Trgovci solju Upečatljiva i potresna priča o stradanju. Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom. Prikaži više

Upečatljiva i potresna priča o stradanju Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemić...

Opis proizvoda Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno suprikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom.

Upečatljiva i potresna priča o stradanju Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom.

Upečatljiva i potresna priča o stradanju Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom. Čitaj dalje

Upečatljiva i potresna priča o stradanju Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom. Čitaj dalje

Nagrada Miroslav Dereta za 2023. godinu Upečatljiva i potresna priča o stradanju Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem XVI veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom.

U kafenu šolju (i onkraj njenog otajstva!), taj simbol opštenarodnog božanskog napitka obrnutog dejstva – kao u svojevrsnu semantičku klopku, Ljiljana Aćimović, sofisticirani vrač, priziva i lovi dnevne događaje, pojave i nepojave, njihova opredmećenja i priviđenja. Njeno šta vidim i šta mi se dešava ukršta se tako – kroz demistifikovanu supstancu bajkovitog taloga sa duplog dna, sa autoričinim šta sanjam i šta mi se dešava, i tvori osobene književne slike i znakove koji snažno rastaču crno-bijelu (nebajkovitu!) sliku izvan legendarne šolje koju su sanovnici „brdovitog Balkana“ prigrlili kao Aladinovu lampu. Upravo taj ukrštaj proizvodi magični miris književnog napitka, i zato se Priče iz šolje u čitaočevoj svijesti razvijaju u duploj ekspoziciji – kao stvarna i književno transformisana događanja. Naslov: Priče iz šolje Izdavač: Čigoja štampa Strana: 52 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-531-0381-1

KAKO PRISTUPITI GLEDANJU U TALOG KAFE Postoje precizna pravila koja valja poštovati kod gledanja u talog kafe. Važno je da osoba koja namerava da se bavi takvim proricanjem sledi ova pravila koja potiču još iz drevnih vremena. 1. Kafa se pije čista, bez mleka, sa što manje šećera. 2. Poželjno je piti iz male okrugle šoljice. 3. Dobro je popiti kafu u nekoliko gutljaja dok je još vruća. 4. Levom rukom treba promućkati tri ili sedam puta talog, tako da se što bolje razlije. 5. Šoljicu okrenuti na tacni i čekati dobrih deset minuta da se talog osuši. 6. Ne treba dizati šoljicu da bi se proverilo koliko je talog već osušen jer će se tako simboli izobličiti. 7. Šoljica se zatim okrene tako da drška ostane s desne strane onoga koji gleda u talog. 8. Valja dobro pogledati sve simbole i tek ih tada zajedno povezati tako da dobiju svoj pravi smisao. Dobro gledanje se temelji na sastavljanju celokupne situacije koju međusobno povezani simboli predstavljaju. KADA SE GATA 1. Najpogodnije vreme za gatanje je u doba punog meseca, i to od izlaska do zalaska sunca. 2. Najpovoljniji dani su utorak i petak. 3. Jedini dan kad se ne gata je nedelja. 4. Ako je proricanje otežano i nakon učestalih pokušaja, proveriti da li je osoba kojoj se gata rođena u utorak. Ko je rođen u utorak, neka traži drugi način proricanja budućnosti jer njemu kafa ne daje odgovor... Naslov: Gledanje u šolju Izdavač: Leo Commerce Strana: 140 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 13 x 20 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7950-025-0

