NARODNE PRIPOVETKE, izdavač GLAS Banjaluka, 1982.Knjiga sadrži 54 pripovetke:Čardak ni na nebu ni na zemlji,Pepeljuga, Sve, sve, ali zanat, Ero i kadija, Krepao kotao i druge. Meki povez, 104 starnice.

Kao novo. Bez posvete. Narodne priče - Više Autora Godina izdanja: 2016 Broj strana: 144 Povez: Tvrd Priredila Olivera Grbić. Ilustrovao Goran GrbićNajlepše srpske narodne priče.Baš-čelikZmija mladoženjaZlatna jabuka i devet paunicaČardak ni na nebu ni na zemljiU laži su kratke nogeU cara Trojana kozje ušiNemušti jezikZla ženaSveti Sava i đavoĐavo i njegov šegrtMiloš i DivonjaDete sa devet čirakaUsudLaž za opkladuKralji čobaninZlatoruni ovanBiberčeĆelaEro i kadijaKrepao kotao

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Povratni talas - Boleslav Prus Godina izdanja: 2015 Broj strana: 142 Povez: Mek Prus je svoje junake nalazio među ljudima iz stvarnog života, pa je tako i za roman „Povratni talas“ bio motivisan istinitim događajem iz jedne tekstilne fabrike, gde je gazda – Nemac, naredio da se kotao, kako bi jače pokretao veliki broj vretena, naloži toliko da je ovaj pukao, pri čemu je poginulo desetak radnika zajedno sa vlasnikom. Kod Prusa radnja se odvija na sličan način: vlasnik fabrike Adler – Nemac – smanjuje plate radnicima kako bi tako nadoknadio ono što je potrošio njegov rasipni sin. Pošto je usled „štednje“ iz fabrike otpustio lekara, kada se dogodi nesrećan slučaj, nema nikoga da povređenom majstoru pruži prvu pomoć pa ovaj umire. Međutim, povratni talas iz naslova odnosi se na davno iniciranu spiralu zla koja utiče na sve i neminovno vodi ka uništenju. Tema dela mogla bi se potražiti i u motivima zločina i kazne, mada Prus ne pokazuje mnogo vere u postojanje pravde na svetu.Reprodukcija na korici: Jozef Šermentovski, „Seoski pogreb“

Narodne priče SADRŽAJ Baš-Čelik Zmija mladoženja Zlatoruni ovan Zlatna jabuka i devet paunica Čardak ni na nebu ni na zemlji U laži su kratke noge U cara Trojana kozje uši Pepeljuga Nemušti jezik Zla žena Sveti Sava i đavo Đavo i njegov šegrt Grbo i kralj đavolski Miloš i Divonja Dijete sa devet čiraka Prava se muka ne da sakriti Usud Tivtiz i Džomet Hamal i hadžija Pijevac na divanu Laž za opkladu Ćosa i Ugursuz Kralj i čobanin Ero i kadija Krepao kotao Nasradin hodža i Francuz Izdavač: RAD, Beograd Godina: 1963 Broj strana: 146 Tvrdi povez Biblioteka: Reč i misao 121 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 5550 Težina: grama 180 NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Novo, nečitano, nema posvete. Srpske narodne pripovijetke - Vuk Stefanović Karadžić Godina izdanja: 2017 Broj strana: 490 Povez: Tvrd Sve Vukove narodne priče u jednoj knjizi. Zašto u narodnim pripovetkama najmlađi sin uvek pobeđuje aždaju i osvaja princezu; kako nadmudriti đavola; otkud to da nekome sve polazi za rukom a neko nikad nema sreće; zbog čega ljudi nemaju ravan taban; zašto su prostaci siromašni; koji su lekovi od magija – odgovori na ovakva pitanja i druga čudesa iz narodne mašte kriju se u ovoj knjizi. Prevedene na mnoge svetske jezike još u Vukovo doba, pripovetke Međedović, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Nemušti jezik, Zlatna jabuka i devet paunica, Baš-Čelik, Usud, Pepeljuga, Biberče, U cara Trojana kozje uši, Jarac živoderac, Sveti Sava i đavo, Krepao kotao i mnoge druge – pravi su biseri usmenog narodnog blaga. Pošto im je formu i stilski pečat dao sâm Vuk, one su istovremeno i „istočnik autentične srpske proze sa sredine XIX veka“ (Miodrag Maticki). Obeležavajući jubilej Vukovog rođenja, Vukova zadužbina i „Laguna“ objavljuju sve narodne pripovetke koje je Vuk lično sakupio i zapisao, ukupno sto trinaest, a koje su do danas samo nekoliko puta objavljene u celini i u svom neizmenjenom obliku. Povodom 230. godišnjice Vukovog rođenja.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Lepota i tuga - Peter Englund Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 500 Format: 25 cm Povez: Tvrdi Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta… Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović Peter Englund, rođen 1957, istoričar, pisac, od 2001. do 2006. profesor na Institutu za dramu, član je Švedske akademije od 2002. Njen sekretar je od 2009. godine. Doktorirao je 1989. godine radom Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba velike sile, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta. Njegova uža specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Najveći uspeh je doživeo knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom dana za danom bitke koju su jedinice Karla XII izgubile protiv jedinica Petra Velikog. Svojim pristupom, u kome je iskoristio svu dostupnu građu, od dokumenata preko pisama do poezije, i svojim stilom, u kome meša strogu naučnu analizu i pripovedačku radost, osvojio je čitaoce (knjiga je prodata u više od četvrt miliona primeraka i prevedena na više jezika) i ogromno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj. Njegove sledeće knjige su Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), pravo remek-delo minijaturne biografije Lepota i tuga bitke (2008), te zbirke eseja Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta. Pisao je i scenarija za televizijske serije, objavio kratki roman Grmeću (2005) sa temom iz 1706. godine. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).