Antologija legendarnih TV drama, knjiga peta, edicija TV Polica priredio Radomir Putnik Beograd, 2002. Drame: - Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, Milana Raleta Nikolića - Vučari Donje i Gornje Polače, Jovana Radulovića - Ujed, Milice Novković - Sile u vazduhu, Nebojše Romčevića - Mala Šala, Siniše Kovačevića - Zagreb-Beograd preko Sarajeva, Jelice Zupanc - Povratak Vuka Alimpića, Miladina Ševarlića... Mek povez, 305 strana, ćirilica.

Opis Zanima vas gajenje medonosnih pčela? Ovaj pristupačan, praktičan vodič postupno vas vodi kroz formiranje košnice, uz stručne savete za održavanje zdravog pčelinjeg društva. Upoznaćete se s najnovijim lekovima i tretmanima za pčele, vađenjem i plasiranjem meda i uticajem koji naglo nestajanje medonosnih pčela ima na okruženje i privredu. • Pčelariti ili ne pčelariti? – upoznajte prednosti pčelarstva i zaključite da li je to delatnost za vas • Napravite svoju prvu košnicu – skupite pravu opremu, nabavite pčele i bezbedno ih prebacite u njihov novi dom • Zbližavanje s pčelama – naučite kako se košnica otvara i zatvara, kada da pregledate pčele i šta da posmatrate tokom pregleda • Rešavanje uobičajenih problema – pronađite jednostavna rešenja za sve: od rojenja, preko grabeži, do trovanja pesticidima • Razumevanje poremećaja propadanja pčelinjeg društva – saznajte šta možete uraditi da pomognete u spasavanju medonosnih pčela • Priprema za zlatnu berbu – koristite odgovarajuće alatke za vrcanje, skladištenje i prodaju meda O autoru Howland Blackiston ima više od 20 godina iskustva u gajenju pčela. Napisao je mnogo članaka o pčelarstvu i učestvovao u desetinama televizijskih i radio programa, uključujući one na kanalima CNBC i CNN i radio stanicama NPR i Sirius Satellite. Uz to, bio je i glavni govornik na konferencijama u više od 40 zemalja. ISPRAVKE UOČENIH GREŠAKA Uz najbolje napore redakcije da u knjizi ne bude grešaka, one su se ipak potkrale. · Prva se odnosi na autora Predgovora, gospodina Kima Flotama. Greškom je predstavljen u ženskom rodu, te se ovom prilikom izvinjavamo čitaocima. · Pored toga, ono na šta bismo hteli da skrenemo pažnju čitalaca jeste pominjanje upotrebe antibiotika u pčelarstvu. Originalno izdanje knjige pisano je za američko tržište na kome je dozvoljena upotreba antibiotika u lečenju pčela radi suzbijanja američke truleži. Prema važećem zakonu u našoj zemlji, u medu ne smeju da se nađu antibiotici. U Evropskoj Uniji praktično je zabranjena upotreba antibiotika u pčelarstvu te se med uništava ako se u njemu utvrdi njihovo prisustvo. Naslov: Pčelarstvo za neupućene Izdavač: Mikro knjiga Strana: 334 (cb) Strana u boji: 8 Povez: meki Pismo: Format: 16.8 x 23.5 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-7555-393-9 Naslov originala: Beekeeping For Dummies Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Beekeeping For Dummies Izdavač originala: Wiley

Opis Zanima vas gajenje medonosnih pčela? Ovaj pristupačan, praktičan vodič postupno vas vodi kroz formiranje košnice, uz stručne savete za održavanje zdravog pčelinjeg društva. Upoznaćete se s najnovijim lekovima i tretmanima za pčele, vađenjem i plasiranjem meda i uticajem koji naglo nestajanje medonosnih pčela ima na okruženje i privredu. • Pčelariti ili ne pčelariti? – upoznajte prednosti pčelarstva i zaključite da li je to delatnost za vas • Napravite svoju prvu košnicu – skupite pravu opremu, nabavite pčele i bezbedno ih prebacite u njihov novi dom • Zbližavanje s pčelama – naučite kako se košnica otvara i zatvara, kada da pregledate pčele i šta da posmatrate tokom pregleda • Rešavanje uobičajenih problema – pronađite jednostavna rešenja za sve: od rojenja, preko grabeži, do trovanja pesticidima • Razumevanje poremećaja propadanja pčelinjeg društva – saznajte šta možete uraditi da pomognete u spasavanju medonosnih pčela • Priprema za zlatnu berbu – koristite odgovarajuće alatke za vrcanje, skladištenje i prodaju meda O autoru Howland Blackiston ima više od 20 godina iskustva u gajenju pčela. Napisao je mnogo članaka o pčelarstvu i učestvovao u desetinama televizijskih i radio programa, uključujući one na kanalima CNBC i CNN i radio stanicama NPR i Sirius Satellite. Uz to, bio je i glavni govornik na konferencijama u više od 40 zemalja. ISPRAVKE UOČENIH GREŠAKA Uz najbolje napore redakcije da u knjizi ne bude grešaka, one su se ipak potkrale. · Prva se odnosi na autora Predgovora, gospodina Kima Flotama. Greškom je predstavljen u ženskom rodu, te se ovom prilikom izvinjavamo čitaocima. · Pored toga, ono na šta bismo hteli da skrenemo pažnju čitalaca jeste pominjanje upotrebe antibiotika u pčelarstvu. Originalno izdanje knjige pisano je za američko tržište na kome je dozvoljena upotreba antibiotika u lečenju pčela radi suzbijanja američke truleži. Prema važećem zakonu u našoj zemlji, u medu ne smeju da se nađu antibiotici. U Evropskoj Uniji praktično je zabranjena upotreba antibiotika u pčelarstvu te se med uništava ako se u njemu utvrdi njihovo prisustvo. Naslov: Pčelarstvo za neupućene Izdavač: Mikro knjiga Strana: 334 (cb) Strana u boji: 8 Povez: meki Pismo: Format: 16.8 x 23.5 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-7555-393-9 Naslov originala: Beekeeping For Dummies Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Beekeeping For Dummies Izdavač originala: Wiley

Vučevskovanje Ova knjiga je zbirka mojih šala, aforizama, prepričanih događaja i nekih glupih misli koje sam godinama zapisivao. Sve te šale, aforizmi, prepričani događaji i misli se mogu ubaciti u jednu reč: tvitovi… Knjiga se zove Vučevskovanje jer je ta reč spoj dve reči: lupetanje Vučevskog. Smatram da su šale najteže za pisanje, tako da sam želeo da mi prva knjiga bude najteža! Morala je baš svaka rečenica da bude interesantna, pa mi je zato knjiga bila mnogo teška za pisanje, ali baš zbog toga je mnogo laka za čitanje! Ne verujem da će se naći u rukama onih koji uopšte nemaju smisao za humor, ali ako se to desi, želim da stavim do znanja da se ova knjiga ne shvata ozbiljno. Mogao bih parafrazirati onu rečenicu iz humorističkih emisija: Svrha ove knjige nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo humor i zabava. Mislim da sam sve lepo objasnio, tako da ako se neko bude uvredio nečim iz ove knjige, ne izvinjavam mu se. Ova knjiga ne oslikava mene kao osobu, već samo moj humor. Ali opet, humor dosta oslikava nekog kao osobu, pa sam sada malo zbunjen… Naravno, moj humor se neće svideti svakome, ali ono u šta sam siguran je to da ova knjiga nikome neće biti dosadna. Inače, knjige ovakve vrste uglavnom imaju mnogo manje strana, pa sam mogao da je podelim i izdam 3 različite knjige, ali ja sam radi kvaliteta sve objavio u jednoj knjizi. U samo jednoj knjizi se nalaze sve vrste humora koje mogu biti u pisanom obliku: igre rečima, anegdotski humor, samoponižavajući, nadrealistični, dečji, crni, aktuelni, posmatrački, ironični… Ima čak i trolovanja… Jedan san sam uspeo da ostvarim, pa se sada mogu posvetiti ostvarivanju nekih lakših snova… Na primer, da jašem dinosaurusa! – Autor Prikaži više

Reč autora: Ova knjiga je zbirka mojih šala, aforizama, prepričanih događaja i nekih glupih misli koje sam godinama zapisivao. Sve te šale, aforizmi, prepričani događaji i misli se mogu ubaciti u jednu reč: tvitovi… Knjiga se zove ’’Vučevskovanje’’ jer je ta reč spoj dve reči: lupetanje Vučevskog. Smatram da su šale najteže za pisanje, tako da sam želeo da mi prva knjiga bude najteža! Morala je baš svaka rečenica da bude interesantna, pa mi je zato knjiga bila mnogo teška za pisanje, ali baš zbog toga je mnogo laka za čitanje! Ne verujem da će se naći u rukama onih koji uopšte nemaju smisao za humor, ali ako se to desi, želim da stavim do znanja da se ova knjiga ne shvata ozbiljno. Mogao bih parafrazirati onu rečenicu iz humorističkih emisija: Svrha ove knjige nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo humor i zabava. Mislim da sam sve lepo objasnio, tako da ako se neko bude uvredio nečim iz ove knjige, ne izvinjavam mu se. Ova knjiga ne oslikava mene kao osobu, već samo moj humor. Ali opet, humor dosta oslikava nekog kao osobu, pa sam sada malo zbunjen… Naravno, moj humor se neće svideti svakome, ali ono u šta sam siguran je to da ova knjiga nikome neće biti dosadna. Inače, knjige ovakve vrste uglavnom imaju mnogo manje strana, pa sam mogao da je podelim i izdam 3 različite knjige, ali ja sam radi kvaliteta sve objavio u jednoj knjizi. U samo jednoj knjizi se nalaze sve vrste humora koje mogu biti u pisanom obliku: igre rečima, anegdotski humor, samoponižavajući, nadrealistični, dečji, crni, aktuelni, posmatrački, ironični… Ima čak i trolovanja… Jedan san sam uspeo da ostvarim, pa se sada mogu posvetiti ostvarivanju nekih lakših snova… Na primer, da jašem dinosaurusa!