...crna kao Đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo, slatka kao ljubav, takva bi kafa trebala biti! P. Š. Moris KAKO PRISTUPITI GLEDANJU U TALOG KAFE Postoje precizna pravila koja valja poštovati kod gledanja u talog kafe. Važno je da osoba koja namerava da se bavi takvim proricanjem sledi ova pravila koja potiču još iz drevnih vremena. 1. Kafa se pije čista, bez mleka, sa što manje šećera. 2. Poželjno je piti iz male okrugle šoljice. 3. Dobro je popiti kafu u nekoliko gutljaja dok je još vruća. 4. Levom rukom treba promućkati tri ili sedam puta talog, tako da se što bolje razlije. 5. Šoljicu okrenuti na tacni i čekati dobrih deset minuta da se talog osuši. 6. Ne treba dizati šoljicu da bi se proverilo koliko je talog već osušen jer će se tako simboli izobličiti. 7. Šoljica se zatim okrene tako da drška ostane s desne strane onoga koji gleda u talog. 8. Valja dobro pogledati sve simbole i tek ih tada zajedno povezati tako da dobiju svoj pravi smisao. Dobro gledanje se temelji na sastavljanju celokupne situacije koju međusobno povezani simboli predstavljaju. KADA SE GATA 1. Najpogodnije vreme za gatanje je u doba punog meseca, i to od izlaska do zalaska sunca. 2. Najpovoljniji dani su utorak i petak. 3. Jedini dan kad se ne gata je nedelja. 4. Ako je proricanje otežano i nakon učestalih pokušaja, proveriti da li je osoba kojoj se gata rođena u utorak. Ko je rođen u utorak, neka traži drugi način proricanja budućnosti jer njemu kafa ne daje odgovor...

„Izvrsna knjiga. Idealan poklon za sve radoznale osobe željne novih saznanja.“ Wall Street Journal Naš svet je prepun istih modela. Sipajte mleko u čaj, kratko promešajte i pojaviće se vrtlog, dve tečnosti će se kovitlati jedna oko druge pre nego što se potpuno sjedine. Ako gledate Zemlju iz svemira, primetićete slične vrtloge oblaka, koji nastaju kad topao i hladan vazduh zajedno zaplešu valcer. U knjizi Oluja u šolji čaja Helen Čerski povezuje pojave koje su nam svakodnevno pred očima kao što su kokice, mrlja od kafe ili magneti za frižider, kako bi pomoću njih objasnila neke od najvažnijih naučnih i tehnoloških pojava našeg vremena. „Oluja u šolji čaj

Oluja u šolji čaja Fizika u svakodnevnom životu „Izvrsna knjiga. Idealan poklon za sve radoznale osobe željne novih saznanja.“ Wall Street Journal Naš svet je prepun istih modela. Sipajte mleko u čaj, kratko promešajte i pojaviće se vrtlog, dve tečnosti će se kovitlati jedna oko druge pre nego što se potpuno sjedine. Ako gledate Zemlju iz svemira, primetićete slične vrtloge oblaka, koji nastaju kad topao i hladan vazduh zajedno zaplešu valcer. U knjizi Oluja u šolji čaja Helen Čerski povezuje pojave koje su nam svakodnevno pred očima kao što su kokice, mrlja od kafe ili magneti za frižider, kako bi pomoću njih objasnila neke od najvažnijih naučnih i tehnoloških pojava našeg vremena. „Oluja u šolji čaja zaokuplja pažnju i za klasu je bolja od svih naučnopopularnih knjiga. Sitnice koje su nas oduševljavale dok smo bili deca za nju su polazna tačka da objasni kako fizika određuje našu svakodnevicu.“ Irish Times „Autorka demistifikuje fiziku svakodnevnog života, i bez obzira na to da li ste od onih koji razlikuju refrakciju od refleksije ili ne, ovo će vam biti nezamenljiva osnova. Pišući s entuzijazmom i erudicijom, Helen Čerski neprimetno vodi čitaoca do nekih iznenađujuće složenih oblasti.“ Guardian „Uz anegdote iz ličnog i profesionalnog života, Helen Čerski nam dočarava svet na pristupačan, razigran način. U njenoj knjizi je mrlja od kafe fascinantna, rast drveća čaroban, a telekomunikacije su intuitivne.“ Physics World Prikaži više

Upečatljiva i potresna priča o stradanju Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom.

Autor: Svetlana Đokić Povez: broširan Br. strana: 229 Format: 14 x 20 `Šolja čaja i očaja...Ispovesti poznatih!` Razgovori sa dramskim umetnicima - Mirom Banjac, Petrom Božovićem, Tanjom Bošković, Milanom Gutović, Borom Todorović, Mirom Stupicom, Duškom Kovačević...

