju i rast nove kose. Tu su i motivacije za ispravan rad mozga i nervnog sistema i mnoge druge koje sveobuhvatno vrše funkciju ozdravljenja i podmlađivanja svih organa u glavi. Posebno poglavlje posvećeno je motivacijama za srećan i radostan život, jačanje pozitivnih misli o sebi i sopstvenom zdravlju, ispunjenošću mladošću, dugovečnom životu, neprestanom razvoju i obnavljanju zdravlja i mladosti. U kombinaciji sa motivacijama iz drugih knjiga ove biblioteke, prema rečima samog Sitina čitalac predanošću i pravilnim usvajanjem ovih motivacija, postiže dobro zdravlje i podmlađuje čitav organizam.

Stvaranje mlade glave Georgij Nikolajevič Sitin Izdavač: Prometej Beograd Povez: mek Broj strana: 244 Ovo je treća knjiga po redu u biblioteci `Stvaranje nove mladosti` akademika Sitina nakon knjiga Samopreobraženje i Stvaranje mlade duše. Ona predstavlja naredni korak koji čitalac treba da preduzme u procesu samopreobraženja u fizičko stanje i zdravlje mlade osobe od dvadesetak godina. U njoj su date lekovite motivacije za mlado lice, ispravljanje bora i drugih nepravilnosti koje se vremenom mogu pojaviti na licu, za zdrav krvotok i krvne sudove i za trajno spokojstvo. Prikazane su motivacije za jačanje i poboljšanje vida i sluha, za ozdravljenje mrežnjače i krvnih sudova očiju, motivacije za zdraviju i bujniju kosu, njenu prirodnu boju i rast nove kose. Tu su i motivacije za ispravan rad mozga i nervnog sistema i mnoge druge koje sveobuhvatno vrše funkciju ozdravljenja i podmlađivanja svih organa u glavi. Posebno poglavlje posvećeno je motivacijama za srećan i radostan život, jačanje pozitivnih misli o sebi i sopstvenom zdravlju, ispunjenošću mladošću, dugovečnom životu, neprestanom razvoju i obnavljanju zdravlja i mladosti. U kombinaciji sa motivacijama iz drugih knjiga ove biblioteke, prema rečima samog Sitina čitalac predanošću i pravilnim usvajanjem ovih motivacija, postiže dobro zdravlje i podmlađuje čitav organizam.

Opis "Stvaranje mlade glave - Georgij Nikolajevič Sitin" Ovo je treća knjiga po redu u biblioteci "Stvaranje nove mladosti" akademika Sitina nakon knjiga Samopreobraženje i Stvaranje mlade duše. Ona predstavlja naredni korak koji čitalac treba da preduzme u procesu samopreobraženja u fizičko stanje i zdravlje mlade osobe od dvadesetak godina. U njoj su date lekovite motivacije za mlado lice, ispravljanje bora i drugih nepravilnosti koje se vremenom mogu pojaviti na licu, za zdrav krvotok i krvne sudove i za trajno spokojstvo. Prikazane su motivacije za jačanje i poboljšanje vida i sluha, za ozdravljenje mrežnjače i krvnih sudova očiju, motivacije za zdraviju i bujniju kosu, njenu prirodnu boju i rast nove kose. Tu su i motivacije za ispravan rad mozga i nervnog sistema i mnoge druge koje sveobuhvatno vrše funkciju ozdravljenja i podmlađivanja svih organa u glavi. Posebno poglavlje posvećeno je motivacijama za srećan i radostan život, jačanje pozitivnih misli o sebi i sopstvenom zdravlju, ispunjenošću mladošću, dugovečnom životu, neprestanom razvoju i obnavljanju zdravlja i mladosti. U kombinaciji sa motivacijama iz drugih knjiga ove biblioteke, prema rečima samog Sitina čitalac predanošću i pravilnim usvajanjem ovih motivacija, postiže dobro zdravlje i podmlađuje čitav organizam. Povez knjige: broširan Broj strana: 244 Format: 20 cm Pismo: latinica Prevod: Mahmut Šehić

63.644 reči i jedna psovka Drugi po redu, roman Jedan od onih života je potresna priča o besmislu rata. Sa istoimenog albuma su pesme Čovek Sa Mesecom U Očima, Krivi smo mi, Ja luzer?, Portret mog života… "Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam... Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima... I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo... I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose..." - Ðorđe Balašević Čitaj dalje

OLJA SAVIĆEVIĆ IVANČEVIĆ DIVLJE I TVOJE Izdavač - Fraktura, Zagreb Godina - 2020 120 strana 21 cm ISBN - 978-953358222-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Moje životinje Očevi i kćeri Mitovi i legende Superjunk Naša ulica Lubenica Vijek Pošten posao Kuhanje graha Perunike Beskrajno ljeto Dalmacija, sve po osam Kratka kosa Porvenir Džepni nožić Drevna ekonomija Ne čitaš žene Mlada pjesnikinja odgovara na pitanje odakle crpi inspiraciju Zašto su se smijali narodni heroji Ubojice su među nama Pet minuta dnevno o drugima Voda i sol Nježan otac Dječak spava Nismo uspjeli spasiti grad U kavezu Ljubavi nema u velikom gradu Ljubavnici, kao i obično Kuće na južnim padinama Ona koja nije znala reći ne i ona koja nije znala reći da Postavimo zastavu na tu planinu Ne želim ništa poslije smrti Opaska o stvarnim potrebama Biblioteka Popis za kupovinu Ogovaranje snijega Pismo bolesnom prijatelju Zagrljaj Lj Pesnikinja Ženi koja se igra Dvadeset i drugo stoljeće Upute kćerima za odlazak na fakultet Pohvala žarkom trenutku Šuma mi je rekla: proljeće O autorici `Hrabrost suočavanja s nasilnošću svijeta u kojem istovremeno iz gnijezda ispada mrtva lastavica, dok se izbjeglice sunčaju na krovovima zgrada, a ljubav iz mladosti po ulici vuče svoju ženu; hrabrost bivanja prisutnom široko otvorenih očiju, bez uzmicanja, jedina je koja može iznjedriti autentičnu poeziju. Strah od svijeta koji je izgubio ljudskost i tankoćutnost te želja za očuvanjem bliskosti s divljim u sebi, s mačkama i psima lutalicama iz ulica naših djetinjstva u koje se nikada nećemo vratiti i iz kojih nikada nismo otišli, dva su stupa između kojih se napinje štrik s pjesmama koje se tiču svakoga od nas. Ukorijenjenost u feminizam, koji zahtijeva ne samo ravnopravnost u sadašnjosti nego i ispravljanje nepravdi iz prošlosti i svijest da odgoj generacija, ekonomija svijeta i obzir prema drugima počivaju u ženskim rukama i krhkim kostima naših baba, pjesme su koje sažimaju vjekove. Iz tog stava izrastaju sinovi koji će postati očevi, svijest o roditeljima kojima je život omeđen ratovima oduzeo dostojanstvo, traumama koje kotrljamo dalje, zavaravanju sebe da nam nije najgore, kako bismo najgore preživjeli i pronašli opravdanje za strah i zlo. Stihovi Olje Savičević Ivančević u zbirci Divlje i tvoje svojevrsna su kletva, otrov spoznaje davno ubačen u uho da se o najvećim bolima i ljepotama u životu lakše može šutjeti gledajući u perje ili u kandže. (Ivana Bodrožić)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

KNJIGA VRAĆENA IZ KNJIŽARE SA MALIM OŠTEĆENJIMA. Fenomenalna nova verzija PHOTOSHOP KNJIGE KOJA RUŠI SVA PRAVILA! KOLORNA KNJIGA NA 360 STRANA Scott Kelby, urednik i izdavač časopisa Photoshop Usern i i autor više bestselera o fotografiji i fotografskim tehnikama u svetu danas, još jednom je podigao ovu knjigu na potpuno novi nivo dok nam otkriva najnovije, najvažnije i najkorisnije Adobe Photoshop tehnike za fotografe. Ovo unapređenje njegove nagrađivane, rekordno prodavane knjige nudi digitalnim fotografima nešto što do sada nikada nisu dobili – zaobilazi sve što je nebitno i pokazuje tačno kako da uradite ono što želite. Ova knjiga ne sadrži gomilu teorije; ne traži od vas da sami definišete podešavanja ili da sami rešavate probleme u radu. Umesto toga, Scott pokazuje, korak po korak, tehnike koje koriste današnji vrhunski digitalni fotografi i, što je najlepše od svega, daje precizna podešavanja koja treba da koristite, kada da ih koristite i zašto. Naučite da radite kao profesionalac Način rada u Photoshopu je drastično evoluirao tokom godina i u aktuelnoj verziji knjige vi ćete najveći deo editovanja i obrade obavljati u Photoshopovom Adobe Camera Raw pomoćnom programu (bez obzira da li fotografišete u RAW, JPEG ili TIFF formatu, Camera Raw radi sa sva 3 formata). Razlog za to je činjenica da već godinama Adobe dodaje većinu novih Photoshop funkcija za fotografe direktno u Camera Raw. Pošto se u današnje vreme radni tok fotografa u Photoshopu „vrti“ oko Camera Rawa, otprilike jedna trećina knjige posvećena je ovladavanju Camera Raw modulom. Osim toga naučićete: • tehnike izoštravanja koje profesionalci koriste • profesionalne trikove za brzo rešavanje najčešćih problema sa digitalnim fotografijama • najkorisnije tehnike za retuširanje fotografija i kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je kosa na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac • kako da bez traga uklonite nesavršenosti i smeće sa svojih fotografija • kako da kreirate panorame od više fotografija, kako da kreirate realistične HDR fotografije i koji su trikovi za poboljšanje kvaliteta fotografija o kojima ste ranije mogli samo da sanjate • najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe (čitavo jedno poglavlje je posvećeno njima!) • gomilu prečica, zaobilaznica i trikova koji će drastično povećati vašu produktivnost Scott je uključio specijalno poglavlje u kojem opisuje svoj način rada od početka do kraja. Osim toga, svako poglavlje se završava Photoshop sekcijom Ubitačni saveti, koja je prepuna informacija koje će vam uštedeti vreme i poboljšati rad. On je napisao i četiri bonus poglavlja, a omogućava i da preuzmete sa Interneta fotografije upotrebljene u ovoj knjizi da biste mogli da pratite sve lekcije. Ako ste spremni da naučite sve „tajne zanata“ – iste one tajne koje koriste vodeći profesionalci za korekciju, editovanje, retuširanje i izoštravanje svojih radova, treba da znate da držite u rukama knjigu koja će vam upravo to i omogućiti. Knjiga sadrži: tehnike izoštravanja koje koriste profesionalci profesionalne trikove za brzo rešavanje uobičajenih problema sa digitalnim fotografijama najkorisnije tehnike retuširanja za fotografe, kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je selektovanje kose koja se vijori na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac objašnjenje kako se bez traga uklanjaju nesavršenosti u fotografijama objašnjenje kako se sastavljaju panorame i postiže realistični izgled HDR obrade najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe gomilu prečica, zaobilaznica i trikova zanata Autor Scott Kelby je urednik, izdavač i koosnivač Photoshop User časopisa i jedan od domaćina Grida, nedeljne emisije uživo za fotografe. On je, takođe, predsednik i CEO KelbyOne onlajn obrazovne zajednice za učenje Photoshopa, Lightrooma i fotografije. Scott je fotograf, dizajner i nagrađivani autor više od 80 knjiga, uključujući Photoshop for Lightroom Users, Professional Portrait Retouching Techniques for Photographers Using Photoshop, Light It, Shoot It, Retouch It: Learn Step by Step How to Go from Empty Studio to Finished Image, The Adobe Photoshop Book for Digital Photographers, The Adobe Photoshop Lightroom Book for Digital Photographers i The Best of The Digital Photography Book Series. U poslednjih šest godina Scott je postao autor najprodavanijih knjiga o fotografskim tehnikama. Između ostalih, napisao je „The Digital Photography Book (part 1)“, najprodavaniju knjigu o digitalnoj fotografiji u istoriji. Njegove knjige su prevođene na veliki broj jezika, uključujući kineski, ruski, španski, koreanski, poljski, tajvanski, francuski, nemački, italijanski, holandski, arapski, švedski, turski, jevrejski, portugalski i mnoge druge. Dobitnik je prestižne ASP International nagrade, koju dodeljuje American Society of Photographers za „specijalni ili značajni doprinos idealima profesionalne fotografije kao umetnosti i nauke“. On je takođe nedavno postao dobitnik prestižne HIPA nagrade za doprinos fotografskom obrazovanju u čitavom svetu. Scott je Training Director za zvanični Adobe Photoshop Seminar Tour i Conference Technical Chair za Photoshop World Conference & Expo. Često nastupa kao govornik na konferencijama i trgovačkim sajmovima širom sveta, predstavljen je u velikom broju onlajn kurseva o fotografiji, a Photoshop korisnike i fotografe obučava od 1993. godine. POGLAVLJE 1 Sirov i direktan Osnove Camera Rawa Kako da otvorite različite vrste fajlova u Camera Rawu 2 Nedostaje vam JPEG izgled? 5 Probajte da primenite profil fotoaparata 5 Upotreba Camera Rawa kao da je filter 7 Podešavanje ravnoteže bele boje 8 Prikazivanje fotografije pre i posle podešavanja u Camera Rawu 12 Automatska korekcija fotografija pomoću Camera Rawa 14 Dodatno pojašnjenje slajdera u Camera Rawu 17 Podešavanje bele i crne tačke 18 Podešavanje svetloće fotografije 20 Dodavanje kontrasta 22 Rešavanje problema sa presvetljenim područjima fotografije 23 Otvaranje najtamnijih područja fotografije 25 Spajanje delova u celinu (brzo podešavanje od početka do kraja) 26 Photoshop ubitačni saveti 28 POGLAVLJE 2 Van dohvata Camera Raw – više od osnova Editovanje više fotografija odjednom 32 Isticanje detalja i teksture pomoću klizača Clarity 35 Podešavanje kontrasta pomoću krivih 37 Izoštravanje u Camera Rawu 43 Podešavanje ili menjanje raspona boja 48 Uklanjanje tačaka, fleka i drugih ometajućih detalja 50 Pronalaženje tačaka i mrlja na jednostavan način 52 Uklanjanje izmaglice ili magle 53 Smanjivanje šuma 54 Opsecanje i ispravljanje 57 Prednosti „Adobeovog“ DNG formata za RAW fotografije 61 Biranje kako će RAW slike biti prikazane u Photoshopu 63 Kalibrisanje fotoaparata 66 Photoshop ubitačni saveti 67 POGLAVLJE 3 Biro za podešavanja Camera Rawovi alati za podešavanja Posvetljavanje, potamnjivanje i podešavanje odvojenih područja fotografije 70 Retuširanje portreta u Camera Rawu 76 Popravljanje neba (i drugih područja slike) pomoću Graduated Filtera 79 Rešavanje problema sa bojom (ili dodavanje efekta) pomoću „bojenja“ ravnoteže bele boje 81 Smanjivanje šuma samo na područjima senki 82 Kako do maksimuma iskoristiti svaki efekat Adjustment Brush alatke 83 Photoshop ubitačni saveti 84 POGLAVLJE 4 Objektiv Korekcija problema sa objektivom Automatska korekcija mana objektiva 88 Upotreba Upright funkcije za automatsko korigovanje mana objektiva 90 Guided Upright: Kada je Camera Rawu potrebna pomoć 94 Uklanjanje hromatske aberacije 98 Uklanjanje vinjetiranja ivice 100 Photoshop ubitačni saveti 101 POGLAVLJE 5 Specijalni efekti Efekti pomoću Camera Rawa Dodavanje efekta vinjete 104 Dodavanje prilagođenih vinjeta i spot svetala 107 Spajanje panorama na pravi način u Camera Rawu 112 Dvostruka obrada za kreiranje neuhvatljivog 116 Primena selektivne boje u Camera RAW-u 122 Mokre ulice i kaldrma 124 Konvertovanje u crno-belo 126 Efekat razdvojenog toniranja 130 Lako kreiranje duotonova 132 Kreiranje preseta (predefinisanih podešavanja) u Camera Rawu 133 Photoshop ubitačni saveti 134 POGLAVLJE 6 Vrisak opsecanja Kako da fotografijama menjate veličinu i da ih opsecate Osnovno opsecanje fotografija 138 Opsecanje na specifičnu veličinu 144 Kreiranje sopstvenih alatki opsecanja 146 Veličine definisane za fotografe 148 Promena veličine fotografija 151 Automatsko snimanje i menjanje veličine 154 Menjanje veličine za štampanje postera 156 Ispravljanje nagnutih fotografija 158 Smanjivanje fotografije 160 Promena veličine delova fotografije pomoću Content-Aware skaliranja 163 Potrebna vam je pomoć u pronalaženju nečega u Photoshopu? 165 Upotrebite Photoshopovu novu Search funkciju 165 Photoshop ubitačni saveti 166 POGLAVLJE 7 Slojevi svetla Slojevi, selekcije i kompozicije Rad sa slojevima 170 Selektovanje kvadratnih, pravougaonih i kružnih područja 174 Snimanje selekcija 180 Umekšavanje oštrih ivica 181 Lakše kreiranje selekcija pomoću Quick Selection alatke 183 Pravljenje komplikovanih selekcija, kao što je selektovanje kose 186 Photoshop ubitačni saveti 195 POGLAVLJE 8 HDR Kreiranje fotografija širokog dinamičkog raspona Kreiranje 16-bitnih HDR fotografija u Camera Rawu 198 Kreiranje toniranog hiper realističnog HDR izgleda 202 Kreiranje mešovitog HDR-a za najbolje rezultate 205 Dobijanje HDR izgleda od samo jedne fotografije 209 Kako da se rešite „duhova“ na fotografiji 211 High Pass izoštravanje za HDR fotografije 213 Završne tehnike obrade HDR fotografija 215 Photoshop ubitačni saveti 217 POGLAVLJE 9 Problematično dete Rešavanje uobičajenih problema Uklanjanje refleksija sa naočara 220 Popravljanje grešaka na grupnim fotografijama na lakši način 225 Liquify transformacije sada možete ponovo da editujete 228 Uklanjanje elemenata pomoću Content-Aware Fill funkcije 230 Pomeranje objekata bez ostavljanja rupe pomoću Content-Aware Move alatke 236 Photoshop ubitačni saveti 238 POGLAVLJE 10 Specijalno izdanje Specijalni efekti za fotografe Ispran izgled kože 242 Kreiranje portreta velikog kontrasta 244 Efekat sanjalačkog fokusa za ljude i pejzaže 248 Efekat Tilt-Shift (upotrebom Blur Galleryja) 250 Iris & Field Blur (ili kako da lažirate izgled 85 mm f/1.4) 253 Modno toniranje pomoću Photoshopovog Color Lookup Adjustment sloja 258 Vajanje pomoću ažuriranog filtera Liquify 260 Lens flare efekat (prelamanje svetla) 266 Pretvorite fotografiju u ulje na platnu jednim klikom 268 Moj metod od tri klika za konvertovanje u B&W 271 (ako je Photoshop već otvoren) 271 Kvadrotonovi za lepše crno-bele fotografije 275 Fotografski efekat toniranja (od Sepia, do Split tonova) 277 Ako ste obožavalac crno-bele fotografije, razmotrite ovo 279 Photoshop ubitačni saveti 280 POGLAVLJE 11 Sharp Tale Tehnike izoštravanja Osnove izoštravanja 284 Najnaprednije izoštravanje u Photoshopu 291 Pametniji Smart Sharpen filter 293 High Pass izoštravanje 295 Završno izoštravanje u Camera Rawu 297 Izoštravanje zamućenih slika pomoću filtera Shake Reduction 298 Photoshop ubitačni saveti 302 POGLAVLJE 12 Prljavi posao Moj način rada korak po korak Moj Photoshop CC način rada u obradi fotografije 306 Photoshop ubitačni saveti 316 Indeks 316

Scott Kelby, urednik i izdavač časopisa Photoshop Usern i i autor više bestselera o fotografiji i fotografskim tehnikama u svetu danas, još jednom je podigao ovu knjigu na potpuno novi nivo dok nam otkriva najnovije, najvažnije i najkorisnije Adobe Photoshop tehnike za fotografe. Ovo unapređenje njegove nagrađivane, rekordno prodavane knjige nudi digitalnim fotografima nešto što do sada nikada nisu dobili – zaobilazi sve što je nebitno i pokazuje tačno kako da uradite ono što želite. Ova knjiga ne sadrži gomilu teorije; ne traži od vas da sami definišete podešavanja ili da sami rešavate probleme u radu. Umesto toga, Scott pokazuje, korak po korak, tehnike koje koriste današnji vrhunski digitalni fotografi i, što je najlepše od svega, daje precizna podešavanja koja treba da koristite, kada da ih koristite i zašto. Naučite da radite kao profesionalac Način rada u Photoshopu je drastično evoluirao tokom godina i u aktuelnoj verziji knjige vi ćete najveći deo editovanja i obrade obavljati u Photoshopovom Adobe Camera Raw pomoćnom programu (bez obzira da li fotografišete u RAW, JPEG ili TIFF formatu, Camera Raw radi sa sva 3 formata). Razlog za to je činjenica da već godinama Adobe dodaje većinu novih Photoshop funkcija za fotografe direktno u Camera Raw. Pošto se u današnje vreme radni tok fotografa u Photoshopu „vrti“ oko Camera Rawa, otprilike jedna trećina knjige posvećena je ovladavanju Camera Raw modulom. Osim toga naučićete: • tehnike izoštravanja koje profesionalci koriste • profesionalne trikove za brzo rešavanje najčešćih problema sa digitalnim fotografijama • najkorisnije tehnike za retuširanje fotografija i kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je kosa na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac • kako da bez traga uklonite nesavršenosti i smeće sa svojih fotografija • kako da kreirate panorame od više fotografija, kako da kreirate realistične HDR fotografije i koji su trikovi za poboljšanje kvaliteta fotografija o kojima ste ranije mogli samo da sanjate • najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe (čitavo jedno poglavlje je posvećeno njima!) • gomilu prečica, zaobilaznica i trikova koji će drastično povećati vašu produktivnost Scott je uključio specijalno poglavlje u kojem opisuje svoj način rada od početka do kraja. Osim toga, svako poglavlje se završava Photoshop sekcijom Ubitačni saveti, koja je prepuna informacija koje će vam uštedeti vreme i poboljšati rad. On je napisao i četiri bonus poglavlja, a omogućava i da preuzmete sa Interneta fotografije upotrebljene u ovoj knjizi da biste mogli da pratite sve lekcije. Ako ste spremni da naučite sve „tajne zanata“ – iste one tajne koje koriste vodeći profesionalci za korekciju, editovanje, retuširanje i izoštravanje svojih radova, treba da znate da držite u rukama knjigu koja će vam upravo to i omogućiti. Knjiga sadrži: - tehnike izoštravanja koje koriste profesionalci - profesionalne trikove za brzo rešavanje uobičajenih problema sa digitalnim fotografijama - najkorisnije tehnike retuširanja za fotografe, kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je selektovanje kose koja se vijori na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac - objašnjenje kako se bez traga uklanjaju nesavršenosti u fotografijama - objašnjenje kako se sastavljaju panorame i postiže realistični izgled HDR obrade - najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe - gomilu prečica, zaobilaznica i trikova zanata Autor Scott Kelby je urednik, izdavač i koosnivač Photoshop User časopisa i jedan od domaćina Grida, nedeljne emisije uživo za fotografe. On je, takođe, predsednik i CEO KelbyOne onlajn obrazovne zajednice za učenje Photoshopa, Lightrooma i fotografije. Scott je fotograf, dizajner i nagrađivani autor više od 80 knjiga, uključujući Photoshop for Lightroom Users, Professional Portrait Retouching Techniques for Photographers Using Photoshop, Light It, Shoot It, Retouch It: Learn Step by Step How to Go from Empty Studio to Finished Image, The Adobe Photoshop Book for Digital Photographers, The Adobe Photoshop Lightroom Book for Digital Photographers i The Best of The Digital Photography Book Series. U poslednjih šest godina Scott je postao autor najprodavanijih knjiga o fotografskim tehnikama. Između ostalih, napisao je „The Digital Photography Book (part 1)“, najprodavaniju knjigu o digitalnoj fotografiji u istoriji. Njegove knjige su prevođene na veliki broj jezika, uključujući kineski, ruski, španski, koreanski, poljski, tajvanski, francuski, nemački, italijanski, holandski, arapski, švedski, turski, jevrejski, portugalski i mnoge druge. Dobitnik je prestižne ASP International nagrade, koju dodeljuje American Society of Photographers za „specijalni ili značajni doprinos idealima profesionalne fotografije kao umetnosti i nauke“. On je takođe nedavno postao dobitnik prestižne HIPA nagrade za doprinos fotografskom obrazovanju u čitavom svetu. Scott je Training Director za zvanični Adobe Photoshop Seminar Tour i Conference Technical Chair za Photoshop World Conference & Expo. Često nastupa kao govornik na konferencijama i trgovačkim sajmovima širom sveta, predstavljen je u velikom broju onlajn kurseva o fotografiji, a Photoshop korisnike i fotografe obučava od 1993. godine. SADRŽAJ POGLAVLJE 1 Sirov i direktan Osnove Camera Rawa Kako da otvorite različite vrste fajlova u Camera Rawu 2 Nedostaje vam JPEG izgled? 5 Probajte da primenite profil fotoaparata 5 Upotreba Camera Rawa kao da je filter 7 Podešavanje ravnoteže bele boje 8 Prikazivanje fotografije pre i posle podešavanja u Camera Rawu 12 Automatska korekcija fotografija pomoću Camera Rawa 14 Dodatno pojašnjenje slajdera u Camera Rawu 17 Podešavanje bele i crne tačke 18 Podešavanje svetloće fotografije 20 Dodavanje kontrasta 22 Rešavanje problema sa presvetljenim područjima fotografije 23 Otvaranje najtamnijih područja fotografije 25 Spajanje delova u celinu (brzo podešavanje od početka do kraja) 26 Photoshop ubitačni saveti 28 POGLAVLJE 2 Van dohvata Camera Raw – više od osnova Editovanje više fotografija odjednom 32 Isticanje detalja i teksture pomoću klizača Clarity 35 Podešavanje kontrasta pomoću krivih 37 Izoštravanje u Camera Rawu 43 Podešavanje ili menjanje raspona boja 48 Uklanjanje tačaka, fleka i drugih ometajućih detalja 50 Pronalaženje tačaka i mrlja na jednostavan način 52 Uklanjanje izmaglice ili magle 53 Smanjivanje šuma 54 Opsecanje i ispravljanje 57 Prednosti „Adobeovog“ DNG formata za RAW fotografije 61 Biranje kako će RAW slike biti prikazane u Photoshopu 63 Kalibrisanje fotoaparata 66 Photoshop ubitačni saveti 67 POGLAVLJE 3 Biro za podešavanja Camera Rawovi alati za podešavanja Posvetljavanje, potamnjivanje i podešavanje odvojenih područja fotografije 70 Retuširanje portreta u Camera Rawu 76 Popravljanje neba (i drugih područja slike) pomoću Graduated Filtera 79 Rešavanje problema sa bojom (ili dodavanje efekta) pomoću „bojenja“ ravnoteže bele boje 81 Smanjivanje šuma samo na područjima senki 82 Kako do maksimuma iskoristiti svaki efekat Adjustment Brush alatke 83 Photoshop ubitačni saveti 84 POGLAVLJE 4 Objektiv Korekcija problema sa objektivom Automatska korekcija mana objektiva 88 Upotreba Upright funkcije za automatsko korigovanje mana objektiva 90 Guided Upright: Kada je Camera Rawu potrebna pomoć 94 Uklanjanje hromatske aberacije 98 Uklanjanje vinjetiranja ivice 100 Photoshop ubitačni saveti 101 POGLAVLJE 5 Specijalni efekti Efekti pomoću Camera Rawa Dodavanje efekta vinjete 104 Dodavanje prilagođenih vinjeta i spot svetala 107 Spajanje panorama na pravi način u Camera Rawu 112 Dvostruka obrada za kreiranje neuhvatljivog 116 Primena selektivne boje u Camera RAW-u 122 Mokre ulice i kaldrma 124 Konvertovanje u crno-belo 126 Efekat razdvojenog toniranja 130 Lako kreiranje duotonova 132 Kreiranje preseta (predefinisanih podešavanja) u Camera Rawu 133 Photoshop ubitačni saveti 134 POGLAVLJE 6 Vrisak opsecanja Kako da fotografijama menjate veličinu i da ih opsecate Osnovno opsecanje fotografija 138 Opsecanje na specifičnu veličinu 144 Kreiranje sopstvenih alatki opsecanja 146 Veličine definisane za fotografe 148 Promena veličine fotografija 151 Automatsko snimanje i menjanje veličine 154 Menjanje veličine za štampanje postera 156 Ispravljanje nagnutih fotografija 158 Smanjivanje fotografije 160 Promena veličine delova fotografije pomoću Content-Aware skaliranja 163 Potrebna vam je pomoć u pronalaženju nečega u Photoshopu? 165 Upotrebite Photoshopovu novu Search funkciju 165 Photoshop ubitačni saveti 166 POGLAVLJE 7 Slojevi svetla Slojevi, selekcije i kompozicije Rad sa slojevima 170 Selektovanje kvadratnih, pravougaonih i kružnih područja 174 Snimanje selekcija 180 Umekšavanje oštrih ivica 181 Lakše kreiranje selekcija pomoću Quick Selection alatke 183 Pravljenje komplikovanih selekcija, kao što je selektovanje kose 186 Photoshop ubitačni saveti 195 POGLAVLJE 8 HDR Kreiranje fotografija širokog dinamičkog raspona Kreiranje 16-bitnih HDR fotografija u Camera Rawu 198 Kreiranje toniranog hiper realističnog HDR izgleda 202 Kreiranje mešovitog HDR-a za najbolje rezultate 205 Dobijanje HDR izgleda od samo jedne fotografije 209 Kako da se rešite „duhova“ na fotografiji 211 High Pass izoštravanje za HDR fotografije 213 Završne tehnike obrade HDR fotografija 215 Photoshop ubitačni saveti 217 POGLAVLJE 9 Problematično dete Rešavanje uobičajenih problema Uklanjanje refleksija sa naočara 220 Popravljanje grešaka na grupnim fotografijama na lakši način 225 Liquify transformacije sada možete ponovo da editujete 228 Uklanjanje elemenata pomoću Content-Aware Fill funkcije 230 Pomeranje objekata bez ostavljanja rupe pomoću Content-Aware Move alatke 236 Photoshop ubitačni saveti 238 POGLAVLJE 10 Specijalno izdanje Specijalni efekti za fotografe Ispran izgled kože 242 Kreiranje portreta velikog kontrasta 244 Efekat sanjalačkog fokusa za ljude i pejzaže 248 Efekat Tilt-Shift (upotrebom Blur Galleryja) 250 Iris & Field Blur (ili kako da lažirate izgled 85 mm f/1.4) 253 Modno toniranje pomoću Photoshopovog Color Lookup Adjustment sloja 258 Vajanje pomoću ažuriranog filtera Liquify 260 Lens flare efekat (prelamanje svetla) 266 Pretvorite fotografiju u ulje na platnu jednim klikom 268 Moj metod od tri klika za konvertovanje u B&W 271 (ako je Photoshop već otvoren) 271 Kvadrotonovi za lepše crno-bele fotografije 275 Fotografski efekat toniranja (od Sepia, do Split tonova) 277 Ako ste obožavalac crno-bele fotografije, razmotrite ovo 279 Photoshop ubitačni saveti 280 POGLAVLJE 11 Sharp Tale Tehnike izoštravanja Osnove izoštravanja 284 Najnaprednije izoštravanje u Photoshopu 291 Pametniji Smart Sharpen filter 293 High Pass izoštravanje 295 Završno izoštravanje u Camera Rawu 297 Izoštravanje zamućenih slika pomoću filtera Shake Reduction 298 Photoshop ubitačni saveti 302 POGLAVLJE 12 Prljavi posao Moj način rada korak po korak Moj Photoshop CC način rada u obradi fotografije 306 Photoshop ubitačni saveti 316 Indeks 316 Naslov: Photoshop CC knjiga za digitalne fotografe Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana u boji: 360 Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-7310-517-8