Pesnikinja Marija Stanković, koju možemo slobodno nazvati savremenim pesnikom, svojim napisanim stihovima je dokazala kako je zaista potrebno malo da čovek bude samo čovek. U stihovima se Marija brine o osobama koje voli i onima koje ne zna, a koji su prolaznici, jer želi da svi budu srećni i da se raduju malim stvarima. Brigu o drugima predstavlja kao „oluju”, zbog čega se izvinjava pisanom rečju: „Ako i vas prate moje oluje, ovim se putem izvinjavam.” Takođe, kroz stihove „Ima li tu uopšte mene ili ni mene tu više nema” pesnikinja, gledajući kroz prozor, izražava zabrinutost kada nema sveta, jer ona voli ljude i voli život. Marija u pesmi „Kako spasiti ljubav” stihom „Ljubav je spas” nalazi odgovor, a složićemo se da je tako jer jedina pojava koja povezuje, koja umiri dušu toplinom i sprečava stradanje jeste – ljubav među ljudima. Kada neko donosi hladnoću u život, pesnikinja mu se obraća stihom „Mom si proleću zauvek stranac”, jer želi da uvek bude vedra i nasmejana. Moj poseban utisak jesu, u „Zajedničkoj pesmi”, stihovi: „Ali reči ne valja rasipati!/ Podelimo ih ipak na dane/ U još neku pesmu nek stane/ Ovaj naš život/ I ne prestane.” Ovim je pesnikinja rekla mnogo, a ja kažem da treba živeti za svaki naredni dan i tople reči izgovarati u svakom narednom danu. Špejtim Sojeva Sole

Osnovna zamisao ovog Rečnika bila je da se srpski idiomi spoje sa njihovim engleskim ekvivalentima. U rečniku su srpski idiomi odštampani crnim slovima, a njihovi engleski ekvivalenti crnim kurzivom. Između njih su sažeta objašnjenja njihovih značenja, na srpskom i engleskom jeziku, a u rečenicama koje sadrže date idiome prikazana je njihova upotreba. Odrednica. - Odrednica može da bude idiom, izreka, poslovica, fraza, kliše, ustaljeni narodni izraz, pa i poneki šatrovački izraz, ukoliko je dovoljno rasprostranjen i prihvaćen u svakidašnjem govoru. Azbučni red, neophodan za svaki rečnik, utvrđuje se prema jednoj ključnoj reči u odrednici. Ključna reč će uvek biti prva imenica u odrednici. Kod onih odrednica koje nemaju imenice za ključnu reč se uzima glagol, pridev ili neka druga reč koja se smatra najvažnijom. Odrednice koje imaju istu ključnu reč raspoređuju se po azbučnom redu prema prvoj reči u odrednici. U načelu, ista odrednica se neće pojaviti dvaput u Rečniku, najpre pod jednom, posle pod drugom ključnom reči. Time bi se obim knjige udvostručio, a korisnik bi bio neprestano upućivan s jednog kraja knjige na drugi. Upućivanje na drugu odrednicu smo nastojali da dovedemo na najmanju moguću meru. U ovom rečniku to se čini samo onda kad dve odrednice imaju veoma slično ili isto značenje, a njihove ključne reči počinju istim slovom, pa se druga odrednica može naći bez mnogo listanja. Na primer, ŠLJIVE ZA BRAŠ- NO ima isto značenje kao i ŠILO ZA OGNJILO, pa budući da obe njihove ključne reči imaju isto početno slovo Š, korisnik se upućuje za objašnjenja i engleske ekvivalente sa prve odrednice na drugu (ŠLJIVE ZA BRAŠNO => ŠILO ZA OGNJILO). Ako pak, dve ili više odrednica sa sličnim značenjem imaju ključne reči koje počinju različitim slovima (npr. KAO BOŽIĆ I BADNJI DAN, KAO NOKAT I MESO, KAO ŠIPKA UZ BUBANJ), onda će se svaka pojaviti samostalno, pod odgovarajućim slovom. Objašnjenja. - Poneki idiomi imaju više od jednog značenja, a ponekad se ni jedini autoritativni izrazi koje smo imali (Rečnik Matice srpske i Rečnik SANU) ne slažu u pogledu njihovog tačnog značenja. Stoga je uz svaku odrednicu dato objašnjenje da bi se utvrdilo koje je značenje posredi. Delimično zbog simetrije, a delimično i zbog onih korisnika kojima srpski jezik nije maternji jezik, objašnjenja su data i na engleskom jeziku. Odštampana su odmah ispod odrednice, razdvojena povlakom (-). Engleski ekvivalenti. - To su engleski idiomi (fraze izreke, poslovice, klišei, žargon itd.) sa sličnim ili istim prenesenim značenjem kao što ga ima odrednica. U najvećem broju slučajeva daju se po dva, tri ili više ekvivalenata za svaku odrednicu. Štampani su crnim kurzivom. Radi jasnije identifikacije, ispred svakog se nalazi znak ♦. Važno je istaći da se ti ekvivalenti ne mogu mehanički stavljati u svaki kontekst u koji se može staviti srpski idiom. U rečniku su prikupljeni i sistematizovani oni engleski sinonimi i idiomatski izrazi koji po značenju odgovaraju srpskoj odrednici, ali o tome koji se od njih najbolje uklapa u dati kontekst odlučuje sam korisnik. Ilustracije radi uzećemo našu reč „čistiti" koja ima brojne sinonime: prati (vodom), brisati (krpom), mesti (metlom), četkati (četkom), pajati (pajalicom), ribati (trljanjem), miti (lice) itd. Izbor prave varijante će zavisiti od toga šta se čisti, odnosno čime se čisti. Priređivači ovog rečnika su pošli od pretpostavke da je korisnik u stanju da napravi optimalni izbor i preporučuju da se podrobno obavesti o pravom značenju svakog engleskog idioma pre nego što ga upotrebi. Primeri, - Idiom u odrednici je ne samo objašnjen već i ilustrovan prostom rečenicom koja ga sadrži. Ista rečenica je zatim verno prevedena na engleski, gde se namesto srpskog izraza upotrebljava jedan od engleskih ekvivalenata. Budući da se poslovice i izreke uvek pojavljuju u nepromenjljivom obliku, za njih primeri nisu dati. Primeri nisu uzimani iz književnosti ili periodike; morali su da budu izmišljeni, jer tako najbolje ispunjavaju svoju svrhu. Zbog toga su neizbežno i banalni, za šta se autori izvinjavaju. Primeri su štampani nešto manjim slovima i ispred njih se nalazi znak • radi lakše identifikacije.