Description Gledanje u šolju – Anka Marčeta Postoje precizna pravila koja valja poštovati kod gledanja u talog kafe. Važno je da osoba koja namerava da se bavi takvim proricanjem sledi ova pravila koja potiču još iz drevnih vremena. 1. Kafa se pije čista, bez mleka, sa što manje šećera. 2. Poželjno je piti iz male okrugle šoljice. 3. Dobro je popiti kafu u nekoliko gutljaja dok je još vruća. 4. Levom rukom treba promućkati tri ili sedam puta talog, tako da se što bolje razlije. 5. Šoljicu okrenuti na tacni i čekati dobrih deset minuta da se talog osuši. 6. Ne treba dizati šoljicu da bi se proverilo koliko je talog već osušen jer će se tako simboli izobličiti. 7. Šoljica se zatim okrene tako da drška ostane s desne strane onoga koji gleda u talog. 8. Valja dobro pogledati sve simbole i tek ih tada zajedno povezati tako da dobiju svoj pravi smisao. Dobro gledanje se temelji na sastavljanju celokupne situacije koju međusobno povezani simboli predstavljaju. KADA SE GATA 1. Najpogodnije vreme za gatanje je u doba punog meseca, i to od izlaska do zalaska sunca. 2. Najpovoljniji dani su utorak i petak. 3. Jedini dan kad se ne gata je nedelja. 4. Ako je proricanje otežano i nakon učestalih pokušaja, proveriti da li je osoba kojoj se gata rođena u utorak. Ko je rođen u utorak, neka traži drugi način proricanja budućnosti jer njemu kafa ne daje odgovor…

Cena 749 dinara Helen Čerski - OLUJA U ŠOLJI ČAJA Fizika u svakodnevnom životu Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2020. ISBN: 978-86-521-3824-1 Prevodilac: Ksenija Vlatković Fizika u svakodnevnom životu „Izvrsna knjiga. Idealan poklon za sve radoznale osobe željne novih saznanja.“ Wall Street Journal Naš svet je prepun istih modela. Sipajte mleko u čaj, kratko promešajte i pojaviće se vrtlog, dve tečnosti će se kovitlati jedna oko druge pre nego što se potpuno sjedine. Ako gledate Zemlju iz svemira, primetićete slične vrtloge oblaka, koji nastaju kad topao i hladan vazduh zajedno zaplešu valcer. U knjizi Oluja u šolji čaja Helen Čerski povezuje pojave koje su nam svakodnevno pred očima kao što su kokice, mrlja od kafe ili magneti za frižider, kako bi pomoću njih objasnila neke od najvažnijih naučnih i tehnoloških pojava našeg vremena. „Oluja u šolji čaja zaokuplja pažnju i za klasu je bolja od svih naučnopopularnih knjiga. Sitnice koje su nas oduševljavale dok smo bili deca za nju su polazna tačka da objasni kako fizika određuje našu svakodnevicu.“ Irish Times „Autorka demistifikuje fiziku svakodnevnog života, i bez obzira na to da li ste od onih koji razlikuju refrakciju od refleksije ili ne, ovo će vam biti nezamenljiva osnova. Pišući s entuzijazmom i erudicijom, Helen Čerski neprimetno vodi čitaoca do nekih iznenađujuće složenih oblasti.“ Guardian „Uz anegdote iz ličnog i profesionalnog života, Helen Čerski nam dočarava svet na pristupačan, razigran način. U njenoj knjizi je mrlja od kafe fascinantna, rast drveća čaroban, a telekomunikacije su intuitivne.“ Physics World

Knjiga ,,Kletva" predstavlja zbirku pripovedaka u kojoj je autor želeo da dočara ambijent Koštampolja i njegovih žitelja. Podlogu za priče našao je u okupljanjima gorštaka na kojima su se organizovale igre, naročito igra ,,fildžana", (traženje prstena ispod osam šolja) a pobeda je za obe ekipe bila čašćavanje kuvanim krompirom, sokom, rasolom, jabukama i veseljem za pobednika i trpljenjem pogrda za pobeđenog. Sve te igre odraslih dešavale su se za vreme dugih zimskih dana, a danas je malo takvih igra i veselja ostalo, jer je moderna životna situacija isterala tu vrstu društvenosti iz naših domova. Priče su pokušaj da se te igre dočaraju i približe savremenom čitaocu, kako bi upoznao duh, veselje i radost koje su one sa sobom nosile.

