GÉPEK A KONYHÁBAN-ROBOTGÉP ÉS TÁRSAI FRANK JULIA .KIADÁS 1990 POMOĆNE MAŠINE U KUHINJI

Korica ohabana

Mama Leone Odlazimo zauvijek. Mislim da odlazimo zauvijek jer se drukčije ne može objasniti to da smo u gepek spremili svoje zimske džempere i cipele i da ništa iza sebe nismo ostavili osim tog osjećaja da se nikada nećemo vratiti ili ćemo se vratiti kao ljudi koji dolaze na odmor i kojima je sve privremeno i jako su nervozni jer se trude da se što bolje odmore, pa zato viču jedni na druge i potežu za uši tuđu djecu. Muka mi je kad pomislim da ćemo i mi sljedeće godine biti turisti ...

Autor: Elmor Lenard Povez: broširan Br. strana: 202 Format: 14x20 Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds naFloridi kada je naleteo na Karen Siskonaoružanu sacmarom. Iznenada, lopovdžentlmenje delio skuceni gepek kola sa timrazoružanim saveznim šerifom – ciji Šanelkomplet košta više od plena Folijeve poslednjepljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona kojiFoli krši kako bi zaradio za život. I cim Karenpobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma lošiljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Van domašaja Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Dobro očuvana, 296 strana, izdanje Evro 1999, detaljniji opis: Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva

Elmor Lenard - Van domasaja Izdavac : IPS 2009, 201 strana, na predlistu ima potpis POLICA 14 Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds naFloridi kada je naleteo na Karen Siskonaoružanu sacmarom. Iznenada, lopovdžentlmenje delio skuceni gepek kola sa timrazoružanim saveznim šerifom – ciji Šanelkomplet košta više od plena Folijeve poslednjepljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona kojiFoli krši kako bi zaradio za život. I cim Karenpobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma lošiljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

POSVETA NA PREDLISTU Dobitnik nagrade Premio Grinzane Cavour 2003. godine Izdavač:RENDE Broj strana: 160 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2009. 450,00 RSD Rasprodato Kategorija: Priče Autor: Miljenko Jergović Odlazimo zauvijek. Mislim da odlazimo zauvijek jer se drukčije ne može objasniti to da smo u gepek spremili svoje zimske džempere i cipele i da ništa iza sebe nismo ostavili osim tog osjećaja da se nikada nećemo vratiti ili ćemo se vratiti kao ljudi koji dolaze na odmor i kojima je sve privremeno i jako su nervozni jer se trude da se što bolje odmore, pa zato viču jedni na druge i potežu za uši tuđu djecu. Muka mi je kad pomislim da ćemo i mi sljedeće godine biti turisti …

Odlično očuvana ( jedina mana je što je prednja korica nazad a zadnja napred ) tvrd povez 296 strana 380 grama Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Odlično očuvana ( jedina mana je što je prednja korica nazad a zadnja napred ) tvrd povez 296 strana 380 grama Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva. stan