Mitropolit Mitrofan Ban tvrd povez, 330 str. Kada sam, u još mladim godinama, kao nov sveštenik, došao u priliku da ispovedam, odmah sam uvidio da za pravilno obaljvanje svete i spasonosne tajne ispovijedi nema dovoljno spreme. Ovo zadosta uznemiravalo me je, jer sam znao kakvu odgovornost na sebi nosi sveštenik koji nema potrebnog znanja da pri ispovijedi, pokajnika ispita o svijema grijehovima koji potiječu od njegovijeh duševnijeh i telesnijeh slabostih, i da ga pouči, ukoliko mu je potrebno, da se o daljega griješenja popravi i hrišćanski život nastavi. Poznajući ja ovako sebe da mi ovakva svojstva za ispovijed potrebna oskudjevaju, pa u težnji, da bih sebe u ovome nedostatku bar u nekoliki popravio, ja sam, u mojim mlađim godinama, o ovome često puta u razgovor stupao sa nekijema svojiema po činu drugovima, i iz toga manje ili više uverio sam se, da mnogi od njih, na žalost samnom zajdeno takvi nedostatak dijele. Što je naše vrlo revnosno sveštenstvo u ovijema stranama u duhovno spremi tako izostalo, nije ni baš ni čudo, pošto je ono, silimo okolnosti, često puta bivalo prinuđeno da se više bavi oružijem negoli knjigom. … Pri pisanju ovoga, poslužio sam se najboljijema, koje sam pri ruci mogao imati, srpskijema i ruskijema autorima. SADRŽAJ Predgovor, 5 PRVI DIO OPĆI POGLED NA SV.TAJNU POKAJANjA – ISPOVIJEDI DRUGI DIO O SVEŠTENIČKIM DUŽNOSTIMA PRI ISPOVIJEDI TREĆI DIO 1. U koje smo vrijeme dužni pristupiti na ispovijed? 133 2. Kako se hrišćanin ima priugotoviti za ispovijed? 139 3. Red za pristupanje na ispovijed valja mirno očekivati bez svake smetnje onoga koji se tada na ispovijed pred duhovnikom nalazi, 149 4. Ni jedan grijeh na ispovijedi ne valja utajiti ni zaboraviti, 152 5. Ne valja se stiđeti ispovjedati svoje grijehove, 156 6. Na ispovijedi ne valja se izvinjavati za svoje grijehove, 161 7. Pokajnik pri ispovijedi dužan je sam kazivati svoje grijehove, a ne očekivati da ga svešetnik za svaki grijeh pita, 164 8. Pokajnik, očitujući svoje grijehove, samoga sebe osuđuje, i tako, svojevoljno priznajući ih, dobija oproštaj i pomilovanje od Boga, 165 9. Šta se zahtijeva od pokajnika pri ispovijedi? 168 10. Ne valja očajavati, jer i najveće grehove Bog oprašta, samo kad se za njih grešnik iskreno pokaje, 171 11. Pomisao na potonji čas i zagrobni život pobuđuje grješnika na pokajanje, 173 12. Bog grešnika čeka na pokajanje i potonji čas može pomoći ako se grešnik iskreno pokaje, 176 13. Nije dozvoljeno da pokajnik mimo svojega nadležnoga sveštenika drugog duhovnika bira sebi za ispovijed, 177 ČETVRTI DIO 1. Prethodna sprema pred samu ispovijed, 181 2. Čin ispovijedi, 182 3. O ispovijedi djece, 183 4. Pitanje za sedmogodišnju djecu koja prvi put dođu na ispovijed, 185 5. Pitanja za decu mušku i žensku od 7 do 14 godina od prilike mogla bi biti ova, 201 6. Pitanja za ispovijed odraslih hrišćana po rukovođenju 10 Božijih zapovijedi, 221 7. Zaključna pitanja pri svršetku ispovijedi, 228 8. Što se tiče ispovijedi za same sveštenike, to, osim više izloženijeh općijeh pitanja za svijetovnjake, duhovnik koji ispoveda svoga brata sveštenika, može ga pitati otprilike još i ovako, 288 9. Sveštenik poučava pokajnike, 292 10. Ispovijed bolesnijeh koji se pri kraju života nalazi, 293 PETI DIO 1. O epitimiji, 311 2. Molitva za one koji su sebe kletvom svezali, 323

Mitropolit Mitrofan Ban Strana: 324 Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 20 cm Iz Predgovora Kada sam, u još mladim godinama, kao nov sveštenik, došao u priliku da ispovedam, odmah sam uvidio da za pravilno obaljvanje svete i spasonosne tajne ispovijedi nema dovoljno spreme. Ovo zadosta uznemiravalo me je, jer sam znao kakvu odgovornost na sebi nosi sveštenik koji nema potrebnog znanja da pri ispovijedi, pokajnika ispita o svijema grijehovima koji potiječu od njegovijeh duševnijeh i telesnijeh slabostih, i da ga pouči, ukoliko mu je potrebno, da se o daljega griješenja popravi i hrišćanski život nastavi. Poznajući ja ovako sebe da mi ovakva svojstva za ispovijed potrebna oskudjevaju, pa u težnji, da bih sebe u ovome nedostatku bar u nekoliki popravio, ja sam, u mojim mlađim godinama, o ovome često puta u razgovor stupao sa nekijema svojiema po činu drugovima, i iz toga manje ili više uverio sam se, da mnogi od njih, na žalost samnom zajdeno takvi nedostatak dijele. Što je naše vrlo revnosno sveštenstvo u ovijema stranama u duhovno spremi tako izostalo, nije ni baš ni čudo, pošto je ono, silimo okolnosti, često puta bivalo prinuđeno da se više bavi oružijem negoli knjigom. … Pri pisanju ovoga, poslužio sam se najboljijema, koje sam pri ruci mogao imati, srpskijema i ruskijema autorima. SADRŽAJ Predgovor, 5 PRVI DIO OPĆI POGLED NA SV.TAJNU POKAJANjA – ISPOVIJEDI DRUGI DIO O SVEŠTENIČKIM DUŽNOSTIMA PRI ISPOVIJEDI TREĆI DIO 1. U koje smo vrijeme dužni pristupiti na ispovijed? 133 2. Kako se hrišćanin ima priugotoviti za ispovijed? 139 3. Red za pristupanje na ispovijed valja mirno očekivati bez svake smetnje onoga koji se tada na ispovijed pred duhovnikom nalazi, 149 4. Ni jedan grijeh na ispovijedi ne valja utajiti ni zaboraviti, 152 5. Ne valja se stiđeti ispovjedati svoje grijehove, 156 6. Na ispovijedi ne valja se izvinjavati za svoje grijehove, 161 7. Pokajnik pri ispovijedi dužan je sam kazivati svoje grijehove, a ne očekivati da ga svešetnik za svaki grijeh pita, 164 8. Pokajnik, očitujući svoje grijehove, samoga sebe osuđuje, i tako, svojevoljno priznajući ih, dobija oproštaj i pomilovanje od Boga, 165 9. Šta se zahtijeva od pokajnika pri ispovijedi? 168 10. Ne valja očajavati, jer i najveće grehove Bog oprašta, samo kad se za njih grešnik iskreno pokaje, 171 11. Pomisao na potonji čas i zagrobni život pobuđuje grješnika na pokajanje, 173 12. Bog grešnika čeka na pokajanje i potonji čas može pomoći ako se grešnik iskreno pokaje, 176 13. Nije dozvoljeno da pokajnik mimo svojega nadležnoga sveštenika drugog duhovnika bira sebi za ispovijed, 177 ČETVRTI DIO 1. Prethodna sprema pred samu ispovijed, 181 2. Čin ispovijedi, 182 3. O ispovijedi djece, 183 4. Pitanje za sedmogodišnju djecu koja prvi put dođu na ispovijed, 185 5. Pitanja za decu mušku i žensku od 7 do 14 godina od prilike mogla bi biti ova, 201 6. Pitanja za ispovijed odraslih hrišćana po rukovođenju 10 Božijih zapovijedi, 221 7. Zaključna pitanja pri svršetku ispovijedi, 228 8. Što se tiče ispovijedi za same sveštenike, to, osim više izloženijeh općijeh pitanja za svijetovnjake, duhovnik koji ispoveda svoga brata sveštenika, može ga pitati otprilike još i ovako, 288 9. Sveštenik poučava pokajnike, 292 10. Ispovijed bolesnijeh koji se pri kraju života nalazi, 293 PETI DIO 1. O epitimiji, 311 2. Molitva za one koji su sebe kletvom svezali, 323