Ja bih svuda s tobom Meda i veverica su najbolji prijatelji. Gde god da veverica ide, meda je u stopu prati. Ali pošto je meda krupan i trapav, dešavaju se razne nezgode. Kad sednu u kanu, on potone! Kad veverica poželi da se klackaju, meda je katapultira uvis! A kada dođe vreme za čaj, nastrada njena omiljena šolja. Veverici to počinje da smeta, pa saopštava medi da hoće malo da bude sama. Ipak, veoma brzo će uvideti da je mnogo lepše i zabavnije uz najboljeg prijatelja. Izuzetno zabavna i topla priča o tome šta sve prijateljstvo može da bude. Autorka Smriti Hols i ilustrator Stiv Smol na briljantan način su stvorili ovu predivnu knjigu.

2017 g 132 str 21 cm Knjiga ,,Kletva` predstavlja zbirku pripovedaka u kojoj je autor želeo da dočara ambijent Koštampolja i njegovih žitelja. Podlogu za priče našao je u okupljanjima gorštaka na kojima su se organizovale igre, naročito igra ,,fildžana`, (traženje prstena ispod osam šolja) a pobeda je za obe ekipe bila čašćavanje kuvanim krompirom, sokom, rasolom, jabukama i veseljem za pobednika i trpljenjem pogrda za pobeđenog. Sve te igre odraslih dešavale su se za vreme dugih zimskih dana, a danas je malo takvih igra i veselja ostalo, jer je moderna životna situacija isterala tu vrstu društvenosti iz naših domova. Priče su pokušaj da se te igre dočaraju i približe savremenom čitaocu, kako bi upoznao duh, veselje i radost koje su one sa sobom nosile. po.st.des.1

Порекло баденске културе, која је сменила винчанску, у Београду још увек није довољно разјашњено. Углавном се њена појава на подручју данашње Србије схвата као нови талас емиграције са севера и северозапада, то јест из данашњег подручја Срема и Славоније. У баденској материјалној култури виде се јасни и недвосмислени утицаји стилског израза винчанске културе. Налазишта баденске културе позната су са локалитета Карабурма, Роспи ћуприје, Бело брдо у Винчи, Болеч, Ритопек, Добановци и др. То су била привремена сезонска станишта са укопаним објектима за становање – земуницама. Носиоци баденске културе, који су се често селили тражећи погодна места за испашу својих стада, водили су миран живот, поштовали су своја стара божанства, верујемо да су овладали неким од нових револуционарних техника у обради млека, изради текстила и начину транспорта... Наслов: Прва здравица: прича о баденским шољама из Музеја града Београда Издавач: Музеј града Београда Страна: 175 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-80619-56-9

Na plafonu dnevnog boravka providi se nebo, rupa sa krova kidiše na kuću i njenu nepokretnost, sneg i sve jača kiša tope joj kosti. Stanem na trenutak, ostavim ranac na pod, počešem se do bola, sa utiskom da će se zidovi svakog trenutka urušiti Ne možemo da uđemo u pola domaćinstva, znakovi pokušaja provaljivanja, neuspešno sečeni katanci po sobama. Deda je davno previše dobro sakrio ključeve Nedostupne su spavaće sobe, slike male dece, orasi-čuvari pod krevetima, ostave sa senkama tegli ajvara uvijenih u novinski papir, ve-ce šolja, knjige, prljavština, ožiljci na krevetima. Trudim se da mi glas zvuči ozbiljno kroz plač. Okrećem lice od dobrog komite i dobre učiteljice ‍ “Vreme nije ispalo iz zgloba već se čuje „krckanje iščašenih udova otuđenih od zglobova”; nema „zuba vremena” već su zubi detinja trauma kao „ljigavi polumrtvi rak u usnoj duplji”. Nema sigurnog koračanja kroz procepe i logička ulegnuća Košmarnika, nema fetišizacije smrti, spoznaje ili katarze, samo ritam bezobalnih rečenica koji ne garantuje ništa osim vlastitog nestajanja.” Ivan Isailović