Izdavač:EVRO Beograd Broj strana:296 Pismo:Ćirilica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20 x 14 cm Godina izdanja:1999 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds naFloridi kada je naleteo na Karen Siskonaoružanu sacmarom. Iznenada, lopovdžentlmenje delio skuceni gepek kola sa timrazoružanim saveznim šerifom – ciji Šanelkomplet košta više od plena Folijeve poslednjepljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona kojiFoli krši kako bi zaradio za život. I cim Karenpobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma lošiljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Zbirka priča Odlično je baviti se kriminalom (priče nezaštićenog svjedoka) Nenada Stipanića čim je počnete čitati otet će vas iz omiljene fotelje i ubaciti u zagušljivi gepek, provozati krivinama hrvatskih 90-ih godina prošlog stoljeća i izručiti sretne – jer ste preživjeli i jer ste se pri tom još i smijali – i promijenjene u svakidašnjicu u kojoj ćete, odjednom prodorniji, vidjeti repove i čuti eksplozije 90-ih. Stipanićev nezaštićeni pripovjedač stalno pleše na rubu i tupom zubu zakona, bavi se kamatarenjem, reketarenjem, utjerama, ali “ne radi drogu i oružje“, u nuždi izigrava i detektiva i profesionalno zaštitari – čuva Papu i rock-zvijezde – još k tomu romantično voli svoju malu… Kreće se, dakle, u milieu koji smatra da je jedina ulaznica za ovozemaljski raj – politika ili gangsteraj, legalizacija ilegalnog, prevođenje podzemlja u elitu. Priče nastale u tom milieu kolateralni su proizvod rata, visoke politike i niskih strasti, svega onoga što bismo mogli nazvati cro-teskni realizam i podzemna nadgradnja. Stipanićeve priče udaraju direkt u pleksus, ostavljaju bez zraka i izazivaju intenzivnu mučninu, a onda bujicama vitaliteta, optimizma i stanovite zanesene i zanosne naivnosti crnjak života, razočarenje i umor nadvladavaju uz humor. A ima u njima i seksa.

Opis Dodatne informacije Recenzije (0) OPIS Čovjek s ultrahemingvejskom biografijom (boksač, redar, galerist i mnogo toga još…) napisao je lijepu, snažnu i moćnu priču koja uzima i ono malo daha što ga je još ostalo u našim plućima. Ivica Prtenjača, Globus Zbirka priča Odlično je baviti se kriminalom (priče nezaštićenog svjedoka) Nenada Stipanića čim je počnete čitati otet će vas iz omiljene fotelje i ubaciti u zagušljivi gepek, provozati krivinama hrvatskih 90-ih godina prošlog stoljeća i izručiti sretne – jer ste preživjeli i jer ste se pri tom još i smijali – i promijenjene u svakidašnjicu u kojoj ćete, odjednom prodorniji, vidjeti repove i čuti eksplozije 90-ih. Stipanićev nezaštićeni pripovjedač stalno pleše na rubu i tupom zubu zakona, bavi se kamatarenjem, reketarenjem, utjerama, ali “ne radi drogu i oružje“, u nuždi izigrava i detektiva i profesionalno zaštitari – čuva Papu i rock-zvijezde – još k tomu romantično voli svoju malu… Kreće se, dakle, u milieu koji smatra da je jedina ulaznica za ovozemaljski raj – politika ili gangsteraj, legalizacija ilegalnog, prevođenje podzemlja u elitu. Priče nastale u tom milieu kolateralni su proizvod rata, visoke politike i niskih strasti, svega onoga što bismo mogli nazvati cro-teskni realizam i podzemna nadgradnja. Stipanićeve priče udaraju direkt u pleksus, ostavljaju bez zraka i izazivaju intenzivnu mučninu, a onda bujicama vitaliteta, optimizma i stanovite zanesene i zanosne naivnosti crnjak života, razočarenje i umor nadvladavaju uz humor. A ima u njima i seksa.