Retko prvo izdanje „Tasinih pisama“ Tanasija Milenkovića, autora prvog srpskog kriminalističkog romana „Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu“ i načelnika policije u vreme kralja Milana i njegovog sina kralja Aleksandra Obrenovića. Stanje kao na slikama, korice i rikna iskrzani, nedostaje zadnja meka korica, unutrašnjost dobro očuvana, crno-bele fotografije i ilustracije. Autor - osoba Milenković, Tasa Naslov Tasina pisma Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1898 Izdavanje i proizvodnja [Beograd] : Izdanje uredništva `Policijskog glasnika`, 1898 (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije) Fizički opis 124 str. : ilustr. ; 24 cm. Napomene Autor dat prema SB 49525 Predmetne odrednice Pravo Pravo Tanasije Tasa Milenković (Beograd, 1852 – Beograd, 23. mart 1918) bio je pravnik, književnik, autor prvog srpskog kriminalističkog romana „Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu“ i načelnik policije u vreme kralja Milana i njegovog sina kralja Aleksandra Obrenovića. Biografija Služio je najviše policijskoj struci i stekao je glas odličnog policajca i organizatora policijske službe, a o svojoj struci je dosta i pisao. Poznatija dela su mu „Tasin dnevnik“ i „Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu“. U zimu 1878. godine na zahtev ruske vlade, predsednik vlade Jovan Ristić stavio je Milenkovića ruskom poslanstvu na raspolaganje. Kao carsko-ruski činovnik, Tasa je putovao u Rusiju. Na zahtev upravnika Beograda vraćen je za prvoga sekretara u glavnu policiju, gde je dugo bio član policije. Sve naredbe i raspisi u cilju osiguranja saobraćaja i lične bezbednosti potekle su iz njegovog pera. Na zvaničnom sajtu BIA, Tasa Milenković navodi se kao drugi u istoriji rukovodilac preteče ove organizacije, Odeljenja za poverljive policijske poslove, od 1900. do 1901. godine. Bio je član Društva Svetog Save, gde ga nalazimo još u vreme osnivanja društva. Godine 1894. bio je izabran za člana Glavnog Društvenog Odbora. Koliko mu je ovo Društvo bilo bitno vidi se iz toga što je njegova supruga Lenka Beljinica zaveštala Društvu svoju kuću u Beogradu, u Uskočkoj ulici broj 9, od koje je obrazovana je Zadužbina Lenke Beljinice. Tasin dnevnik U svojim autobiografskim beleškama štampanim pod naslovom Tasin dnevnik – zapisi prvog srpskog policajca, beležio je šta se sve dešavalo na dvoru i oko dvora u ondašnjem Beogradu, uključujući i pripremu zavere koja će dovesti do surove likvidacije kraljevskog para u Majskom prevratu 1903. godine. Nekoliko dana uoči prevrata obavestio je kralja Aleksandra Obrenovića o zaveri i dao mu imena oficira koji u njoj učestvuju, ali mu kralj nije poverovao. Smrt Nakon strahota koje je doneo Prvi svetski rat Tasa je u martu 1918. godine izvršio samoubistvo iz očajanja za propalom nam milom otadžbinom, izvinjavajući se u oproštajnom pismu što se na ovaj način kurtališe života. Svoju kuću u centru Beograda zaveštao je Srpskoj akademiji nauke i umetnosti, ali su ovu zadužbinu čelnici opštine Stari grad 2006. prodali investitorima da tu sagrade višespratnicu. Tanasije Tasa Milenković, jedan od prvih srpskih učenih policajaca, rođen je 1852. u Beogradu, u kom je i umro 1918. godine, izvršivši samoubistvo. Poreklo vodi iz ugledne trgovačke porodice, a otac mu je neko vreme bio i narodni poslanik za vreme vladavine kneza Miloša. Ovo je čovek za kog se ima toliko toga reći i koji nosi mnoge zasluge naročito za napredak policije. Osim što je bio policajac, Tasa se istakao kao pravnik, ali i kao pisac. Već u ranim studentskim danima javila mu se ljubav prema knjizi i pisanju, pa je započeo saradnju sa mnogim književnim časopisima, ali i onim pravnim, među kojima su: „Budućnost“, „Javor“, „Zora“, „Govornica“, koja je bila politički list, sa osnovnim ciljem da se izbori za slobodu štampe. U tada vrlo popularnom pravnom časopisu „Pravda“ Tanasije Tasa Milenković je objavio svoj prvi stručni rad, pod naslovom „O smrtnoj kazni“. I te kako je zanimljivo što se jedan policajac, i to vrlo uspešan u svojoj struci, interesuje za književnost. S obzirom na to da je prošao mnogo toga i stekao dosta iskustva, on se rešio da piše i zabeleži neke najupečatljivije događaje iz vremena u kom je radio. Ovo se najbolje vidi u njegovim autobiografskim beleškama, dobro poznatim pod imenom „Tasin dnevnik – zapisi prvog srpskog policajca“. U okviru kratkih priča Milenković govori o kriminalu, zločincima, kaznama, i uopšte o stanju u nekadašnjem Beogradu i Srbiji. Tokom svog rada u policiji najviše je vremena proveo u Beogradu, pa odatle je i najveći broj anegdota i izveštaja. Dužnost ga je zvala i u neke druge gradove širom Srbije, a on u „Tasinom dnevniku“ izdvaja Aleksinac. Ovaj grad u blizini Niša važio je za najmirnije mesto u Srbiji, skoro stopostotno bez bilo kakvih nereda, te Tasa izuzetno hvali Aleksinčane. Tanasije Tasa Milenković autor je i prvog srpskog kriminalističkog romana: „Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu“. Njegova dela „Tasina pisma“ i „Tasin dnevnik“ bila su veoma čitana, zanimljivog i poučnog sadržaja, ne mnogo duga, taman onoliko da čitalac sazna dosta toga, a opet da mu ne dosadi i da se zainteresuje. Oba ova dela su bila prevođena na nekoliko stranih jezika, a Bugarska ih je čak koristila kao udžbenike za obrazovanje policajaca. U doba kraljeva Milana i Aleksandra Milenković je bio načelnik policije, a 1901. godine je penzionisan baš kad je bio na ovoj poziciji. On je, kao policajac, saznao za spremanje zavere protiv kralja Aleksandra i kraljice Drage, pokušao je da spreči atentat, saopštivši kralju šta se sprema, ali kralj nije poverovao, misleći da su to „prazne priče”. O ovome je Tasa takođe pisao i možemo pročitati u „Tasinom dnevniku“. Koliko je Tanasije Tasa Milenković bio dobar u svojoj branši govori i činjenica da gotovo nijednog nerešenog slučaja nije bilo za njegova rada. On je bio drugi rukovodilac organizaciji koja je prethodila Bezbednosno-informativnoj agenciji, to BIA navodi i na svom sajtu. Neko vreme bio je i upravnik Glavnjače, beogradskog zatvora, koji danas ne postoji, a na njegovom mestu nalazi se Prirodno-matematički fakultet. Njegov posao, kao i inače posao svakog policajca, nije bio nimalo lak, ali veoma inteligentan, smiren i predan svom zanimanju, Tasa je posao obavljao izuzetno. Pre nego što će postati policajac, Tanasije Tasa Milenković je posle završenih studija radio kao sudski pisar. U srpsko-turskom ratu je bio starešina varoškog kvarta. Radeći kao pisar kod Radivoja Milenkovića, zapazio ga je Jovan Ristić, koji je bio zaslužan za imenovanje Tase kao činovnika u ruskom poslanstvu. Ipak, vratili su ga u Beograd da bude sekretar u policiji, a 1880. godine bio je prvi nastavnik u tek osnovanoj školi za policajce. KC (K)