Scott Kelby, urednik i izdavač časopisa Photoshop Usern i i autor više bestselera o fotografiji i fotografskim tehnikama u svetu danas, još jednom je podigao ovu knjigu na potpuno novi nivo dok nam otkriva najnovije, najvažnije i najkorisnije Adobe Photoshop tehnike za fotografe. Ovo unapređenje njegove nagrađivane, rekordno prodavane knjige nudi digitalnim fotografima nešto što do sada nikada nisu dobili – zaobilazi sve što je nebitno i pokazuje tačno kako da uradite ono što želite. Ova knjiga ne sadrži gomilu teorije; ne traži od vas da sami definišete podešavanja ili da sami rešavate probleme u radu. Umesto toga, Scott pokazuje, korak po korak, tehnike koje koriste današnji vrhunski digitalni fotografi i, što je najlepše od svega, daje precizna podešavanja koja treba da koristite, kada da ih koristite i zašto. Naučite da radite kao profesionalac Način rada u Photoshopu je drastično evoluirao tokom godina i u aktuelnoj verziji knjige vi ćete najveći deo editovanja i obrade obavljati u Photoshopovom Adobe Camera Raw pomoćnom programu (bez obzira da li fotografišete u RAW, JPEG ili TIFF formatu, Camera Raw radi sa sva 3 formata). Razlog za to je činjenica da već godinama Adobe dodaje većinu novih Photoshop funkcija za fotografe direktno u Camera Raw. Pošto se u današnje vreme radni tok fotografa u Photoshopu „vrti“ oko Camera Rawa, otprilike jedna trećina knjige posvećena je ovladavanju Camera Raw modulom. Osim toga naučićete: • tehnike izoštravanja koje profesionalci koriste • profesionalne trikove za brzo rešavanje najčešćih problema sa digitalnim fotografijama • najkorisnije tehnike za retuširanje fotografija i kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je kosa na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac • kako da bez traga uklonite nesavršenosti i smeće sa svojih fotografija • kako da kreirate panorame od više fotografija, kako da kreirate realistične HDR fotografije i koji su trikovi za poboljšanje kvaliteta fotografija o kojima ste ranije mogli samo da sanjate • najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe (čitavo jedno poglavlje je posvećeno njima!) • gomilu prečica, zaobilaznica i trikova koji će drastično povećati vašu produktivnost Scott je uključio specijalno poglavlje u kojem opisuje svoj način rada od početka do kraja. Osim toga, svako poglavlje se završava Photoshop sekcijom Ubitačni saveti, koja je prepuna informacija koje će vam uštedeti vreme i poboljšati rad. On je napisao i četiri bonus poglavlja, a omogućava i da preuzmete sa Interneta fotografije upotrebljene u ovoj knjizi da biste mogli da pratite sve lekcije. Ako ste spremni da naučite sve „tajne zanata“ – iste one tajne koje koriste vodeći profesionalci za korekciju, editovanje, retuširanje i izoštravanje svojih radova, treba da znate da držite u rukama knjigu koja će vam upravo to i omogućiti. Knjiga sadrži: - tehnike izoštravanja koje koriste profesionalci - profesionalne trikove za brzo rešavanje uobičajenih problema sa digitalnim fotografijama - najkorisnije tehnike retuširanja za fotografe, kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je selektovanje kose koja se vijori na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac - objašnjenje kako se bez traga uklanjaju nesavršenosti u fotografijama - objašnjenje kako se sastavljaju panorame i postiže realistični izgled HDR obrade - najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe - gomilu prečica, zaobilaznica i trikova zanata Autor Scott Kelby je urednik, izdavač i koosnivač Photoshop User časopisa i jedan od domaćina Grida, nedeljne emisije uživo za fotografe. On je, takođe, predsednik i CEO KelbyOne onlajn obrazovne zajednice za učenje Photoshopa, Lightrooma i fotografije. Scott je fotograf, dizajner i nagrađivani autor više od 80 knjiga, uključujući Photoshop for Lightroom Users, Professional Portrait Retouching Techniques for Photographers Using Photoshop, Light It, Shoot It, Retouch It: Learn Step by Step How to Go from Empty Studio to Finished Image, The Adobe Photoshop Book for Digital Photographers, The Adobe Photoshop Lightroom Book for Digital Photographers i The Best of The Digital Photography Book Series. U poslednjih šest godina Scott je postao autor najprodavanijih knjiga o fotografskim tehnikama. Između ostalih, napisao je „The Digital Photography Book (part 1)“, najprodavaniju knjigu o digitalnoj fotografiji u istoriji. Njegove knjige su prevođene na veliki broj jezika, uključujući kineski, ruski, španski, koreanski, poljski, tajvanski, francuski, nemački, italijanski, holandski, arapski, švedski, turski, jevrejski, portugalski i mnoge druge. Dobitnik je prestižne ASP International nagrade, koju dodeljuje American Society of Photographers za „specijalni ili značajni doprinos idealima profesionalne fotografije kao umetnosti i nauke“. On je takođe nedavno postao dobitnik prestižne HIPA nagrade za doprinos fotografskom obrazovanju u čitavom svetu. Scott je Training Director za zvanični Adobe Photoshop Seminar Tour i Conference Technical Chair za Photoshop World Conference & Expo. Često nastupa kao govornik na konferencijama i trgovačkim sajmovima širom sveta, predstavljen je u velikom broju onlajn kurseva o fotografiji, a Photoshop korisnike i fotografe obučava od 1993. godine. SADRŽAJ POGLAVLJE 1 Sirov i direktan Osnove Camera Rawa Kako da otvorite različite vrste fajlova u Camera Rawu 2 Nedostaje vam JPEG izgled? 5 Probajte da primenite profil fotoaparata 5 Upotreba Camera Rawa kao da je filter 7 Podešavanje ravnoteže bele boje 8 Prikazivanje fotografije pre i posle podešavanja u Camera Rawu 12 Automatska korekcija fotografija pomoću Camera Rawa 14 Dodatno pojašnjenje slajdera u Camera Rawu 17 Podešavanje bele i crne tačke 18 Podešavanje svetloće fotografije 20 Dodavanje kontrasta 22 Rešavanje problema sa presvetljenim područjima fotografije 23 Otvaranje najtamnijih područja fotografije 25 Spajanje delova u celinu (brzo podešavanje od početka do kraja) 26 Photoshop ubitačni saveti 28 POGLAVLJE 2 Van dohvata Camera Raw – više od osnova Editovanje više fotografija odjednom 32 Isticanje detalja i teksture pomoću klizača Clarity 35 Podešavanje kontrasta pomoću krivih 37 Izoštravanje u Camera Rawu 43 Podešavanje ili menjanje raspona boja 48 Uklanjanje tačaka, fleka i drugih ometajućih detalja 50 Pronalaženje tačaka i mrlja na jednostavan način 52 Uklanjanje izmaglice ili magle 53 Smanjivanje šuma 54 Opsecanje i ispravljanje 57 Prednosti „Adobeovog“ DNG formata za RAW fotografije 61 Biranje kako će RAW slike biti prikazane u Photoshopu 63 Kalibrisanje fotoaparata 66 Photoshop ubitačni saveti 67 POGLAVLJE 3 Biro za podešavanja Camera Rawovi alati za podešavanja Posvetljavanje, potamnjivanje i podešavanje odvojenih područja fotografije 70 Retuširanje portreta u Camera Rawu 76 Popravljanje neba (i drugih područja slike) pomoću Graduated Filtera 79 Rešavanje problema sa bojom (ili dodavanje efekta) pomoću „bojenja“ ravnoteže bele boje 81 Smanjivanje šuma samo na područjima senki 82 Kako do maksimuma iskoristiti svaki efekat Adjustment Brush alatke 83 Photoshop ubitačni saveti 84 POGLAVLJE 4 Objektiv Korekcija problema sa objektivom Automatska korekcija mana objektiva 88 Upotreba Upright funkcije za automatsko korigovanje mana objektiva 90 Guided Upright: Kada je Camera Rawu potrebna pomoć 94 Uklanjanje hromatske aberacije 98 Uklanjanje vinjetiranja ivice 100 Photoshop ubitačni saveti 101 POGLAVLJE 5 Specijalni efekti Efekti pomoću Camera Rawa Dodavanje efekta vinjete 104 Dodavanje prilagođenih vinjeta i spot svetala 107 Spajanje panorama na pravi način u Camera Rawu 112 Dvostruka obrada za kreiranje neuhvatljivog 116 Primena selektivne boje u Camera RAW-u 122 Mokre ulice i kaldrma 124 Konvertovanje u crno-belo 126 Efekat razdvojenog toniranja 130 Lako kreiranje duotonova 132 Kreiranje preseta (predefinisanih podešavanja) u Camera Rawu 133 Photoshop ubitačni saveti 134 POGLAVLJE 6 Vrisak opsecanja Kako da fotografijama menjate veličinu i da ih opsecate Osnovno opsecanje fotografija 138 Opsecanje na specifičnu veličinu 144 Kreiranje sopstvenih alatki opsecanja 146 Veličine definisane za fotografe 148 Promena veličine fotografija 151 Automatsko snimanje i menjanje veličine 154 Menjanje veličine za štampanje postera 156 Ispravljanje nagnutih fotografija 158 Smanjivanje fotografije 160 Promena veličine delova fotografije pomoću Content-Aware skaliranja 163 Potrebna vam je pomoć u pronalaženju nečega u Photoshopu? 165 Upotrebite Photoshopovu novu Search funkciju 165 Photoshop ubitačni saveti 166 POGLAVLJE 7 Slojevi svetla Slojevi, selekcije i kompozicije Rad sa slojevima 170 Selektovanje kvadratnih, pravougaonih i kružnih područja 174 Snimanje selekcija 180 Umekšavanje oštrih ivica 181 Lakše kreiranje selekcija pomoću Quick Selection alatke 183 Pravljenje komplikovanih selekcija, kao što je selektovanje kose 186 Photoshop ubitačni saveti 195 POGLAVLJE 8 HDR Kreiranje fotografija širokog dinamičkog raspona Kreiranje 16-bitnih HDR fotografija u Camera Rawu 198 Kreiranje toniranog hiper realističnog HDR izgleda 202 Kreiranje mešovitog HDR-a za najbolje rezultate 205 Dobijanje HDR izgleda od samo jedne fotografije 209 Kako da se rešite „duhova“ na fotografiji 211 High Pass izoštravanje za HDR fotografije 213 Završne tehnike obrade HDR fotografija 215 Photoshop ubitačni saveti 217 POGLAVLJE 9 Problematično dete Rešavanje uobičajenih problema Uklanjanje refleksija sa naočara 220 Popravljanje grešaka na grupnim fotografijama na lakši način 225 Liquify transformacije sada možete ponovo da editujete 228 Uklanjanje elemenata pomoću Content-Aware Fill funkcije 230 Pomeranje objekata bez ostavljanja rupe pomoću Content-Aware Move alatke 236 Photoshop ubitačni saveti 238 POGLAVLJE 10 Specijalno izdanje Specijalni efekti za fotografe Ispran izgled kože 242 Kreiranje portreta velikog kontrasta 244 Efekat sanjalačkog fokusa za ljude i pejzaže 248 Efekat Tilt-Shift (upotrebom Blur Galleryja) 250 Iris & Field Blur (ili kako da lažirate izgled 85 mm f/1.4) 253 Modno toniranje pomoću Photoshopovog Color Lookup Adjustment sloja 258 Vajanje pomoću ažuriranog filtera Liquify 260 Lens flare efekat (prelamanje svetla) 266 Pretvorite fotografiju u ulje na platnu jednim klikom 268 Moj metod od tri klika za konvertovanje u B&W 271 (ako je Photoshop već otvoren) 271 Kvadrotonovi za lepše crno-bele fotografije 275 Fotografski efekat toniranja (od Sepia, do Split tonova) 277 Ako ste obožavalac crno-bele fotografije, razmotrite ovo 279 Photoshop ubitačni saveti 280 POGLAVLJE 11 Sharp Tale Tehnike izoštravanja Osnove izoštravanja 284 Najnaprednije izoštravanje u Photoshopu 291 Pametniji Smart Sharpen filter 293 High Pass izoštravanje 295 Završno izoštravanje u Camera Rawu 297 Izoštravanje zamućenih slika pomoću filtera Shake Reduction 298 Photoshop ubitačni saveti 302 POGLAVLJE 12 Prljavi posao Moj način rada korak po korak Moj Photoshop CC način rada u obradi fotografije 306 Photoshop ubitačni saveti 316 Indeks 316 Naslov: Photoshop CC knjiga za digitalne fotografe Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana u boji: 360 Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-7310-517-8

RECENZIJA Knjiga recepata za korišćenje lekovitog bilja je svestran, obiman i iscrpan priručnik za tradicionalno lečenje veoma velikog broja bolesti. Iza ovog dela, leže mnoge godine posvećenog rada i veliko praktično iskustvo. Jedna od prednosti je raspored rccepata prema bolestima. Ova knjiga može da posluži kao priručnik i savetnik, ne samo u svakoj kući, nego i u lekarskoj ordinaciji. Među mnogim knjigama sličnog sadržaja koje se danas mogu naći po našim knjižarama, ovu knjigu Đure Čučkovića toplo preporučujemo kao jednu od retko profesionalnih i iscrpnih knjiga ove vrste. Prim. dr sci. Todor Jovanović i njegova ćerka Mila Sadržaj KAKO SE KNJIGA KORISTI, 6 PREDGOVOR, 42 UVOD, 44 PRIPREMA LEKOVITOG BILJA, 45 SKUPLjANJE LEKOVITOG BILJA, 45 SUŠENJE LEKOVITOG BILJA, 45 SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA, 45 OPŠTA UPUTSTVA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 46 UOBIČAJENA PRIPREMA ČAJEVA, 46 PRIPREMA SOKA OD SVEŽEG BILJA, 46 PRIPREMA SIRUPA OD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA EKSTRAKTAOD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA SOKA IZ DRVENASTOG STABLA BILJKE, 47 PRIPREMA BILJNIH ALKOHOLNIH TINKTURA, 47 PRIPREMA ČAJA OD RAZBLAŽENOG VINA, 47 PRIPREMA BILJNIH MASTI, 47 PRIPREMA BILJNIH ULJA, 48 PRIPREMA ETERIČNIH ULJA, 48 PRIPREMA ORAHOVOG MEDA, 48 PRIPREMA UVARKA METODOM UKUVAVANJA, 48 PRIPREMA ŠVEDSKE GRANČICE, 48 PRIPREMA KAFE OD ŽIRA HRASTA, 48 PRIPREMA VODE OD GLINE, 48 PRIPREMA JABUKOVOG SIRĆETA, 49 PUENJE GORKIH ČAJEVA, 49 PUENJE ULJA KAO LEKA, 49 SLABO PODNOŠENJE MIRISA BELOG LUKA, 49 PRIPREMA KUPKl, 49 PRIPREMA TOPLE KAŠE ZA OBLOG, 49 PRIPREMA OBLOGA OD SVEŽIH LISTOVA BILJKE, 49 PRIPREMA ĆAJA ZA INHALACIJU, 49 VREME KORIŠĆENJA BIIJNIH PROIZVODA, 50 NEŽEUENE NUS POJAVE, 50 ZAMENA ZA KVASAC, 50 ADEKVATNA ZAMENA NEKIM ĆAJEVIMA, 50 UPOZORENJA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 51 AKUTNA I HRONIĆNA OBLJENJA, 51 KORIŠĆENE MERNE JEDINICE, 51 O1. KOSA (CAPILU), 51 01.01. OBLJENJE KORENA KOSE, 52 01.02. OBLJENJE KORENA KOSE SA POJAVOM LIŠAJA, 52 01.03. OBLJENJE KORENA KOSE SA OPADANJEM KOSE, 52 01.04. PERUTANJE KOSE, 52 01.05. MASNA KOSA SA PERUTANJEM, 53 01.06. MASNA KOSA SA OPADANJEM I PERUTANJEM, 53 01.07. SEBOREJA, 83 01.08. OPADANJE KOSE, 84 01.09. OPADANJE KOSE ZBOG SEKIRACIJE, 54 01.10. OPADANJE KOSE OD TIFUSA, 54 01.11. PREVREMENO SEDENJE KOSE, 54 01.12. LOMLJIVOST KOSE, 55 01.13. RASCVETALA KOSA, 55 01.14. VAŠI, GNJIDE U KOSI, 55 01.15. MIKROSPORIJA, 55 01.16. KOSOJED, FAVS, 56 01.17. ĆELAVOST, 56 01.18. VRAĆANJE PRIRODNE BOJE KOSI, 56 01.19. BOJENJE KOSE PRIRODNOM BOJOM, 57 01.20. POBOLJŠANJE SJAJA KOSE, 57 01.21. POBOLJŠANJE RASTA KOSE, 57 01.22. JAĆANJE KOSE, 57 02. LICE (FACEES), 58 02.01. CRVENELO LICA, 58 02.02. PROŠIRENI KAPILARI NA LICU, 58 02.03. PEGE NA LICU, 58 02.04. CRVENE PEGE NA LICU, 58 02.05. PERUTANJE KOŽE LICA, 59 02.06. BUBULJICE NA LICU, 59 02.07. BRADAVICE NA LICU, 59 02.08. KRASTICE NA LICU, 59 02.09. ISKRIVLJENJE JEDNE STRANE LICA, 59 02.10. INFEKCIJA KOŽE LICA, 60 02.11. MASNA KOŽA LICA, 60 02.12. SUVA KOŽA LICA, 60 02.13. DLAČICE NA LICU, DEPILACIJA, 60 02.14. TUBERKULOZA KOŽE LICA, 60 02.15. BORE NA LICU, 61 02.16. PREVENTIVA PROTIV BORA, 61 02.17. UVEĆAN PODBRADAK, 61 02.18. ZAŠTITA LICA OD RAZNIH ŠTETNIH UTICAJA, 61 02.19. ZAŠTITA LICA OD SUNCA I VETRA, 61 02.20. OSVEŽAVANJE KOŽE LICA, 62 02.21. PODMLAĐIVANJE LICA, 62 03. OKO (OCULUS), 62 03.01. BOL U OKU , 62 03.02. ZAPALJENJE OČIJU, 62 03.03. ZAPALJENJE UNUTRAŠNJIH DELOVA OKA, 63 03.04. ZAPALJENJE VEŽNJAČE, KONJUKTIVITIS, 63 03.05. ZAPALJENJE DONJE IVICE KAPAKA, 64 03.06. POREMEĆAJ SLUZNICE OKA, RETINA, 64 03.07. OČNE TEGOBE ZBOG DUABETESA, RETINOPATIJA, 64 03.08. OSETUIVOST OČIJU NA SVETLO, 64 03.09. SLABOST VIDA ZBOG BOLESTI BUBREGA, 64 03.10. NADRAŽENE OČI, 64 03.11. NEČISTOĆA OČIJU, 64 03.12. ALERGIJA OČIJU, 64 03.13. ČIREVI NA OKU, 65 03.14. KRVARENJE KAPILARA OKA, 65 03.15. VELIKI OČNI PRITISAK, GLAUKOM, 65 03.16. MAGLA PRED OČIMA, 66 03.17. MRAK PRED OČIMA, 66 03.18. MUTNE OČI, 66 03.19. ZAŠTITA OD EKRANA, 66 03.20. TRAHOM, 67 03.21. OBOLELA ROŽNJAČA, 67 03.22. OŠTEĆENJE MREŽNJAČE, 67 03.23. SUŽENJE ZENICE, 67 03.24. MRENA, KATARAKTA, 67 03.25. PREVENTIVA KATARAKTI, 68 03.26. TREPERENJE OČNOG KAPKA, 68 03.27. UMORNI OČNI KAPCI, 68 03.28. ČMIČAK, 68 03.29. ISPIRANJE OČNIH KAPAKA, 69 03.30. PECKANJE OČNIH KAPKA, 69 03.31. POTKOŽNI IZLIV KRVI U KAPCIMA, MODRI KAPCI, 69 03.32. PODOČNJACI, 69 03.33. OTOCI OKO OČIJU, 69 03.34. ISPADANJE OBRVA, 69 03.35. KRVAVI PODLIV POSLE UDARA U OKO, 70 03.36. SUZENJE OČIJU, 70 03.37. GUBITAK SUZE, 70 03.38. KRMELJIVOST OČIJU, 70 03.39. ZAŠTITA OD SLEPILA STARIJIH, 70 03.40. NOĆNO SLEPILO, 71 03.41. KRATKOVIDNOST, 71 03.42. DALEKOVIDNOST, 71 03.43. RAZROKOST, 72 03.44. POBOLJŠANJE VIDA, 72 03.45. POBOLJŠANE BISTRINE VIDA, 73 03.46. JAČANJE OČIJU I VIDNOG NERVA, 73 04. UVO (AURIS), 74 04.01. BOLU UVU, 74 04.02. NAGLI BOL U UVU, 74 04.03. SEVANJE U UVU, 75 04.04. REUMATIĆNI BOL U UVU, 75 04.05. BOL UVA KOD DECE, 75 04.06. AKUTNO ZAPALJENJE UŠNOG KANALA, 75 04.07. AKUTNO ZAPALJENJE SREDNJEG UVA, 76 04.08. HRONIČNO ZAPLJENJE UŠNOG KANALA, 76 04.09. HRONIČNO ZAPLJENJE SREDNJEG UVA, 76 04.10. GNOJNO ZAPLJENJE UŠNOG KANALA, 76 04.11. GNOJNO ZAPLJENJE SREDNJEG UVA, 77 04.12. CURENJE 1Z UŠNOG KANALA, 77 04.13. KRVARENJE 1Z UŠNOG KANALA, 77 04.14. IZBACIVANJE STRANOG PREDMETA IZ UŠNOG KANALA, 77 04.15. SVRAB U UVU, 77 04.16. SKLEROZA UNUTRAŠNJOSTI UVA, 77 04.17. ZUJANJE U UŠIMA - TINITUS, 78 04.18. PRIGLUVOST, 78 04.19. GLUVOĆA, 79 04.20. ZAUŠKE - MUMPS, 79 04.21. POREMEĆAJ RAVNOTEŽE I ORUENTACIJE, 79 04.22. ISPIRANJE UVA, 80 04.23. PROČIŠĆAVANJE UVA, 80 04.24. JAČANJE SLUHA, 80 05. NOS (NASUS), 80 05.01. AKUTNO ZAPLJENJE NOSA, 80 05.02. HRONIČNO ZAPLJENJE NOSA, :, 8< 05.03. ZAPUŠENOST NOSA, 81 05.04. CRVENILO NOSA, 81 05.05. NAGLO KRVARENJE IZ NOSA, 81 05.06. HRONIČNO KRVARENJE IZ NOSA, 82 05.07. AKUTNA KIJAVICA, 82 05.08. HRONIČNA KIJAVICA, 82 05.09. ALERGUSKA KIJAVICA, 82 05.10. POLENSKA KIJAVICA - SENSKA KIJAVICA, 82 05.11. BUBULJICE U NOSU, 83 05.12. ČIRIĆI U NOSU, 83 05.13. KRASTICE U NOSU, 83 05.14. POLIPI U NOSU, 83 05.15. SINUSI, 84 05.16. GUBITAK ČULA MIRISA, 84 06. USTA (OS), 84 06.01. ISKRIVUENJE USTA, 84 06.02. SLINJENJE IZ USTA, 84 06.03. ŽVALE NA USTIMA, 85 06.04. ISPUCALE USNE, 85 06.05. SUVE USNE, 85 06.06. ŽEĐ, 85 06.07. ŽEĐ ZBOG DIJABETESA, 85 06.08. ZADAH IZ USTA, 85 06.09. ZADAH IZ USTA ZBOG POKVARENIH ZUBA, 86 06.10. ZADAH IZ USTA ZBOG BOLESNIH DESNI, 86 06.11. ZADAH IZ USTA ZBOG ZAPALENJA KRAJNIKA, 86 06.12. ZADAH IZ USTA ZBOG PRIŠTA U USNOJ ŠUPLJINI, 86 06.13. ZADAH IZ USTA ZBOG NASLAGA NA JEZIKU, 86 06.14. ZADAH IZ USTA ZBOG OBOLENJA ŽELUDCA, 86 06.15. ZADAH IZ USTA PUŠAČA, 87 06.16. MEHURIĆI, HERPES FEBRILIS, 87 06.17. POVEĆANO LUČENJE PLJUVAČKE, 87 06.18. SMANJENO LUČENJE PLJUVAČKE, 88 06.19. KAMEN U PLJUVAČNIM ŽLEZĐAMA, 88 06.20. AKUTNO ZAPALJENJE USNE ŠUPUINE, 88 06.21. HRONIČNO ZAPALJENJE USNE ŠUPUINE, 88 06.22. GNOJENJE USNE ŠUPUINE, 89 06.23. GNOJNA ANGINA, 89 06.24. PLIKOVI U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.25. ČIRIĆI U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.26. RANICE U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.27. POLIPI U GRLU ILI NA NEPCIMA, 89 06.28. ČVOR NA NEPCU, 90 06.29. GUIVIČNA INFEKCIJA USTA, 90 06.30. KRVAVO PLJUVANJE, 90 06.31. NATEČENI KRAJNICI, 90 06.32. ZAPALJENJE KRAJNIKA, 90 06.33. ANGINA KRAJNIKA, 91 06.34. OSVEŽAVANJE USTA, 91 06.35. JAČANJE SLUZNICE USTA, 91 07. JEZIK (LINGUA), 92 07.01. AKUTNO ZAPALJENJE JEZIKA, 92 07.02. HRONIĆNO ZAPALJENJE JEZIKA, 92 07.03. ZAPLITANJE U GOVORU, 92 07.04. MRMLJANJE, NEJASAN IZGOVOR, 93 07.05. MUCANJE, 93 07.06. OBLOŽEN BELIČAST JEZIK ZBOG TEMPERATURE, 93 07.07. JEZIK SA RASEKOTINAMA, 93 07.08. RANICE NA JEZIKU, 94 07.09. PARALIZA JEZIKA, 94 07.10. GUBLJENJE ČULA UKUSA, 94 08. ZUBI (DENTES), 94 08.01. BOL ZUBA, ZUBOBOLJA, 94 08.02. BOL ZUBA SA NATEČENIM DESNIMA, 95 08.03. BOLOVI KOD DOBIJANJA DEČJIH ZUBA, 95 08.04. SLABI KLIMAVI ZUBI, 95 08.05. UULJANJE I ISPAĐANJE ZUBA, PARADENTOZA, 95 08.06. KRVARENJE OKO ZUBA, 96 08.07. HRONIČNO KRVARENJE OKO ZUBA, 96 08.08. ZARASTANE RANA KOD VAĐENJA ZUBA, 96 08.09. KARIJES - ZUBNl KAMENAC, 96 08.10. OSETUIVA ZUBNA CAKLINA, 97 08.11. POBOUŠANJE BELINE ZUBA, 97 08.12. ODRŽAVANJE ZDRAVIH ZUBA, 97 08.13. JAČANJE ZUBA, 97 09. DESNI (GINGIVA), 98 09.01. OTICANJE DESNI, 98 09.02. OTICANJE DESNI SA OTOKOM OBRAZA, 98 09.03. ZAPLJENJE DESNI, 98 09.04. ZAPLJENJE DESNI ZBOG BAKTERUA - GINGIVITS, 98 09.05. GNOJENJE DESNI, 99 09.06. POVLAČENJE DESNI OKO ZUBA, 99 09.07. KRVARENJE DESNI. 99 09.08. OŠTEĆENJE DESNI OKO ZUBA, 99 09.09. TRULJENJE DESNI, 99 09.10. FISTULA NA DESNIMA, 100 09.11. ČIRIĆI NA DESNIMA, 100 09.12. ISPIRANJE DESNI, 100 09.13. JAČANJE DESNI, 100 10. VRAT (COLLUM), 101 10.01. BOL U VRATU, 101 10.02. BOL VRATNIH ŽILA U POTILJKU, 101 10.03. SEVANJE VRATA, 101 10.04. AKUTNI OTOK ŽLEZDA VRATA, 101 10.05. HRONIČNI OTOK ŽLEZDA VRATA, 102 10.06. ZAPLJENJE VRATA, 102 10.07. SUŽAVANJE VRATNIH ARTERIJA, 102 10.08. ŠKROFULOZA VRATA, 102 10.09. UKOČENOST VRATA, 103 11. ŠTITASTA ŽLEZDA (THYROIDEA), 103 11.01. HIPOTIREOZA - SMANJENO LUČENJE HORMONA ŠTITASTE ŽLEZDE, 103 11.02. HIPERTIREOZA - POVEČANO LUČENJE HORMONA ŠTITASTE ŽLEZDE - BAZEDOVA BOLEST, 104 11.03. STRUMA - GUŠAVOST, 104 11.04. POREMEĆEN RAD ŠTITASTE ŽLEZDE, 105 11.05. ČVORIĆI NA ŠTITASTOJ ŽLEZDI, 105 11.06. JAĆANJE ŠTITASTE ŽLEZDE, 106 12. GRKLJAN (LARYNX), 106 12.01. AKUTNO ZAPLJENJE GRLA, 106 12.02. HRONIČNO ZAPALIENJE GRLA, 107 12.03. ALERGIJA GRLA NA AMBROZUU, 107 12.04. BAKTERUE U GRLU, 107 12.05. ČIREVI U GRLU, 107 12.06. AKUTNA PROMUKLOST, 107 12.07. HRONIČNA TRAJNA PROMUKLOST, 108 12.08. HRAPAV GLAS, 108 12.09. GRČ GLASNIH ŽICA, 108 12.10. OTEKLE GLASNE ŽICE, 109 12.11. ZAPALJENJE GLASNIH ŽICA, LARINGITIS, 109 12.12. POLIPI GLASNIH ŽICA, 109 12.13. GUBITAK GLASA, 109 12.14. OPORAVAK OD DUGOG PEVANJA ILI GOVORA, 110 12.15. JAČANJE GLASNIH ŽICA, 110 13. DUŠNIK (TRACHEA), 110 13.01. GRČ DUŠNIKA, 110 13.02. AKUTNO ZAPALJENJE DUŠNIKA, 111 13.03. HRONIČNO ZAPALJENJE DUŠNIKA, 111 13.04. RANICE NA DUŠNIKU, 111 13.05. KRVARENJE DUŠNIKA IZ NAPRSLIH KAPILARA, 112 13.06. TUBERKULOZA DUŠNIKA, 112 14. DUŠNICE (BRONCHI), 113 14.01. GRČ DUŠNICA, 113 14.02. AKUTNO ZAPALJENJE DUŠNICA, AKUTNI BRONHITIS, 113 14.03. HRONIČNO ZAPALJENJE DUŠNICA, HRONIČNI BRONHITIS.113 14.04. SUVI BRONHITIS DUŠNICA, 113 14.05. BRONHIEKTAZIJE, PROŠIRENJE DUŠNICA, 114 14.06. SPAZMODIČNI BRONHITIS SA NAPADOM, 114 14.07. STARAČKI BRONHITIS, 114 14.08. BRONHITIS SA IZBACIVANJEM GNOJA, 115 14.09. BRONHITIS SA TRNJENJEM, 115 14.10. TUBERKULOZNI BRONHITIS, 116 14.11. KRVARENJE DUŠNICA, 116 14.12. BRONHIJALNA ASTMA BEZ SLUZI, LAKŠI OBLIK, 116 14.13. BRONHIJALNA ASTMA SA SLUZI I ŠLAJMOM, 117 14.14. BRONHIJALNA ASTMA NA NERVNOJ BAZI, 117 14.15. BRONHIJALNA ASTMA SA NAPADOM, 117 14.16. PROČIŠĆAVANJE ZAPUŠENIH BRONHIJA, 118 15. PLUĆA (PULMONES), 118 15.01. KAŠALJ, 118 15.02. PREHLADA, NAZEB, 119 15.03. SKLONOST PREHLADAMA, 119 15.04. PROZEB, 120 15.05. KAŠALJ SA SUKRVIČASTIM ISPLJUVKOM, 120 15.06. POBOLJŠANJE IZBACIVANJA ŠLAJMA, 121 15.07. IZAZIVANJE ZNOJENJA, 121 15.08. PROTIV PRETERANOG ZNOJENJA, 121 15.09. TEMPEARTURA KOJA PADA I RASTE, 121 15.10. PROBADANJE U PLUĆIMA, 122 15.11. ZAPALJENJE PLUĆA, PNEUMONIJA, 122 15.12. ZAPLJENJE PLUĆNIH VRSKOVA, 123 15.13. OTVRDNUĆE PLUĆA POSLE ZAPALJENJA, 123 15.14. ALERGIJA - PREOSETLJIVOST ZBOG LABILNOG STANJA PLUĆA, 123 15.15. ALERGIJA NA PRAŠINU, 123 15.16. ALERGIJA - PROŠIRENJE PLUĆA, EMFIZEM, 124 15.17. PROŠIRENJE PLUĆA SA BRONHITISOM, 124 15.18. PROŠIRENJE PLUĆA SA ASTMOM - SIPNJA, 124 15.19. OTEŽANO DISANJE - ZAPTIV, 124 15.20. GNOJNI ISPLJUVAK, 125 15.21. KRVARENJE IZ PLUĆA, *25 15.22. KRVAVA SLUZ IZ PLUĆA, 125 15.23. GANGRENA PLUĆA, 125 15.24. AKUTNA TUBERKULOZA PLUĆA, 126 15.25. HRONIČNA TUBERKULOZA PLUĆA, 126 15.26. NOĆNO ZNOJENJE IZAZVANO TUBERKULOZOM PLUĆA, 127 15.27. PREVENTIVA TUBERKULOZI PLUĆA, 127 15.28. EHINOKOKUS PLUĆA, 127 15.29. AZBESTOZA, 127 15.30. VODA U PLUĆIMA, 127 15.31. AKUTNO ZAPLJENJE PLUĆNE MARAMICE - PLEURA, 128 15.32. ZAPLJENJE PLUĆNE MARAMICE SA IZLIVOM VODE, 128 15.33. ZAPLJENJE POREBRICE - PLEURITIS, 128 15.34. PROČIŠĆAVANJE PLUĆA, 129 15.35. JAČANJE CIRKULACUE KRVI U PLUĆIMA, 129 15.36. JAČANJE PLUĆA, 129 16. ŽDRELO (PHARYNX), 129 16.01. BOL U ŽDRELU, 130 16.02. AKUTNO ZAPLJENJE ŽDRELA, 130 16.03. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽDRELA, 130 16.04. ZAPLJENJE SLUZNICE ŽDRELA I KRAJNIKA - ANGINA, 130 16.05. SUVOĆA ŽDRELA, 131 16.06. RANICE U ŽDRELU, 131 16.07. GNOJENJE ŽDRELA, 131 16.08. KRVARENJE ŽDRELA, 131 16.09. POLIPI U ŽDRELU, 131 16.10. OTEŽANO GUTANJE, 131 16.11. JAČANJE ŽDRELA, 132 17. JEDNJAK (ESOPHAGUS), 132 17.01. BOL JEDNJAKA, 132 17.02. GRČ JEDNJAKA, 132 17.03. GRĆ JEDNJAKA NA NERVNOJ BAZI, 132 17.04. AKUTNO ZAPLJENJE JEDNJAKA, 133 17.05. HRONIČNO ZAPLJENJE JEDNJAKA, 133 17.06. SMANJENJE SLUZAVOSTI JEDNJAKA, 133 17.07. GNOJENJE JEDNJAKA, 133 17.08. RANICE NA JEDNJAKU, 134 17.09. JAČANJE JEDNJAKA, 134 18. TRBUŠNA ŠUPUINA (CAVUM ABDOMINIS), 134 18.01. BOL U TRBUHU, 134 18.02. BOL U DONJEM TRBUHU, 134 18.03. GRČEVI U TRBUHU, 134 18.04. OTOK TRBUHA, 135 18.05. AKUTNO ZAPALJENJE TRBUŠNE MARAMICE, 135 18.06. TUBERKULOZA TRBUŠNE MARAMICE, 136 18.07. MLITAVOST TRBUHA, 136 18.08. KILA, BRUH, 136 18.09. NADUVENOST TRBUHA, 136 18.10. NADUVENOST TRBUHA U MENOPAUZI, 136 18.11. VODA U TRBUHU, 137 18.12. VODA U TRBUHU ZBOG ZASTOJA JETRE, 137 18.13. VODA U TRBUHU ZBOG OBOLJENJA BUBREGA, 137 18.14. VODA U TRBUHU SA OTOKOM TRBUHA I NOGU, 137 18.15. SMANJENJE CELULITA, 138 18.16. GOJAZNOST, DEBLJINA, 138 18.17. MRŠAVOST, 139 18.18. JAČANJE MIŠIĆA TRBUHA, 139 19. ŽELUDAC (VENTRICULUS ILI GASTER), 139 19.01. TEGOBE SA ŽELUDCEM, 140 19.02. AKUTAN BOL ŽELUDCA, 140 19.03. HRONIČAN BOL ŽELUDCA, 140 19.04. BOL ŽELUDCA ZBOG POKVARENE HRANE, 140 19.05. BOL ŽELUDCA ZBOG RAZNEH TROVANJA, 140 19.06. BOL ŽELUDCA ZBOG SEKIRACIJE, 141 19.07. AKUTNI GRČ ŽELUDCA, 141 19.08. HRONIČNI GRČ ŽELUDCA, 141 19.09. AKUTNO ZAPALJENJE ŽELUDCA, 141 19.10. AKUTNO ZAPALJENJE SLUZNICE, GASTRITIS ŽELUDCA.142 19.11. HRONIČNI GASTRITIS ŽELUDCA, 142 19.12. ATROFIČNI GASTRITIS ŽELUDCA, 143 19.13. HIPOACIDNI GASTRITIS ŽELUDCA, 144 19.14. NERVOZA ŽELUDCA SA GLAVOBOLJOM, 145 19.15. MUČNINA U ŽELUDCU, 145 19.16. MUČNBMA U ŽELUDCU KOD PROMENE GODIŠNJIH DOBA, 145 19.17. MUČNINA POSLE ANESTEZIJE ILI HEMOTERAPIJE, 145 19.18. JUTARNJA MUČNINA, 146 19.19. PREHLAĐENOST ŽELUDCA, 146 19.20. AKUTNO NADIMANJE ŽELUDCA, 146 19.21. HRONIČNO NADIMANJE ŽELUDCA, 146 19.22. NADIMANJE ŽELUDCA ZBOG SMANJENOG LUČENJA HLOROVODONIČNE KISELINE, 146 19.23. NADIMANJE ŽELUDCA ZBOG NERVOZE, AEROFAGIJA, 147 19.24. NADIMANJE I TRBOBOLJA KOD MALE DECE, 147 19.25. NEZADRŽIVI VETROVI, 147 19.26. IZAZIVANJE VETROVA, 147 19.27. OSETLJIV ŽELUDAC, '47 19.28. GORUŠICA U ŽELUDCU - ŽGARAVICA, 147 19.29. AKUTNO ŠTUCANJE, 148 19.30. HRONIČNO ŠTUCANJE, 148 19.31. KISELO ŠTUCANJE, 148 19.32. AKUTNO PODRIGIVANJE, 148 19.33. HRONIČNO PODRIGIVANJE, 148 19.34. KISELO PODRIGIVANJE, 149 19.35. AKUTNO GAĐENJE, 149 19.36. HRONIČNO GAĐENJE, 149 19.37. AKUTNO POVRAĆANJE, 149 19.38. HRONIČNO POVRAĆANJE, 149 19.39. IZAZIVANJE POVRAĆANJA, 150 19.40. UMIRENJE ŽELUDCA POSLE POVRAĆANJA, 150 19.41. SPREČAVANJE POVRAĆANJA, 150 19.42. POVRAĆANJE KRVI IZ ŽELUDCA, 150 19.43. KRVARENJE IZ ŽELUDCA, 150 19.44. PROGUTAN PREDMET, 150 19.45. PROGUTANA OSA ILI INSEKT, 151 19.46. SMANJENA KISELINA U ŽELUDCU, 151 19.47. POVEĆANA KISELINA U ŽELUDCU, 151 19.48. SVOĐENJE ŽELUČANE KISELINE NA NORMALU, 151 19.49. OŠTEĆENJE ŽELUDČANOG ZIDA, 152 19.50. AKUTNI ČIR ŽELUDCA, 152 19.51. HRONIČNI ČIR ŽELUDCA, 153 19.52. ČIR ŽELUDCA - POSLE OPERACUE, 153 19.53. TEŠKOĆE NAKON OPERACUE ŽELUDCA, 154 19.54. ČIR ŽELUDCA NALIK NA RAK, 154 19.55. TRBUŠNI GRIP, 154 19.56. BAKTERUE U ŽELUDCU, 154 19.57. HELICO BAKTERUA U ŽELUDCU, 154 19.58. PROŠIRENJE ŽELUDCA, 155 19.59. SPUŠTEN ŽELUDAC, 155 19.60. MLITAVOST MIŠIĆA ŽELUDCA - ATOMIČNA DISPEPSUA.155 19.61. PROBLEM SLABOG PRAŽNJENJA ŽELUDCA, 156 19.62. SPREČAVANJE TRUIJENJA U ŽELUDCU, 156 19.63. PREKOMERNO LUČENJE SLUZI ŽELUDCA, 156 19.64. POBOUŠANJE VARENJA ŽELUDCA, 156 19.65. OBNAVLJANJE SLUZI ŽELUDCA, 156 19.66. PROČIŠĆAVANJE ŽELUDCA, 156 19.67. JAČANJE ŽELUDCA, 157 20. DVANAESTPALAČNO CREVO (DUODENUM), 157 20.01. AKUTNO ZAPLJENJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 157 20.02. HRONIČNO ZAPLJENJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 157 20.03. ČIR DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 20.04. PROČIŠĆAVANE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 20.05. JAČANJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 21. TANKO CREVO (INTESTINUM TENUE), 159 21.01. DIJETA KOD OBOLJENJA TANKOG CREVA, 159 21.02. OPŠTE TEGOBE PROBAVNOG TRAKTA, 159 21.03. BOL TANKOG CREVA, 159 21.04. BOL TANKOG CREVA ZBOG SEKIRACIJE, 159 21.05. BOL TANKOG CREVA ZBOG POKVARENE HRANE, 160 21.06. GRĆEVI TANKOG CREVA, 160 21.07. GRČEVI TANKOG CREVA SA ŽESTOKIM BOLOM, 160 21.08. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA, ENTERITIS, 160 21.09. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA ŽESTOKIM BOLOM 161 21.10. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA PROLIVOM, 161 21.11. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA GASOVIMA, 161 21.12. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA POVRAĆANJEM.161 21.13. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA KRVAVIM POVRAĆANJEM, 161 21.14. VIRUSNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA I ŽELUDCA, 161 21.15. HRONIČNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA PROLIVOM, 162 21.16. ZAPALJENJE SLUZNICE PROBAVNOG TRAKTA, 162 21.17. POREMEĆAJ VARENJA, DISPEPSIJA, 162 21.18. POREMEĆAJ UPIJANJA HRANE, RESORPCIJA (MALAPSORCIJA). 162 21.19. DEHIDRATACIJA ORGANIZMA, 163 21.20. OŠTEĆENJE SLUZNICE CREVA, :, 163 21.21. AKUTNO POVEĆANO LUČENJE CREVNOG SOKA, 163 21.22. HRONIČNO POVEĆANO LUČENJE CREVNOG SOKA, 163 21.23. SMANJENO LUČENJE CREVNOG SOKA, 164 21.24. RANICE NA TANKOM CREVU, 164 21.25. ČIRIĆI NATANKOM CREVU, 164 21.26. KANDIDA U CREVIMA, 164 21.27. INFEKCIJA DIGESTIVNOG TRAKTA, 164 21.28. ANEMIJA CREVNOG TRAKTA, 164 21.29. REGULATOR CREVNE CIRKULACUE, 165 21.30. POBOLJŠANJE VARENJA, 165 21.31. OBNAVLJANJE CREVNE FLORE, 165 21.32. OSVEŽAVANJE SLUZNICA PROBAVNOG TRAKTA, 165 21.33. POBOLJŠANJE LUČENJA ENZIMA, 165 21.34. PROČIŠĆAVANJE TANKOG CREVA, 165 21.35. PROČIŠĆAVANJE SLUZNICE PROBAVNIH ORGANA, 166 21.36. JAČANJE TANKOG CREVA, 166 22. DEBELO CREVO (INTESTINUM GRASSUM), 166 22.01. BOL DEBELOG CREVA, 166 22.02. GRČEVI DEBELOG CREVA, 166 22.03. AKUTNO ZAPALJENJE SLEPOG CREVA, 167 22.04. HRONIČNO ZAPALJENJE SLEPOG CREVA, 167 22.05. AKUTNO ZAPLJENJE DEBELOG CREVA, 167 22.06. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITS, 167 , 22.07. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITS MUCOSA, 168 22.08. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITIS ULCEROSA, 168 22.09. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - KRONOVA BOLEST, 168 22.10. SLABA PERISTATIKA DEBELOG CREVA, 169 22.11. KRVARENJE DEBELOG CREVA, 169 22.12. TRULJENJE HRANE U CREVIMA, 169 22.13. RANICE NA DEBELOM CREVU, 170 22.14. DIVERTOCULE CREVA, 170 22.15. POLIPI CREVA, 1170 22.16. NADIMANJE CREVA - GASOVI, 170 22.17. LENJOST CREVA, 171 22.18. AKUTNI ZATVOR - OPSTIPACIJA, 171 22.19. HRONIČNI ZATVOR, 171 22.20. HRONIČNI ZATVOR STOLICE KOD TRUDNICA I DECE, 171 22.21. PROLIV - DIJAREJA, 172 22.22. AKUTNI DEČJI PROLIV, 172 22.23. PROUV SA JAKIM BOLOM, 172 22.24. PROLIV SA POVRAĆANJEM, 172 22.25. TURISTIČKI PROLIV, 172 22.26. PROLIV ZBOG SEKIRACIJE, 172 22.27. PROLIV SA SLUZI, 173 22.28. PROLIV SA GROZNICOM, 173 22.29. PROLIV SA GASOVIMA, 173 22.30. KRVAVI PROLIV, 173 22.31. UČESTALI PROLIV, 173 22.32. HRONIČNI PROLIV, 173 22.33. EPIDEMIJA KRVAVOG PROLIVA, 174 22.34. STOLICA SA SMRADOM, 174 22.35. STOLICA SA CRVIĆIMA, 174 22.36. KRVAVA STOLICA, 174 22.37. UREĐIVANJE STOLICE, 175 22.38. CREVNI PARAZITI, 175 22.39. CREVNI PARAZITI KOD DECE, 175 22.40. GLISTE, 175 22.41. PANTLJIČARA - TRAKAVICA, 176 22.42. SPRIJE, 176 22.43. TUBERKULOZA DEBELOG CREVA, 176 22.44. BOL ČMARA, 176 22.45. GRČEVI ČMARA, 176 22.46. ZAPLJENJE ČMARA, 176 22.47. SVRAB ČMARA, 177 22.48. SVRAB ČMARA ZBOG SEKIRACIJE, 177 22.49. RANICE ILI PUKOTINE NA ČMARU, 177 22.50. FISTULE I ČIRIĆI NA ČMARU, 177 22.51. SLABOST MIŠIĆA ČMARA, 177 22.52. ŠULJEVI, HEMOROIDI, 177 22.53. BOL ZBOG NADRAŽENIH ŠULJEVA, 179 22.54. UNUTRAŠNJI ZATVORENI ŠULJEVI, 179 22.55. KRVARENJE ŠULJEVA, 179 22.56. ISPADANJE DEBELOG CREVA, 179 22.57. PROČIŠĆAVANJE DEBELOG CREVA, 180 22.58. JAČANJE DEBELOG CREVA, 180 23. JETRA (HEPAR), 181 23.01. PREVENTIVA BOLESTIMA JETRE, 182 23.02. BOL JETRE, 182 23.03. BOL JETRE ZBOG SEKIRACIJE, 182 23.04. AKUTNO ZAPALJENJE JETRE, HEPATITIS, 183 23.05. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, 184 23.06. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, LAKŠI OBLIK CIROZE, 184 23.07. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, POODMAKLA CIROZA, 184 23.08. MONONUKLEOZA, 185 23.09. MASNA JETRA, 185 23.10. ALERGIJA ZBOG LABILNOG STANJA JETRE, 185 23.11. ANAFILAKSA, 186 23.12. SLABO LUČENJE ŽUČI, 186 23.13. SLABO OTICANJE ŽUČI IZ JETRE, 186 23.14. POVEĆANO LUČENJE ŽUČI, 186 23.15. RAZREĐIVANJE GUSTE ŽUČI, 187 23.16. POVEĆAN BILIRUBIN, 187 23.17. POBOLJŠANJE KVALITETA ŽUČI, 187 23.18. POBOLJŠANJE PROMETA MATERIJA, 187 23.19. POBOLJŠANJE PROMETA AZOTNIH MATERIJA, 188 23.20. POBOLJŠANJE PROMETA VODE, 188 23.21. POVEĆANA UREJA, 188 23.22. POVEĆANA MOKRAĆNA KISELINA, 188 23.23. JETRENE PEGE, 189 23.24. ŽUTICA, 189 23.25. ŽUTICA ZBOG SEKIRACIJE, 189 23.26. ŽUTICA UZ AKUTNO ZAPALJENJE JETRE, 189 23.27. HRONIČNA ŽUTICA, 190 23.28. BAKTERUE OD ŽUTICE, 190 23.29. PREVENTIVA ŽUTICI, 190 23.30. IZRASLINE NA JETRI, 191 23.31. UVEĆANA JETRA, 191 23.32. TVRDA 1 OTEČENA JETRA, 191 23.33. ZASTOJ U RADU JETRE, 192 23.34. EHINOKOKUS JETRE, 192 23.35. DETOKSIFIKACIJA JETRE, 193 23.36. PROČIŠĆAVANJE JETRE OD RAZNIH PARAZITA, 193 23.37. PROČIŠĆAVANJE JETRE, 193 23.38. REGENERACIJA JETRE, 193 23.39. POBOIJŠANJE RADA JETRE, 194 23.40. JAČANJE JETRE POSLE OPERACUE ŽUČNE KESE, 194 23.41. JAČANJE JETRE, 194 24. ŽUČNA KESA (VESICA PELLEA), 194 24.01. DIJETA KAO PREVENTIVA OBOLJENJIMA ŽUČNE KESE, 195 24.02. TEGOBE SA ŽUČl I ŽUČNOM KESOM, 195 24.03. BOL U ŽUČNOJ KESI ZBOG GRČEVA, 195 24.04 AKUTAN BOLU ŽUČNOJ KESI ZBOG KAMENA, 195 24.05. BOL I TEGOBE SA ŽUČNOM KESOM ZBOG SEKIRACIJE, 196 24.06. GRČEVI ŽUČNE KESE I PROBAVNOG TRAKTA, 196 24.07. GRČ ŽUČNE KESE IZAZVAN KAMENOM U ŽUČI, 196 24.08. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE, 196 24.09. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE SA JAKIM BOLOM, 196 24.10. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE, 197 24.11. IZBACIVANJE PESKA I TALOGA IZ ŽUČNE KESE, 197 24.12. IZBACIVANJE KAMENA IZ ŽUČNE KESE, 197 24.13. PREVENTIVA PESKU I KAMENCU U ŽUČNOJ KESI, 198 24.14. BOLESNIK SA IZVAĐENOM ŽUČNOM KESOM, 198 24.15. TEGOBE POSLE OPERACUE ŽUČNE KESE, 198 24.16. PROČIŠĆAVANJE ŽUČNE KESE, 199 24.17. JAČANJE SLUZNICE U ŽUČNOJ KESI, 199 24.18. JAČANJE ŽUČNE KESE, 199 25. ŽUČNI KANALI (DUCTUS CYSTICUS), 200 25.01. BOLNI GRČEVI ŽUČNIH KANALA ZBOG KAMENA, 200 25.02. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNIH KANALA, 200 25.03. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽUČNIH KANALA, 200 25.04. POBOUŠANJE PROLAZA PESKA 1 KAMENACA KROZ ŽUČNE KANALE, 201 25.05. PROČIŠĆAVANJE ŽUČNIH KANALA, 201 26. GUŠTERAČA (PANKREAS), 201 26.01. DIJETA KOD OBLJENJA GUŠTERAČE, 202 26.02. BOL GUŠTERAČE, 202 26.03. AKUTNO ZAPLJENJE GUŠTERAČE, 202 26.04. HRONIČNO ZAPLJENJE GUŠTERAČE, 202 26.05. POVEĆANO LUČENJE HORMONA GUŠTERAČE, 203 26.06. SMANJENO LUČENJE HORMONA GUŠTERAČE, 203 26.07. NAIZMENIČNO POVEĆANJE I SMANJENJE LUČENJA HORMONA, 203 26.08. POREMEĆAJ U RAZMENI MATERIJA - PANCREATITIS, 204 26.09. OŠTEĆENJE GUŠTERAČE, 204 26.10. GUBLJENJE ŠEĆERA I BELANČEVINA IZ ORGANIZMA, 204 26.11. POSTUPAK ZA OZDRAVUENJE GUŠTERAČE KOD DUABETESA 204 26.12. PROČIŠĆAVANJE GUŠTERAČE, 204 26.13. PODSTICANJE GUŠTERAČE NA RAD, 205 26.14. JAČANJE GUŠTERAČE, 205 26.15. DUABETES, 205 26.16. DUABETES U POČETNOM STADUUMU, 206 26.17. DIJABETES REGULISAN INSULINOM, 206 26.18. SLABOST ZBOG DUABETESA, 207 26.19. HIPOGLIKEMIJA, 207 26.20. DUABETES SA POJAVOM ŠEĆERA U MOKRAĆl, 207 26.21. DUABETES SA POJAVOM KISELOSTI U MOKRAĆI, ACIDOZA, 207 26.22. DUABETES SA POJAVOM BELANČEVINA U MOKRAĆI, 208 26.23. DUABETES SA ISTOVREMENO OBOLELOM JETROM, 208 26.24. OTPORNOST NA INSULIN, 208 26.25. SKLEROZNE PROMENE DUABETIČARA, 208 26.26. HLADNA STOPALA DUABETIČARA, 208 26.27. JAČANJE PERIFERNE CERKULACUE, 209 27. KRV (SANGUIS), 210 27.01. ZA POVEĆANJE BROJA ERITROCITA, CRVENIH KRVNIH ZRNCA, 210 27.02. ZA SMANJENJE BROJA ERITROCITA, 211 27.03. BENIGNO IZUMIRANJE ERITROCITA, 211 27.04. ZA POVEĆANJE BROJA LEUKOCITA, BELIH KRVNIH ZRNCA.211 27.05. ZA SMANJENJE BROJA LEUKOCITA, 211 27.06. PODSTICANJE LEUKOCITA DA UNIŠTAVAJU MIKROBE, 212 27.07. ZA POVEĆANJE BROJA TROMBOCITA, 212 27.08. TROMBOZA, 212 27.09. IZBACIVANJE UGRUŠAKA KRVI IZ TELA, 213 27.10. PREVENTIVA STVARANJU UGRUŠAKA U KRVI, 213 27.11. HOLESTEROL, 213 27.12. TRIGLICERIDI, 215 27.13. POREMEĆENA SEDIMENTACIJA, 216 27.14. POBOLJŠANJE VISKOZIETA I RASTVARANJE ZGRUŠANE KRVI 216 27.15. POBOLJŠANJE CIRKULACUE KRVI, 216 27.16. UBRZANJE SMANJENJA UGLJENE KISELINE U KRVI, 217 27.17. NAVALA KRVI U GLAVU, 217 27.18. SPOLJNA KRVARENJA, 217 27.19. UNUTRAŠNJA KRVARENJA, 218 27.20. UNUTRAŠNJA KRVARENJA USLED POVREDE, 218 27.21. SKLONOST KRVARENJU, HEMOFILIJA, 218 27.22. PROTIV RAZNIH KRVARENJA, 218 27.23. POSLE VELIKOG GUBITKA KRVI, 218 27.24. STVARANJE KRVNIH TELAŠACA, 218 27.25. MALOKRVNOST, ANEMIJA, 219 27.26. MALOKRVNOST POSLE Ra, Rtg I UV ZRAČENJA, 219 27.27. POSLEDICE Ra, Rtg I UV ZRAČENJA, 220 27.28. IZBACIVANJE RADIOAKTIVNIH MATERIJA 1Z ORGANIZMA, 220 27.29. POSLEDICE ELEKTROMAGNETNE RADIJACIJE, 220 27.30. PERINICOZNA ANEMIJA, 220 27.31. POLICITEMIJA, 221 27.32. LEUKEMIJA, 221 27.33. SIDA, 222 27.34. POREMEĆAJ RAZMENE MATERIJA, 222 27.35. OBNOVA KRVNIH ĆELUA, 223 27.36. ODRŽAVANJE NORMALNE KRVNE SLKE, 223 27.37. POBOUŠANJE KRVNE SLIKE, 223 27.38. POVEĆANJE KRVNE MASE, 224 27.39. PREVENCIJA MNOGIM BOLESTIMA, 224 27.40. PROČIŠĆAVANJE KRVI, 224 27.41. JAČANJE KRVI, 225 27.42. JAČANJE IMUNOG SISTEMA, 225 28. KOŠTANA SRŽ (MEDULLA OSSIUM), 226 28.01. ZAPLJENJE KOŠTANE SRŽI, 226 28.02. POTICAJ RADA KOŠTANE SRŽI, 226 29. LIMFNI ORGANI (ORGANA SYMPHATICA), 227 29.01. OTOCI ŽLEZDA, 227 29.02. OTOCI ŽLEZDA SA CRVENILOM KOŽE, 228 29.03. MANJI TVRDI OTOCI ŽLEZDA, 228 29.04. OTOCI ŽLEZDA SA GNOJEM, 228 29.05. OTOCI ŽLEZDA - HRONIČNA ŽLEZDAVOST, 228 29.06. MICINA, 229 29.07. RANE NA OŠTEĆENIM ŽLEZDAMA, 229 29.08. POREMEĆAJ LIMFNE CIRKULACUE, 229 29.09. POKRETANJE LIMFE, 229 29.10. PROČIŠĆAVANJE LIMFNIH ORGANA, 229 29.11. JAČANJE LIMFNIH ORGANA, ;, 230 30. SLEZINA (LIEN), 230 30.01. AKUTAN BOL SLEZINE, 230 30.02. HRONIČAN BOL SLEZINE, 231 30.03. SEVANJE U PODRUČJU SLEZUNE, 231 30.04. POBOUŠANJE UNIŠTAVANJA ZARAZNIH MIKROBA, 231 30.05. OTEČENA SLEZINA, 231 30.06. TVRDA I OTEČENA SLEZINA, 231 30.07. ZAPLJENJE OMOTAĆA SLEZINE, 232 30.08. TUBERKULOZA SLEZINE, 232 30.09. SLABOST SLEZINE, 232 30.10. ZAPUŠENOST SLEZINE, 232 30.11. POTICANJE SLEZINE NA RAD, 232 30.12. PROČIŠĆAVANJE SLEZINE, 233 30.13. JAČANJE SLEZINE, 233 31.SRCE (COR), 233 31.01. DIJETA KAO PREVENTIVA I LEK ZA SRCE, 234 31.02. BOL SRCA, 234 31.03. LUPANJE SRCA, 234 31.04. ARITMUA SRCA, 234 31.05. UBRZAN PULS SRCA, 235 31.06. USPOREN PULS SRCA, 235 31.07. TRAJNO NEPRAVILAN PULS SRCA, 235 31.08. ŠUM U SRCU, 236 31.09. SALO OKO SRCA, 236 31.10. PROŠIRENJE SRCA, 237 31.11. SMANJEN RAD SRCA, DEKOMPENZACIJA SRCA, 237 31.12. SRČANA ASTMA, 237 31.13. ANGINA PEKTORIS, 238 31.14. POVEĆAVANJE PROTOKA KRVl DO SRCA, 238 31.15. PREDINFARKTNO STANJE, 238 31.16. INFARKT SRCA, 238 31.17. NEPOTPUNO ZATVARANJE AORTE NA IZLAZU IZ SRCA, 239 31.18. SLABOST KRVOTOKA U SRČANIM ARTERIJAMA, 239 31.19. SPREČAVANJE ZAPUŠENJA SRČANIH ARTERIJA, 239 31.20. ARTERIOSKLEROZA SRČANIH ARTERIJA, 240 31.21. SRČANA MANA, 240 31.22. POBOLJŠANJE MOKRENJA KOD OBOLELOG SRCA, 240 31.23. IZLIV TEČNOSTI U SRČANU MARAMICU, 241 31.24. ZAPALJENJE SRČANE MARAMICE, 241 31.25. ZAPALJENJE SRČANOG MIŠIĆA, 241 31.26. MALOKRVNOST SRČANOG MIŠIĆA, 241 31.27. DEGENERACIJA SRČANOG MIŠIĆA, 242 31.28. POVEĆANJE PROTOKA KRVI KROZ SRČANI MIŠIĆ, 242 31.29. SLABOST SRČANOG MIŠIĆA U STAROSTI, 242 31.30. SLABO SRCE, 242 31.31. SLABOST SRCA S OTOKOM NOGU, 242 31.32. SLABO SRCE SA TEČNOSTI U TRBUHU I OTOKOM NOGU.242 31.33. SRČANE TEGOBE ZBOG PROBLEMA SA ŽELUDCEM I CREVIMA 243 31.34. OSLABUENO SRCE OD STAROSTI, 243 31.35. PREVENCIJA SRČANIM OBOLJENJIMA, 243 31.36. PROČIŠĆAVANJE SRCA I KRVNIH SUDOVA, 243 31.37. JAČANJE SRČANOG MIŠIĆA, 243 31.38. JAČANJE SRCA, 244 32. KRVNI SUDOVI (VASA SANGUINEA), 244 32.01. GRČENJE KRVNIH SUDOVA, 244 32.02. POVIŠEN ARTERUSKI KRVNI PRITISAK, HIPERTENZIJA.245 32.03. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA GLAVOBOLJOM, 245 32.04. POVIŠEN KRVNI PRITISAK ZBOG SEKIRACIJE, 246 32.05. POVIŠEN KRVNI PRITISAK ZBOG HRONIČNOG ZAPALJENJA BUBREGA, 246 32.06. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA NEPRAVILNIM PULSOM, 246 32.07. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA HOLESTEROLOM, 246 32.08. SNIŽENI KRVNI ARTERUSKI PRITISAK, 246 32.09. POREMEĆEN KRVNI ARTERIJSKI PRITISAK, 247 32.10. OTVRDNJAVANJE AORTE, 247 32.11. ZAKREČENJE ARTERIJA - ARTERIOSKLEROZA, 247 32.12. ZAKREČENJE KRVNIH SUDOVA - ARTERIOSKLEROZA, 248 32.13. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA, 248 32.14. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA PUŠAČA, 249 32.15. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA ZBOG SEKIRACIJE, 249 32.16. TRNJENJE DELOVA TELA ZBOG SLABOG KRVOTOKA, 249 32.17. BOL U VENAMA, 249 32.18. ZAPALJENJE VENA, 249 32.19. OTEKLE VENE, 250 32.20. PROŠIRENE VENE NOGU, 250 32.21. ZAPUŠENOST VENA - TROMBOZA, 250 32.22. PRSKANJE VENA, 251 32.23. OTVORENE RANE NA VENAMA, 251 32.24. POVIŠEN VENSKI PRITISAK, 251 32.25. SNIŽEN VENSKI PRITISAK, 252 32.26. RASTVARANJE NASLAGA NA ZIDOVIMA VENA, 252 32.27. REUMATIZAM KRVNIH SUDOVA, 253 32.28. POVEĆANJE OTPORNOSTI KAPILARA ISPOD KOŽE, 254 32.29. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA, 254 32.30. JAĆANJE KRVNIH KAPILARA, 254 32.31. JAČANJE ELASTIČNOSTI I PROTOKA KRVNIH SUDOVA, 254 32.32. JAČANJE KRVNIH SUDOVA, 255 33. BUBREG (RENES), 255 33.01. TEGOBE SA BUBREZIMA, 255 33.02. BOL BUBREGA, 255 33.03. BOL BUBREGA ZBOG SEKIRACIJE, 255 33.04. BOL BUBREGA ZBOG KAMENA, 256 33.05. BOL PRI PROLAZU KAMENA KROZ MOKRAĆNI KANAL, 256 33.06. GRČ BUBREGA, 256 33.07. AKUTNO ZAPALJENJE BUBREGA - AKUTNI NEFRITIS, 256 33.08. AKUTNO ZAPALIENJE BUBREGA SA POVIŠENIM KRVNIM PRITISKOM, 257 33.09. AKUTNO ZAPLJENJE BUBREGA SA OTICANJEM NOGU ILI TRBUHA, 257 33.10. HRONIČNO ZAPLJENJE BUBREGA - HRONIČNI NEFRITIS, 257 33.11. HRONIČNO ZAPLJENJE BUBREGA SA OTOKOM NOGU ILI TRBUHA, 257 33.12. ENDEMSKI NEFRITIS BUBREGA, 258 33.13. ZAGNOJEN BUBREG, 258 33.14. PREVENTIVA PESKU U BUBREGU, 259 33.15. PREVENTIVA KAMENU U BUBREGU, 259 33.16. SKLONOST STVARANJU KAMENA U BUBREGU, 259 33.17. IZBACIVANJE KAMENA. PESKA I KRISTALA IZBUBREGA, 259 33.18. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA AZOTNIH JEDINJENJA, 260 33.19. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA UREJE, 261 33.20. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA SOLI OKSALNE KISELINE, 261 33.21. POBOLJŠANJE IZLUČIVANJA SOLI MOKRAĆNE KISELINE, 261 33.22. POBOLJŠANJE IZLUČIVANJA MOKRAĆE, 261 33.23. BELANČEVINE U MOKRAĆI, 261 33.24. UREMUA, 261 33.25. PRESTANAK LUČENJA MOKRAĆE, 262 33.26. KRVARENJE BUBREGA, 262 33.27. ZASTOJNI OTOK, HEDRONEFROZA, 262 33.28. SKLEROZA BUBREGA, 263 33.29. SUŠENJE BUBREGA, 263 33.30. ATROFIJA BUBREGA, SKVRČEN BUBREG, 263 33.31. SPUŠTEN BUBREG, 263 33.32. TUBERKULOZA BUBREGA, 263 33.33. BUBREZI PRED DIJALIZOM, 264 33.34. ZNOJENJE KAO POMOĆ LUČENJU BUBREGA, 264 33.35. AKUTNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.36. AKUTNO GNOJNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.37. HRONIČNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.38. PROČIŠĆAVANJE BUBREŽNE KARLICE, 265 33.39. PROČIŠĆAVANJE BUBREGA, 265 33.40. REGENERACIJA BUBREGA, 265 33.41. POBOLJŠANJE RADA BUBREGA, 265 33.42. JAČANJE BUBREGA, 265 34. MOKRAĆNA BEŠIKA (VESICA URINARIA), 266 34.01. BOL MOKRAĆNE BEŠIKE, 266 34.02. GRČ MOKRAĆNE BEŠIKE, 266 34.03. AKUTNO ZAPALJENJE MOKRAĆNE BEŠIKE, AKUTNI CISTITIS.266 34.04. AKUTNO ZAPALJENE MOKRAĆNE BEŠIKE SA BOLOM KOD MOKRENJA, 267 34.05. HRONIČNO ZAPALJENJE MOKRAĆNE BEŠIKE, HRONIČNI CISTITIS, 267 34.06. PREČESTO MOKRENJE, 267 34.07. OTEŽANO MOKRENJE, 267 34.08. IZAZIVANJE MOKRENJA, 268 34.09. NEKONTROLISANO MOKRENJE, 268 34.10. NOĆNO MOKRENJE ZA VREME SNA, 268 34.11. BAKTERUE U MOKRAĆI, 268 34.12. PREVENTIVA PESKU I KAMENU BEŠIKE, 269 34.13. PESAK U MOKRAĆNOJ BEŠICI SA BOLOM PRI MOKRENJU, 269 34.14. KAMEN, PESAK 1 KRISTALI U MOKRAĆNOJ BEŠICI, 270 34.15. KRVARENJE PRI MOKRENJU, 270 34.16. KRV I GNOJ U MOKRAĆI, 270 34.17. RANICE NA SLUZNICI MOKRAĆNE BEŠIKE, 270 34.18. PAPILOMI U MOKRAĆNIM KANALIMA, 271 34.19. TUBERKULOZA MOKRAĆNE BEŠIKE, 271 34.20. PROČIŠĆAVANJE MOKRAĆNE BEŠIKE, 272 34.21. JAČANJE MOKRAĆNE BEŠIKE, 272 35. MOKRAĆNA CEV (URETHIRA), 272 35.01. ZAPALJENJE MOKRAĆNE CEVI - URETRITIS, 272 35.02. PROĆIŠĆAVANJE MOKRAĆNE CEVI, 273 36. NADBUBREŽNE ŽLEZDE (GLANDULAE SUPRARENALES), 273 36.01. POVEĆANO LUĆENJE HORMONA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 273 36.02. SMANJENO LUČENJE HORMONA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.03. AKUTNO ZAPALJENJE NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.04. HRONIČNO ZAPALJENJE NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.05. UVEĆANA NADBUBREŽNA ŽLEZDA, 274 36.06. PODSTICANJE NA RAD NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.07. REGULISANJE RADA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 275 37. ŽENSKI POLNI ORGANI (ORGANA GENITALIA FEMININA), 275 37.01. ŽENSKE BOLESTI, ,275 37.02. SVRAB STIDNICE, 276 37.03. EKCEM STIDNICE, 276 37.04. OTOK STIDNICE, 276 37.05. RANICE NA STIDNICI, 276 37.06. BARTHOLINOVA ŽLEZDA - TREMNA, 277 (GRANDULE VESTBBULARES MAJORES), 277 37.07. ZAPALJENJE BARTHOLINOVE ŽLEZDE, 277 37.08. OTOK BARTHOLINOVE ŽLEZDE, 277 37.09. AKUTNO ZAPALIENJE VAGINE, 277 37.10. HRONIČNO ZAPALJENJE VAGINE, 278 37.11. BELO PRANJE (FLUOR ALBUS), 278 37.12. BELO PRANJE UZ KRVARENJE, 278 37.13. HRONIČNE GLJIVIČNE INFEKCIJE VAGINE - VAGINITIS, 278 37.14. VAGINALNI POLIPI, 279 37.15. OBOLJENJE VAGINALNE SLUZNICE, 279 37.16. ISPIRANJE VAGINE, 279 37.17. ISPIRANJE VAGINE PRE I POSLE SEKSA, 279 37.18. ISPIRANJE VAGINE POSLE POROĐAJA, 279 37.19. AKUTNO ZAPALJENJE JAJNIKA, 279 37.20. HRONIČNO ZAPALJENJE JAJNIKA, 280 37.21. POREMEĆENl HORMONI JAJNIKA, 280 38. MATERICA (UTERUS), 280 38.01. BOL MATERICE, 281 38.02. NAGLI BOL MATERICE, 281 38.03. GRČ MATERICE, 281 38.04. AKUTNO ZAPALJENJE MATERICE, 281 38.05. HRONIČNO ZAPALJENJE MATERICE, 282 38.06. MUTAVA MATERICA, 282 38.07. ISPADANJE MATERICE (PROLAPS), 282 38.08. ENDOMETRITIS, 282 38.09. RANICA NA GRLIĆU MATERICE, 283 38.10. KRVARENJE IZ MATERICE, 283 38.11. JAČANJE ŽENSKIH HORMONA KOD STARIJIH ŽENA, 283 38.12. JAČANJE MATERICE, 283 38.13. MENSTRUACIJA (MENSIS), 283 38.14. PUBERTETSKE SMETNJE KOD MENSTRUACIJE, 283 38.15. PREDMENSTRUALNA RAZDRAŽIVOST, 284 38.16. BOL NA LICU I POTILJKU PRED MENSTRUACUU, 284 38.17. BOL U KRSTIMA PRED MENSTRUACUU, 284 38.18. MENSTRUALNI GRČEVI, 284 38.19. NEDOVOLJNO TRAJANJE MENSTRUACIJE, 284 38.20. NEREDOVNA MENSTRUACIJA, 284 38.21. NEREDOVNA MENSTRUACIJA SA BOLOM, 285 38.22. NEREDOVNA MENSTRUACIJA SA NESVESTICOM KOD DEVOJAKA, 285 38.23. NEREDOVNA I NEDOVOLJNA MENSTRUACIJA, 285 38.24. BELA GROZNICA, HLOROZA, 286 38.25. POVEĆANA MENSTRUACIJA, 286 38.26. POVEĆANA I PRODUŽENA MENSTRUACIJA, 286 38.27. PRETERANO POVEĆANA MENSTRUACIJA, 286 38.28. VELIKI ODLIV KRVI, 286 38.29. VELIKI ODLIV KRVI SA ŽESTOKIM BOLOM, 287 38.30. IZOSTANAK MENSTRUACIJE, AMENOREJA, 287 38.31. USPOSTAVLJANJE REDOVNE MENSTRUACIJE, 287 38.32. KRVARENJE VAN MENSTRUALNOG CIKLUSA (METRORAGIJA) 287 38.33. KLIMAKTERUUM, MENOPAUZA, 288 38.34. KRVARENJE ŽENA U KLIMAKSU, 288 38.35. KRVARENJE KOD STARIJIH ŽENA.:, 288 38.36. SEKSUALNI ODNOS I OPLODNJA ŽENE, 288 38.37. IZBACIVANJE SPERME IZ VAGINE POSLE SEKSA, 288 38.38. SUZBUANJE MUŠKIH HORMONA KOD ŽENE, 288 38.39. STERILNOST ŽENE, 289 38.40. PROHODNOST JAJOVODA, 289 38.41. PREVELIKI POLNI PROHTEVI ŽENE, NIMFOMANIJA, 290 38.42. JAČANJE SEKSUALNE ŽELJE ŽENE, 290 38.43. TRUDNOĆA I DONJI TRBUH (PELVIS MINOR), 290 38.44. BOL U DONJEM TRBUHU, 290 38.45. SKLONOST POBAČAJU, 290 38.46. POVRAĆANJE ZA VREME TRUDNOĆE, 290 38.47. NESVESTICA ZA VREME TRUDNOĆE, 291 38.48. PREPORUKA ZA TRUDNICE, 291 38.49. JAČANJE TRBUŠNIH MIŠIĆA, PANTLJIKE U TOKU TRUDNOĆE, 29I 38.50. PREVENTIVA PROTIV PREVREMENOG POROĐAJA, 291 38.51. OLAKŠAJTE POROĐAJ, 291 38.52. VELIKI GUBITAK KRVI KOD POROĐAJA, 291 38.53. OTEŽANO MOKRENJE POSLE PORODA, 292 38.54. DRHTAVICA PORODILJA, EKLAMISIJA, 292 38.55. JAČANJE OSLABLJENIH POLNIH ORGANA POSLE PORODA.292 39. DOJKA (MAMMA), 292 39.01. BOLOVI U DOJKAMA, 292 39.02. ZAPLJENJE DOJKI DOJILJA - MASTITIS, 293 39.03. ZAPALJENJE MLEČNIH KANALA DOJILJE, 293 39.04. ZAPALJENJE MLEČNIH ŽLEZDA - MLEČNI ČVOROVI, 293 39.05. TVRDE I ZAPALJENE DOJKE DOJILJE, 293 39.06. SUVIŠE TVRDE DOJKE DOJILJE, 293 39.07. SMEKŠAVANJE MLEČNIH ŽLEZDA DOJILJA, 294 39.08. SLABE MLEČNE ŽLEZDE DOJILJE, 294 39.09. ISPUCALE BRADAVICE DOJKI, 294 39.10. PUKOTINE NA BRADAVICI DOJKE, 294 39.11. RANICE NA BRADAVICI DOJKE, 294 39.12. POVEĆANO LUČENJE MLEKA DOJILJE, 294 39.13. SMANJENO LUČENJE MLEKA DOJILJE, 294 39.14. PRESTANAK LUČENJA MLEKA DOJILJE, 295 39.15. ZGRUŠANO MLEKO DOJttJE, 295 39.16. POBOUŠANJE KVALITETA MLEKA DOJILJE, 295 39.17. ZA UVEĆANJE DOJKI KOD DEVOJAKA, 296 39.18. POBOUŠANJE LEPOTE DOJKI, 296 40. MUŠKI POLNI ORGANI (ORGANA GENITALIA MASCULINA), 296 40.01. ZAPLJENJE POLNIH ORGANA, 297 40.02. KONDILOMI, 297 40.03. TRIPER, 297 40.04. SIFILIS, 297 40.05. PROČIŠĆAVANJE KRVI ZA OBOLELOG OD SIFILISA.297 40.06. OTOK KOŽNE NAVLAKE GLAVIĆA, 298 40.07. EKCEM SA SVRABOM GLAVIĆA, 298 40.08. HLAMIDIJA, 298 40.09. GLJIVICE NA POLNIM ORGANIMA - KANDIDIJAZA, 298 40.10. BOL I OTVRDLINE TESTISA, 298 40.11. OTEČENI TESTISI, 299 40.12. STIDNE VAŠI, 299 40.13. TEGOBE SA PROSTATOM, 299 40.14. PREVENTIVA BOLESTIMA PROSTATE, 299 40.15. BOL PROSTATE, 299 40.16. BOLNO ZADRŽAVANJE MOKREĆE, 300 40.17. AKUTNO ZAPLJENJE PROSTATE, 300 40.18. HRONIČNO ZAPLJENJE PROSTATE, 300 40.19. UVEĆANA PROSTATA - HIPERTROFIJA, 300 40.20. NEPOVOLJAN POKAZATELJ VREDNOSTI PSA, 301 40.21. JAČANJE PROSTATE, 301 40.22. TEGOBE SEKSUALNIH ODNOSA, 301 40.23. POLNA SLABOST ZBOG PRETERANOG FIZIČKOG RADA, 301 40.24. POLNA SLABOST ZBOG PRETERANOG UMNOG RADA, 301 40.25. POLNA SLABOST ZBOG SEKIRACIJE, 301 40.26. IMPOTENCIJA, 302 40.27. MUŠKI STERILITET, 302 40.28. POVEĆANJE BROJA I POKRETUIVOSTI SPERMATOZOIDA.302 40.29. STIŠAVANJE SUVIŠE JAKOG POLNOG NAGONA, 302 40.30. TRAJNA EREKCIJA, UKRUĆENOST POLNOG UDA S BOLOM.303 40.31. NOĆNE POLUCUE, 303 40.32. NEPREKIDNO CURENJE SPERME, 303 40.33. PROČIŠĆAVANJE URINARNO GENITALNOG TRAKTA, 303 40.34. POVEĆANJE POLNIH HORMONA, 304 40.35. JAČANJE POLNE MOĆI, POTENCUE, 304 41. NERVNI SISTEM (SYSTEMA NERVOSUM), 305 41.01. TEGOBE SA NERVIMA, 306 41.02. NERVNI BOL, NEURALGIJA, 306 41.03. ZAPALJENJE NERVI, NEURITIS, 307 41.04. ZAPALJENJE MOŽDANIH OVOJNICA, MENINGITIS, 307 41.05. ZAPALJENJE VELIKOG NERVA NOGE, IŠIJAS, 307 41.06. ZAPALJENJE MOZGA, ENCEFALIS, 308 41.07. NERVI OSETLJIVI NA HLADNOĆU, 308 41.08. NEUSKLAĐENI POKRETI TELA PRI HODU, 308 41.09. TRZANJE I DRHTANJE UDOVA, 309 41.10. NEOBIČNI POKRETI GLAVE, VRATA I UDOVA, HOREJA, 309 41.11. PARKINSONOVA BOLEST, DRHTEĆA PARALIZA, 309 41.12. ALCHAJMEROVA BOLEST, HANTINGTONOVA BOLEST, 309 41.13. ODUZETOST, PARALIZA, 310 41.14. PRITISAK U GLAVI, 311 41.15. NEUROVEGETATIVNA NERVOZA, 311 41.16. DEGENERACIJA OMOTAČA NERVA, 311 41.17. DEGENERATIVNE PROMENE NERVI, 311 41.18. POČETNI NAPADI PADAVICE, EPILEPSUE, 311 41.19. BLAGI NAPAD PADAVICE, 312 41.20. TEŠKI NAPAD PADAVICE, 312 41.21. REUMATIZAM NERAVA, 312 41.22. NERVNA SLABOST, 313 41.23. POBOLJŠANJE ISHRANE NERVNOG SISTEMA, 313 41.24. JAĆANJE NERVI, 313 41.25. JAČANJE PERIFERNIH NERVNIH ZAVRŠETAKA, 313 41.26. MOŽDANE TEGOBE, 313 41.27. MOŽDANI UDAR, 313 41.28. PREVENTIVA MOŽDANOM UDARU, 314 41.29. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA MOZGA, 315 41.30. OSVEŽAVANJE MOZGA, BISTRENJE MOZGA, 315 41.31. JAČANJE MOŽDANE CIRKULACUE, 315 41.32. JAČANJE MOŽDANIH NERVI, 315 41.33. TEGOBE SA MOŽDINOM, 316 41.34. MULTIPLA SKLEROZA, 316 41.35. GLAVOBOLJA, 317 41.36. AKUTNA, NAGLA GLAVOBOLJA, 317 41.37. HRONIČNA GLAVOBOLJA, 317 41.38. GLAVOBOLJA SA NESVESTICOM, 318 41.39. GLAVOBOLJA U POTEJKU, 318 41.40. GLAVOBOLJA SA BOLOM U KOŽI I KOSI GLAVE, 318 41.41. GLAVOBOLJA SA BOLOM OKO SLEPOČNICA I OČIJU, 319 41.42. GLAVOBOLJA, MIGRENA, 319 41.43. GLAVOBOLJA ZBOG LOŠEG VARENJA, 319 41.44. GLAVOBOLJA ZBOG SEKIRACIJE, 319 41.45. GLAVOBOLJA SA VIRUSNOM INFEKCUOM, 320 41.46. GLAVOBOLJA POSLE GRIPA, 320 41.47. GLAVOBOLJA ZBOG MORSKE BOLESTI, 320 41.48. GLAVOBOLJA OD TOPLOTNOG UDARA, 320 41.49. REUMATIČNA GLAVOBOLJA, 320 41.50. SPAVANJE, 320 41.51. NESANICA, 321 41.52. NESANICA ZBOG SEKIRACIJE, 321 41.53. NESANICA ZBOG TUGE, 321 41.54. NESANICA ZBOG PRETERANOG FIZIČKOG RADA, 321 41.55. NESANICA ZBOG PRETERANOG UMNOG RADA, 322 41.56. NESANICA ZBOG GLAVOBOLJE, 322 41.57. NESANICA ZBOG RAZNIH BOLESTI, 322 41.58. HRONIČNA NESANICA, 322 41.59. USPAVLJIVANJE, 322 41.60. NEMIRAN SAN KOD DECE, 323 41.61. NOĆNO ZNOJENJE, 323 41.62. HRKANJE, 323 41.63. GUŠENJE U SNU, 323 41.64. NOĆNA MORA, 323 41.65. STRAH U SNU, 323 41.66. PREMORENOST, 323 41.67. POBOLJŠANJE SNA, 323 41.68. PSIHIČKE TEGOBE, 324 41.69. NERVOZA, 324 41.70. NERVOZA STARIJIH S POVIŠENIM KRVNIM PRITISKOM, 324 41.71. NEURASTENIJA, 324 41.72. NERVNA SLABOST, ASTENIJA, 325 41.73. PREOSETLJIVOST, 325 41.74. FRAS U DECE, 325 41.75. UZRUJANOST, ZABRINUTOST, 325 41.76. NERVNO RASTROJSTVO, 326 41.77. STRES, 326 41.78. TEŠKA RAZOČARANJA, 326 41.79. STRAH, 326 41.80. BEZVOLJNOST, MRZOVOLJNOST, 327 41.81. NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA, 327 41.82. VRTOGLAVICA, 327 41.83. NESVESTICA, 327 41.84. UOBRAŽENJE BOLESTI, HIPOHONDRIJA, 327 41.85. HISTERIJA, 328 41.86. POREMEĆENOST, 328 41.87. UZNEMIRENOST, 328 41.88. RAZDRAŽLJIVOST, 328 41.89. PRIVIĐENJA, HALUCINACUJE, 328 41.90. POTIŠTENOST, DEPRESUA, 329 41.91. MELANHOLIJA, 329 41.92. MLADALAĆKO LUDILO, ŠIZOFRENIJA, 329 41.93. SMIRENJE, 329 41.94. SMANJENA KONCENTRACIJA, NEDOSTATAK PAŽNJE, 330 41.95. OŽIVUAVANJE NERAVA, 330 41.96. JAČANJE PAMĆENJA, MEMORIJE, 330 41.97. JAČANJE MOŽDANIH, MENTALNIH FUNKCIJA, 331 42. HIPOFIZA (HYPOPHYSIS), 331 42.01. SMANJENA FUNKCIJA HIPOFIZE, 332 42.02. POVEĆANA FUNKCIJA HIPOFIZE, 332 42.03. STIMULACIJA RADA HIPOFIZE, 332 43. KOSTI (OSSA), 333 43.01. BOL U KOSTIMA, KOSTOBOLJA, 333 43.02. SEVANJE U KOSTIMA, 333 43.03. SEVANJE U GRUDNOM KOŠU, 333 43.04. TUBERKULOZA KOSTUU, 334 43.05. RAHITIS KOSTIJU, 334 43.06. NEDOVOUNO RAZVIJENE KOSTI, SLABE KOSTI, 335 43.07. PRELOM KOSTUU, 335 43.08. GNOJENJE KOSTUU, 335 43.09. OSTEOPOROZA, GUBITAK KOŠTANE MASE, 335 43.10. KRHKOST KOSTUU, 336 43.11. JAČANJE KOSTUU, 336 44. ZGLOBOVI (ARTICULATIONES), 337 44.01. BOL ZGLOBA, 337 44.02. AKUTNO ZAPALJENJE ZGLOBA, 337 44.03. HRONIČNO ZAPALJENJE ZGLOBA, 338 44.04. ZAPALJENJE ZGLOBA, BURZITIS, 338 44.05. ZAPALJENJE ZGLOBA, TENDINITIS, 338 44.06. OTOK ZGLOBA, 338 44.07. ŠKRIPANJE ZGLOBA, 338 44.08. REUMATOIDNI ARTRITIS, 338 44.09. PREVENTIVA ARTRITISU, 339 44.10. UGANUĆE ILI IŠČAŠENJE ZGLOBA, 339 44.11. PRELOM ZGLOBA, 340 44.12. DEFORMACIJA ZGLOBOVA, 340 44.13. UKOĆENI ZGLOBOVI NAKON DUŽE BOLESTI, 340 44.14. OKOŠTAVANJE HRSKAVICE ZGLOBOVA, 340 44.15. ARTROZA I OBNAVLJANJE HRSKAVICE, 340 44.16. OSTEOARTRITIS, 341 44.17. GIHT, 341 44.18. AKUTNI GIHT, 342 44.19. HRONIČNI GIHT, 342 44.20. GIHT SA BOLOM, 342 44.21. GIHT SA BOLOM. OTOKOM I CRVENILOM, 343 44.22. IZBACIVANJE MOKRAĆNE KISELINE KOD GIHTA, 343 44.23. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA KOD GIHTA, 343 44.24. PREVENTIVA GIHTU, 343 44.25. REUMATIZAM ZGLOBOVA, 343 44.26. REUMATIZAM RAMENA, 344 44.27. KVRGE NA ZGLOBU OD REUME, 344 44.28. PROČIŠĆAVANJE ZGLOBOVA, 344 44.29. POBOLJŠANJE RADA ZGLOBOVA, 344 45. KIČMA (COLUMNA VERTEBRALIS), 345 45.01. BOL U KIČMI, 345 45.02. BOL U LEĐIMA, 345 45.03. BOL U KRSTIMA, 345 45.04. BOL PRŠLJENOVA, DISKOPATUA, 346 45.05. ISKRIVLJENJE KIČME, 346 45.06. SPONDILOZA, 346 45.07. ISTROŠENI DISKOVI, 346 45.08. UKLJEŠTENJE NERAVA KIČME, 347 45.09. POVREDA KIČME, 347 45.10. DISKUSHERNIJA, 347 45.11. TUBERKULOZA KIČME, 347 45.12. JAČANJE KIČME, 347 46. RUKA (MEMBRUM SUPERIUS), 347 46.01. BOL RUKE, 348 46.02. BOL LAKTA, 348 46.03. BOL PRSTIJU, 348 46.04. SEVANJE RUKE, 348 46.05. SEVANJE U RAMENU, 348 46.06. TRNJENJE RUKE, 349 46.07. ZAPALJENJE NERAVA RUKE, 349 46.08. MANJI OTOK NA RUCI NA JEDNOM ILI VIŠE MESTA, 349 46.09. OTOK POD PAZUHOM ILI U LAKTU, 349 46.10. UKOČENOST RUKE, 349 46.11. UKOČENOST RAMENA, 350 46.12. ZNOJENJE RUKU, 350 46.13. ZNOJENJE ISPOD PAZUHA SA ZADAHOM, 350 46.14. SLABOST RUKE, 350 46.15. SLABOST KORENA ŠAKE, KARPAL TUNEL SINDROM, 350 46.16. DRHTANJE RUKU, 351 46.17. OBAMRLOST RUKE, 351 46.18. ODUZETOST RUKU ZBOG SRČANOG UDARA, 351 46.19. SUŠENJE RUKE, ATROFIJA, 351 46.20. HLADNE RUKE ZBOG SLABE CIRKULACLJE, 351 46.21. REJNOVA BOLEST, BOLNO HLADNE RUKE I MODRI PRSTI, 352 46.22. ISPUCALE ŠAKE, 352 46.23. PUCANJE KOŽE DLANOVA, 352 46.24. NEMOGUĆNOST ISPRAVLJANJA PRSTUU, 352 46.25. ISKRIVLJENI PRSTI, 352 46.26. KVRŽICE NA PRSTIMA, 353 46.27. MODRI PRSTI RUKU I NOGU, 353 46.28. ZAPALJENJE ZANOKTICA, 353 46.29. GNOJNE ZANOKTICE, 353 46.30. ZAGNOJEN NOKAT, PANARICU, 353 46.31. LOMUIVI NOKTI, 353 46.32. ODVAJANJE NOKTA OD PODLOGE, 354 46.33. DIJAGNOZE POMOĆU NOKTUU, 354 46.34. JAČANJE NOKTUU, 354 47. NOGA (MEMBRUM INFERIUS), 354 47.01. BOL NOGU ZBOG PREMORA, 354 47.02. BOL KUKA, 355 47.03. BOL KOLENA I POTKOLENA, 355 47.04. BOL STOPALA, 355 47.05. BOL TABANA ILl PETE, 355 47.06. BOL POSLE AMPUTACIJE, 355 47.07. JUTARNJE PUCKETANJE KOLENA, 356 47.08. SEVANJE U KUKU, 356 47.09. SEVANJE U KOLENU, 356 47.10. SEVANJE U TABANU, LISTU ILI PETI, 356 47.11. SEVANJE U NOŽNOM PALCU, 357 47.12. GRČEVI MIŠIĆA NOGU, 357 47.13. NOĆNI GRČEVl NOGU, 357 47.14. OTOK NOGE, 358 47.15. OTOK NOGE SA CRVENILOM, 358 47.16. OTOK NOGE UVEČE, 358 47.17. OTOK NOGE UJUTRO, 358 47.18. OTOK KOLENA, 359 47.19. OTOK KOLENA ZBOG POVREDE, 359 47.20. OTOK GLEŽNJEVA, 359 47.21. OŠTEĆENJE LIGAMENATA, 359 47.22. OTOK I BOL NOŽNOG PALCA, 360 47.23. DEFORMACIJA I ISTROŠENOST ZGLOBA KUKA, 360 47.24. KVRGA NA KOLENU, 360 47.25. OTVORENE RANE NA NOZI, 360 47.26. TRN U PETI ILI TABANU, 361 47.27. SPREČAVANE TROVANJA SVEŽIH RANA, 361 47.28. ČIREVI NA NOZI, 361 47.29. PROŠIRENI I NAPRSLI KAPILARI NA BUTINAMA, 361 47.30. TRNJENJE NOGE, SLABA CIRKULACIJA, 361 47.31. OBAMRLOST NOGE, 362 47.32. SLABOST NOGU, 362 47.33. SLABOST NOGU U STARIH LJUDI, 362 47.34. KLONULOST, SLABA POKRETUIVOST NOGU, 363 47.35. HLADNE NOGE, 363 47.36. REUMATIZAM NOGU ILI RUKU, 363 47.37. ZNOJENJE NOGU, 363 47.38. ZNOJENJE NOGU SA NEPRIJATNIM MIRISOM, 363 47.39. ATLETSKO STOPALO, 364 47.40. PUŠAČKO STOPALO, 364 47.41. DIJABETIČARSKO STOPALO, 364 47.42. ČUKUEVI, 364 47.43. KURJE OKO ILI ŽULJ, 364 47.44. ZAGNOJENO KURJE OKO, 365 47.45. BRADAVICE NA NOGAMA, 365 47.46. PUCANJE KOŽE TABANA I PETA, 365 47.47. ISPUCALE PETE, 365 47.48. NAŽULJANI, OJEDENI I ZAPALJENI PRSTI, 366 47.49. NOKTI RASTU OŠTEĆENI, 366 47.50. ZADEBLJALI NOKTI, 366 47.51. URASTAO NOKAT, 366 47.52. SLABA PERIFERNA CIRKULACIJA, 366 47.53. POREMEĆAJ VENSKE CIRKULACUE NOGU, 366 48. MIŠIĆI (MUSCULI), 367 48.01. BOLOVI MIŠIĆA, 367 48.02. GRČEVI MIŠIĆA, 367 48.03. AKUTNO ZAPALJENJE MIŠIĆA, LUMBAGO, 368 48.04. HRONIČNO ZAPALJENJE MIŠIĆA, LUMBAGO, 368 48.05. ZAPALJENJE MIŠIĆA ZBOG FIZIČKOG NAPORA, 368 48.06. HRONIČNI ZAMOR MIŠIĆA, 368 48.07. PROLETNJI UMOR, 368 48.08. TEŠKA SLABOST MIŠIĆA, MIJASTENIJA GRAVIS, 369 48.09. SEVANJE U MIŠIĆIMA, 369 48.10. POVIŠENA NAPETOST MIŠIĆA, HIPERTONIJA, 369 48.11. OPUŠTENOST MIŠIĆA, 369 48.12. ODUMIRANJE MIŠIĆA, 369 48.13. ATROFIJA MIŠIĆA, 370 48.14. JAČANJE MIŠIĆA, 370 48.15. TEGOBE SA REUMATIZMOM, 370 48.16. REUMATIČNI BOL, 371 48.17. GRČEVI MIŠIĆA ZBOG REUME, 371 48.18. AKUTNI REUMATIZAM, 371 48.19. HRONIČNI REUMATIZAM, 371 48.20. REUMATIČNI OTOK, 371 48.21. JAČANJE CIRKULACUE KOD REUME, 372 49. KOŽA (INTEGUMENTUM COMMUNE), 372 49.01. TEGOBE SA KOŽOM, 372 49.02. ZASTARELE KOŽNE BOLESTI, 372 49.03. ZASTARELE KOŽNE BOLESTI SA LJUSKAMA, 373 49.04. ZAPALJENJE KOŽE, 373 49.05. OTOK SA ZAPALJENJEM KOŽE, 373 49.06. OTOK KOŽE SA BOLOM ISPOD KOŽE, 373 49.07. OTOK ISPOD KOŽE, 374 49.08. TVRDI OTOK KOŽE, 374 49.09. OTOK KOŽE ZBOG SLABOG RADA BUBREGA, 374 49.10. OTOK KOŽE SA KRVLJU, 374 49.11. OTOK KOŽE USLED UDARCA, 374 49.12. ŠKROFULOZNI OTOK, 375 49.13. AKNE, 375 49.14. ISPUCALA KOŽA, 375 49.15. SUVA KOŽA, 375 49.16. MASNA KOŽA, SEBOREJA, 375 49.17. PERUTANJE KOŽE, 376 49.18. MODRA BOJA TELA, CIJANOZA, 376 49.19. TETOVIRANA KOŽA, 376 49.20. SVRAB, 376 49.21. SVRAB ISPOD KRASTICA, 376 49.22. OSIP, 377 49.23. OSIP, SUV, 377 49.24. OSIP, VLAŽAN, 377 49.25. OSBP OD KONTAKTA SA OTROVNIM BILJEM, 377 49.26. OSPICE, 377 49.27. KOPRIVNJAČA, URTICARIA, 378 49.28. LAJAMSKA BOLEST KOŽE, 378 49.29. EKCEM, 378 49.30. EKCEM SA SVRABOM, 379 49.31. VLAŽNI EKCEM SA SVRABOM, 379 49.32. EKCEM SA LJUSKAMA, 379 49.33. EKCEM SA GNOJEM, FIRCIGER, 380 49.34. LIŠAJ, 380 49.35. LIŠAJ, PERUTAV, 380 49.36. LIŠAJ, LJUSKAV I SUV, 381 49.37. LIŠAJ, VLAŽAN, 381 49.38. LIŠAJ SA ZAKORELIM KRASTAMA, 381 49.39. LIŠAJ NA BRADI, 381 49.40. LIŠAJ NA JEZIKU, 382 49.41. LIŠAJ OKO POJASA, ZOSTER, 382 49.42. LIŠAJ KOJI NAGRIZA KOŽU, LUPUS, 382 49.43. DEĆJE KRASTE NA KOŽI LICA, 382 49.44. AKUTNE KOŽNE KRASTE NA GLAVI, 382 49.45. AKUTNE KOŽNE KRASTE NA TELU, 382 49.46. HRONIČNE KOŽNE KRASTE NA GLAVI, 383 49.47. HRONIČNE KOŽNE KRASTE NA TELU, 383 49.48. ŽUTE GNOJNE KRASTE, 383 49.49. BRADAVICE NA KOŽI, 383 49.50. BUBULJICE, 383 49.51. SAZREVANJE GNOJNICA, 384 49.52. IMPETIGO, 384 49.53. PSORIJAZA, 384 49.54. CRVENI GNOJNI ČVORIĆI, 385 49.55. KVRGE I KVRŽICE NA KOŽI, 385 49.56. KVRGE ISPOD KOŽE, 386 49.57. GLJIVIČNO OBOLJENJE KOŽE, 386 49.58. EPIDERMOFITIJA, 386 49.59. VITILIGO, 387 49.60. ČIR, 387 49.61. UBRZAVANJE SAZREVANJA ČIRA, 388 49.62. ZASTAREO ČIR, 388 49.63. POTKOŽNI ČIR, 388 49.64. ČIR NA TUBERKULOZNOJ BAZI, 389 49.65. ČIRIĆI PO KOŽI, 389 49.66. OPEKOTINE NA KOŽI, 389 49.67. SUNČANICA, 390 49.68. PROMRZLINE, 390 49.69. RANE NA KOŽI, 390 49.70. BOLNE RANE PRAĆENE GRČEM, 391 49.71. ZAPALJENE RANE, 391 49.72. ZAPALJENE I ZAPUŠTENE RANE, 391 49.73. ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA IZ RANE, 391 49.74. RANE POSLE PUCANJA PLIKOVA NA KOŽI, 391 49.75. SMRDUIVE RANE, 391 49.76. ZAGAĐENE RANE, 392 49.77. ZAGAĐENE I ZAPUŠTENE RANE, 392 49.78. GNOJNE RANE, 392 49.79. STARE I GNOJNE RANE, 392 49.80. TRULE RANE, GRIZLICE, 393 49.81. RANE KOJE TEŠKO ZARASTAJU, 393 49.82. TRULE RANE KOJE TEŠKO ZARASTAJU, 393 49.83. RANE SA TRULJENJEM KOSTUU, 393 49.84. RANE, OŠTEĆENE ŽLEZDE, GUKE, KRASTE I OSIPI, 394 49.85. OMEKŠAVANJE RANA, 394 49.86. ISPIRANJE RANA, BUBUUICA I ČIREVA, 394 49.87. GANGRENA RANE, 394 49.88. POSEKOTINE, 394 49.89. VAĐENJE STRANOG TELA IZ RANE, 395 49.90. DEKUBITIS, RANE OD DUGOG LEŽANJA, 395 49.91. UBRZANJE ZARASTANJA RANA, 395 49.92. UDARAC, 395 49.93. MODRICE OD UDARCA, 395 49.94. UDARAC SA RANOM, 396 49.95. NAŽULJANA I OJEDENA KOŽA, 396 49.96. NAGNJEČENOST, 396 49.97. KRVAVE MRLJE I MODRICE PO TELU, 396 49.98. DIVLJE MESO, 397 49.99. TEBERKULOZA KOŽE, 397 49.100. SVETLE MRLJE (ERITEMATODES CHRONICUS), 397 49.101. SLABA CIRKULACIJA KRVI KOŽE, 398 49.102. PROČIŠĆAVANJE RANA I JAČANJE KOŽE, 398 49.103. OTVARANJE PORA NA KOŽI, 398 49.104. OTKLANJANJE OŽILJAKA, 398 49.105. USPORAVANJE STARENJA KOŽE, 398 49.106. PODMLAĐIVANJE KOŽE, 399 50. HIPOVITAMINOZA, 399 50.01. HIPOVITAMINOZA VITAMINA, 399 50.02. HIPOVITAMINOZA VITAMINA, 399 50.03. HIPOVITAMINOZA VITAMINA Bl, 399 50.04. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B2, 400 50.05. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B3, 400 50.06. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B5, 400 50.07. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B6, 400 50.08. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B9, 400 50.09. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B12, 400 50.10. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B15, 400 50.11. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B17, 400 50.12. HIPOVITAMINOZA VITAMINA C, 401 50.13. HIPOVITAMINOZA VITAMINA D, 401 50.14. HIPOVITAMINOZA VITAMINA E, 401 50.15. HIPOVITAMINOZA VITAMINA H, 401 50.16. HIPOVITAMINOZA VITAMINA J, 401 50.17. HIPOVITAMINOZA VITAMINA K, 402 50.18. HIPOVITAMINOZA VITAMINA PR, 402 50.19. MULTIVITAMINSKA MESAVINA, 402 51. NEDOSTATAK MINERALA, 402 52. TROVANJA, 403 52.01. TROVANJE OTROVIMA IZ ORGANIZMA, AZOTERMIJA, 403 52.02. TROVANJE UGLJENMONOKSIDOM, 404 52.03. TROVANJE UBODOM PČELE, OSE ILI STRŠLJENA, 404 52.04. TROVANJA UJEDOM DOMAĆE ŽIVOTINJE, 404 52.05. TROVANJE UJEDOM BESNE ŽIVOTINJE, 404 52.06. TROVANJE UJEDOM DIVLJE ŽIVOTINJE, 405 52.07. TROVANJE UJEDOM ŠKORPIONA, 405 52.08. TROVANJE UJEDOM ZMIJE, 405 52.09. TROVANJE TEŠKIM METALIMA, 406 52.10. TROVANJE UBODOM ZARĐALOG PREDMETA, 406 52.11. TROVANJE OLOVOM, 406 52.12. TROVANJE JODOM, 407 52.13. TROVANJE ŽIVOM, 407 52.14. TROVANJE HLOROM, 407 52.15. TROVANJE MORFUUMOM. ARSENTKOM 01 FOSFOROM, 407 52.16. TROVANJE NTKOTINOM, 407 52.17. TROVANJE ALKOHOLOM, 408 52.18. TROVANJE POKVARENOM HRANOM, 408 52.19. TROVANJE LEKOVIMA, 408 52.20. TROVANJE OTROVNIM TRAVAMA, 408 52.21. TROVANJE OTROVNTM GLJIVAMA, 409 52.22. RAZNA CREVNA TROVANJA, 409 52.23. ZASTITA OD TROVANJA SVEŽIH RANA, 409 53. ZARAZNE BOLESTl, 409 53.01. PREVENTIVA ZARAZNIM BOLESTIMA, 409 53.02. POSLE PRF.LEŽANIH TEŠKIH ZARAZNIH BOLESTI, 410 53.03. ŠUGA, 410 53.04. GUBA, LEPRA, 410 53.05. PEGAVT TTFUS, 410 53.06. TRBUSNl TIFUS, 411 53.07. PARATIFUS, 411 53.08. GRIPA, 411 53.09. PREVENTIVA PROTIV EPIDEMUE GRIPA, 411 53.10. SMRTONOSNI GRIP, 412 53.11. DIFTERUA, 412 53.12. VELIKI KAŠALJ, 412 53.13. RUBEOLE, 412 53.14. ŠARLAH, 413 53.15. VELIKE BOGINJE (Variola Vcra), 413 53.16. MALE BOGINJE, 414 53.17. OVCUE BOGINJE, 414 53.18. CRVENI VETAR, 414 53.19. MALARUA, 414 53.20. PRIŠT, 415 53.21. CRNI PRIŠT, 415 53.22. GROZNICA, 416 53.23. BARSKA GROZNICA, 416 53.24. ŽUTA GROZNICA, 416 53.25. DUGOTRAJNA GROZNICA, 416 53.26. SAMRTNA GROZNICA, 417 53.27. DIZENTERUA, SRDOBOLJA, 417 53.28. AMEBNA DIZENTERUA, 417 53.29. KOLERA, 418 53.30. KUGA, 418 54 ALKOHOLIZAM. PUŠENJE, NARKOMANUA, 419 54.01. MAMURLUK ZBOG PIJANSTVA, 419 54.02. TREŽNJENJE PIJANICE, 419 54.03. BUNCANJE ZBOG PIJANSTVA, 419 54.04. DRHTANJE I NERVOZA ALKOHOLIČARA, 419 54.05. DA SE NE OPIJETE, 419 54.06. ODVIKAVANJE OD ALKOHOLA, 419 54.07. ODVIKAVANJE OD PUŠENJA, 420 54.08. IZBACIVANJE NIKOTINA IZ TELA, 420 54.09. NARKOMANIJA, 420 55.0PAKA OBOLJENJA, 421 55.01. MLADEŽI, 421 55.02. CISTE, 421 55.03. CISTE BUBREGA, 421 55.04. CISTE JAJNIKA, 422 55.05. CISTE DOJKI, 422 55.06. MIOMI, 423 55.07. MIOMI MATERICE, 423 55.08. POLIPl, 423 55.09. TUMORI, 424 55.10. TUMOR GRKLJANA, 424 55.11. DOBROĆUDNI TUMOR KRVNOG SUDA, HEMANGIOM, 424 55.12. DOBROĆUDNI TUMOR SLEZINE, 424 55.13. TUMOR PROSTATE, 424 55.14. TUMOR NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 425 55.15. TUMOR TESTISA, 425 55.16. DOBROĆUDNI TUMOR KOSTUU, 425 55.17. TUMOR KOŽE, 425 55.18. PROČIŠĆAVANJE ORGANIZMA OD TUMORA, 425 55.19. SPREČAVANJE RASTA TUMORSKIH ĆELIJA, 426 55.20. DJAGNOZA: RAK, 426 55.21. PREVENCIJA RAKU, 427 55.22. TEGOBE OD UZIMANJA ANTIKANCEROGENIH LEKOVA, 428 55.23. ZAUSTAVLJANJE RAZVOJA RAKA, 428 55.24. RAK JEZIKA, 429 55.25. RAK USANA, 429 55.26. RAK PLUĆA, 429 55.27. RAK ŽELUDCA, 429 55.28. RAK TANKOG I DEBELOG CREVA, 430 55.29. RAK JETRE, 430 55.30. RAK GUŠTERAČE, 430 55.31. RAK DOJKE, 430 55.32. PREVENTIVA RAKU DOJKE, 431 55.33. RAK MATERICE I JAJNIKA, 431 55.34. RAK PROSTATE, 432 55.35. RAK MOKRAĆNE BEŠIKE, 432 55.36. RAK SLEZINE, 432 55.37. HODŽKINOVA BOLEST (LIMFOGRANULOMATOZA), 432 55.38. RAK KOSTIJU, 433 55.39. RAK KOŽE, 433 55.40. KANCEROGENI ČIREVI, 434 55.41. OPAKI I GNOJNI ČIREVI, 434 55.42. OPAKE GNOJNE RANE, 434 55.43. OPAKI LIŠAJEVI, 434 55.44. JAČANJE ORGANIZMA U BORBI PROTTV RAKA, 435 56. JAČANJE ORGANIZMA, 435 56.01. UMOR, 435 56.02. PROLETNJI UMOR, 435 56.03. UMOR DECE KOD PRAĆENJA NASTAVE, 435 56.04. SLABOST ZBOG FIZIČKIH NAPORA ILI LAKŠIH OBOLJENJA, 435 56.05. SLABOST POSLE NERVNOG SLOMA, 435 56.06. SLABOST ZBOG HRONIČNOG PROLIVA, 436 56.07. SLABOST ZBOG DUGOG LEŽANJA U KREVETU ZBOG BOLESTI, 436 56.08. OPŠTA SLABOST ORGANIZMA (slabunjavi od rođenja).436 56.09. VELIKA SLABOST ORGANIZMA, 436 56.10. ZAUSTAVLJANJE .RAZVOJA BAKTERUA, 437 56.11. ZAUSTAVLJANJE RAZVOJA GUIVIČNIH OBOLJENJA, 437 56.12. ZAUSTAVLJANJE RAZNIH ZAPALJENJA, 437 56.13. PROBLEMI RASTENJA, 437 56.14. USPORAVANJE STARENJA, 437 56.15. DUGOVEČNOST KAO CIU, 438 56.16. DETOKSIFIKACIJA ORGANIZMA, 439 56.17. PROČIŠĆAVANJE ORGANIZMA, 439 56.18. ZIMSKO OKREPUENJE, 439 56.19. JAČANJE APETITA, 439 56.20. JAČANJE APETITA KOD DECE, 439 56.21. JAČANJE SLABE DECE, 440 56.22. JAČANJE RASPOLOŽENJA, 440 56.23. HRANA ZA JAČANJE ORGANIZMA, 440 56.24. JAČANJE ORGANIZMA POSLE TEŠKIH BOLESTI, 440 56.25. JAČANJE ORGANIZMA U BORBI PROTIV RAKA, 441 56.26. OPŠTE JAČANJE ORGANIZMA, 441 57. RAZNI PROBLEMI, 441 57.01. VISINSKA BOLEST, 441 57.02. NEGATIVNO ZRAČENJE ZEMLJE, 442 57.03. ODBRANA OD ZLIH DUHOVA, 442 57.04. ODBRANA OD UROKA, 442 57.05. ZA MIR I SLOGU U KUĆI, 442 57.06. PROBLEM ZAGAĐIVANJA OKOLINE, 442 ISHRANA, 443 GRUPISANJE HRANE PREMA GRUPAMA, 443 BAZNA I KISELA HRANA, 444 POST, 445 UOBIČAJENA OPŠTA DIJETA, 446 TABLICE NAMIRNICA PO STRUKTURI NAMIRNICA, 446 SPISKOVI LEKOVITOG BILJA, 455 PET NAJLEKOVITUIH BILJAKA, 503 ŽALFIJA, 503 HAJDUČICA, 503 KOPRIVA, 504 RASTAVIĆ, 504 ŠIPURAK, 504 TRAVARSKE ANEGDOTE I ŠALE, 505 LITERATURA, 507 Naslov: Iskustva u korišćenju lekovitog bilja Izdavač: Naša knjiga Strana: 507 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 26 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-918635-0-0

Fermaova poslednja teorija Godine 1988, na zidu stanice Njujorske podzemne zeleznice osvanuo je grafit:x^n+y^n=z^n: nema resenjaImam zaista velicanstven dokaz za ovo, ali ga ne mogu ispisati, jer mi upravo stize voz.Grafit je ocigledno bio inspirisan tekstom, koji je, oko 350 godina pre toga, slavni francuski matematicar Pjer de Ferma napisao na marginama svoje knjige:Cuius rei demonstrationem mirabilem sane detexi hanc marginis exiguitas non caperet.Imam zaista velicanstven dokaz ove teoreme, ali je margina isuvise uska da bi on na nju stao.Neposredan povod za grafit bio je objavljen dokaz istinitosti takozvane Fermaove poslednje ('poslednja' zbog toga sto je ostala poslednja nedokazana teorema salvnog Francuza) teoreme,(iako je nazivana teoremom, vekovima je to bila samo pretpostavka) koji se, nakon strucnog pregledanja, pokazao pogresnim. Samo nekoliko godina posle toga, u junu 1993. godine, engleski matematicar Endru Vajls, profesor sa univerziteta Prinston, objavio je svoj dokaz jednog od najtezih svetskih problema, problema koji je zbunjivao najvece matematicare vise od tri veka. Sve svetske novine pisale su o ovom istorijskom dogadjaju, a Vajls je dobio mesto medju '25 najinteresantnijih ljudi godine' u magazinu People zajedno sa princezom Dajanom i Oprom Vinfri. Medijska guzva i slava nisu trajali dugo, jer je, nakon recenzije rada, utvrdjeno da i ovaj dokaz ima gresku. Novine su zatim morale da demantuju radosne vesti, a Fermaova poslednja teorema se jos jednom pokazala kao problem koji se ne predaje lako. Stoga i ovaj duhoviti grafit dobro ilustruje situaciju u kojoj su bili matematika i matematicari kada se radilo o Fermaovoj poslednjoj teoremi.Fermaova poslednja teorema je problem koji zavarava jednostavnom formom, ali koji zastrasuje svojom kompleksnoscu i tezinom. Ona je direktan potomak Pitagorine teoreme, koje se svi secamo iz skolskih dana:' U pravouglom trouglu, to zna svako dete, kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad obe katete', ili iskazano simbolima:x^2+y^2=z^2 gde su sa x,y, i z obelezene duzine stranica u pravouglom trouglu. I dok je broj resenja ove jednacine beskonacan, tj. moze se pronaci beskonacan broj trojki x, y, z koje zadovoljavaju ovu jednacinu, Fermaova poslednja teorema tvrdi da, ako se u ovoj jednacini, kvadrat zameni kubom ili nekim vecim stepenom, celobrojnih resenja ove jednacine nema. Ili, x^n+y^n=z^n, nema celobrojinih resenja za n vece od 2. Ferma je tvrdio da ima dokaz, ali on nikada nije pronadjen. Stavise, ispostavilo se da ga nakon njega ni najveci umovi na planeti nisu mogli ponovo izvesti. Tek na kraju dvadesetog veka, Endru Vajls je, nakon sedam godina rada u izolaciji i jos cetrnaest meseci agonije koja je pratila ispravljanje greske u prvobitnom dokazu, uspeo da dokaze ovu teoremu koriscenjem najsavremenijih matematickih tehnika.Radom na Fermaovoj poslednjoj teoremi Vajls je takodje uspeo da ispuni i svoj decacki san. Imao je tu retku privilegiju, kako i sam kaze, da kao odrastao covek moze da radi na onome sto je zeleo od detinjstva. Ovo je zaista retka privilegija, a knjiga Fermaova poslednja teorema, autora Sajmona Singa veoma dobro opisuje sta je sve Vajls dozivljavao, na kakve je probleme nailazio, kakav zivot je morao da vodi i cega je sebe morao da lisi da bi stigao do cilja. Uzbudljiva i interesantna, ova knjiga pocinje opisom predavanja koje je Vajls odrzao u Institutu Isak Njutn u Kembridzu, u gradu u kome se rodio i proveo detinjstvo i u kome se prvi put kao desetogodisnjak susreo sa Fermaovom poslednjom teoremom. Na ovom predavanju Vajls je objavio svoj dokaz eminentnoj publici sastavljenoj od najpoznatijih svetskih matematicara, koji su bili zadivljeni i veoma uzbudjeni sto prisustvuju jednom istorijskom dogadjaju. Recenzija ce pokazati da dokaz ima gresku. Bice zatim potrebno jos mnogo napora da se ona popravi.Istorija samog problema, kao i zivot Pjera de Fermaa, njegovog tvorca, prikazani su u ovoj knjizi sa mnogo interesantnih detalja, a tu su i neverovatne price o sudbinama onih koji su pokusavali da ovaj problem rese nakon Fermaa. Ojler, Gaus, Sofi Zermen, Lame, Kosi i mnogi drugi pokusali su da dokzu ovu teoremu, ali su uglavnom uspevali samo da naprave po neki korak napred. Rad mnogih matematicara nadogradjivan je i popravljan, da bi za 350 godina bio nacinjen samo mali napredak u pravcu pronalazenja dokaza. Mali zbog toga sto je ovaj problem iziskivao razresenje pitanja beskonacnosti. Validan matematicki dokaz podrazumeva da se moze pokazati da za sve brojeve n vece od 2, sto znaci do beskonacnosti, Fermaova jednacina nema resenja. Svi koji su radili na Fermaovoj poslednjoj teoremi uspevali su da dokazu da je ona istinita za odredjene vrednosti n, ali cak iako je ovih vrednosti za n bilo veoma mnogo, jos uvek je ostajalo beskonacno mnogo slucajeva za koje je teorema ostajala nedokazana. Ni kompjuteri u novije vreme nisu mogli dati neki veci doprinos resenju ovog problema, jer cak iako bi uspevali da provere ovu teoremu za pojedinacne slucajeve n do najveceg zamislivog broja, uvek bi se mogao naci broj n za jedan veci od tog broja, za koji teorema nije dokazana.Resavanje Fermaove poslednje teoreme je teklo u jednom pravcu, sve dok slucajno ova teorema nije bila povezana sa jednom drugom, takodje nedokazanom pretpostavkom, takozvanom konjekturom Tanijama- Simura. Ova konjektura, koju su postavili dvojica japanskih matematicra