Odlično je baviti se kriminalom Čovjek s ultrahemingvejskom biografijom (boksač, redar, galerist i mnogo toga još...) napisao je lijepu, snažnu i moćnu priču koja uzima i ono malo daha što ga je još ostalo u našim plućima. (Ivica Prtenjača, Globus) Zbirka priča Odlično je baviti se kriminalom (priče nezaštićenog svjedoka) Nenada Stipanića čim je počnete čitati otet će vas iz omiljene fotelje i ubaciti u zagušljivi gepek, provozati krivinama hrvatskih 90-ih godina prošlog stoljeća i izručiti sretne – jer ste preživjeli i jer ste se pri tom još i smijali – i promijenjene u svakidašnjicu u kojoj ćete, odjednom prodorniji, vidjeti repove i čuti eksplozije 90-ih. Stipanićev nezaštićeni pripovjedač stalno pleše na rubu i tupom zubu zakona, bavi se kamatarenjem, reketarenjem, utjerama, ali “ne radi drogu i oružje“, u nuždi izigrava i detektiva i profesionalno zaštitari – čuva Papu i rock-zvijezde – još k tomu romantično voli svoju malu… Kreće se, dakle, u milieu koji smatra da je jedina ulaznica za ovozemaljski raj – politika ili gangsteraj, legalizacija ilegalnog, prevođenje podzemlja u elitu. Priče nastale u tom milieu kolateralni su proizvod rata, visoke politike i niskih strasti, svega onoga što bismo mogli nazvati cro-teskni realizam i podzemna nadgradnja. Stipanićeve priče udaraju direkt u pleksus, ostavljaju bez zraka i izazivaju intenzivnu mučninu, a onda bujicama vitaliteta, optimizma i stanovite zanesene i zanosne naivnosti crnjak života, razočarenje i umor nadvladavaju uz humor. A ima u njima i seksa. Prikaži više

"Čovjek s ultrahemingvejskom biografijom (boksač, redar, galerist i mnogo toga još…) napisao je lijepu, snažnu i moćnu priču koja uzima i ono malo daha što ga je još ostalo u našim plućima." - Ivica Prtenjača, Globus Zbirka priča Odlično je baviti se kriminalom (priče nezaštićenog svjedoka) Nenada Stipanića čim je počnete čitati otet će vas iz omiljene fotelje i ubaciti u zagušljivi gepek, provozati krivinama hrvatskih 90-ih godina prošlog stoljeća i izručiti sretne – jer ste preživjeli i jer ste se pri tom još i smijali – i promijenjene u svakidašnjicu u kojoj ćete, odjednom prodorniji, vidjeti repove i čuti eksplozije 90-ih. Stipanićev nezaštićeni pripovjedač stalno pleše na rubu i tupom zubu zakona, bavi se kamatarenjem, reketarenjem, utjerama, ali “ne radi drogu i oružje“, u nuždi izigrava i detektiva i profesionalno zaštitari – čuva Papu i rock-zvijezde – još k tomu romantično voli svoju malu… Kreće se, dakle, u milieu koji smatra da je jedina ulaznica za ovozemaljski raj – politika ili gangsteraj, legalizacija ilegalnog, prevođenje podzemlja u elitu. Priče nastale u tom milieu kolateralni su proizvod rata, visoke politike i niskih strasti, svega onoga što bismo mogli nazvati cro-teskni realizam i podzemna nadgradnja. Stipanićeve priče udaraju direkt u pleksus, ostavljaju bez zraka i izazivaju intenzivnu mučninu, a onda bujicama vitaliteta, optimizma i stanovite zanesene i zanosne naivnosti crnjak života, razočarenje i umor nadvladavaju uz humor. A ima u njima i seksa. Čitaj dalje

Potresna akciona priča o Surovom, instruktoru za obuku specijalnih jedinica, njegovim osećanjima, ljubavi, potrebama! A, šta je posle bilo ? "Šta je, Buđavi, šta radiš tu ? - upitao ga je. Ovaj nije smeo da ga pogleda. Odmahnuvši rukom, uze drugog, još uvek ošamućenog, siledžiju i izvuče ga napolje. Pošto ih je sve izvukao napolje, osvestio ih je i počeo je da ih bije, onako sistematski, znalački i polako. Tukao ih je sve dok se nisu usrali i upišali. Dovezao je svoju maskiranu "ladu nivu" do zadnje strane bara i nagurao ih u gepek. ..Zaustavio se ispred policijske stanice. Dežurni, koji je stajao ispred nje, samo što nije pobegao kada je Surovi istovario one na asfalt ispred stanice. Bili su u jadnom stanju. Naš moto glasi: "Mi ne znamo za milost, niti je očekujemo", pa ko nije spreman da u narednom periodu živi pod tim uslovima, bolje je da se odmah pokupi i ukrca u autobus, dok je on još tu. Ko je bio on ? Dobro se sećao jutra kada je, pre skoro dve godine, stigao pred zarđalu i nakrivljenu kapiju Centra, koju je jedva pronašao. Ono što je ugledao svakog drugog bi obeshrabrilo, ali njega nije. Za njega je to bio samo još jedan izazov u nizu ranijih izazova, a koje je on već pobedio. Kako ? Da vidimo koga su nam to ovamo poslali ?! Da niste zalutali i promašili mesto okupljanja, jer moram da vam kažem da ovo nije prijemni ispit za baletsku školu, a kako vidim, ispred mene ... sve same balerine ?! I zašto je sve to nazvao "Krv, suze i znoj"? Čitajte u novom romanu Milorada Ulemeka. Čitaj dalje