Generalno dobro očuvana , malo neuglednija prednja korica i blaga zaprljanost a4 format 231 strana 550 grama Proizvodnja testenine u Jugoslaviji u proteklih nekoliko decenija u društvenom, a 90 – tih godina u privatnom sektoru je u stalnom porastu. Izgrađeni su novi savremeni pogoni za proizvodnju testenine. Značajnije količine testenine su proizvedene nakon montiranja savremene opreme i kompjuterizacije tehnološkog procesa. Da bi se lakše upravljalo tehnološkim procesom i savremenim mašinama (opremom) u pogonima za proizvodnju testenine zaposleni stručnjaci bi trebalo da prate novine iz oblasti teorije i da stalno dopunjuju saznanja iz prakse. Iz tih razloga javila se potreba za prvim izdanjem knjige o proizvodnji testenine. U knjizi je posvećena pažnja svim segmentima koji se odnose na: sirovine, opise opreme i principe tehnološke obrade u proizvodnji testenine, osnove tehnološko-mehaničkih i energetskih proračuna. Knjiga sadrži poglavlja o: sirovinama, tehnologijama proizvodnje testenine sa pratećom opremom, kontroli gotovih proizvoda, normativima utroška sirovina, energije, kompjuterizaciji, pakovanju, skladištenju i zaštiti gotovih proizvoda i druge podatke koje je potrebno poznavati za racionalno vođenje procesa proizvodnje kvalitetne testenine. Knjiga sadrži teoretske osnove koje su neophodne za bolje razumevanje i pronalaženje najboljih praktičnih rešenja u proizvodnji. Knjiga je napisana sa željom da se pomogne stručnjacima iz oblasti proizvodnje testenine i svima koji su zainteresovani da iz ove oblasti saznaju nešto više i da na jednom mestu dođu do većeg broja podataka. Mr Gordana Bejarović U stalnoj potrazi za pronalaženjem odgovora na mnoga pitanja iz oblasti proizvodnje testenine nailazila sam na mnogobrojne poteškoće jer je kod nas iz ove oblasti publikovan nevelik broj radova i prevoda. Nakon dugogodišnje prakse i sakupljanja informacija iz oblasti proizvodnje testenina ohrabrila sam se i došla na ideju da stečeno znanje sistematizujem i objavim. Imala sam privilegiju da od velikog broja koleginica i kolega dobijem podršku da u ova teška vremena skupim dovoljnu količinu energije i uputim se u zaista tešku oblast – PISANJA. Iskreno rečeno nije bilo lako. ali uz dobronamerne savete i uz stručnu podršku stigla sam do kraja. Iskreno sam zahvalna svima koji su mi pomogli da prebrodim krizne trenutke i nastavim sa pisanjem. Unapred se izvinjavam onima koje ne pomenem a koji su na razne načine i u raznim fazama moga stručnog usavršavanja ostavili traga. Prvi u tom nizu je bio Prof. dr Ljubomiru Milatović koji mi je svojim entuzijazmom i energijom otvore vrata ove oblasti, zatim Prof. dr Gavri Kaluđerski kod koga sam nastavila svoje stručno usavršavanje i mr Radmili Sekulić koja mi je davala korisne savete kako savladati veštinu pisanja. Zahvaljujem se ljudima iz moje radne sredine AD“DANUBIUS“ – Novi Sad koji su mi omogućili da se stručno usavršavam a posebno koleginicama iz laboratorije Nadi Stakić, Ljubinki Marković, Danici Đurdević i Aranki Terek koje su mi pomogle u laboratorijskim ispitivanjima. Iskreno sam zahvalna Žabić Novaku koji mi je pomogao da donesem konačnu odluku da napišem ovu knjigu. Za nesebičnu stručnu pomoć zahvaljujem se dr Mirjani Kovačev-Đolai koja mi je poklonila veliki broj sati dajući korisne savete oko usaglašavanja terminologije i same koncepcije knjige. Zahvaljujem se dr Roziki Vukobratović i dr Đordu Psodorov koji su mi dali korisne savete iz oblasti tehnologije proizvodnje testenine. Zahvaljujcm se Prof. dr Slobodanu Gaćeša, dr Jasni Mastilović i Dunji Gaćeša koji su mi pomogli oko tehničke pripreme knjige. Profesorki Jeleni Ratkov se zahvaljujem za pruženu stručnu pomoć oko lektorisanja teksta. Zahvaljujem se štampariji Lito Studio i Evelin Mesaroš-Sigeti za tehničku pripremu. 3.07.2000. Novi Sad Gordana Bejarović Kod nas o testenini nije puno pisano, pa je ovo prilika da se o ovoj temi, na jedno-stavan način, objasne neki osnovni pojmovi. Dinamičan način življenja ima za tendenciju da se pojednostavi i vremenski skrati način pripremanja zdravog i jeftinog obroka. Danas je testenina privilegija i bogatih i siromašnih koju zbog lake svarljivosti (u organizmu) konzumiraju i bolesni i zdravi. Prihvataju je na isti način i makrobiotičari i vegeterijanci, gurmani i sladokusci. Testenina ima i strateški značaj, može se dugo i bez posebnih uslova čuvati, lako se priprema i jedna je od glavnih namirnica u slučaju vanrednih okolnosti. U celom svetu testenina predstavlja „italijansku nacionalnu hranu“. Na osnovu arheoloških nalaza utvrđeno je da su za testeninu znali još i stari Etrurci. Na ornamentima u grobnicama dati su prikazi komada testa u obliku rolnica sličnih današnjim kanelonima i testa u obliku ploča sličnih lazanjama. Pretpostavlja se da je testenina dobila ime od reči „TRII“ što na sicilijanskom dijalektu označava tip suve testenine, a na arapskom dijalektu označava vlaknast oblik testenine. Jedna od mnogih legendi o pravoj prapostojbini testenine najverovatnije potiče iz Arabije. Koristila se kao osušena hrana u karavanima pri prolascima kroz pustinju, odatle je u 12 veku prenesena na Siciliju u vreme osvajanja arapskih plemena. Druga legenda je zanimljiva hipoteza da je prapostojbina testenine KINA. Na misteriozan način došlo se do recepture za testeninu. Moreplovac Marko Polo nakon avanturističkih putovanja preneo ju je u Italiju pod nazivom ŠPAGETI odakle se proširila njena upotreba u celoj Evropi. Poznata je i napuljska legenda koju je ispričala Matilda Carao o jelu koje je pri-premila mlada Jevanella vojnicima iz puka Frederika, švapskog plemića koji je ujedno bio i kralj Napulja, 1220. godine. Ovu čarobnu veštinu naučila je od majstora po imenu Chico koji se dugi niz godina bavio alhemijskim ispitivanjima. Bez obzira da li su to bili Etrurci, arapski nomadi, lepa žena iz Napulja ili mornar po legendi avanturista, postoje mnoge priče, ali samo je jedna istina: testeninu onakvu kakvu je mi danas poznajemo svetu su dali Italijani, barem u periodu od poslednja tri veka. Na Balkan, naročito u primorske krajeve testeninu su doneli Mlečani, za vreme vladavine ovim krajevima. Tu se testenina odomaćila u tolikoj meri da je njena važnost postala gotovo jednaka važnosti hleba. Osim u severnim delovima, potrošnja testenine se nije naročito raširila po ostalim krajevima Jugoslavije. Ona je stalna hrana vojsci, zastupljena je u drušvenoj i zdravstvenoj ishrani i upotrebljava se kao hrana sportista. HLL3