Iz recenzije: ’’Vreme nije ispalo iz zgloba već se čuje „krckanje iščašenih udova otuđenih od zglobova”; nema „zuba vremena” već su zubi detinja trauma kao „ljigavi polumrtvi rak u usnoj duplji”. Nema sigurnog koračanja kroz procepe i logička ulegnuća Košmarnika, nema fetišizacije smrti, spoznaje ili katarze, samo ritam bezobalnih rečenica koji ne garantuje ništa osim vlastitog nestajanja.’’ Ivan Isailović Odlomak: Na plafonu dnevnog boravka providi se nebo, rupa sa krova kidiše na kuću i njenu nepokretnost, sneg i sve jača kiša tope joj kosti. Stanem na trenutak, ostavim ranac na pod, počešem se do bola, sa utiskom da će se zidovi svakog trenutka urušiti. Ne možemo da uđemo u pola domaćinstva, znakovi pokušaja provaljivanja, neuspešno sečeni katanci po sobama. Deda je davno previše dobro sakrio ključeve. Nedostupne su spavaće sobe, slike male dece, orasi-čuvari pod krevetima, ostave sa senkama tegli ajvara uvijenih u novinski papir, ve-ce šolja, knjige, prljavština, ožiljci na krevetima. Trudim se da mi glas zvuči ozbiljno kroz plač. Okrećem lice od dobrog komite i dobre učiteljice.

Košmarnik (Кошmарnik) Vreme nije ispalo iz zgloba već se čuje „krckanje iščašenih udova otuđenih od zglobova”; nema „zuba vremena” već su zubi detinja trauma kao „ljigavi polumrtvi rak u usnoj duplji”. Nema sigurnog koračanja kroz procepe i logička ulegnuća Košmarnika, nema fetišizacije smrti, spoznaje ili katarze, samo ritam bezobalnih rečenica koji ne garantuje ništa osim vlastitog nestajanja. Ivan Isailović Na plafonu dnevnog boravka providi se nebo, rupa sa krova kidiše na kuću i njenu nepokretnost, sneg i sve jača kiša tope joj kosti. Stanem na trenutak, ostavim ranac na pod, počešem se do bola, sa utiskom da će se zidovi svakog trenutka urušiti. Ne možemo da uđemo u pola domaćinstva, znakovi pokušaja provaljivanja, neuspešno sečeni katanci po sobama. Deda je davno previše dobro sakrio ključeve. Nedostupne su spavaće sobe, slike male dece, orasi-čuvari pod krevetima, ostave sa senkama tegli ajvara uvijenih u novinski papir, ve-ce šolja, knjige, prljavština, ožiljci na krevetima. Trudim se da mi glas zvuči ozbiljno kroz plač. Okrećem lice od dobrog komite i dobre učiteljice.

VEČITI kalendar : sanovnik, horoskop, planetar, kabala, hiromantija, gledanje u šolju, gledanje u karte priredio Slavoljub Milojković iZDAVAČ: Nova knjiga, Niš Broj strana: 284 Ilustrovano Dimenzije: 21 x 14 cm Težina: 350 g

Veliki večiti kalendar Sadržaj: sanovnik, horoskop života, planetar, horoskop ljubavi, roždanik, gledanje u šolju, bacanje karata, čitanje sa dlana, gatanja, arapsko pogađanje sudbine, srećni brojevi i dani, predskazivanje događaja, znameniti istorijski događaji, narodno predskazivanje vremena, trepetnik, narodno lečenje.