Goro Simura i Jutaka Tanijama, spajala je dve potpuno razlicite oblasti matematike, naime, modularne forme i elipticne jednacine, tvrdeci da su te oblasti usko povezane i da se zbog toga nereseni problemi iz jedne oblasti mogu resavati njihovim prebacivanjem u drugu oblast, gde bi se zatim 'napadali' tehnikama i metodama iz te oblasti. Ova konjektura je bila veoma znacajna za matematicare jer su mostovi medju raznim oblastima matematike bili veoma pozeljni i omogucavali su lakse resavanje problema. Na zalost, ovu konjekturu niko nije uspeo decenijama da dokaze, a sva matematika koja se na nju oslanjala bila je kao kula od karata.U jesen 1984. godine, matematicar Gerhard Fraj uspeva da ukaze na vezu izmedju konjekture Tanijama-Simura i Fermaove poslednje teoreme, a Ken Ribet ovu vezu i dokazuje. Posavsi od toga da je Fermaova poslednja teorema neistinita, tj. da je moguce naci resenje Fermaove jednacine, Fraj pokazuje da je ova jednacina zapravo elipticna jednacina. Ona je, medjutim, toliko neprirodna, da nikada ne moze biti modularna. S druge strane, konjektura Tanijama- Simura tvrdi da svaka elipticna jednacina mora biti modularna. Stoga, konjektura Tanijama- Simura mora biti neistinita! Postavivsi zatim svoje argumente 's druge strane', Fraj zakljucuje:1. Ako bi se dokazalo da je konjektura Tanijama- Simura istinita, tada svaka elipticna jednacina mora biti modularna.2. Ako svaka elipticna jednacina mora biti modularna, tada Frajeva elipticna jednacina ne sme postojati.3. Ako Frajeva elipticna jednacina ne postoji, tada ne mogu postojati resenja za Fermaovu jednacinu.4. Stoga je Fermaova poslednja teorema istinita!Od momenta kada je saznao da je ova tvrdnja dokazana, Endru Vajls je ostavio sve svoje obaveze koje je imao kao profesor, povukao se u malu radnu sobu u potkrovlju i u potpunoj izolaciji neprestano radio na dokazivanju konjekture Tanijama- Simura jer je sada dokazati njenu istinitost znacilo dokazati i istinitost Fermaove poslednje teoreme. Morao je najpre usvojiti strategiju savladavanja problema beskonacnosti, zato sto se i konjektrura Tanijama-Simura, kao i Fermaovova teorema, takodje odnosila na beskonacan broj jednacina. Induktivna metoda, koju je naposletku usvojio kao strategiju za dokazaivanje, dozvoljavala je da se ostvari zeljeni domino efekat. Dokazivanjem da je konjektura istinita za prvi slucaj, a zatim i dokazivanjem da, ako je ona istinita za slucaj nekog broja n mora biti istinita i za slucaj n+1 tj. za sledeci slucaj u nizu, pokrece se efekat rusenja domina pri kome svaka sledeca domina u redu pada zbog toga sto je i prethodna pala. Ovaj proces se nikada ne zavrsava, tj. zavrsava se u beskonacnosti. Koristeci dokaz indukcijom, a pri tome koristeci najnovije matematicke tehnike naseg doba, Vajls je bio u mogucnosti da savlada problem. Posle visegodisnjeg napora, kada je kompletan dokaz objavljen, Vajls je matematicare zapravo oslobodio dva velika problema: jednog romanticnog i bez prakticnog znacaja i drugog veoma vaznog za dalji razvoj matematike. Dokaz ovog prvog tj. Fermaove poslednje teoreme mnogo je vise znacio samom Endruu Vjalsu, jer je predstavljao ostvarenje njegove zelje iz detinjstva. Za svoj rad primio je vise nagrada, od kojih je jedna, takozvana Volfskelova nagrada, bila raspisana jos pocetkom dvadesetog veka u Nemackoj.Ono sto bi se na kraju moglo tvrditi, Fermaov 'zaista velicanstveni dokaz' sigurno nije mogao biti isti kao i Vajlsov dokaz na preko 100 stranica guste algebre, baziran na matematickim tehnikama dvadesetog veka. Zato mnogi veruju da je 'Fermaov dokaz' verovatno bio pogresan, da je slavni Francus samo mislio da ima dokaz. Postoje i oni drugi koji, iako je problem najzad resen, i dalje veruju da mogu pronaci i originalan Fermaov dokaz. Za to nije, veruju oni, potrebno nista vise od znanja matematike iz osnovne skole, onoliko koliko je i sam Pjer de Ferma verovatno posedovao. Potrebno je, medjutim, dostici njegov nivo genijalnosti u resavanju problema.Opisujuci Vajlsovu borbu sa problemom, autor Sajmon Sing u knjizi Fermaova poslednja teorema skicira i kratku istoriju matematike i opisuje sudbine njenih najvecih heroja kao sto su Evrist Galoa ili Alan Tjuring. U njoj se takodje moze citati o Raselovom paradoksu ili o neobicnom karakteru Kurta Gedela, kao i o njihovom doprinosu resavanju Fermaovog problema. Sudbine likova ove knjige date su sa mnogo fascinantnih detalja, kroz zanimljive i uzbudljive anegdote kao sto su one o dvoboju u zoru ili o samoubistvu u ponoc. Knjiga sadrzi i pitanja i odgovore na matematicke zadatke i zagonetke kao sto su: problem sa tegovima, primer Diofantove pitalice, pitanja iz teorije igara i drugi. Ilustrovana je portretima i fotografijama koji docaravaju likove ovih priv ca.Sledi primer problema sa tegovima iz knjige:Baseov problem sa tegovimaDa bi se izmerio bilo koji ceo broj kilograma od 1 do 40, vecina ljudi bi rekla da je potrebno sest tegova: 1, 2, 4, 8, 16, 32kg. Na ovaj nacin, sve tezine se mogu lako postici stavaljajuci sledece kombinacije tegova na jedan od tasova:1kg =12kg =23kg =2+14kg=45kg=4+1...40kg =32+8.Medjutim, stavljanjem tegova na oba tasa, tako da tegovi mogu biti i na istom tasu sa objektom koji se meri, Base je uspeo da resi zadatak upotrebom samo cetiri tega: 1, 3, 9, 27kg. Teg koji se postavi na isti tas sa objektom koji se meri, prakticno nosi negativnu vrednost. Trazene tezine se stoga mogu postici na sledeci nacin:1kg=12kg =3-13kg =34kg 3+15kg =9-3-1...40kg=27+9+3+1.Zagonetka o duzini Diofantovog zivotaPostoji jedan detalj iz Diofantovog zivota koji je preziveo u obliku zagonetke, a za koju se kaze da je bila urezana na njegovom nadgrobnom spomeniku:Bog mu je poklonio da bude decak jednu sestinu svog zivota, a dodavsi dvanaesti deo na ovo, On je oblozio njegove obraze maljama; zapalio mu je baklju braka posle sedmog dela, a pet godina posle vencanja On mu je dodelio sina. Ali, avaj! Kasno rodjeno nesrecno dete; kada je dostiglo polovinu ocevog punog zivota, ledena Sudbina ga je uzela. Posto je sebi ublazavao bol pomocu ove nauke o brojevima cetiri godine, svrsio je svoj zivot.Resenje zagonetke: Neka je duzina Diofantovog zivota oznacena sa L. Iz zagonetke vidimo da se ceo njegov zivot sastojao od:1/6 njegovog zivota, tj. L/6 proveo je kao decak L/12 proveo je kao mladic, L/7 zatim proveo je pre braka, posle pet godina rodio mu se sin, L/2 je bila duzina sinovljevog zivota, 4 godine proveo je u bolu, pre nego sto je umro.Duzina Diofantovog zivota predstavlja sumu gornjih elemenata: L=L/6+L/12+L/7+5+L/2+4. Jednacinu mozemo svesti na sledecu: L=(25/28)L+9, (3/28)L=9, L=(28/3)9=84. Dakle, Diofant je ziveo 84 godine.Problem defektne sahovske tableMatematicki dokaz je daleko mocniji i stroziji od koncepta dokaza koji mi obicno koristimo u svakodnevnom jeziku ili cak od koncepta dokaza po shvatanju fizicara ili hemicara. Razlika izmedju naucnog i matematickog dokaza je i suptilna i duboka i od izuzetne vaznosti je za razumevanje rada svakog matematicara od Pitagore naovamo.Nauka funkcionise po principu pravnog sistema. Za teoriju se pretpostavlja da je istinita ako postoje pokazatelji koji je dokazuju 'bez svake razumne sumnje'. Matematika se ne oslanja na rezultate nepouzdanih eksperimenata nego je izgradjena na cvrstoj logici. Ovo je demonstrirano problemom 'defektne sahovske table'.Imamo sahovsku tablu sa uklonjena dva polja u suprotnim uglovima, tako da su preostala samo 62 kvadrata. Sada uzmemo 31 dominu takvog oblika da svaka domina prekriva tacno dva kvadrata. Pitanje glasi: da li je moguce poreati 31 dominu tako da one pokriju sva preostala polja (62) na sahovskoj tabli?Postoje dva prilaza problemu:(1) Naucni prilaz: Naucnici bi pokusali da rese problem pomocu eksperimenta i posto bi probali nekoliko desetina mogucih kombinacija, otkrili bi da ni jedna ne odgovara. Na kraju, naucnici bi verovali da postoji dovoljno dokaza da bi se moglo reci da se tabla ne moze prekriti. Medjutim, oni nikada ne mogu biti sigurni da je ovo zaista tako zato sto moze postojati neka kombinacija koja nije testirana a koja resava problem. Postoje milioni razlicitih kombinacija i moguce je samo istraziti mali deo njih. Zakljucak da je trazeni zadatak nemoguce obaviti baziran je na eksperimentu, ali naucnik ce morati da zivi sa cinjenicom da njegova teorija jednog dana moze biti opovrgnuta.(2) Matematicki prilaz: Matematicar pokusava da odgovori na pitanje razvijajuci logicko razmisljanje koje ce izroditi zakljucak koji je bez sumnje tacan i koji ce ostati neopovrgnut zauvek. Jedno takvo razmisljanje je sledece:1. Oba ugaona polja uklonjena sa sahovske table su bele boje. Stoga sada imamo 32 crna polja i samo 30 belih.2. Svaka domina prekriva dva susedna polja, a susedna polja su uvek razlicitih boja, tj. jedno crno i jedno belo.3. Zato, bez obzira na to kako su rasporedjene, prvih 30 domina poredjanih na tablu mora prekriti 30 belih kvadrata i 30 crnih kvadrata.4. Posledica toga je da ce vas ovo uvek ostavljati sa jednom dominom i nepopunjena dva crna polja.5. Ali, setimo se, sve domine prekrivaju dva susedna kvadratna polja, a susedna polja su suprotna po boji. Posto su dva preostala polja iste boje ona ne mogu biti prekrivena jednom preostalom dominom. Zakljucujemo da je prekrivanje table nemoguce!Iz ovog dokaza se vidi da bilo koja od mogucih kombinacija domina nece uspeti da prekrije defektnu sahovsku tablu.Autor knjige Fermaova poslednja teorema, Sajmon Sing, studirao je fiziku na Imperijal koledzu u Londonu kao i na Univerzitetu u Kembridzu. Radio je u BBC-ju za emisiju 'Svet sutrasnjice', a 1996. godine bio je koproducent i reziser emisije 'Horizonti', nagradjenog dokumentarnog programa o Fermaovoj poslednjoj teoremi. Knjiga Fermaova poslednja teorema je bila bestseler u Britaniji. Prikaži više

FRANČESKO PETRARKA IZ KANCONIJERA Meki povez Džepni format Франческо Петрарка (итал. Francesco Petrarca; Арецо, 20. јули 1304 — Арква Петрарка, 18/19. јули 1374) био је италијански песник на народном и латинском језику, хуманиста, аутор Канцонијера. Биографија Франческо Петрарка рођен је у Арецу у Тоскани. Син је Пјетра ди Паренце, бележника у Фиренци који је себе прозвао Петрако (Петрарка је касније узео хуманистички облик овог имена), и мајке Елете Каниђани. Детињство је провео у Инчизи, Авињону и Пизи. Студирао је право на универзитету у Монпељеу и у Болоњи. У Авињону је касније радио као дворски саветник, а на папском двору успео је да се истакне нарочито својом речитошћу, одличним познавањем класичне културе и својим првим песмама на тосканском народном језику. За његов боравак на двору везује се и сусрет са Лауром (како тврди сам Петрарка, срели су се 6. априла 1327). Године 1330. постао је каноник што га је обавезивало на целибат, али није морао да се зареди, али то га није спречило да има двоје деце. Путовао је, учествовао у јавном животу, а уз то се бавио и књижевношћу. Био је изасланик папе и многих важних људи свога доба, а бавио се и дипломатијом. Био је и културно-политички посредник између два најважнија политичка центра тога доба у Италији, између Венеције и Милана. Осмог априла године 1341. крунисан је ловоровим венцем на Капитолу у Риму. Био је poeta laureatus пре него што је написао многа дела по којима је касније постао познат. Веома тешке године за Петрарку биле су четрдесете године када су преминули неки за њега веома важни људи, међу њима и Лаура (1348). Умро је у Аркви 1374. године. Лаура и поезија Дана 6. априла 1327. након што је Петрарка одустао од свештеничког позива, призор жене зване `Лаура` у цркви Sainte-Claire d`Avignon у њему је пробудио трајну страст, слављену у Rerum vulgarium fragmenta („Фрагменти пучких питања“). Лаура је можда Лаура де Новес, супруга грофа Хуга де Садеа. У Петраркином делу о Лаури има мало података, осим што је она љупка за поглед, плаве косе, скромног, достојанственог става. Лаура и Петрарка имали су мало или нимало личног контакта. Према његовом `Secretum`, она га је одбила јер је већ била удата. Своја осећања је усмерио у љубавне песме које су биле узбудљиве, а не убедљиве, и написао је прозу која је показала презир према мушкарцима који траже жене. По њеној смрти 1348. године, песник је установио да је његова туга подједнако тешка колико и његов некадашњи очај. Касније је у свом „Писму потомству“ Петрарка написао: „У својим млађим данима непрестано сам се борио са великом, али чистом љубавном везом - мојом једином, и борио бих се с тим да дуже није постојала прерана смрт, горка, али спасоносна за мене, угасио је расхлађујући пламен. Свакако бих волео да кажем да сам увек био потпуно ослобођен жеља тела, али лагао бих кад бих то учинио.`[1] У опису Лауре постоји психолошки реализам, мада Петрарка увелико црпи конвенционализоване описе љубави и љубавника из трубадурских песама и друге литературе о дворској љубави. Њено присуство му изазива неизрециву радост, али његова неузвраћена љубав ствара неиздрживе жеље, унутрашње сукобе између жарког љубавника и мистичног хришћанина, чинећи их немогућим за помирити. Петраркина потрага за љубављу доводи до безнађа и непомирљиве тескобе, као што то изражава у низу парадокса Рима 134 „ `Pace non trovo, et non ò da far guerra;/e temo, et spero; et ardo, et son un ghiaccio` односно `Не налазим мира, а ипак не ратујем: / и страх, и нада: и ватра, а ја сам лед`.[2] Петрарка као хуманиста Петрарка је показивао велику љубав према античким писцима, као и према латинском језику. Писање је оно што га повезује са писцима славне антике, са којима стално треба водити разговор. Петрарка се залаже и за подражавање античких узора, и то за подражавање у облику, језику и стилу. Међутим, сматра да не би требало да се подражава стил само једног писца, већ треба уочити квалитете више њих и те квалитете подражавати. Био је велики противник схоластике и аристотелизма, страна су му сва дубоко научно утемељена истраживања и схватања света, прорачуни и гломазни филозофски системи. Велику пажњу поклања филозофији морала и испитивању човекових унутрашњих садржаја. Његови највећи узори и аутори који су на њега највише утицали јесу Цицерон, Сенека, Августин и посредно Платон (али нема утицаја Платона који се тиче љубави, већ само дијалога). Петрарка покушава да покаже да постоји континуитет између античке и хришћанске мисли. Његова филозофија може се назвати хришћанским хуманизмом. Стваралаштво Проблем језика Највећи део Петраркиног рада написан је на латинском. Он своја дела на латинском описује као узвишенија, док о делима на народном језику говори као о небитним ситницама. Језик Петраркине прозе искључиво је латински. Он је, међутим, до краја живота радио на исправљању и сређивању своје збирке Рима показујући велику бригу и за дела на народном језику. Главни поступак Петраркиног писања налази се у такозваном поновном писању, тј. сталном ишчитавању и преправљању већ написаних текстова. У својим делима на латинском језику, он тај језик жели да доведе до савршенства. Веровао је да ће му вечиту славу донети дела написана на латинском, али догодило се савим супротно, славу су му сачувале песме написане на народном језику. Писма Писма која је Петрарка размењивао са својим пријатељима, нису обични и на брзину написани текстови. Писма су сакупљена и после више детаљних ревизија сврстана у збирке писама од којих су најпознатије Пријатељска писма и Старачка писма. У већини писама желео је да искаже своја схватања о поезији и о животу уопште. Многа су састављена са намером да искаже неке своје идеје. За ове збирке карактеристична је велика разноврсност тема, од чега су најзаступљенија филолошка и књижевна питања, а има и филозофских и теолошких размишљања. Осећа се велики утицај Цицеронових писама,[3] као и Сенекиних `Epistolae morales`. Дела на латинском језику Од дела на латинском, написао је поему Африка захваљујући којој је добио ловоров венац. У делу је опеван Други пунски рат, а осећа се тежња ка повезивању славне римске прошлости и Италије. У делу Пастирски спев који је збирка од дванаест еклога, осећа се јак утицај Вергилијевих Буколика. На латинском језику написао је и Писма у стиху, као и седам псалама Покајнички псалми. Петраркино дело О славним људима састоји се од биографија тридесет и шест античких ликова, а никада није добило своју коначну верзију. Саставио је и четири књиге историјских анегдота под називом Књиге о спомена вредним стварима, а написао га је сакупљајући примерке из античких времена. Написао је и Сиријски итинерер који представља неку врсту археолошко-географског водича.`Најпознатија моралистичка расправа јесте О самотном животу.` Дело јесте похвала усамљености, односно таквом животу у коме се човек налази у самоћи природе, пише и дописује се са одабраним пријатељима и проживљава хришћанске вредности, а сав интелектуални напор усмерен је ка испитивању себе. Представља хваљење vita contemplativa насупрот vita activa који подразумева учествовање у друштвеним догађајима. Петрарка је увек настојао да усагласи ове две крајности, као и да истакне вредност активног живота који је у средњем веку био мало цењен. Написао је дело О побожној доколици, као и расправу О помоћима у доброј и злој срећи, а написао је и бројне полемике. Моја тајна Дело Моја тајна веома је значајно за разумевање Петраркине интиме. Дело је осмишљено као разговор песников са Августином и то у присуству истине, а организовано је у три књиге. Петрарка овде говори о својим унутрашњим противречностима, а дело представља унутрашњу анализу песникове душе. Августин, међутим, не представља неку особу која се налази ван песникове личности, он је одраз једног дела песникове душе, оног дела који му говори како треба исправно поступати, док је сам песник оличење стварног Петраркиног понашања. У делу не долазе у сукоб две личности, већ две крајности једне личности, односно пишчевог ја. Песник на крају обећава да ће покушати да што боље спозна самог себе сакупљајући разбацане крхотине своје душе. Канцонијер Канцонијер Франческа Петрарке представља једну од најпознатијих и најутицајнијих збирки песама у светској књижевности. Представља песничку жижу из које су расејане песничке одлике ренесансе. Извршило је утицај на читаву епоху и на генерације песника након Петрарке, на тзв. петраркисте. Збирка је позната и под називима Риме или Расуте риме. У збирци се налази 366 песама које су нумерисане и немају наслов (317 сонета, 29 канцона, 9 сестина, 7 балада, 4 мадригала). Канцонијер је инспирисан Петраркином платонском љубављу према Лаури, а садржина, са неколицином изузетака, прати ову љубавну историју. Неки ово дело сматрају лирским романом увиђајући да у Канцонијеру постоје интервали у које се песме могу разделити, док су други склони да у њему виде скуп фрагмената песникових осећања, од чега није желео да направи једну велику љубавну песму. Свака песма је самостална и схватљива по себи, нема велике разноликости сижеа, описана је гомила малих згода које нису међусобно повезане, али основа ипак остаје иста. Нема нити правог историјског следа. Збирка се може поделити на две целине, прву целину чине песме које говоре о тренуцима пре Лаурине смрти, док друга исказује Петраркина осећања и размишљања проузрокована Лаурином смрћу. Канцонијер почиње обраћањем читаоцима којима износи историју своје љубави од тренутка када је први пут угледао Лауру и кад га је Амор погодио љубавном стрелом. Однос према Амору код Петрарке је амбивалентан. Свестан је да му љубав доноси усхићење, али некад и бол, и тада га мрзи. Такође, Амор за Петрарку представља персонификовану љубав, део је песника, који дели своје сопство не би ли имао саговорника. Разна осећања и ситуације смењују се у Канцонијеру једна за другом, а некад су поједина осећања ограничена само на један сонет. Лаура у Канцонијеру није приказана као права жена, већ је нереална. Многи су сматрали да она заправо није ни постојала. Петрарка је пре свега опевао Лаурину лепоту, као и детаље те лепоте од којих су касније петраркисти саставили идеалан лик жене. Она је лепша од свих, она је божанска. Али, она у себи има и нечег конвенцијалног, Петрарка је замишља онако како би сви замишљали идеалну жену, њена лепота приказана је према унапред замишљеном обрасцу. Осим што је лепа, она је и добра, у њој се остварује антички идеал калокагатије. За Петрарку она узрок свег савршенства, пут до Бога, од ње долази сва врлина и светлост. У неким тренуцима говори о њој као о својој пропасти. Петрарка је приказује у противречностима, некада је понизна, некада горда, она је за њега слатка непријатељица. Лаура за Петрарку представља сталну жељу коју он не може задовољити, али је она истовремено и разлог живота. Што се више иде према крају Канцонијера, то се више сећања на Лауру преплићу са признавањем Бога, да би се Канцонијер завршио молитвом Богородици да га Бог прими у вечни мир. Петрарка је на народном језику написао и дело Тријумфи, које је имало знатно јаснију спољашњу структуру од Канцонијера. Данте и Петрарка Петрарка је веома далеко од Дантеа и његове Божанствене Комедије. Упркос метафизичкој теми, Комедија је дубоко укорењена у културни и друштвени миље прелазног века у Фиренци: Дантеов успон на власт (1300) и прогонство (1302); његове политичке страсти позивају на `насилну` употребу језика, где користи све регистре, од ниских и тривијалних до узвишених и филозофских. Петрарка је признао Бокачу да никада није прочитао Комедију. Дантеов се језик развија временом, од дворске љубави његових раних стилновистичких Rime and Vita nuova до Convivio and Divina Commedia, где је његова муза Беатриче богиња филозофије.[4] Супротно томе, Петраркин начин размишљања и стила релативно су једнолични током његовог живота - много је времена провео ревидирајући кантонијерске песме и сонете уместо да прелази на нове теме или поезију. Овде сама поезија пружа утеху за личну тугу, много мање за филозофију или политику (као код Дантеа), јер се Петрарка бори унутар себе (сензуалност насупрот мистицизму, профано насупрот хришћанској литератури), а не против било чега изван себе. Снажна морална и политичка уверења која су инспирисала Дантеа припадају средњем веку и либертаријанском духу комуне; Петраркине моралне дилеме, његово одбијање да заузме став у политици, његов опчињавајући живот упућују на други смер или време. [5] Филозофија Петрарку традиционално зову оцем хуманизма, а многи га сматрају и „оцем ренесансе“. Петрарка је уместо тога тврдио да је Бог људима дао свој огромни интелектуални и креативни потенцијал како би га у највећој мери искористили.[6]Инспирисао је хуманистичку филозофију која је довела до интелектуалног процвата ренесансе. Веровао је у огромну моралну и практичну вредност проучавања древне историје и књижевности - односно проучавања људске мисли и деловања. Петрарка је био побожни католик и није видео сукоб између остварења човековог потенцијала и вере. Као врло интроспективан човек, он је снажно обликовао урођени хуманистички покрет, јер су многе унутрашње сукобе и ставове изражене у његовим списима запленили ренесансни филозофи хуманисти и непрестано расправљали о томе наредних 200 година. На пример, Петрарка се борио са правилним односом између активног и контемплативног живота и уклонио је наглашавање важности самоће и учења. У јасном неслагању са Дантеом, 1346. године Петрарка је у својој De vita solitaria тврдио да је папа Селастин Пети одбио папинство 1294. године и да је то врстан пример самотарског живота.[7] Касније се политичар и мислилац Леонардо Бруни (1370–1444) заложио за активни живот, односно „грађански хуманизам“. Као резултат тога, одређени број политичких, војних и верских вођа током ренесансе био је прикучен идејом да њихово тражење личног испуњења треба бити утемељено на класичном примеру и филозофском размишљању.[8] Наслеђе Петраркин утицај видљив је у радовима Серафина Киминелеја из Аквилеје (1466–1500) и у делима Марина Држића (1508–1567) из Дубровника.[9] Композитор романтизма Франц Лист поставио је три Петраркина сонета (47, 104 и 123) за музику за глас, Tre sonetti del Petrarca, коју ће касније превести за соло клавир да би га уврстио у Années de Pèlerinage. Лист је поставио и песму Виктора Ига, `O quand je dors` у којој су Петрарка и Лаура позвани као епитет еротске љубави. У новембру 2003. објављено је да ће патолошки анатомисти ексхумирати Петраркино тело из његовог ковчега у Arquà Petrarca, како би проверили извештаје из 19. века да био висок 1,83 метра, што би било високо за његов период . Тим са Универзитета у Падови такође се надао да ће реконструисати његов кранијум како би створили компјутеризовану слику његових карактеристика која би се поклапала са његовим 700. рођенданом. Гробницу је отворио претходно 1873. године професор Ђовани Канестрини, такође са Универзитета Падова. Када је гробница отворена, лобања је откривена у фрагментима и ДНК тестом је откривено да лобања није Петраркина.[10] Истраживачи су додуше прилично сигурни да је тело у гробници Петраркино, због чињенице да скелет носи доказе о повредама које је Петрарка споменуо у својим списима, укључујући ударац магарца када је имао 42 године.[11] 12/25