Dostojevski Trenutna poplava knjiga neprijateljski nastrojenih prema religiji biće jednog dana zanimljiva tema neke sociološke analize. One dosledno sugerišu jedno viđenje religije koje bi, ako bi se ozbiljno shvatilo, obesmislilo i čitav niz drugih sistema značenja, pa i mnogo toga što bez razmišljanja smatramo naukom. Drugim rečima, one o veri govore maltene kao o nekom usamljenom zastranjivanju ljudskog razuma; kao o skupu nezasnovanih verovanja o opšte poznatim činjenicama koji – u najboljem slučaju – počiva na pogrešnim ili tankim argumentima. Autore tih knjiga obično ne zanima šta religiozni ljudi zaista rade i govore, kao ni opšte pitanje kako sistemi značenja ili „pogledi na svet“ funkcionišu. Sistemi značenja – životne filosofije, ako baš mora, iako ovaj izraz odmah zazvuči prilično ustajalo – funkcionišu tako što nam omogućavaju da pojave sagledamo kao povezane, a ne kao nasumične. Ovo, međutim, podrazumeva sposobnost da pojave sagledavamo u odnosu na druge pojave: to znači da napustimo ideju da postoji jedan osnovni i očigledan način gledanja na svet kojim svaka budala može da ovlada (a koji onda neki ljudi uporno hoće da nepotrebno zakomplikuju), i još, da shvatimo da je viđenje sveta i mogućnost da govorimo o tome što vidimo nešto što se uči, skup veština koje nam omogućavaju da povezujemo stvari i da neki događaj ili pojavu vidimo kroz prizmu nekog drugog. Na strogo pragmatičnom nivou, posledica toga je iskustveno uopštavanje koje je karakteristično za zakone; na jednom sasvim drugačijem, ali ništa manje važnom nivou, to nas uvodi u svet metafore. A da neko ne bi pomislio da su ta dva nivoa radikalno zasebna, imajmo u vidu da je i sam „zakon“ metafora u kontekstu prirodnih procesa... Metafora je sveprisutna, svakako u naučnom diskursu (sebični geni, kompjuterski modeli moždanih procesa, da i ne pominjemo veličanstvene ekstravagantnosti teorijske fizike), i ta sveprisutnost bi morala da nas odvrati od fikcije da postoji čist i očigledan jezik svake discipline. Nema nam druge do da koristimo reči koje imaju svoje istorije i obilje asocijacija; sagledati stvari u perspektivi široj od njihove neposredne pojavnosti znači koristiti jezik nad kojim nemamo punu kontrolu kako bismo odgovorili na okruženje u kome stvari zahtevaju da u njima vidimo više no što bilo koji pojedinačni sistem opažanja može da obuhvati. Što će reći, nijedan sistem percepcije i recepcije sveta ne može a da ne zavisi od imaginacije, sposobnosti da se sagleda svet koji se opire svakom konačnom određenju o tome kako će biti opisan; da se tom svetu obraća i da se iz njega progovara. Čak i oni opisi stvarnosti za koje se misli da su ponajviše redukcionistički još uvek posežu za metaforom, još uvek zavise od reči koje su naučene i koje je već neko koristio. Prema tome, nije teško uvideti manjkavost shvatanja po kome je intelektualni svet borba dve suparničke slike, utemeljenih i neutemeljenih načina da opišemo stvari, egzaktnih i nerealnih perspektiva, ili čak prirodnih i natprirodnih viđenja; da na duge staze takvo shvatanje preti da proždere samo sebe, ako je to za čim se traga goli apsolut. Kako ćemo kulturološku raspravu pokrenuti s mrtve tačke ako se polazi od toga da su religiozni pogledi na svet rđavi opisi nečega o čemu se bolje može govoriti jednostavnijim rečnikom? Ovo zahteva napor da se do kraja isprati šta je upravo to što jezik određene religiozne tradicije omogućava svojim vernicima da vide – odnosno, šta su njeni imaginativni resursi. Kada vernici, na način koji nevernici mogu prepoznati, učestvuju u društvenim zbivanjima, politici i umetnosti (što oni svakodnevno čine, ma šta o tome mislili kritičari vere), kako njihova tradicija konkretno i specifično oblikuje njihovo viđenje? Ne u formi imperativa koji navodno proizlaze iz njihove religije (neka izvine brojni novinski komentatori). Reč je o tome u kojim kategorijama oni vide pojave i ljude, koje su to metafore koje otkrivaju nove dimenzije u svetu koji oni nastanjuju zajedno sa nevernicima. Taj repertoar resursa odlikuje se – u svakoj religioznoj tradiciji – haotičnom raznovrsnošću, i ne svodi se samo na nekoliko glavnih ideja i učenja. On obuhvata vizuelnu i slušnu komponentu – ono što se peva i gleda, kao i ono što se govori. On obuhvata formativne prakse, obrede, koji ostavljaju svoje semantičke tragove na neočekivanim mestima. A obuhvata i manje ili više kompleksno nasleđe drugih koji su svetu pristupali na isti način. Formiranje kolektivnih misaonih struktura je nešto na čemu vernici i dalje manje-više svakodnevno rade, i mora se priznati da je to proces koji je neuporedivo kompleksniji od repetitivnog dogmatizma za koji se tako često misli da je jedina briga svih koji upotrebljavaju religiozni diskurs. Pokazati ovaj proces je isto što i izložiti šta on znači u praksi konkretnih ljudi; edicija (The Making of the Christian Imagination) u okviru koje se ova knjiga pojavila, pokušaj je da se prikaže kolektivna imaginacija na delu – i u procesu njenog daljeg oblikovanja i razvoja – i kako se ona pokazuje u različitim pojedinačnim stvaralačkim naporima. Budući da smo u opasnosti da podlegnemo razornoj kulturnoj amneziji, jer više ne znamo kako u praksi izgleda religiozno opredeljenje, ove knjige žele da pokažu da je verovanje „u praksi“ nešto mnogo više no sleđenje apstraktnih imperativa i opštih opredeljenja. One su posvećene stvaralačkim umovima koji se smatraju nosiocima nekih od najinovativnijih kulturnih tokova u istoriji Zapada (i ne samo Zapada), kako bi se pokazalo na koji način specifično hrišćanska imaginacija leži u osnovi njihovih stvaralačkih dostignuća. Čineći to, ove knjige upućuju izazov tome što je jedan veliki mislilac nazvao „uglađenim preziranjem“ hrišćanske vere: odbacujući hrišćansku veru, može li iole ozbiljan intelektualac pristati da mirne duše istovremeno odbaci i sve one pomake, širenja obzorja, sva bogatstva koja je ona pružila individualnoj i kolektivnoj imaginaciji? Kako bi, na kraju krajeva, izgledao naš svet ako bismo sebe ubedili da se treba ratosiljati nasleđa hrišćanske imaginacije? Autori ovih knjiga se nadaju da će odgovor na to pitanje biti konstruktivno zabrinjavajuć – možda dovoljno zabrinjavajuć da omogući ozbiljniju raspravu o veri u savremenoj kulturi. Izgleda da je postao običaj da se svako ko piše knjigu o Dostojevskom pravda za to što je dodaje već postojećoj ogromnoj biblioteci, ali ako su neke od ideja izraženih na stranicama koje slede – posebno one koje najviše duguju Mihailu Bahtinu – tačne, onda nijedna knjiga na tu temu neće biti potpuno izlišna, budući da je sam Dostojevski pretpostavljao da je ono glavno čemu pisanje teži upravo nastavak dijaloga. Stoga se neću pravdati; i zaista, pisanje ove knjige je bilo tako veliki podsticaj i zadovoljstvo da bih smatrao i nezahvalnošću i neistinom kad bih se zbog nje izvinjavao. Umesto izvinjenja, srećan sam što mogu da izrazim duboku zahvalnost svima onima koji su doprineli da rad na knjizi bude takvo zadovoljstvo. Stiven Prikit mi je prvi dao ideju da je napišem, a ja se nadam da zbog toga neće zažaliti. Građa za nju je postepeno prikupljana tokom dve godine, sve dok mi uprava Anglikanske crkve, saglasivši se da Arhiepiskop može povremeno dobiti studijsko odsustvo, nije omogućila da se u leto 2007. godine intezivno posvetim pisanju. Da nisam dobio tu priliku, završni rad na knjizi trajao bi kudikamo duže. Deo svog odsustva proveo sam u prijatnom okruženju univerziteta Džordžtaun, gde su mi predsednik Džon De Đoja i članovi tamošnje jezuitske zajednice, posebno Džon