Kako se zapalio automobil u kojem su bili Milorad Pavić sa svojom suprugom i bračnim parom Bjelica – Pajkić? Zbog čega je Isidora švercovala u gepeku Olgu Stojanović preko granice? Šta se desilo kada je mali Lav potegao plastični mitraljez na Nikolu Kavaju, čuvenog lovca na Tita? O čemu je Stevo Žigon pričao sa Isidorom kada su nosili humanitarnu pomoć u Krajinu? Šta joj je Miodrag Bulatović rekao u jednom poverljivom razgovoru telefonom? Kako ju je kamen u bubregu pomirio sa Živojinom Pavlovićem? Šta joj je Ksenija Pajčin rekla o prijateljstvu? Kako je Jovan Ćirilov promenio naslov jednog od njenih najčitanijih romana? U knjizi Zbog njih sam volela Beograd Isidora Bjelica zapisuje sećanja na druženja sa svojim slavnim prijateljima. S prepoznatljivom iskrenošću i humorom Isidora otkriva nepoznate podatke o javnim ličnostima koji su činili Beograd uzbudljivim i vrednim življenja u njemu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mama Leone Odlazimo zauvijek. Mislim da odlazimo zauvijek jer se drukčije ne može objasniti to da smo u gepek spremili svoje zimske džempere i cipele i da ništa iza sebe nismo ostavili osim tog osjećaja da se nikada nećemo vratiti ili ćemo se vratiti kao ljudi koji dolaze na odmor i kojima je sve privremeno i jako su nervozni jer se trude da se što bolje odmore, pa zato viču jedni na druge i potežu za uši tuđu djecu. Muka mi je kad pomislim da ćemo i mi sljedeće godine biti turisti ... Miljenko Jergović (1966, Sarajevo), živi na selu pokraj Zagreba, piše i objavljuje na svom jeziku. U Srbiji je od 2001. objavio osam proznih knjiga, romana i zbirki kratkih priča. Pesničke knjige: Opservatorija Varšava, Zagreb, 1988; Uči li noćas neko u ovom gradu japanski, Sarajevo, 1990; Himmel Comando, Sarajevo, 1992; Preko zaleđenog mosta, Zagreb, 1996; Hauzmajstor Šulc, Zagreb, 2001; Dunje 1983 (izabrane i nove pjesme), Zagreb, 2005; Izabrane pjesme Nane Mazutha, Cetinje 2011; Zbirke priča: Sarajevski Marlboro, Zagreb, 1994; Karivani, Zagreb, 1995; Mama Leone, Zagreb, 1999; Inšallah, Madona, Inšallah, Zagreb, 2004; Mačka čovjek pas, Beograd, 2012. Izabrane priče: Sarajevski Marlboro, Karivani i druge priče, Zagreb 1999; Rabija i sedam meleka, Sarajevo, 2004; Drugi poljubac Gite Danon, Zagreb, 2007; Tango bal i druge priče, Cetinje, 2010. Romani i novele: Buick Rivera (novela), Zagreb, 2002; Dvori od oraha, Zagreb, 2003; Gloria in excelsis, Zagreb, 2005; Ruta Tannenbaum, Zagreb 2006; Srda pjeva, u sumrak, na Duhove, Zagreb 2007; Freelander (novela), Sarajevo 2007; Volga, Volga (novela), Zagreb 2009; Roman o Korini (pripovest), Beograd, 2010; Otac, Beograd, 2010; Psi na jezeru, Zagreb, 2010; Rod, Zagreb, 2013. Ogledi, eseji, članci i dr. književne forme: Naci bonton, Zagreb, 1998; Historijska čitanka, Zagreb-Sarajevo, 2001; Historijska čitanka 2, Zagreb-Sarajevo, 2004; Žrtve sanjaju veliku ratnu pobjedu, Zagreb, 2006; Transatlantic Mail (koautor s Semezdinom Mehmedinovićem, fotografije Milomira Kovačevića Strašnog), Zagreb, 2009; Zagrebačke kronike (novinske kronike, kolumne, feljtoni), Beograd, 2010; Bosna i Hercegovina, budućnost nezavršenog rata (esej, intervju; koautor s Ivanom Lovrenovićem), Zagreb, 2010; Pamti li svijet Oscara Schmidta (projekti, skice, nacrti), Zagreb, 2010; Muškat, limun i kurkuma, Zagreb, 2011; Drame: Kažeš anđeo, Zagreb, 2000. Njegov neobjavljeni roman Wilimowski pročitan je i emitovan na Trećem programu Radio Beograda od 4. do 21. maja 2012 (čitala Koviljka Panić). Knjige su mu prevođene na dvadesetak jezika...