Капитално дело владике Николаја писано у виду писама, одговара на многа духовна питања која нас све муче: шта је духовни живот, шта је најважније за спасење душе, зашто православље нема свог папу..., о пролазности, о молитви, о циљу живота… Многе људе, вероватно све, муче многа духовна питања. А најчешће им се чини да на њих одговора нема. То је заблуда; Владика Николај Велимировиц у виду писама одговара на сва та питања. САДРЖАЈ Писмо 1. Раднику који пита: Шта је то духовни живот Писмо 2. Човеку који каже да верује у Бога али му се не моли Писмо 3. Једној образованој жени, којој се подсмевају што ходи у Цркву Писмо 4. Богослову који се жали на неверовање неких људи Писмо 5. Мајци која није могла да нађе гроб погинулог сина Писмо 6. Пострадалом трговцу кога су сви напустили Писмо 7. Девојци која не може да се реши ни за брак ни за манастир Писмо 8. Попу Карану: О светској кризи Писмо 9. Ковачу Кости о значењу Христових речи: Нисам дошао да донесем мир него мач Писмо 10. Младоме учитељу који пита: Има ли данас правих хришћана Писмо 11. Здравку Т., тежаку, који пита: Шта означавају речи Христове: Ја сам дошао да бацим огањ на земљу Писмо 12. Једној госпођи о томе: Како се мртви свете Писмо 13. Чиновнику који мисли да народ светкује сувише много празника. Писмо 14. Хаџи Јовану који пита: Шта је најважније за спасење душе Писмо 15. Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно Писмо 16. Једноме младићу који страда и овако и онако Писмо 17. Једној жени коју мори тешка жалост Писмо 18. Господину П. Ј. који пита: Зашто се пали кандило пред иконом Писмо 19. Сину који је пао под родитељску клетву Писмо 20. Студенту који пита: Ко су то нишчи духом Писмо 21. Удовици која тугује и брине Писмо 22. Пензионеру С. П. који на свој начин тумачи кинеско-јапански рат. Писмо 23. Раднику Јовици Н. који прича о свом обећању вери Божијој Писмо 24. Једној побожној породици која пита: Како је Христос васкрсао Писмо 25. Једном руском ветерану који плаче над распетом домовином својом Писмо 26. Скромном чиновнику Т. који се жали на охолог пријатеља Писмо 27. Пријатељима у једној болници о томе ко мени сведочи да је Христос васкрсао Писмо 28. Једном православном сестринству: О седам речи Христових са крста Писмо 29. Школованој девојци: о пет рана Исусових Писмо 30. Из Јерусалима на Велики Петак Писмо 31. Из Јерусалима на Велику Суботу Писмо 32. О Васкршњој служби у Јерусалиму Писмо 33. Професору М. М. који не слави крсну славу због жалости Писмо 34. Капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу Писмо 35. Тежаку Станоју И. који се жали да га напада дух страха Писмо 36. Теологу Б. Р. који пита: Како разумете речи: Ја сам у Оцу и Отац у Мени Писмо 37. Сестри која тугује због покварености брата Писмо 38. Двојици другова који се препиру око тога, да ли треба причешћивати болеснике Писмо 39. Судији С. В. који пита како да се одужи своме добротвору Писмо 40. Монаху Авакуму: О мисленим гресима Писмо 41. Писару Веселину Г. који се чуди зашто Свети Сава није писао књиге Писмо 42. Једном ревносном читаоцу Светог Писма који пита: Зашто се Дух Свети јавио у виду огња Писмо 43. Црквењаку Драгићу М. који се понекад осети сасвим другим човеком Писмо 44. Мисионару Петру С. који пита: Шта је то хула на Духа Светога Писмо 45. Машиновођи Стамену И. који се жали на досаду свога посла Писмо 46. Господину Скоту, американском унитаријанцу, који се буни против Свете Тројице Писмо 47. Једноме брату из Сарајева који пита нешто о Побусаном понедеонику Писмо 48. Једном ученом православцу који пита: Зашто Православље нема свога папу Писмо 49. Новинару И. Т. који пита: О спаљивању мртваца Писмо 50. Кафеџији С. Б. који је имао да бира између самоубиства и просјаштва Писмо 51. Занатлији Сими М. кога мучи слутња као да је овај живот Суд Божији Писмо 52. Опет ратнику Јовици: Потврда његовог доживљаја Писмо 53. Девојци Марији Ж. која тражи значење јеванђелске приче о десет девојака Писмо 54. Браћи Радосаву и Милосаву који питају о камењу што виче Писмо 55. Школованом човеку који је дошао до уверења да "има нешто" Писмо 56. Књигопродавцу Светолику М.: О најновијим јеретицима Писмо 57. Деловођи Браниславу Н. који пита: Је ли добра изненадна смрт Писмо 58. Монахињи Варвари у Јерусалим: О три хаљине Исусове Писмо 59. Американцу Џону Девису кога страши множење рода људског Писмо 60. Свештенику Петру Ђ. који се љути што не зна зашто народ светкује Петак Писмо 61. Пиљару Мелентију Џ. који пита шта значи: Вјечнаја памјат. Писмо 62. О монаху светогорцу: О заштитници Свете Горе Писмо 63. Једној Српкињи која пита: Зашто Руси толико славе Богородицу Писмо 64. Сликару Павлу И. који пита: По чему се познаје православна икона Свете Богородице Писмо 65. Једној учитељици: О јављању Мајке Божије Писмо 66. Чиновнику Јовану Ј.: О три највеће ствари у животу Писмо 67. Једној пензионерки која се жали на моду у ношњи Писмо 68. Братству "Светог Илије": О једном сејачу кукоља Писмо 69. Кашикару Маринку који пита: Да ли је Господ укорео своју Мајку Писмо 70. Неправославном свештенику који пита: Зашто Бог кажњава православну Русију Писмо 71. Једном скромном човеку који се каје због неких својих речи Писмо 72. Једној образованој жени која се жали што није одликована за доброчинство Писмо 73. Осамљеној и болесној жени: О самоубиству Писмо 74. Политичару Н. Н. који пита о политичком моралу Писмо 75. Богомољцу коме се сви укућани ругају Писмо 76. Човеку који се жали да не верује у Бога Писмо 77. Човеку који је дошао до високог звања али не и до среће Писмо 78. Економу Спаси С. који пита: Зашто неправедници напредују Писмо 79. Једном православцу у Америци кога је збунио неки књижевник Писмо 80. Болесници Станији Ђ. која пита: Шта је то завет Писмо 81. Једном Рентијеру који пише како је осигурао себе и своје Писмо 82. Служитељу Глигору И. који пита: О значењу јарма и бремена Писмо 83. Једном јуначном Херцеговцу који каже да без вере нема јунаштва Писмо 84. Једном младићу који се забринуо за свога сујетног пријатеља Писмо 85. Човеку коме враћају зло за добро Писмо 86. Занатлији Паји Ћ.: О исповести Писмо 87. Студенту И. К. који пита: О књизи Проповедника Писмо 88. Бугарском свештенику Ивану Џ. који очајава због безбожника Писмо 89. Једној сиротици која пита: Зашто се у Јеванђељу не говори о срећи Писмо 90. Енглеском бојару Чарлсу Б. који пита: Шта означава радост Гандиа Индијца Писмо 91. Братству "Рождества Христова" о томе зашто се поздрављамо са: Христос се роди Писмо 92. Једном малом бати који жели једну Божићну причу Писмо 93. Учитељу Николи С. о томе: Зашто се Христос морао родити а не просто јавити Писмо 94. Једном будућем поклонику: О Витлејемској пећини Писмо 95. Једној усамљеници: О Јованкином Божићу Писмо 96. Мисионару Данилу М.: О словима на венцу Христовом Писмо 97. Војнику ђачке чете Светиславу К. који пита: Како је то Бог унутра у човеку Писмо 98. Раднику Митру Ф. о томе зашто се Спаситељ родио у пећини Писмо 99. Једном немачком теологу: О Цркви православној и светскоме миру Писмо 100. Шумару Манојлу: О крилима светог Јована Писмо 101. Господину К. К. о томе да ли се може гатати с крстом Писмо 102. Учитељици В. Ш. о томе: Ко нам сведочи да постоји Бог Писмо 103. Удовици која пита: Да ли да иде у манастир Писмо 104. Тежаку Остоји Р. који пита: Да ли има благословених и неблагословених људи Писмо 105. Једној мајци: О краљицама лепоте Писмо 106. Једном шегрту који тражи савета за духовни живот Писмо 107. Фабричној радници Станки К. која пита шта означавају речи: Тебје Господи Писмо 108. Шећерџији Ставри И. о томе: Треба ли се страшити смрти Писмо 109. Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље Писмо 110. Монахињи која пита о квасу и три копања брашна (Мт. 13, 33) Писмо 111. Оцу који се жали на неблагодарног сина Писмо 112. Столару Илији С: О речима Христовим из Мк. 9, 1. Писмо 113. Једном књижевнику о томе: Шта да урадимо у овој години за мир у свету Писмо 114. Осуђенику П. Ј. који се жали на неправду људску Писмо 115. Братству "Светога Јована": О апокалиптичним појавама у наше време Писмо 116. Рентијеру Момчилу Н. који пита: Шта је било пре Христа Писмо 117. Хаџији Младену С: О реду заповести у закону Писмо 118. Трговцу Станимиру И. који пита: Да ли је уторник несрећан дан Писмо 119. Једном осуђенику који пита: О кривој клетви Писмо 120. Једном богослову: О значењу речи Еф. 5, 16 Писмо 121. Поштару Илији К.: О доказу бића Божијега Писмо 122. Оцу који је свуда тражио лека сину Писмо 123. Правнику Ђорђу М.: О другој заповести Писмо 124. Једном домаћину који се жали на "гладан хлеб" Писмо 125. Трговцу С. Т. кога "Бог не слуша" Писмо 126. Једном господину који се жали на неразумну жену Писмо 127. Пензионеру П. Н.: О једној визији Писмо 128. Брату Здравку Т. који пита: О вазнесењу Господа Писмо 129. Искушенику Гаврилу Ј.: Зашто је Христос отишао Писмо 130. Чика Пери богомољцу: О жалости ради Христа Писмо 131. Ђакону П. Н.: О сујеверју безбожника Писмо 132. Родитељу који пита: Има ли духова Писмо 133. Старици: О васкрсењу тела Писмо 134. Професору Милану И. који пита: О 1 Кор. 3, 18 Писмо 135. Чиновнику монопола С. П.: Прича о усиновљенику Писмо 136. Једном частољубцу: О Клеветницима Писмо 137. Газди Н. Н.: О прекршеном завету Писмо 138. Једном бакалину: О правој мери Писмо 139. Једном унијату: О промени вере Писмо 140. Лимару Стојимиру П.: О литијама Писмо 141. Једном родитељу: О злокобном миразу Писмо 142. Тежаку Николи Ћ.: О унутарњој милости Писмо 143. Једном болесном војсковођи: О вечној награди Писмо 144. Судији Петру П.: О молби одбаченој Писмо 145. Бојаџији Љубисаву И.: О Божјем дану Писмо 146. Студенту који пита: О утицају онога света на овај Писмо 147. Гвожђару Радосаву И.: О Јуди издајнику Писмо 148. О спасењу свих грешника Писмо 149. Једном тутору: О свештенству Писмо 150. Сиротој жени: О успешној молитви Писмо 151. Носачу Бранимиру И.: О Гал. 3, 27 Писмо 152. Руском васпитанику К. Т.: О Руској трагедији Писмо 153. Једном свештенику: О спољашњим "ситницама" Писмо 154. Једном наставнику: О Веронауци Писмо 155. О монаху Симеону: О дану и ноћи (Лк. 17) Писмо 156. Господину Јоксиму П.: О Злом слуги Писмо 157. Тежаку Предрагу А.: О Три страха демонска Писмо 158. О осамљеној госпођи Писмо 159. Штампару Ј. К.: О Целивању свештеника Писмо 160. Љубитељу Светог Писма: О мирису и мирису (2 Кор. 2, 14-16) Писмо 161. Монаху Сави: О нападима на монаштво Писмо 162. Почетнику у вери: О Повратку к вери Писмо 163. Професору Владимиру В.: На речима Мк. 4, 12 Писмо 164. Једној жени: О полуделим Писмо 165. Председнику Војину В.: О Трупу и орловима Писмо 166. Бравару Јоси Т.: О животу грешника Писмо 167. Једном Славенофилу: О глади у "Рају" Писмо 168. Свештенику Драгутину Д.: О два сведока Божија Писмо 169. На једно безимено писмо о томе: Шта је Христос чудно учинио Писмо 170. Уметнику С. 3.: О простом народу Писмо 171. Начелнику Петру И.: О вери у природу Писмо 172. Лекару Т.: О путовима промисла Писмо 173. Једном занатлији: О правом господству Писмо 174. Јови К. Американцу о томе: Коме треба веровати Писмо 175. Господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 176. Опет господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 177. Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом Писмо 178. Безименом дописнику: О главној разорној догми Писмо 179. Адвокату Сими М.: О Каиновом страху Писмо 180. Једној побожној души: О најважнијем вежбању Писмо 181. Возару Јоци К.: О лудој заклетви Писмо 182. Непознатом човеку: О помоћи Божијој Писмо 183. Господину Милији Џ.: О недовољној вери Писмо 184. Фабриканту четака С. С.: О празнини душе Писмо 185. Господину Томи О.: Има ли судбине Писмо 186. Једном новом утописти: О страним посетиоцима Писмо 187. Шваљи Ђ.: О победи зла Писмо 188. Братству "Св. Стевана": О благом дану Писмо 189. Братству "Св. Јована": О миру Божијем Писмо 190. Човеку удаљеном од народа: О Обичајима Писмо 191. Братству "Св. Илије": Исаија ликуј! Писмо 192. Старинару Аџему С.: О гладноме Христу Писмо 193. Младом наследнику: О последњој жељи Писмо 194. Богослову К. И.: О противницима вере Писмо 195. Безименом дописнику: О Пресветој Деви Писмо 196. Једном револуционару: О сажаљењу Писмо 197. Русу у изгнанству: О једином непостидном Писмо 198. Професору В. В.: О свецима на коцки Писмо 199. Разним лицима: О разним предметима Писмо 200. Једној мајци: О вечном животу Писмо 201. Брату Живану А.: О добром капетану Писмо 202. Железничару Миливоју М.: О речи у Откривењу 1, 6 Писмо 203. Књижевнику С. К.: О домаћину Писмо 204. Ратару Филипу М.: О трсци и лану Писмо 205. Новообраћеном у веру: О плодовима вере Писмо 206. Бугарском професору Христи Ј.: О миру и братољубљу Писмо 207. Љубитељу истине: О злим духовима Писмо 208. Винару С.: О брату "небрату" Писмо 209. Брату Ј. С.: О плачу Христовом Писмо 210. Ученику учитељске школе Н. П.: О новом Човеку Писмо 211. Једном ревнитељу вере: О најсиромашнијем Писмо 212. Председнику Х. З. Ђорђу П. о речима: Господе помилуј! Писмо 213. Раднику Мати С.: О братству људи Писмо 214. Братству "Светих апостола": О промени светаца Писмо 215. Тежаку Манојлу Ј.: Ко има даће му се Писмо 216. Господину Стевану И.: Мера за меру Писмо 217. Имућној госпођи: О незапосленом раднику Писмо 218. Начелнику К. П.: О познању Христа Писмо 219. Продавцу новина Јовану: О мукама живота Писмо 220. Свештенику Авраму Ј.: О примању и непримању Христа Писмо 221. Хришћанину П. Т. у Лозници: О секташкој милостињи Писмо 222. Кожарском трговцу М. С.: И слуга је човек Писмо 223. Вођи једне групе: О молитви за гонитеље Писмо 224. Изгнаницима из Раја: О васкрсу мртвих Писмо 225. Једном усамљенику: О немиру душевном Писмо 226. Братству у Даљу: О онима што отпадају. Писмо 227. Књижевнику Васи Д.: Како се мотика руга ковачу Писмо 228. Госпођи Раносави 3.: О култури и човеку Писмо 229. Једном Мачванину који пита нешто што је ван питања Писмо 230. Читачу без разумевања: О небеској милости Писмо 231. Једном оштром партизану: О хришћанском општежићу Писмо 232. Ревизору Марку Н.: О васпитању старих и младих Писмо 233. Тежаку Светолику Ђ.: О потреби једнога духа Писмо 234. Истраживачу истине: О Духу Светоме Писмо 235. Монаху Варахилу: О старцу Михаилу Писмо 236. Младом свештенику о највећем друштву Писмо 237. Хаџи А. Васићу: О испуњеном предсказању Писмо 238. Професору Јовану П.: Молитва за умножавање љубави и искорењење мржње Писмо 239. Човеку који не види себе: О страстима Писмо 240. Брату Чеди М.: О херцеговачким соколима Писмо 241. Човеку са три ордена: О милости према немуштим Писмо 242. Тежаку Браниславу СТ.: О Христу у Павлу Писмо 243. Једном из себичних: О срећи опасној Писмо 244. Свештенику Станку С.: О зидању и рушењу Писмо 245. Песнику С. С.: Како људи умиру Писмо 246. Хаџи Саватију Н.: О новим и старим ревнитељима Писмо 247. Кујунџији А. П. у Призрену: О боловању пред смрт Писмо 248. Једном Подрињцу: О сијању праведника Писмо 249. Преписачу Наркису П.: О исправљању грешника Писмо 250. Проти Душану Т.: О Трећој Раваници Писмо 251. Господину Павлу А.: О стражењу над благом Писмо 252. Старцу Јоксиму Б.: О истини и дисциплини Писмо 253. Једној сили сарајевској: О "гресима" народне вере Писмо 254. Писмоноши из Загреба: О тајној молитви Писмо 255. Доброј супрузи: О мужу секташу Писмо 256. Учитељу Славку М.: О највећем преокрету Писмо 257. Једном Светогорцу: О општежићу Писмо 258. Тежаку Миловану М.: О јефтиној књизи Писмо 259. Старом професору: О Пилатовом царству Писмо 260. Једном читаоцу: О води живој (Јн. 4.) Писмо 261. Господину Радоју И.: О суштини ствари Писмо 262. Једној жалосној матери: О опакој деци Писмо 263. Пчелару М. А.: О поуци од пчела Писмо 264. Судији М. Д.: О ретком проналаску Писмо 265. Православном Словенцу у Цељу: О светој Цркви у Русији Писмо 266. Братству "Светог Петра": О Крштавању Писмо 267. Председнику Павлу Н.: О материјалистима Писмо 268. Кафеџији Ј. у Мостару Писмо 269. Једном пензионеру у Нишу: О многим храмовима Писмо 270. Једном простом човеку: О исповедању вере Писмо 271. Гимназисту П. у Зајечару: О виђењу Христа Писмо 272. Трговцу стоке: О задржавању Писмо 273. Увређеном суседу: О речима из Мт. 5, 4 Писмо 274. Трговцу К. К. у Паланци: О плодовима поста Писмо 275. Братству "Св. Петке:" О извору са две воде Писмо 276. Невенчаном мужу: О двострукој неправди Писмо 277. Једном књижевнику у Загребу: О рату Писмо 278. Нероткињи: О деци Писмо 279. Монаху Сави: О мучеништву Писмо 280. Читаоцима: О смрти Краља Александра Писмо 281. Руском научнику П. С.: О виђењу у даљини Писмо 282. Једном Земунцу: О пропасти Содома Писмо 283. Истоме: О циљу живота Писмо 284. Писмо опет истоме о истој ствари Писмо 285. Једном љубитељу раскоши: О пролазности Писмо 286. Чиновнику у Митровици: Против суботара Писмо 287. Учитељици Јани 3.: О молитви Писмо 288. Руском свештенику Н. С.: О бризи за Цркву Писмо 289. Богаташу који не уме да опрости Писмо 290. Разним лицима: О разним предметима Писмо 291. Православним братствима: О Божићу Писмо 292. Среском благајнику Б. Ђ.: О свештеницима Писмо 293. Прогоњеном човеку: О судовима људским Писмо 294. Економу Влади Ц.: Ко другоме јаму копа Писмо 295. Инвалиду официру: Како Бог не допушта Писмо 296. О човеку "Свога убеђења": О св. Кипријану Писмо 297. Љубитељу Св. Писма: О речи у Јн. 6, 26 Писмо 298. Новинару Душану Ш.: О краљевој милости Писмо 299. Једном комунисти: О Богу и боговима Писмо 300. Студенту С. Б.: О прилагођавању Наслов: Мисионарска писма Издавач: Братство Св Симеона Мироточивог Страна: 422 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2005 ИСБН: 86-85383-03-X

Matica srpska Prevod Sreten Marić Drugi deo REĐE U PONUDI! Kao na slikama Unutra sve čisto Artur Šopenhauer (nem. Arthur Schopenhauer; Gdanjsk, 22. februar 1788 — Frankfurt na Majni, 21. septembar 1860) bio je nemački filozof. Šopenhauer je bio idealist, klasični predstavnik pesimizma, koji je „volji” dao glavno mesto u svojoj metafizici. Njegov otac je bio uspešan poslovni čovek – delom holandskog porekla – obožavalac Voltera i veliki protivnik apsolutističkih tipova vlasti. U Hamburg se s porodicom preselio 1783. godine, gde su ostali do smrti – naizgled samoubistva – njegovog oca. Šopenhauerova majka je bila uspešan pisac romana i kasnije je u Vajmaru držala salon koji su posećivali mnogi tadašnji književnici i intelektualci među kojima je bio i Gete. Arturovi odnosi s majkom su bili teški i antagonični i rezultirali su konačnim otuđenjem. Biografija[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je rođen u Gdanjsku 22. februara godine 1788. Otac mu je bio trgovac poznat zbog svoje obdarenosti, osorljivosti, nezavisnog karaktera, i zbog svoje ljubavi prema slobodi. Kad je Arturu bilo pet godina, otac mu se iz Gdanjska preselio u Hamburg, jer je Gdanjsk aneksijom Poljske godine 1793. izgubio svoju slobodu. Tako je mladi Šopenhauer odrastao usred poslovnog i finansijskog života. Mada je napustio ubrzo trgovačku karijeru u koju ga je otac bio uvukao, ipak je ona ostavila tragova u njemu, koji su se ogledali u izvesnoj sirovosti manira, u realističnom držanju duha, u poznavanju sveta i ljudi. To ga je učinilo antipodom onim kabinetskim ili akademskim filozofima koje je on tako prezirao. Otac mu je umro, misli se od svoje vlastite ruke, godine 1805. Očeva majka bila je umno bolesna. »Karakter ili volja (kaže Šopenhauer) nasleđuju se od oca, a intelekt od majke.« Njegova majka imala je intelekt — ona je bila jedna od najomiljenijih spisateljki romana svoga vremena — ali je imala i temperament i zlu ćud. Bila je nesrećna u životu sa svojim prozaičnim mužem; i posle njegove smrti, ona je usvojila slobodnu ljubav, i krenula u Vajmar kao najpodesnije mesto za takav način života. Artur Šopenhauer gledao je na to kao Hamlet na drugi brak svoje majke. Njegove svađe sa majkom donele su mu najveći deo onih poluistina o ženi kojima je začinjena njegova filozofija. Jedno njeno pismo osvetljava stanje njihovih odnosa: »Ti si dosadan i nesnosan, i meni je veoma teško da živim sa tobom. Sve tvoje dobre osobine pomračilo je uobraženje da si suviše pametan i učinilo ih nepodesnim za svet, prosto zato što ne možeš da savladaš svoj bes da znaš sve bolje no drugi. Time ogorčavaš ljude oko sebe.« Zato su rešili da žive odvojeno; on je mogao da je samo posećuje u njenoj kući, i da bude jedan gost među drugima; na taj način mogli su da učtivo saobraćaju jedno sa drugim kao stranci, umesto da se mrze kao rođaci. Gete, koji je podnosio gospođu Šopenhauer zato što mu je dopuštala da je posećuje sa svojom Hristijanom, još je više zategao odnose između majke i sina kad je majci saopštio da će joj sin postati slavan čovek; mati još nikad nije čula da ista porodica može imati dva genija. Naposletku, kad su svađe došle do vrhunca, mati gurne svoga sina i takmaca niza stepenice; a naš filozof na to joj ogorčeno izjavi da će njeno ime biti poznato potomstvu samo po njemu. Šopenhauer je ubrzo ostavio Vajmar; i mada mu je majka živela još dvadeset i četiri godine, on je nikad više nije video. Čini se da je Bajron, koji se takođe rodio godine 1788, imao sličnu nevolju sa svojom majkom. Možda su zbog te okolnosti obojica postali pesimisti. Međutim, Šopenhauer je završio svoje gimnazijske i univerzitetske studije, i naučio je više nego što su mu ovi instituti dali. Doživeo je susret sa ljubavlju i sa svetom, i posledice toga uticale su na njegov karakter i njegovu filozofiju. Postao je sumoran, ciničan i podložan sumnji. Bio je opsednut melanholijom i zlom voljom. Svoje lule držao je pod ključem i rezom, a svoj vrat nikad nije poveravao brijačevoj britvi. Uvek bi legao nakon što bi pištolje stavio nastranu pored svoje postelje — svakako da se njima posluži ako bi naišli provalnici. Graju nije mogao da podnosi: »Ja već odavno mislim (piše on) da kvantitet graje koju svako s lakoćom može da podnosi stoji u obrnutoj srazmeri prema njegovim duhovnim snagama, i da se otuda može posmatrati kao slučajna mera tih snaga.« Graja je za njega jedno mučenje za inteligentno biće. Tako preterana upotreba živih snaga »u kucanju, udaranju i zabijanju svakodnevno me je mučila kroz ceo moj život.« On je imao bezmalo paranoičnu ideju o svojoj neshvaćenoj veličini. Pošto su mu uskraćeni uspeh i slava, on se okrenuo u sebe i rastakao je svoju sopstvenu dušu. Nije imao ni majke, ni žene, ni deteta, ni porodice, ni otadžbine. »Bio je apsolutno usamljen, bez ijednog prijatelja — a između jednog i nijednog čitava je beskrajnost.« Nacionalističkim groznicama svoga vremena bio je još manje pristupačan nego Gete. Godine 1813, pao je prvobitno toliko pod uticaj Fihteovog entuzijazma za jedan oslobodilački rat protiv Napoleona da je mislio na dobrovoljačku službu, i stvarno kupio ratnu opremu. Ali, kasnije se predomislio; mislio je da je »Napoleon najzad samo snažno i nesmetano izrazio isti nagon za samoodržanjem i istu žudnju za životom koju osećaju svi smrtni ljudi, ali je moraju ugušivati.« Umesto da ide u rat, on je otišao na selo i napisao svoju doktorsku tezu iz filozofije. Doktorirao je na Univerzitetu u Jeni. Posle svoje disertacije O četvorostrukom korenu stava dovoljnog osnova (1813), Šopenhauer je sve svoje vreme i svu svoju snagu posvetio radu koji će biti njegovo majstorsko delo — Svetu kao volji i predstavi. Svoj rukopis magna cum laude poslao je izdavaču; tu je delo, pisao je, koje nije samo podgrejavanje starih ideja, nego jedan izvanredno koherentan sistem originalnih misli, »u najvišem stepenu jasan, razgovetan, i ne bez lepote«; »to će biti jedna od onih knjiga koje docnije postaju izvor i podstrek stotinama drugih knjiga.« Mnogo godina kasnije, Šopenhauer je bio toliko uveren u svoje rešenje glavnih problema filozofije da je hteo da nosi pečatni prsten sa slikom sfinge koja se strovaljuje u ponor, kao što je obećala da će to učiniti kad se odgonetnu njene zagonetke.[1] Pored svega toga, knjiga je jedva privlačila pažnju; svet je bio isuviše siromašan i iscrpen da bi pored siromaštva i iscrpljenosti čitao knjige. Šesnaest godina posle objavljivanja dela izdavač je saopštio Šopenhaueru da je veća polovina izdanja prodata kao makulatura. U odeljku »O onom šta ko predstavlja« u Aforizmima mudrosti o životu, on navodi, s očevidnom aluzijom na svoje majstorsko delo, dve Lihtenbergove napomene: »Takva dela su ogledala; ako u njih gleda kakav majmun, ne može iz njih da gleda nikakav apostol«; i »kad se sukobe glava i knjiga, ječi praznina; da li je to svaki put u knjizi?« S tonom uvređene sujete, Šopenhauer dodaje: »Što više neko pripada potomstvu - drugim rečima, čovečanstvu uopšte - sve je više tuđ svome vremenu; pošto njegovo delo nije specijalno posvećeno ovome, dakle pošto ne pripada njemu kao takvom, nego samo ukoliko je deo čovečanstva, otuda i ne nosi prisnu lokalnu boju: zato se lako može dogoditi da ono ne obrati pažnju na takvo delo. Šopenhauer je sebe svega toliko uneo u to jedno delo da su svi njegovi kasniji radovi samo komentari tog dela; on je postao talmudista svoje sopstvene Tore. Godine 1836, objavio je veću raspravu O volji u prirodi, koja je, donekle prerađena 1844, ušla u prošireno izdanje Sveta kao volje i predstave. Godine 1841, izašla su Oba osnovna problema etike, a 1851. dve sadržinom bogate sveske Parerga i paralipomena (doslovno: Sporedni radovi i dopune), koje su i na engleski prevedene kao Ogledi. Za ovo svoje najpopularnije i mudrošću i duhovitošću ispunjeno delo Šopenhauer je, kao celokupan honorar, dobio deset besplatnih primeraka. Pošto je ostavio Vajmar, samo jedna avantura pomela je monotoniju njegove istraživačke usamljenosti. Nadao se da će moći da predaje svoju filozofiju na nekom od velikih nemačkih univerziteta; godine 1822. mu se za to pružila prilika, kad su mu dopustili da se u Berlinu habilituje kao privatni docent. Svoja predavanja stavljao je namerno u one iste termine u koje je tada i moćni Hegel stavljao svoja. Šopenhauer je očekivao da će studenti njega i Hegela posmatrati očima potomstva; ali, čitao je pred praznim klupama. Odrekao se predavanja, i osvetio se ljutim napomenama protiv Hegela koje unakažuju kasnija izdanja njegovog glavnog dela. Godine 1831. u Berlinu je izbila kolera; izbegli su i Hegel i Šopenhauer; ali, Hegel se vratio suviše rano, zarazio se, i umro za veoma kratko vreme. Šopenhauer se zaustavio u Frankfurtu na Majni, gde je ostao do smrti. Kao osetljiv pesimista, klonio se pokušaja da svoje izdržavanje zaslužuje perom. Bio je nasledio jedan deo očeve radnje, pa je živeo u skromnoj udobnosti od prihoda koje je dobijao od tog dela. Svoj novac ulagao je s umešnošću neobičnom za jednog filozofa. Kad je poslovno društvo u kojem je imao svoj deo palo pod stečaj, i drugi poverioci bili sporazumni da budu podmireni sedamdesetoprocentnim podmirenjem, Šopenhauer je uporno tražio punu isplatu, i dobio ju je. Imao je dovoljno sredstava da uzme pod kiriju dve sobe; u njima je stanovao trideset godina, sa svojim kudrovom, kao jedinim drugom. Malom psu dao je ime Atma (bramanski izraz za »Svetsku dušu«); ali, varoški vragolani zvali su ga »mladi Šopenhauer«. Večerao bi obično u »Engleskom dvoru«. Svaki put kad bi počeo da jede stavio bi preda se na sto jedan dukat; posle jela metnuo bi ga opet u džep. Naposletku, jedan nesumnjivo neuzdržljiv konobar zapitao ga je šta znači ta nepromenljiva ceremonija. Šopenhauer je odgovorio da se tajno zavetovao da će u sanduče u koje se stavlja milostinja ubaciti dukat čim prisutni engleski oficiri prestanu da govore samo o konjima, ženama i psima. Univerziteti nisu ništa zabeležili o njemu i o njegovim delima da se kao obistini njegovo tvrđenje kako se svaki napredak u filozofiji vrši izvan akademskih zidova. »Ništa nemačke naučnike nije vređalo jače nego Šopenhauerova različnost od njih«, kaže Niče. Ali, Šopenhauer se postepeno navikavao da bude strpljiv; bio je uveren da će ga, mada kasno, ipak priznati. I naposletku, polagano, priznanje je došlo. Ljudi srednjih klasa — advokati, lekari, trgovci — našli su u njemu filozofa koji im je pružao ne samo pretenciozan metafizički žargon, nego razumljiv pregled pojava aktuelnog života. Evropa koja je izgubila veru u ideale i napore 1848. godine dočekala je gotovo sa klicanjem tu filozofiju koja je izražavala očajanje od godine 1815. Napad nauke na teologiju, socijalističko optuživanje zbog siromaštva i rata, biološko naglašavanje borbe za opstanak — svi ti činioci pomogli su najzad da se raširi Šopenhauerova slava. On još nije bio suviše star da uživa u svojoj popularnosti: požudno je čitao sve članke koji su o njemu napisani; molio je svoje prijatelje da mu šalju svaku štampanu napomenu koju mogu naći — a on će platiti poštarinu. Godine 1854, Vagner mu je poslao jedan primerak svog dela Prsten nibelunga, sa nekoliko popratnih reči kojima odaje priznanje Šopenhauerovoj filozofiji muzike. Veliki pesimista preobrazio se u svojoj starosti u optimistu; posle jela svirao bi istrajno u flautu, i blagodario bi vremenu što ga je oslobodilo vatre njegove mladosti. Sa svih strana dolazili su ljudi da ga pohode; i o svom sedamdesetom rođendanu, godine 1858, bio je pretrpan čestitkama sa svih strana sveta. Ovaj preobražaj nije došao prerano: ostalo mu je da živi još dve godine. 