Lengan, rektor jezuitskog doma, pružili toplu dobrodošlicu. U posveti ove knjige izražavam zahvalnost svima koji su me tako ljubazno uključili u život svoje zajednice tokom nekoliko nedelja juna 2007. godine. Ja ni u kom slučaju nisam akademski stručnjak za rusku književnost, i sa zahvalnošću sam se oslanjao na pomoć nekoliko prijatelja koji su mi svojim sugestijama pomagali u izboru literature i razmišljanjima. Njima, i svima koji su tokom ovih godina delili, nadahnjivali i produbljivali moje interesovanje za ovu oblast, između ostalog i pozajmljujući ili poklanjajući mi relevantne knjige i članke, dugujem zahvalnost, a posebno Džonu Arnoldu, Denisu Bredliju, Rut Kouts, Katrioni Keli, Robinu Milneru-Galendu, Stjuartu Saderlendu i Džonatanu Satonu. Nisam pošao od toga da čitaoci ove knjige poznaju ruski jezik (iako sam u bibliografiji naveo dela na ruskom), te zato nisam navodio citate prema standardnom ruskom izdanju dela Dostojevskog. To me je dovelo do izvesnih nedoumica: naime, ne postoji nešto što bi bilo „standardni“ engleski prevod, a prednosti i mane različitih verzija na tržištu nije lako komparativno proceniti. Opredelio sam se da citiram iz verovatno najdostupnijih prevoda, a to su tekuća izdanja Penguin Classics, s izuzetkom Mladića, za koji sam koristio noviji prevod Ričarda Pevira i Larise Volohonski. Veoma retko, modifikovao sam tekst objavljenog prevoda ako nisam njime bio zadovoljan, ili ako bih primetio da prevod koji koristim nije uspeo da prenese određene dvoznačnosti originala. Rouen Vilijams Kenterberi, avgust 2007. Prikaži više

PREDGOVOR Kada sam doneo odluku da napišem jednu ovakvu knjigu, želja mi je bila da dam sažeti uvod u osnovne koncepte menadžmenta koji su odredili strukturu i stil poslovnih organizacija u 20. veku. Ovi koncepti nisu više ograničeni samo na edukativnu literaturu o menadžmentu ili auditorijume prestižnih poslovnih škola. Na mnoge od njih se sve više pozivaju materijali za obuku iz opšteg menadžmenta i stranice svakodnevne poslovne štampe. Tek mali broj ovih koncepata sami sebe objašnjavaju. Ovaj pojmovnik ima za cilj da zainteresovane čitaoce usmeri na dodatna znanja uz spisak preporučene literature koji se nalazi na kraju najvećeg broja odrednica. Prvobitan cilj mi je bio da sakupim stotinu najvećih ideja menadžmenta 20. veka, prosečno jedna ideja po godini iz stoleća koje je za nama. Najveći broj ideja se sam nametnuo. Manji broj bi lako mogao da se zameni nekim drugim pojmovima, njihov izbor je na kraju bio čisto pitanje lične selekcije. U mom slučaju izbor je usmeravao profesor Pijero Morosini (Piero Morosini) sa međunarodne poslovne škole IMD iz Lozane. Kao i uvek kada su knjige ovakve vrste u pitanju, moja greška je ako sam izostavio nešto što nisam smeo, i u ime toga unapred se izvinjavam čitaocima. Kako je moj rad na knjizi odmicao, sve više sam bio zapanjen obimom i dubinom istraživanja na temu organizacije i ponašanja "ljudi na poslu”, ljudi koji su kreatori i konzumenti. Takođe me je iznenadila ciklična priroda velikog broja tema. Aktuelne su, pa padaju u zaborav, pa ponovo izbijaju na površinu. Sličnosti između naučnog menadžmenta Frederika Tejlora (Frederick Taylor) i entuzijazma za redefinisanjem poslovnog procesa s kraja 20. veka su upečatljive. Upečatljivo je i često oživljavanje Teorija X i Y Daglasa Makgregora (Douglas McGregor) i trenutno zapostavljeni postulat koji stoji iza koncepta određivanja i zadovoljavanja minimalnog nivoa, koji je već odavno trebalo da dođe u žižu pažnje makar se primenjivao samo u svetu elektronske trgovine. Želeo bih da se zahvalim Stivenu Brafu (Stephen Brough) iz Profajl buksa (Profile Books) koji je kao i ja verovao da ovakav proizvod ima svoje tržište. Hvala i Ejmi-Džejn Li (Aimee-Jane Lee), koja je radila na koledžu Vuster (Worcester) u Oksfordu, na dragocenoj pomoći koju mi je pružila pri istraživanju mnogih od odrednica. Na kraju bih želeo da se zahvalim svim teoretičarima i autorima iz oblasti menadžmenta koji su pomenuti u ovoj knjizi. Nažalost, mnogima od njih su tomovi i tomovi raznoraznih pisanija na temu upravljanja koji se svake godine objave, naneli dosta zla, upravo zato što je ova oblast prezasitila tržište knjiga i izašla na loš glas. Međutim, najbolji od njih nam pružaju neku vrstu prosvetljenja o načinu na koji većina nas provodi veliki deo dana. Ako je ova knjiga prenela bar delić tog prosvetljenja, onda se s pravom može reći da je postigla svoj cilj. SADRŽAJ Uvod 7 1. Analiza isplativosti 9 2. Analiza kritičnog puta 11 3. Autsorsing 13 4. BCG matrica rasta i tržišnog udela 16 5. Benčmarking 19 6. Brejnstorming 22 7. Brendiranje 24 8. Decentralizacija 28 9. Delegiranje moći i ovlašćenja 31 10. Diferencijacija 33 11. Diversifikacija 35 12. Društvena odgovornost preduzeća 38 13. Dvostruka petlja učenja 41 14. Ekonomija obima 44 15. Ekonomija zaokruženog asortimana 46 16.Elektronska trgovina 49 17. Franšizing 51 18. Globalizacija 54 19. Grupisanje 58 20. Hijerarhija potreba 60 21. Hotornski efekat 64 22. Inoviranje 67 23. Integracija nakon spajanja 72 24. Iskaz misije 75 25. Izbalansirani pokazatelji uspešnosti 79 26. Izvrsnost 82 27. Jedinstvena prodajna ponuda 85 28. Kaizen 88 29. Kanibalizacija proizvoda 90 30. Keirecu 92 31. Ključne kompetencije 94 32. Konkurentska prednost 97 33. Konvergencija 100 34. Korporativno upravljanje 103 35. Kriva iskustva 108 36. Kružok kvaliteta 111 37. Kultura 114 38. Lanac vrednosti 119 39. Lepota je u malom 122 40. Liderstvo 125 41. Masovna proizvodnja 129 42. Masovno prilagođavanje kupcu 132 43. Matrično upravljanje 135 44. Menadžment "otvorenih knjiga” 138 45. Mentorstvo 141 46. Model Sedam S 143 47. Nagrađivanje prema ostvarenim rezultatima 145 48. Naučni menadžment 148 49. Nulto budžetiranje 151 50. Obračun troškova zasnovan na aktivnostima 152 51. Operativno istraživanje 156 52. Organizacija koja uči 159 53. Ostvarivanje zadovoljavajućeg izbora 162 54. Paretov princip (80/20) 165 55. Piterovo načelo 166 56. Planirana proizvodnja proizvoda koji će ubrzo zastariti 168 57. Planiranje nasleđivanja 170 58. Planiranje resursa preduzeća 174 59. Planiranje scenarija 177 60. Poborništvo 180 61. Porodične kompanije 183 62. Portfolio zaposlenja 187 63. Posebno ciljno tržište 189 64. Poslovni ciklus 192 65. Poslovni plan 195 66. Poslovno modeliranje 197 67. Preduzetništvo 200 68. Prenos tehnologije 202 69. Prepreke za ulazak i izlazak i tržišna mobilnost 206 70. Princip "tačno na vreme” 210 71. Princip Šest sigma 213 72. Racionalizovana proizvodnja 215 73. Raspon upravljanja 218 74. Razdvajanje delatnosti 220 75. Reinženjering 222 76. Segmentacija 225 77. Selektivan izbor 228 78. Sinergija 230 79. Smanjenje broja nivoa upravljanja 232 80. Smanjenje broja zaposlenih 234 81. Stakleni plafon 238 82. Strategijska alijansa 241 83. Strategijsko planiranje 244 84. Struktura 248 85. Stvaranje vrednosti 252 86. SWOT analiza 254 87. Tačno i pošteno 256 88. Teorija igara 259 89. Teorije X i Y 262 90. Totalno upravljanje kvalitetom 265 91. Unapređenje procesa 268 92. Unutrašnje preduzetništvo 271 93. Upravljanje obilaženjem zaposlenih 274 94. Upravljanje odnosima s kupcima 277 95. Upravljanje pomoću ciljeva 280 96. Upravljanje promenama 283 97. Upravljanje u kriznim situacijama 286 98. Upravljanje znanjem 290 99. Vertikalna integracija 293 100. Vezana prodaja 295 101. Virtualna organizacija 298 102. Vizija 301 103. Životni ciklus proizvoda 303 Index 307 Naslov: Menadžment od A do Z Izdavač: Asee (Adizes) Strana: 311 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2006 ISBN: 86-7668-044-2