Extra retko Kao na slikama Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Vizuelna poezija kolaži Mađarska avangarda

Forum Novi Sad Ilustrovano Kao na slikama Moguće da je prisutan blag miris starih knjiga Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011)....

U periodu sloma britanske vlasti nad Indijom mlada i lepa anglo-indijska učenica Adela Robson želi život i slavu na daskama koje život znače. U novi život kreće krišom - u gepeku šarmantnog Sema Džekmena. Međutim, to neće biti onaj život koji je ona želela. Adela stiže u Simli, letnju prestonicu britanske vlasti, gde uživa u zabavama koje tadašnje indijsko društvo tridesetih godina prošlog stoleća nudi mladim i zanosnim debitantkinjama. I baš kada ostvarenje njenih snova bude na dohvat ruke, Adela sreće mladog, neodoljivog i razmaženog indijskog princa. Njihov susret pokrenuće lavinu događaja... Tokom Drugog svetskog rata, Adela se nalazi u Engleskoj, zemlji koju ne zna i u kojoj mora da krije sramnu tajnu. U Engleskoj dostiže određeni uspeh u pozorištu. Želeći da se vrati svojoj porodici u Indiji, ona se javlja da dobrovoljno nastupa tamo. I tako ponovo sreće Sema Džekmena... Iz recenzija: „Likovi u knjizi su topli, ljudski, a opisi predela nestvarni. Ova knjiga će vam probuditi osećanja.“ Hearts Books „Devojka sa plantaže čaja je predivna knjiga prepuna božanstvenih opisa indijske prirode. Siromaštvo i bogatstvo predstavljeni su u oštroj suprotnosti, dok autorka vodi čitaoca na putovanje kroz vreme.“ Swirlandthread.com

Ima posvetu na prvoj praznoj strani inače jako lepo očuvano Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Tags: mađarska avangarda u vojvodini katalin ladik konceptualna umrtnost judita salgo avangardni roman vizuelna poezija

Retko u ponudi prvo izdanje Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Neoavangarda mađarska književnost poezija u vojvodini vojvođanska vojislav despotov vujica resin tucic mixed media bora cosic casopis rok vizuelna poezija signalizam ....