21. septembra 1860. seo je da doručkuje, i činilo se da se nalazi u najboljem zdravlju. Sat vremena kasnije našla ga je gazdarica kako još sedi za stolom, ali mrtav.[2] Filozofija[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je smatrao da je volja osnova svega, Kantova „stvar po sebi”, suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući svet. Cilj svega je nirvana (budizam). Glavno delo mu je Svet kao volja i predstava. Do većeg uticaja došao je tek pred kraj života i posle smrti. Ostala dela prevedena kod nas: Metafizika lepog, Metafizika polne ljubavi, O stilu i pisanju, O geniju i dr. Šopenhauerova filozofija se najbolje razume ukoliko se prepozna njegov dug Kantovoj filozofiji, kojeg je smatrao najvećim misliocem modernog doba. Njegova glavna zamerka filozofiji savremenika u Nemačkoj (Šelinga, Fihtea i Hegela), je da su pod izgovorom napretka i težnji da dalje razviju Kantove ideje, u stvari pokušali da filozofiraju na način koji je sâm Kant opisao kao sasvim neprihvatljiv. Ako je Kant išta pokazao, onda je to da je metafizička spekulacija u zastarelom „transcendentalnom” smislu potpuno neupotrebljiva za dostizanje saznanja koje leži izvan ljudskog iskustva. Po Šopenhaueru, takvo je saznanje u principu nedostižno, te se svaki filozof – i kojom god procedurom – koji pokuša da uspostavi postojanje Boga i besmrtnost duše, u stvari upustio u jedno beznadežno filozofsko ispitivanje. Svet kao reprezentacija[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je svoju filozofiju doživljavao kao nastavak Kantove, a rezultate kantovskog epistemološkog istraživanja (transcendentalni idealizam) koristio je kao polazište za svoju vlastitu filozofiju. Kant je tvrdio da je empirijski svet samo kompleks pojavnosti čije se postojanje i povezanost javlja samo u našim mentalnim predstavama.[3] Šopenhauer to ponavlja u prvoj rečenici svog glavnog dela:„Svet je moje predstavljanje“ (Die Welt ist meine Vorstellung). Sve što postoji za saznanje (čitav svet) postoji jednostavno kao objekat u odnosu na subjekt - „predstavljanje“ subjekta. Sve što pripada svetu je, prema tome, „zavisno od predmeta“. U prvoj knjizi o Svetu kao volji i predstavljanju, Šopenhauer svet razmatra iz ovog ugla. Teorija percepcije[uredi | uredi izvor] U novembru 1813. Gete je pozvao Šopenhauera da mu pomogne u njegovoj Teoriji boja. Iako je Šopenhauer teoriju boja smatrao manjom stvari,[4]prihvatio je poziv iz divljenja Geteu. Ipak, ove istrage dovele su ga do njegovog najvažnijeg otkrića u epistemologiji: pronalaska dokaza apriorne prirode uzročnosti. Kant je otvoreno priznao da je Hjumov skeptični napad na uzročnost bio motiv za kritičke istrage u Kritici čistog uma i dao razrađen dokaz da pokaže da je uzročnost a priori. Nakon što je G.E. Šulc učinio verovatnim da Kant nije opovrgnuo Hjumov skepticizam, na onima koji su odani Kantovom projektu bilo je da dokažu ovu važnu stvar. Razlika između Kantovog i Šopenhauerovog pristupa bila je sledeća: Kant je jednostavno izjavio da nam se empirijski sadržaj percepcije „daje“ spolja, izraz kojim je Šopenhauer često izražavao svoje nezadovoljstvo.[5] S druge strane, on je bio zaokupljen: kako da dobijemo ovaj empirijski sadržaj percepcije; kako je moguće subjektivne senzacije ograničene na moju kožu shvatiti kao objektivnu percepciju stvari koje leže izvan mene? [6] Oseti u ruci slepog čoveka, pri osećanju predmeta kubičnog oblika, prilično su jednoliki i isti na sve strane i u svim pravcima: ivice, istina, pritiskaju manji deo njegove ruke, još uvek u tim senzacijama uopšte nije ništa poput kocke. Njegovo razumevanje, međutim, izvodi neposredan i intuitivan zaključak iz osećanog otpora, da taj otpor mora imati uzrok, koji se kroz taj zaključak predstavlja kao tvrdo telo; i pokretima ruku u osećaju predmeta, dok osećaj ruke ostaje nepromenjen, on konstruiše kubni oblik u svemiru. Da predstavljanje uzroka i prostora, zajedno sa njihovim zakonima, već nije postojalo u njemu, slika kocke nikada ne bi mogla proizići iz tih uzastopnih senzacija u njegovoj ruci. [7] Uzročnost stoga nije empirijski koncept izvučen iz objektivnih percepcija, ali objektivna percepcija pretpostavlja znanje o uzročnosti. Ovime se Hjumov skepticizam opovrgava.[8] Ovom intelektualnom operacijom, shvatajući svaki efekat u našim čulnim organima kao spoljašnji uzrok, nastaje spoljni svet. Sa vizijom je pronalaženje uzroka u osnovi pojednostavljeno zbog svetlosti koja deluje u pravim linijama. Retko smo svesni procesa koji dvostruko osećanje na oba oka tumači kao da dolazi od jednog predmeta; to obrće utisak na mrežnjače i koje koristi promenu očiglednog položaja predmeta u odnosu na udaljenije objekte koje pruža binokularni vid za opažanje dubine i daljine. Šopenhauer naglašava važnost intelektualne prirode percepcije; čula pružaju sirovinu kojom intelekt proizvodi svet kao predstavu. Svoju teoriju percepcije izneo je prvi put u knjizi On Vision and Colors,[9] a u sledećim izdanjima Četvorostrukog korena, opširno izlaganje dato je u § 21. Svet kao volja[uredi | uredi izvor] U drugoj knjizi o Svetu kao volji i predstavljanju, Šopenhauer razmatra šta je svet izvan njegovog aspekta koji nam se čini - tj. aspekt sveta izvan predstavljanja, svet koji se smatra „samim sobom“, njegovom unutrašnjom suštinom. Samo biće svih stvari, tvrdi Šopenhauer, jeste volja. Empirijski svet koji nam se čini kao predstavljanje ima pluralitet i uređen je u prostorno-vremenskom okviru. Svet kao stvar po sebi mora postojati izvan subjektivnih oblika prostora i vremena. Iako se svet našem iskustvu manifestuje kao mnoštvo predmeta (objektivizacija volje), svaki element ove mnogostrukosti ima istu slepu težnju ka postojanju i životu. Ljudska racionalnost je tek sekundarni fenomen koji ne razlikuje čovečanstvo od ostatka prirode na osnovnom, suštinskom nivou. Napredne kognitivne sposobnosti ljudi, tvrdi Šopenhauer, služe ciljevima volje - nelogičnoj, bezusmernoj, neprekidnoj težnji koja osuđuje ljudsku jedinku na život koji pati neiskupljen konačnom svrhom. Šopenhauerova filozofija volje kao suštinske stvarnosti koja stoji iza sveta kao predstavljanja često se naziva metafizičkim voluntarizmom. Za Šopenhauera, razumevanje sveta kao volje dovodi do etičkih zabrinutosti (za detalje pogledajte odeljak o etici dole), koje on istražuje u Četvrtoj knjizi sveta kao Volja i predstavljanje i ponovo u svoja dva nagradna eseja o slobodi volje i na osnovu morala. Nijedan pojedinačni ljudski postupak nije slobodan, tvrdi Šopenhauer, jer su to događaji u svetu pojavnosti i prema tome podležu principu dovoljnog razloga: čovekovi postupci su neophodna posledica motiva i datog karaktera pojedinačnog čoveka. Nužnost se proteže na postupke ljudskih bića baš kao i na svaki drugi izgled, pa stoga ne možemo govoriti o slobodi pojedinca koji želi. Albert Ajnštajn je citirao Šopenhauerovu ideju da „čovek može da radi kako hoće, ali neće kako hoće“.[10] Pa ipak, volja kao stvar sama po sebi je slobodna, jer postoji izvan carstva predstavljanja i samim tim nije ograničena bilo kojim od oblika nužnosti koji su deo načela dovoljnog razloga. Prema Šopenhaueru, spas od našeg jadnog postojanja može doći kroz volju koja je `smirena` metafizičkim uvidom koji otkriva individualnost samo kao iluziju. Svetitelj ili „velika duša“ intuitivno „prepoznaje celinu, shvata njenu suštinu i otkriva da ona neprestano prolazi, zaokupljena uzaludnim naporima, unutrašnjim sukobom i večitom patnjom“ [11] drugim rečima, potiče iz uvida da je svet sam po sebi (oslobođen oblika prostora i vremena) jedan. Podvižničke prakse, primećuje Šopenhauer, koriste se kao pomoć „samo-ukidanju“ oporuke, što dovodi do blaženog, iskupiteljskog stanja „praznog hoda bez praznina“ bez napora i patnje. Umetnost i estetika[uredi | uredi izvor] Za Šopenhauera je čovekov „voljan“ - želja, žudnja itd. - u osnovi patnje. Privremeni način da se pobegne od ovog bola jeste estetska kontemplacija. Ovde se čovek pomera od uobičajenog saznanja pojedinačnih stvari ka saznanju večnih platonskih ideja - drugim rečima, saznanja koje je slobodno od služenja volji. U estetskom promišljanju, čovek više ne doživljava objekat opažanja kao nešto od čega je odvojen; nego „kao da je predmet postojao sam, a da ga niko nije opazio, i tako čovek više ne može odvojiti opažača od opažanja, već su to dvoje postali jedno, celina svesti u potpunosti ispunjena i zauzeta jednom perceptivnom slikom“.[12] Predmet i objekat se više ne mogu razlikovati, a ideja dolazi do izražaja. Iz ovog estetskog zaranjanja više nije pojedinac koji pati zbog ropstva svojoj ličnoj volji, već postaje „čisti, bezvoljni, bezbolni, bezvremeni subjekt spoznaje.` Čisti subjekt saznanja bez volje spoznaje samo ideje, a ne pojedinačne stvari: ovo je vrsta saznanja koja nije zabrinuta za odnose između predmeta prema principu dovoljnog razuma (vreme, prostor, uzrok i posledica) i umesto toga podrazumeva potpunu apsorpciju u objektu. Umetnost je praktična posledica ovog kratkog estetskog promišljanja jer pokušava da prikaže suštinu / čiste ideje sveta. Muzika je za Šopenhauera bila najčistiji oblik umetnosti, jer je ona ta koja je prikazivala samu volju, a da se ona nije podvrgavala Principu dovoljnog razuma, dakle kao pojedinačni predmet. Prema Danijelu Olbrajtu, „Šopenhauer je smatrao da je muzika jedina umetnost koja nije samo kopirala ideje, već je zapravo otelotvorila samu volju“.[13]Smatrao je muziku bezvremenskim, univerzalnim jezikom koji je svuda shvaćen i koji može potaknuti globalni entuzijazam ako poseduje značajnu melodiju. [14] Matematika[uredi | uredi izvor] Šopenhauerovi realistički pogledi na matematiku očigledni su u njegovoj kritici savremenih pokušaja da se dokaže paralelni postulat u euklidskoj geometriji. Pisanje kratko pre otkrića hiperboličke geometrije pokazalo je logičku nezavisnost aksioma - i mnogo pre nego što je opšta teorija relativnosti otkrila da ne mora nužno da izražava svojstvo fizičkog prostora, Šopenhauer je kritikovao matematičare zbog pokušaja da pomoću indirektnih koncepata dokažu šta on održan direktno je bio očigledan iz intuitivne percepcije. Euklidska metoda demonstracije izvadila je iz svoje materice svoju najupečatljiviju parodiju i karikaturu u čuvenoj kontroverzi oko teorije paralela i u pokušajima koji se ponavljaju svake godine da se dokaže jedanaesti aksiom (poznat i kao peti postulat). Aksiom tvrdi, i to zaista, posrednim kriterijumom treće prave koja se preseca, da dve prave nagnute jedna prema drugoj (jer je to tačno značenje „manje od dva prava ugla“), ako su proizvedene dovoljno daleko, moraju ispuniti. Sada bi ta istina trebalo da bude previše komplikovana da bi se shvatila kao samorazumljiva i zato joj je potreban dokaz; ali takav dokaz se ne može izvesti, samo zato što nema ništa neposrednije.[15] Tokom svog pisanja, Šopenhauer je kritikovao logičko izvođenje filozofije i matematike iz pukih pojmova, umesto iz intuitivnih percepcija.[16] U stvari, čini mi se da je logička metoda na taj način svedena na apsurd. Ali upravo se kroz kontroverze oko toga, zajedno sa uzaludnim pokušajima da se direktno izvesno pokaže kao samo posredno izvesno, pojavljuju nezavisnost i jasnoća intuitivnih dokaza u suprotnosti sa beskorisnošću i poteškoćama logičkog dokazivanja, kontrast je toliko poučan kao zabavno je. Ovde se neće priznati direktna izvesnost, samo zato što to nije samo logična izvesnost koja sledi iz koncepta, a time i počiva isključivo na odnosu predikata prema subjektu, prema principu kontradikcije. Ali taj jedanaesti aksiom u vezi sa paralelnim linijama apriori je sintetički predlog i kao takav ima garanciju čiste, a ne empirijske percepcije; ova percepcija je podjednako neposredna i sigurna kao i sam princip kontradikcije iz koje svi dokazi izvorno izvode svoju sigurnost. Na dnu ovo važi za svaku geometrijsku teoremu... Iako Šopenhauer nije mogao da vidi opravdanje za pokušaj dokazivanja Euklidovog paralelnog postulata, video je razlog za ispitivanje još jednog Euklidovog aksioma.[17] Iznenađuje me da osmi aksiom,[18] „Likovi koji se međusobno poklapaju jednaki jedni drugima“, nije prilično napadnut. Jer „podudaranje jedno s drugim“ je ili puka tautologija, ili nešto sasvim empirijsko, što ne pripada čistoj intuiciji ili percepciji, već spoljnom čulnom iskustvu. Stoga pretpostavlja pokretljivost figura, ali sama materija je pokretna u prostoru. Prema tome, ovo upućivanje na međusobno podudaranje napušta čisti prostor, jedini element geometrije, da bi se prešlo na materijalno i empirijsko.[15] Ovo sledi Kantovo razmišljanje. [19] Etika[uredi | uredi izvor] Zadatak etike nije da propiše moralne postupke koje treba preduzeti, već da istraži moralne postupke. Filozofija je uvek teoretska: njen zadatak je da objasni šta je dato. [20] Prema Kantovom transcendentalnom idealizmu, prostor i vreme su oblici našeg senzibiliteta u kojima se pojave pojavljuju višestruko. Stvarnost je sama po sebi oslobođena višestrukosti, ne u smislu da je objekat jedan, već da je izvan mogućnosti višestrukosti. Dve osobe, iako se čine različitim, same po sebi se ne razlikuju.[21] Izgledi su u potpunosti podređeni principu dovoljnog razloga. Egoistični pojedinac koji svoje ciljeve usredsređuje na sopstvene interese mora se nositi sa empirijskim zakonima koliko god može. Ono što je relevantno za etiku su pojedinci koji mogu delovati protiv vlastitih ličnih interesa. Ako uzmemo čoveka koji pati kada vidi svoje bližnje koji žive u siromaštvu i shodno tome koristi značajan deo svog prihoda da izdržava njihove potrebe umesto sopstvenih zadovoljstava, onda je to najjednostavniji način da se opiše time što on manje pravi razliku između sebe i druge nego što se obično pravi.[22] Što se tiče toga kako nam se stvari čine, egoist tvrdi da postoji jaz između dve osobe, ali altruista patnje drugih doživljava kao svoje. Na isti način saosećajni čovek ne može nauditi životinjama, iako se čine kao da se razlikuju od njega samog. Ono što motiviše altruiste je saosećanje. Patnja drugih za njega nije hladna materija prema kojoj je ravnodušan, ali oseća povezanost sa svim bićima. Saosećanje je dakle osnova morala.[23] Večna pravda[uredi | uredi izvor] Šopenhauerov princip kojim se mnoštvo pojavljuje naziva principium individuationis. Kad ugledamo prirodu, vidimo da je to surova bitka za postojanje. Pojedinačne manifestacije volje mogu se održati samo na štetu drugih - volja, kao jedino što postoji, nema drugu mogućnost osim da se proždere da bi iskusila zadovoljstvo. Ovo je osnovna karakteristika volje i ne može se zaobići.[24] Za razliku od vremenske ili ljudske pravde, kojoj je potrebno vreme da se uzvrati za zlo delo i koja „ima sedište u državi, kao uzvraćanje i kažnjavanje“,[25] večna pravda „ne vlada državom već svetom, ne zavisi od čoveka institucije, nije podložan slučaju i obmani, nije neizvestan, kolebljiv i greši, već nepogrešiv, fiksiran i siguran.` Večna pravda nije odmazda jer odmazda zahteva vreme. Nema kašnjenja ili odgode. Umesto toga, kazna je vezana za krivično delo, „do tačke kada to dvoje postaju jedno.`...`Tormenter i mučeni su jedno. [Tormenter] greši misleći da nije učesnik u patnji; izmučen], jer veruje da nije učesnik u krivici “.[26] Patnja je moralni ishod naše vezanosti za zadovoljstvo. Šopenhauer je smatrao da je ovu istinu izrazila hrišćanska dogma o istočnom grehu i, u istočnim religijama, dogma o ponovnom rođenju. Kvijetizam[uredi | uredi izvor] Onaj ko kroz principium individuationis gleda i patnju uopšte shvata kao svoju, patnju će videti svuda i umesto da se bori za sreću svog pojedinačnog ispoljavanja, gnušaće se samog života budući da zna da je on nerazdvojno povezan sa patnjom. Za njega je srećan individualni život u svetu patnje sličan prosjaku koji jedne noći sanja da je kralj.[27] Oni koji su iskusili ovo intuitivno znanje ne mogu da potvrde život, već pokazuju isposništvo i kvijetizam, što znači da više nisu osetljivi na motive, nisu zabrinuti za svoju individualnu dobrobit i prihvataju zlo koje im drugi nanose ne opirući se. Oni pozdravljaju siromaštvo i ne traže ili beže od smrti. Šopenhauer je asketizam nazivao poricanjem volje za životom.[27] Ljudski život je neprekidna borba za zadovoljstvo i, umesto da nastavi njihovu borbu, podvižnik je prekida. Nije važno da li su se ovi podvižnici držali dogmi hrišćanstva ili darmičke religije, jer je njihov način života rezultat intuitivnog znanja. U tom pogledu se slažu i hrišćanski mistik i učitelj filozofije Vedante, oboje smatraju da su sva spoljašnja dela i verske vežbe suvišni za onoga ko je dostigao savršenstvo. Toliko slaganja u slučaju tako različitih doba i nacija je praktični dokaz da ono što se ovde izražava nije, kako to optimistična tupost voli da tvrdi, ekscentričnost i izopačenost uma, već suštinska strana ljudske prirode, koja se samo čini tako retko zbog svoje izvrsnosti.[27] Psihologija[uredi | uredi izvor] Filozofi tradicionalno nisu impresionirani potrebom seksa, ali se Šopenhauer iskreno obratio njemu i srodnim konceptima: ... Treba se iznenaditi da su stvar [pol] koji igra toliko važnu ulogu u ljudskom životu do sada filozofi praktično zanemarivali i pred nama leži kao sirovi i neobrađeni materijal.[28] Nazvao je silu u čoveku za koju je osećao da ima nepromenjivu prednost nad razumom: Volja za životom (Wille zum Leben), definisana kao svojstveni nagon unutar ljudi i svih stvorenja da ostanu živi; sila koja nas podvlači u reprodukciju. Šopenhauer je odbio ljubav da shvati bilo kao beznačajnu ili slučajnu, već ju je shvatio kao neizmerno moćnu silu koja je neviđena ležala u čovekovoj psihi, garantujući kvalitet ljudske rase: Krajnji cilj svih ljubavnih veza... važniji je od svih drugih ciljeva u čovekovom životu; i zato je sasvim dostojan duboke ozbiljnosti kojom ga svi prate. Ono o čemu se odlučuje nije ništa manje od sastava sledeće generacije...[29] Često se tvrdi da su Šopenhauerove misli o seksualnosti nagoveštavale teoriju evolucije, što je Darvin naišao na zadovoljstvo kada je u svoj Descent of Man uključio citat nemačkog filozofa.[30] Ovo je takođe zabeleženo u vezi sa Frojdovim konceptima libida i nesvesnog uma, kao i evolucione psihologije uopšte.[31] Politička i društvena misao[uredi | uredi izvor] Politika[uredi | uredi izvor] Šopenhauerova politika bila je odjek njegovog etičkog sistema, koji je on detaljno razjasnio u svom delu „Die beiden Grundprobleme der Ethik“ (dva eseja o slobodi volje i o osnovama morala). U povremenim političkim komentarima u svojim Parerga and Paralipomena i ostaci rukopisa, Šopenhauer se opisao kao zagovornik ograničene vlade. Šopenhauer je delio stav Tomasa Hobsa o neophodnosti države i državne akcije radi provere urođenih tendencija destrukcije naše vrste. Takođe je branio nezavisnost zakonodavne, sudske i izvršne grane vlasti i monarha kao nepristrasnog elementa sposobnog za prakticiranje pravde (u praktičnom i svakodnevnom smislu, a ne kosmološkom).[32] Izjavio je da je monarhija „prirodna za čoveka na skoro isti način kao i za pčele i mrave, ždralove u letu, lutajuće slonove, vukove u čoporu u potrazi za plenom i druge životinje“. Intelekt u monarhijama, piše on, uvek ima „mnogo veće šanse protiv gluposti, njenog nepomirljivog i uvek prisutnog neprijatelja, kao što je to slučaj u republikama; ali to je velika prednost.“[33] S druge strane, Šopenhauer je omalovažavao republikanizam kao biti „onoliko neprirodno za čoveka koliko je nepovoljno za viši intelektualni život, a time i za umetnost i nauku“. [34] Šopenhauer, prema sopstvenom priznanju, nije mnogo razmišljao o politici, i nekoliko puta je ponosno pisao o tome kako je malo pažnje posvećivao „političkim poslovima u toku svog dana“. Iako bio savremenik nekoliko revolucija u francuskoj i nemačkoj vladi i nekoliko ratova koji su tresli kontinent, on je zadržao svoju poziciju „ne brinući o vremenu već o večnostima“. Napisao je mnoge omalovažavajuće napomene o Nemačkoj i Nemcima. Tipičan primer je: „Za Nemca je čak dobro imati malo poduže reči u ustima, jer polako razmišlja i daju mu vremena za razmišljanje.“[35] Kazna[uredi | uredi izvor] Država, tvrdio je Šopenhauer, kažnjava kriminalce da bi sprečila buduće zločine. Ona stavlja „pored svakog mogućeg motiva za počinjenje nepravde snažniji motiv za njeno nečinjenje, neizbežnu kaznu. Shodno tome, krivični zakon je što je moguće potpuniji registar kontra-motiva svih krivičnih dela koja se mogu zamisliti...“[36] Tvrdio je da mu ova doktrina nije originalna. Ranije se pojavljivala u spisima Platona, Seneke, Hobsa...[37] Rase i religije[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je severnim „belim rasama“ pripisao civilizacijski primat zbog njihove osetljivosti i kreativnosti (osim starih Egipćana i Hindusa, koje je smatrao jednakim): Najviša civilizacija i kultura, osim starih Hindusa i Egipćana, nalaze se isključivo među belim rasama; pa čak i kod mnogih mračnih naroda, vladajuća kasta ili rasa je svetlije boje od ostalih i stoga je očigledno doselila, na primer, Bramane, Inke i vladare Južno-morskih ostrva. Sve je to zbog činjenice da je nužnost majka izuma, jer su ona plemena koja su rano emigrirala na sever, a tamo postepeno postajala bela, morala da razviju sve svoje intelektualne moći i izmisle i usavrše sve umetnosti u svojoj borbi sa potrebama, oskudica i beda, koje je u mnogim njihovim oblicima donela klima. To su morali da urade da bi nadoknadili štednju prirode i iz svega je proizašla njihova visoka civilizacija. [38] Šopenhauer je bio protiv ropstva. Govoreći o postupanju sa robovima u robovlasničkim državama Sjedinjenih Država, Šopenhauer je osudio „one đavole u ljudskom obličju, one drske, crkvene, stroge poštivače subote, propalice, posebno anglikanske parole među njima„ zbog toga kako oni “odnose se prema svojoj nevinoj crnoj braći koja su nasiljem i nepravdom upala u njihove đavolje kandže.“ Države robovlasništva u Severnoj Americi, piše Šopenhauer, predstavljaju „sramotu za celo čovečanstvo“.[39] U svojoj metafizici seksualne ljubavi, Šopenhauer je napisao: Dalje, razmatranje tena je vrlo odlučno. Plavuše više vole tamne osobe ili brinete; ali ovi drugi retko više vole prve. Razlog je taj što su svetla kosa i plave oči same po sebi varijacija od tipa, gotovo abnormalnost, analogna belim miševima ili barem sivim konjima. Ni u jednom delu sveta, čak ni u blizini pola, nisu autohtoni, osim u Evropi, i očigledno su skandinavskog porekla. Ovde bih mogao usput da izrazim svoje mišljenje da bela boja kože čoveku nije prirodna, ali da po prirodi ima crnu ili smeđu kožu, poput naših predaka Hindusa; da prema tome beli čovek nikada nije izvorno izniknuo iz materice prirode, i da stoga ne postoji takva reč kao bela rasa, o čemu se već govori, već je svaki belac izbledeli ili izbeljeni. Prisiljen u čudnom svetu, gde postoji samo kao egzotična biljka, a tako je potrebno zimi staklenik, tokom hiljada godina čovek je postao beo. Cigani, indijanska rasa koja se doselila pre samo otprilike četiri veka, pokazuju prelazak sa tena hinduista na naš. Stoga se u seksualnoj ljubavi priroda trudi da se vrati tamnoj kosi i smeđim očima kao primitivnom tipu; ali bela boja kože postala je druga priroda, mada ne tako da nas braon hinduistički odbija. Konačno, svako takođe traži u određenim delovima tela ispravljanje vlastitih nedostataka i aberacija i to što je odlučnije to je važniji deo.