САДРЖАЈ Предговор, 5 ПРВИ ДИО ОПЋИ ПОГЛЕД НА СВ.ТАЈНУ ПОКАЈАЊА - ИСПОВИЈЕДИ 1. Уставнова Св. тајне покајања - исповиједи, 11 2. Бог, који праведнике љуби а грешнике милује, свијех зове на покајање, 15 3. Бог заповеда да се гријехови исповиједају, 21 4. Бог казни упорене гријешнике који неће да се покају - исповиједају, 23 5. Чудесна сила покајања, 27 6. Вјером у Бога, путем покајања - исповјешчу - ваља искати себи спасења, 35 7. Исповијед је за свакога необходно нужна, 40 8. Бог свакога прима на покајање, 47 9. Исповијед не ваља одлагати, 52 ДРУГИ ДИО О СВЕШТЕНИЧКИМ ДУЖНОСТИМА ПРИ ИСПОВИЈЕДИ 1. Од Бога свештенику дата је власт да веже и разрјешава гријехове људске, 59 2. Свештеник ваља да има знања и спреме, па да може како треба обављати св. тајну исповиједи, 63 3. Свештеник је дужан обучавати народ и тијем пробудити у њему склоност ка покајању - исповиједи, 69 4. Зашто је свештеник нуждан при исповиједи? 74 5. Са каквим расположењем ваља да свештеник обавља исповијед, 77 6. Начин како се свештеник има држати при исповиједи, 80 7. На што особито ваља да свештеник пази при исповеди? 83 8. По датој му власти од Бога, кога може, а кога не може свештеник на исповиједи разријешити од гријехова? 88 9. Како треба да свештеник као праведни судија, при исповиједи пресуђује тежину гријеха? 93 10. Како свештеник треба да исповеда глухонијеме, 96 11. Како треба исповиједати клирика пред њевијем рукоположењем и том приликом какву он има да положи заклетву? 99 12. Како треба исповиједати оне који су под судом у тамницама? 100 13. Како треба исповиједати оне које је суд на смрт осудио? 103 14. Свештеник, као духовни отац, у свему ваља да својему стаду служи добријем примјером, 105 15. Свештеник, као год и сваки други хришћанин, дужан је да се исповеда, 107 16. Свештеник је дужан у најстрожој тајности чувати све оно што је при исповијед чио од онијех који су се код њега исповиједали, 110 17. Јели боље да свештеник на позив прије похита да крсти болесно дијете или да исповеда и причести умирућега болесника, 114 18. Жену која има обично или је родила дијете, а није још протекло 40 дана од порођаја, може ли свештеник исповедати и причестити у случају када би јој у таквом стању смрт пријетила? 116 19. Треба ли да свештеник причести онга болесника који је смртно болестан, а непрестано бљује? 117 20. Јели нужно да свештеник исповеда и причести здраву, али остаријелу особу или на смрт опасно чељаде, ако таквом није још истекло 40 дана од његове потоње исповједи и причешћа? 118 21. Свештеник исповијешчу васпитава своје парохијане, 119 22. Свештеник треба да распореди вријеме кад народ има приступити на исповијед, 123 23. За исповијед и св. причешће свештеник никакве накнаде не смије искати, 125 24. Свештеник строго бива одговоран пред Богом ако се не буде својски старао да исповијешћу покајнике отклони од гријеха и да их склони на побожни-хришћански живот, 123 ТРЕЋИ ДИО 1. У које смо вријеме дужни приступити на исповијед? 133 2. Како се хришћанин има приуготовити за исповијед? 139 3. Ред за приступање на исповијед ваља мирно очекивати без сваке сметње онога који се тада на исповијед пред духовником налази, 149 4. Ни један гријех на исповиједи не ваља утајити ни заборавити, 152 5. Не ваља се стиђети исповједати своје гријехове, 156 6. На исповиједи не ваља се извињавати за своје гријехове, 161 7. Покајник при исповиједи дужан је сам казивати своје гријехове, а не очекивати да га свешетник за сваки гријех пита, 164 8. Покајник, очитујући своје гријехове, самога себе осуђује, и тако, својевољно признајући их, добија опроштај и помиловање од Бога, 165 9. Шта се захтијева од покајника при исповиједи? 168 10. Не ваља очајавати, јер и највеће грехове Бог опрашта, само кад се за њих грешник искрено покаје, 171 11. Помисао на потоњи час и загробни живот побуђује грјешника на покајање, 173 12. Бог грешника чека на покајање и потоњи час може помоћи ако се грешник искрено покаје, 176 13. Није дозвољено да покајник мимо својега надлежнога свештеника другог духовника бира себи за исповијед, 177 ЧЕТВРТИ ДИО 1. Претходна спрема пред саму исповијед, 181 2. Чин исповиједи, 182 3. О исповиједи дјеце, 183 4. Питање за седмогодишњу дјецу која први пут дођу на исповијед, 185 5. Питања за децу мушку и женску од 7 до 14 година од прилике могла би бити ова, 201 6. Питања за исповијед одраслих хришћана по руковођењу 10 Божијих заповиједи, 221 7. Закључна питања при свршетку исповиједи, 228 8. Што се тиче исповиједи за саме свештенике, то, осим више изложенијех опћијех питања за свијетовњаке, духовник који исповеда свога брата свештеника, може га питати отприлике још и овако, 288 9. Свештеник поучава покајнике, 292 10. Исповијед болеснијех који се при крају живота налази, 293 ПЕТИ ДИО 1. О епитимији, 311 2. Молитва за оне који су себе клетвом свезали, 323 Из Предговора Када сам, у још младим годинама, као нов свештеник, дошао у прилику да исповедам, одмах сам увидио да за правилно обаљвање свете и спасоносне тајне исповиједи нема довољно спреме. Ово задоста узнемиравало ме је, јер сам знао какву одговорност на себи носи свештеник који нема потребног знања да при исповиједи, покајника испита о свијема гријеховима који потијечу од његовијех душевнијех и телеснијех слабостих, и да га поучи, уколико му је потребно, да се о даљега гријешења поправи и хришћански живот настави. Познајући ја овако себе да ми оваква својства за исповијед потребна оскудјевају, па у тежњи, да бих себе у овоме недостатку бар у неколики поправио, ја сам, у мојим млађим годинама, о овоме често пута у разговор ступао са некијема својиема по чину друговима, и из тога мање или више уверио сам се, да многи од њих, на жалост самном зајдено такви недостатак дијеле. Што је наше врло ревносно свештенство у овијема странама у духовно спреми тако изостало, није ни баш ни чудо, пошто је оно, силимо околности, често пута бивало принуђено да се више бави оружијем неголи књигом. ... При писању овога, послужио сам се најбољијема, које сам при руци могао имати, српскијема и рускијема ауторима. Наслов: Спомоћно упутство о исповједи за свештенство и народ Издавач: Светигора Страна: 324 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-7660-043-0