[40] Šopenhauer je takođe održavao izraziti metafizički i politički antijudaizam. Šopenhauer je tvrdio da je hrišćanstvo predstavljalo pobunu protiv onoga što je on oblikovao kao materijalističku osnovu judaizma, pokazujući etiku pod indijskim uticajem koja odražava arijevsko-vedsku temu duhovnog samoosvajanja. To je video nasuprot neukom nagonu ka zemaljskom utopizmu i površnosti svetovnog „jevrejskog“ duha: [Judaizam] je, prema tome, najsurovija i najsiromašnija od svih religija i sastoji se samo u apsurdnom i revoltirajućem teizmu. To znači da κυριος [`Gospod`], koji je stvorio svet, želi da ga obožavaju; i zato je pre svega ljubomoran, zavidan svojim kolegama, svim ostalim bogovima; ako im se žrtvuju, on je besan i njegovi Jevreji loše žive... Najžalosnije je što je ova religija postala osnova preovlađujuće religije u Evropi; jer je to religija bez ikakvih metafizičkih tendencija. Dok sve druge religije nastoje da ljudima simbolima objasne metafizički značaj života, jevrejska religija je potpuno imanentna i ne pruža ništa drugo do pukog ratnog pokliča u borbi sa drugim narodima.[41] Žene[uredi | uredi izvor] U svom eseju o ženama iz 1851. godine, Šopenhauer je izrazio protivljenje onome što je nazvao „tevtonsko-hrišćanskom glupošću“ refleksivnog, neispitanog pijeteta (abgeschmackten Weiberveneration) [42] prema ženi. Šopenhauer je napisao „Žene su direktno sposobne da se ponašaju kao medicinske sestre i učiteljice našeg ranog detinjstva činjenicom da su i same detinjaste, neozbiljne i kratkovidne“. Smatrao je da žene nemaju umetničke sposobnosti i osećaj za pravdu, i izrazio je svoje protivljenje monogamiji. Rodžers i Tompson ga ubrajaju u filozofima koji se loše ponašaju i nazivaju Šopenhauera „mizoginom osobom bez premca u... zapadnoj filozofiji“. Tvrdio je da je „ženi po prirodi predviđeno da se pokorava“. Međutim, esej daje neke komplimente: „Žene su u svom rasuđivanju odlučnije trezvenije nego [muškarci]“ i saosećaju sa patnjom drugih. Šopenhauerovi spisi uticali su na mnoge, od Fridriha Ničea do feministkinja devetnaestog veka.[43] Njegova biološka analiza razlike među polovima i njihovih odvojenih uloga u borbi za opstanak i reprodukciju predviđa neke od tvrdnji koje su kasnije izlagali sociobiolozi i evolucioni psiholozi. [44] Kada je ostareli Šopenhauer 1859. sedeo za portretom skulpture pruske vajarke Elisabet Nej, bio je veoma impresioniran duhovitošću i neovisnošću mlade žene, kao i njenom veštinom vizuelne umetnice.[45] Posle vremena provedenog sa Nej, rekao je prijateljici Riharda Vagnera Malvidi von Mejsenbug, `Još nisam rekao poslednju reč o ženama. Verujem da, ako žena uspe da se povuče iz mase, ili bolje rečeno uzdigne iznad mase, ona raste neprestano i više od čoveka.`[46] Pederastija[uredi | uredi izvor] U trećem, proširenom izdanju Sveta kao volje i predstavljanja (1859), Šopenhauer je dodao dodatak svom poglavlju o Metafizici seksualne ljubavi. Napisao je da se pederastija koristi u sprečavanju loše rođene dece. U vezi s tim, izjavio je da „porok koji razmatramo da izgleda deluje direktno protiv ciljeva prirode i koja je najvažnija i koja je za nju najviše zabrinjava mora u stvari služiti upravo tim ciljevima, mada samo posredno, kao sredstvo za sprečavanje većeg zla.`[47] Šopenhauer završava dodatak izjavom da je `izlažući ove paradoksalne ideje želeo sam da profesorima filozofije udovoljim malom uslugom. Učinio sam to pružajući im priliku da me kleveću govoreći da branim i pohvaljujem pederastiju.`[48] Nasleđe i eugenika[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je ličnost i intelekt posmatrao kao nasleđene. Citira Horacijevu izreku: „Od hrabrih i dobrih hrabri su sišli“ (Odes, 4, 29) i Šekspirovu rečenicu iz Cymbeline, „Kukavice su oci kukavica, a male stvari prave male stvari“ (IV, 2) da bi pojačao svoj nasledni argument. [49] Mehanički, Šopenhauer je verovao da osoba svoj intelekt nasleđuje preko majke, a lični karakter preko oca.[50] Ovo verovanje u naslednost osobina informisalo je Šopenhauerovo gledište o ljubavi - stavljajući ga na najviši nivo važnosti. Za Šopenhauera je „konačni cilj svih ljubavnih spletki, bilo komičnih ili tragičnih, zaista važniji od svih ostalih krajeva u ljudskom životu. Ono na šta se sve okreće nije ništa manje nego sastav sledeće generacije... nije bogatstvo ili nevolja bilo kog pojedinca, već ljudskog roda koji dolazi, a koji je ovde u pitanju.` Ovakav pogled na važnost za vrstu koju smo izabrali da volimo ogledao se u njegovim pogledima na eugeniku ili dobro odgajanje. Ovde je Šopenhauer napisao: Sa našim znanjem o potpunoj nepromenljivosti i karaktera i mentalnih sposobnosti, dovedeni smo do stava da bi se do stvarnog i temeljnog poboljšanja ljudske rase moglo doći ne toliko spolja koliko iznutra, ne toliko teorijom i uputstvom kao put generacije. Platon je imao nešto na umu kada je u petoj knjizi svoje Države objasnio svoj plan za povećanje i poboljšanje svoje ratničke kaste. Ako bismo mogli kastrirati sve nitkove i zabiti sve glupe guske u samostan, a muškarcima plemenitog karaktera dati čitav harem, i nabaviti muškarce, i zaista dobre muškarce, za sve devojke pune intelekta i razumevanja, onda bi uskoro nastala generacija koja bi bila bolja od Periklove. [51] U drugom kontekstu, Šopenhauer je ponovio svoju eugeničku tezu: „Ako želite utopijske planove, rekao bih: jedino rešenje problema je despotizam mudrih i plemenitih pripadnika prave aristokratije, istinskog plemstva, postignutog parenjem najviše velikodušnih muškaraca sa najpametnijim i najdarovitijim ženama. Ovaj predlog predstavlja moju utopiju i moju Platonsku Državu.“[52] Analitičari (npr. Kit Ansel-Pirson) sugerišu da su Šopenhauerovi antiegalitaristički osećaji i njegova podrška eugeniki uticali na neo-aristokratska filozofija Fridriha Ničea, koji je Šopenhauera u početku smatrao svojim mentorom.[53] Dobrobit životinja[uredi | uredi izvor] Kao posledica njegove monističke filozofije, Šopenhauer je bio veoma zabrinut za dobrobit životinja.[54] [55]Za njega su sve pojedinačne životinje, uključujući ljude, u suštini fenomenalne manifestacije one koja je u osnovi Volje. Reč „volja“ za njega je odredila silu, snagu, impuls, energiju i želju; to je najbliža reč koju imamo koja može označavati suštinu svih spoljnih stvari i naše direktno, unutrašnje iskustvo. Budući da svako živo biće poseduje volju, ljudi i životinje su u osnovi isti i mogu se prepoznati jedni u drugima.[56] Iz tog razloga je tvrdio da bi dobra osoba imala simpatije prema životinjama. Saosećanje sa životinjama usko je povezano sa dobrotom karaktera i može se pouzdano tvrditi da onaj ko je surov prema živim bićima ne može biti dobar čovek. Na osnovu morala, § 19 Ništa tačnije ne vodi ka prepoznavanju identiteta suštinske prirode u životinjskim i ljudskim fenomenima od proučavanja zoologije i anatomije. Na osnovu morala, poglavlje 8 Pretpostavka da su životinje bez prava i iluzija da naš odnos prema njima nema moralni značaj je bezobrazan primer zapadnjačke surovosti i varvarstva. Univerzalno saosećanje jedina je garancija morala. Na osnovu morala, poglavlje 8 1841. pohvalio je osnivanje u Londonu Društva za sprečavanje okrutnosti prema životinjama i Društva prijatelja životinja u Filadelfiji. Šopenhauer je otišao toliko daleko da je protestovao koristeći zamenicu „to“ u odnosu na životinje jer je to vodilo prema njima kao prema neživim stvarima.[57] Da bi pojačao svoje stavove, Šopenhauer se pozvao na anegdotske izveštaje o pogledu streljanog majmuna[58], kao i na tugu slonice kojoj je majku ubio lovac.[59] Bio je veoma vezan za svoj niz pudlica kućnih ljubimaca. Šopenhauer je kritikovao Spinozino [60]verovanje da su životinje puko sredstvo za zadovoljstvo ljudi.[61][62] Intelektualni interesi i afiniteti[uredi | uredi izvor] Indologija[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je pročitao latinski prevod drevnih hinduističkih tekstova, Upanišade, u prevodu francuskog pisca Anketil du Perona iz persijskog prevoda princa Dare Sukoh pod nazivom Sire-Akbar („Velika tajna“). Filozofija ga je toliko impresionirala da ju je nazvao „proizvodnjom najviše ljudske mudrosti“ i verovao je da sadrži nadljudske koncepte. Šopenhauer je Indiju smatrao „zemljom najstarije i najiskrenije mudrosti, mestom odakle su Evropljani mogli da prate svoje poreklo i tradicijom kojom su na njih uticali na toliko odlučnih načina“, i smatrao je Upanišade „najisplativije i uzdižuće čitanje koje je [...] moguće na svetu. To je bila uteha mog života i biće uteha moje smrti.` [63] Šopenhauer je prvi put sa prevodom Anketil du Perona upoznao Fridriha Majer 1814. godine. Upoznali su se tokom zime 1813–1814 u Vejmaru u kući Šopenhauerove majke, prema biografu Safranskom. Majer je bio Herderov sledbenik i rani indolog. Šopenhauer je, međutim, počeo ozbiljno proučavati indijske tekstove tek u leto 1814. Safranski tvrdi da je između 1815. i 1817. Šopenhauer imao još jedno važno unakrsno oprašivanje indijanskim mislima u Drezdenu. To je bilo preko njegovog dvogodišnjeg komšije Karla Kristijana Fridriha Krausea. Krause je tada bio maloletni i prilično neobičan filozof koji je pokušavao da pomeša svoje ideje sa drevnom indijskom mudrošću. Krause je takođe savladao sanskrit, za razliku od Šopenhauera, i razvili su profesionalni odnos. Od Krausea je Šopenhauer naučio meditaciju i dobio najbliže savete stručnjaka u vezi sa indijskom mišlju.[64] Pogled na stvari [...] da je sva pluralnost samo prividna, da u nepreglednom nizu pojedinaca, koji istovremeno i uzastopno prelaze u i izvan života, generacija za generacijom, starost za godinama, postoji samo jedan te isti entitet stvarno postojeće, što je prisutno i identično podjednako; - kažem, ta teorija je bila poznata mnogo pre Kanta; zaista, može se preneti u najudaljeniju antiku. To je alfa i omega najstarije knjige na svetu, svetih Veda, čiji se dogmatski deo, tačnije ezoterično učenje, nalazi u Upanišadama. Tu se nalazi gotovo na svakoj stranici ta duboka doktrina; neumornim ponavljanjem, u nebrojenim adaptacijama, mnogim raznovrsnim parabolama i sličnostima to se izlaže i usađuje. Na osnovu morala, poglavlje 4 [65] Knjiga Upanišade uvek je ležala otvorena na njegovom stolu i uvek ju je proučavao pre spavanja. Otvaranje sanskrtske književnosti nazvao je „najvećim darom našeg veka“ i predvideo da će filozofija i znanje Upanišada postati negovana vera Zapada.[66] Najuočljiviji je, u slučaju Šopenhauerovog dela, značaj Chandogya Upanishad, čija se Mahāvākya, Tat Tvam Asi, širom sveta pominje kao volja i predstava.[67] Budizam[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je primetio prepisku između svojih doktrina i Četiri plemenite istine budizma. [68]Sličnosti usredsređene na principe da život uključuje patnju, da je patnja uzrokovana željom i da izumiranje želje vodi ka oslobođenju. Tako tri od četiri „Budine istine“ odgovaraju Šopenhauerovoj doktrini volje.[69]U budizmu, međutim, iako su pohlepa i požuda uvek nevešti, želja je etički promenljiva - može biti vešta, nevešta ili neutralna.[70] Za Šopenhauera je volja imala ontološki primat nad intelektom; želja je pre razmišljanja. Šopenhauer je smatrao da je ovo slično pojmovima purusartha ili životnim ciljevima u Vedanta hinduizmu. U Šopenhauerovoj filozofiji poricanje volje postiže se: lično iskustvo izuzetno velike patnje koja dovodi do gubitka volje za životom; ili znanje o suštinskoj prirodi života u svetu kroz posmatranje patnje drugih ljudi. Međutim, budistička nirvana nije ekvivalent uslovu koji je Šopenhauer opisao kao poricanje volje. Nirvana nije gašenje osobe kako su neki zapadni naučnici mislili, već samo „gašenje“ (doslovno značenje nirvane) plamena pohlepe, mržnje i zablude koji napadaju karakter osobe. [71]Šopenhauer je u svojoj raspravi o religijama dao sledeću izjavu: [72] Ako bih želeo da rezultate svoje filozofije uzmem za standard istine, morao bih da priznam prednost budizma nad drugima. U svakom slučaju, mora da mi predstavlja zadovoljstvo da vidim svoju doktrinu u tako bliskom slaganju sa religijom koju većina ljudi na zemlji smatra svojom, jer ovo broji mnogo više sledbenika nego bilo koja druga. I ovaj sporazum mora da mi bude još ugodniji, utoliko što u svom filozofiranju sigurno nisam bio pod njegovim uticajem. Do 1818. godine, kada se moje delo pojavilo, u Evropi se moglo naći vrlo malo izveštaja o budizmu. [73] Međutim, budistički filozof Nishitani Keiji nastojao je udaljiti budizam od Šopenhauera.[74] Iako Šopenhauerova filozofija u takvom rezimeu može zvučati prilično mistično, njegova metodologija je bila odlučno empirijska, a ne spekulativna ili transcendentalna: Filozofija... je nauka i kao takva nema članaka vere; shodno tome, u njemu se ne može pretpostaviti da postoji ništa osim onoga što je pozitivno dato empirijski ili demonstrirano neospornim zaključcima.[75] Takođe imajte na umu: Ovaj stvarni svet onoga što je moguće spoznati, u kojem se nalazimo i što je u nama ostaje i materijal i granica našeg razmatranja.[76] Argument da je budizam uticao na Šopenhauerovu filozofiju više od bilo koje druge darmičke vere gubi na verodostojnosti, jer nije započeo ozbiljno proučavanje budizma tek nakon objavljivanja knjige „Svet kao volja i predstavljanje“ 1818.[77] Naučnici su počeli da revidiraju ranije stavove o Šopenhauerovom otkriću budizma. Dokazi o ranom interesovanju i uticaju pojavljuju se u Šopenhauerovim beleškama o budizmu iz 1815/16 (prepisao i preveo Urs Ap). Oni su uključeni u nedavnu studiju slučaja koja prati Šopenhauerovo interesovanje za budizam i dokumentuje njegov uticaj.[78] Drugi naučni radovi postavljaju pitanje koliko je Šopenhauerova filozofija zapravo slična budizmu.[79] Magija i okultizam[uredi | uredi izvor] Neke tradicije zapadnog ezoterizma i parapsihologije zanimale su Šopenhauera i uticale na njegove filozofske teorije. Hvalio je životinjski magnetizam kao dokaz stvarnosti magije u svom delu. „O volji u prirodi“ i išao je toliko daleko da je prihvatio podelu magije na levicu i desnicu, iako je sumnjao u postojanje demona.[80] Šopenhauer je magiju utemeljio u Volji i tvrdio je da svi oblici magijske transformacije zavise od ljudske Volje, a ne od rituala. Ova teorija je naročito paralelna sistemu magike Alistera Kraulija i njegovom naglasku na čovekovoj volji.[80] S obzirom na važnost Volje za sveobuhvatni sistem Šopenhauera, ovo znači „sugerisanje da je čitav njegov filozofski sistem imao magijske moći.“[81] Šopenhauer je odbacio teoriju razočaranja i tvrdio da bi filozofija trebalo da se sintetiše magijom, za koju je verovao da predstavlja „praktičnu metafiziku.`[82] Neoplatonizam, uključujući tradicije Plotina i u manjoj meri Marsilio Fićino, takođe je naveden kao uticaj na Šopenhauera.[83] Interesi[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je imao širok spektar interesa, od nauke i opere do okultizma i književnosti. U studentskim godinama, Šopenhauer je češće išao na predavanja iz nauka nego iz filozofije. Bio je zainteresovan jer je njegova lična biblioteka sadržala blizu 200 knjiga naučne literature prilikom njegove smrti, a njegova dela se odnose na naučne naslove koji nisu pronađeni u biblioteci.[84] Mnoge večeri su provedene u pozorištu, operi i baletu; Šopenhaueru su se posebno dopale opere Mocarta, Rosinija i Belinija. Šopenhauer je muziku smatrao najvišom umetnošću, a tokom svog života svirao je flautu.[85] Kao poliglot, znao je nemački, italijanski, španski, francuski, engleski, latinski i starogrčki i bio je strastveni čitalac poezije i književnosti. Naročito je poštovao Getea, Petrarku, Kalderona i Šekspira. Da Gete nije poslat na svet istovremeno sa Kantom kako bi ga uravnotežio, da tako kažem, u duhu doba, potonji bi bio progonjen poput noćne more mnogih ambicija uma i tlačio bi ga velikom nevoljom. Ali sada njih dvoje imaju beskrajno koristan efekat iz suprotnih pravaca i verovatno će podići nemački duh na visinu koja nadmašuje čak i antičku. [84] U filozofiji su njegovi najvažniji uticaji bili, prema njemu samom, Kant, Platon i UpanišadeŠto se tiče Upanišada i Veda, on u The World as Will piše: Ako je čitalac takođe dobio korist od Veda, pristup kojem je pomoću Upanišada u mojim očima najveća privilegija koju ovaj još uvek mladi vek (1818) može polagati pre svih prethodnih vekova, ako tada čitalac, kažem, primio je svoju inicijaciju u iskonskoj indijskoj mudrosti i primio je otvorenog srca, biće pripremljen na najbolji način da sasluša ono što mu moram reći. Neće mu zvučati čudno, kao ni mnogim drugima, a još manje nezadovoljno; jer bih mogao, ako ne bi zvučalo umišljeno, tvrditi da se svaka odvojena izjava koja čini Upanišade može izvesti kao neophodan rezultat temeljnih misli koje moram da izgovorim, mada sami ti odbici nikako ne biti tamo pronađeni.[86] Misli o drugim filozofima[uredi | uredi izvor] Đordano Bruno i Spinoza[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je Bruna i Spinozu doživljavao kao filozofe koji nisu vezani za svoje doba ili naciju. „Oboje su ispunjeni mišlju da, koliko god da su pojave sveta mnogostruke, to je još uvek jedno biće, koje se pojavljuje u svima njima... Prema tome, u njihovom svetu nema mesta za Boga kao stvoritelja sveta u njihovim filozofijama, ali Bog je sam svet “. [87][88] Šopenhauer je izrazio žaljenje što se Spinoza zalagao za prezentaciju svoje filozofije sa konceptima sholastike i kartezijanske filozofije, i pokušao je da koristi geometrijske dokaze koji ne važe zbog nejasnih i preširokih definicija. S druge strane, Bruno, koji je znao mnogo o prirodi i drevnoj književnosti, svoje ideje je predstavio sa italijanskom živopisnošću i među filozofima je jedini koji se približava Platonovoj pesničkoj i dramskoj snazi izlaganja.[87][88] Šopenhauer je primetio da njihova filozofija ne pruža nikakvu etiku, pa je stoga izuzetno značajno što je Spinoza svoje glavno delo nazvao Etika. Zapravo, sa stanovišta potvrđivanja života moglo bi se smatrati potpunim ako se potpuno zanemari moral i samoodricanje. [89]Još je neobičnije što Šopenhauer spominje Spinozu kao primer poricanja volje, ako se francuska biografija Žana Maksimilijena Lukasa [90]koristi kao ključ Tractatus de Intellectus Emendatione. [91] Imanuel Kant[uredi | uredi izvor] Značaj Kanta za Šopenhauera, kako u filozofiji, tako i na ličnom nivou, ne može se preceniti. Kantova filozofija bila je temelj Šopenhauerove filozofije i imao je visoku pohvalu za transcendentalni estetski odeljak Kantove Kritike čistog uma. Kant je uspeo da demonstrira ono što su prethodni filozofi samo tvrdili. O Kantovom uticaju na njegovo delo, Šopenhauer piše u predgovoru drugom izdanju Sveta kao volje i predstavljanja: Već sam objasnio u predgovoru za prvo izdanje da se moja filozofija temelji na Kantovoj filozofiji, te stoga pretpostavlja njeno temeljno poznavanje. Ponavljam ovo ovde. Jer Kantovo učenje proizvodi u umu svih koji su ga shvatili suštinsku promenu koja je toliko velika da se može smatrati intelektualnim rođenjem. Samo ona je u stanju zaista ukloniti urođeni realizam koji polazi od izvornog karaktera intelekta, što ni Berkli ni Malebranš ne uspevaju, jer ostaju previše u univerzalnom, dok Kant ulazi u određeno, i zaista na neki način to je prilično neprimereno i pre i posle njega, i koje ima prilično neobičan, i, mogli bismo reći, trenutni efekat na um, usled kojeg je podvrgnut potpunoj decepciji, i odmah na sve stvari gleda u drugom svetlu. Samo na taj način neko može postati podložan pozitivnijim izlaganjima koja moram da dam. S druge strane, onaj ko nije savladao kantovsku filozofiju, šta god da je još proučavao, kao da je u nevinosti; to jest, on ostaje u dometu onog prirodnog i dečjeg realizma u kojem smo svi rođeni i koji nam odgovara za sve moguće, uz izuzetak filozofije.[92] U njegovoj radnoj sobi jedna bista je bila Bude, druga Kanta.[93] Veza koju je Šopenhauer osećao sa filozofom iz Konigsberga pokazuje se u nedovršenoj pesmi koju je posvetio Kantu (uključena u 2. svesku Parerge): Očima sam te pratio na plavo nebo, I tamo se tvoj let rastvorio iz vidokruga. Sam sam ostao u gomili dole, Tvoja reč i knjiga moja jedina uteha.— Kroz naprezanje tvojih nadahnjujućih reči Nastojao sam da odagnam turobnu samoću. Sa svih strana me okružuju stranci. Svet je pust i život je beskrajan.[94] Šopenhauer je petinu svog glavnog dela, Svet kao volja i predstava, posvetio detaljnoj kritici kantovske filozofije. Šopenhauer je pohvalio Kanta zbog njegove razlike između izgleda i stvari u sebi, dok je opšti konsenzus u nemačkom idealizmu bio da je ovo najslabije mesto Kantove teorije, [9]jer, prema Kantu, uzročnost može naći primenu na objektima samo iskustvo, i shodno tome stvari u sebi ne mogu biti uzrok pojavljivanja. Neprihvatljivost ovog obrazloženja priznao je i Šopenhauer. Insistirao je da je ovo istinit zaključak izveden iz lažnih premisa.[95] Uticaj[uredi | uredi izvor] Šopenhauer je ostao najuticajniji nemački filozof do Prvog svetskog rata.[96] Njegova filozofija bila je polazna osnova za novu generaciju filozofa, uključujući: Julius Bahnsen, Pol Dosen, Lazar von Helenbah, Karl Robert Eduard von Hartman, Ernst Oto Lindner, Filip Mejnlander, Fridrih Niče, Olga Plumaher i Agnes Taubert. Njegovo nasleđe oblikovalo je intelektualnu raspravu i nateralo pokrete koji su mu se u potpunosti suprotstavljali, neokantijanizam i pozitivizam, da se pozabavi pitanjima koja bi inače potpuno ignorisali, i pritom ih je izrazito promenio.[96] Francuski pisac Gi de Mopasan komentarisao je da „izgleda da danas čak i oni koji ga iznude nose u svojim dušama čestice njegove misli.“[97] Među ostale filozofe 19. veka koji su naveli njegov uticaj su Hans Vajhinger, Volkelt, Solovjov i Vejninger. Šopenhauera su dobro čitali fizičari, a posebno Ajnštajn, Šredinger, Volfgang Pauli [98] i Majorana.[99] Ajnštajn je Šopenhauerove misli opisao kao „neprekidnu utehu“ i nazvao ga genijem.[100] U njegovoj berlinskoj studiji na zidu su visile tri figure: Faradej, Makvel, Šopenhauer.[101] Konrad Vahsman se prisetio: „Često je sedeo sa jednim od dobro istrošenih Šopenhauerovih svezaka i dok je sedeo tamo, izgledao je tako zadovoljan, kao da se bavio vedrim i veselim poslom.“[101] Kada je Ervin Šredinger otkrio Šopenhauera („najvećeg savana Zapada“), razmišljao je da svoje studije fizike prebaci na filozofiju.[102] Idealistička gledišta zadržao je tokom ostatka svog života.[103] Volfgang Pauli prihvatio je glavno načelo Šopenhauerove metafizike, da je stvar u sebi volja.[103] Ali najviše od svega Šopenhauer je poznat po svom uticaju na umetnike. Rihard Vagner postao je jedan od najranijih i najpoznatijih pristalica Šopenhauerove filozofije.[104] Divljenje nije bilo obostrano i Šopenhauer je proglasio: „Ostajem veran Rosiniju i Mocartu!“ [105] Dakle, dobio je nadimak „umetnikov filozof“. Pod uticajem Šopenhauera, Lav Tolstoj se uverio da istina svih religija leži u samoodricanju. Kada je čitao Šopenhauerovu filozofiju, Tolstoj je uzviknuo „trenutno sam uveren da je Šopenhauer najveći genije među ljudima... Ceo svet je u neuporedivo lepom i jasnom odrazu.“[106] Rekao je da ono što je napisao u Ratu i miru takođe govori Šopenhauer u Svetu kao volja i predstavljanje. Horge Luis Borhes primetio je da je razlog što nikada nije pokušao da napiše sistematski prikaz svog pogleda na svet, uprkos svojoj sklonosti ka filozofiji i metafizici posebno, taj što ga je Šopenhauer već napisao za njega.[107] Ostale ličnosti u literaturi na koje je Šopenhauer snažno uticao su Tomas Man, Tomas Hardi, Afanasi Fet, J.K. Huismans i Džordž Santajana.[108] U poslednjim godinama svog života, Herman Melvil, dok je pisao Bilija Bada, čitao je Šopenhauerove eseje i snažno ih obeležavao. Učenjak Brajan Joters primećuje da je Melvil „označio brojne mizantropske, pa čak i samoubilačke primedbe, ukazujući na privlačenje najekstremnijih vrsta samoće, ali takođe je zabeležio Šopenhauerovo razmišljanje o moralnim dvosmislenostima genija“.[109] Šopenhauerova privlačnost i rasprave. i istočne i zapadne religije u međusobnoj povezanosti ostavili su utisak na Melvila u poslednjim godinama. Sergej Prokofjev, iako se u početku nerado bavio se delima zapaženim po pesimizmu, fascinirao se Šopenhauerom nakon čitanja aforizama o mudrosti života u Parergi i Paralipomena. „Svojim istinama Šopenhauer mi je pružio duhovni svet i svest o sreći.“ [110] Citati[uredi | uredi izvor] Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja. Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom. Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati. Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete. Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje. Najveća je od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, a da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da ne govorimo. Šta više, zdravlju treba sve podrediti. Prijatelj svih nije ničiji prijatelj. Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina. Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla. Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće. Stil je fizionomija našeg uma. On je pouzdaniji ključ karaktera nego što je fizionomija tela. Imitirati stil druge osobe isto je što i nositi masku. Koliko god maska bila dobra, ubrzo će postati dosadna i nepodnošljiva zato što je bez života; i stoga je i najružnije živo lice bolje od nje… Nema ničega od čega se pisac treba više čuvati nego uočljivog upinjanja da pokaže više intelekta nego što ga ima, zato što to rađa sumnju kod čitaoca da ga ima vrlo malo, jer čovek uvek, po svojoj prirodi, naglašava ono što uistinu ne poseduje. I zato je nagrada za pisca da ga nazivaju naivnim, jer to znači da se on može prikazati takvim kakav je. Generalno, naivnost je privlačna, dok ono neprirodno svuda odbija. Takođe, uviđamo da svaki pravi mislilac nastoji da izrazi svoje misli čisto, jasno, konačno i koncizno koliko god je to moguće. Zbog toga je jednostavnost uvek bila posmatrana kao znak, ne samo istine, već takođe i genijalnosti. Stil dobija svoju lepotu od misli koje izražava, a kod onih pisaca koji se samo prave da razmišljaju kaže se da su njihove misli dobre zbog njihovog stila. Stil je samo figura misli; pisati nejasnim ili lošim stilom znak je glupih i zbrkanih misli. Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni. Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji! II TOM