UBEĐIVANJE - Džejms Borg vestina ubedjivanja ljudi Autor: Džejms Borg Žanrovi: Popularna psihologija, Marketing i menadžment Pismo: Latinica Broj strana: 240 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2009 knjiga je bila nekada malo vlazna ,na cosku ,pa su tu stranice zuce boje ,mislim da je od caja ili kafe ,termos se otvorio Da li ste se ikada pitali kako to izgledakad postignete da ljudi rade šta godželite, kada god to poželite? Svi mi znamo ljude koji su neverovatnoubedljivi. Prirodnim šarmom nekakouspevaju da zadobiju naše poverenje,interesovanje i podršku, uvek iznova. Da li je to dar sa kojim su oni rođeni? Da je sve to iluzija? Ne, to je veština ubeđivanja i vi jetakođe možete naučiti. (u hodniku ,na polici gore)

Izdavač: Naučna knjiga, Beograd Autori: Branislav Ivković, Dragan Arizanović Povez: broširan Broj strana: 237 Ilustrovano. Potpisana, selotejpom učvršćena poslednja dva lista, čista i veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. ANALIZA TEHNOLOŠKIH PROCESA - Karta procesa za betonske radove - Karta procesa za zemljane radove - Karta procesa za montažne radove 2. PRIMENA GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE - Mehanizacija za zemljane radove - Mehanizacija za betonske radove - Mehanizacija za izgradnju puteva 3. PRIMENA MATEMATIČKE STATISTIKE - Statistička analiza jedne aktivnosti 4. POUZDANOST PROIZVODNIH SISTEMA - Sistem mašina za betonske radove - Sistem mašina za zemljane radove 5. PLANIRANJE U GRAĐEVINARSTVU - Nasuta brana - Tunel - Cevovod pod pritiskom - Put - Visokogradnja - panelni sistem montažnog načina građenja - Visokogradnja - sistem prenosne oplate i OMNIA tavanica 6. OPERACIONA ISTRAŽIVANJA - Linearno programiranje: Simplex metoda / Transportna metoda - Dinamičko programiranje 7. BETONIRANJE U ZIMSKIM USLOVIMA - Primena Termos-metode 8. PRILOZI - Parametri za proračun učinka mašina - Tabele za širi izbor mašina - Normiranje u građevinarstvu (k-148)

pdf sadržaj i odeljak Poglavlja ove knjige posvećena su „grubim građevinskim radovima“, onoj vrsti radova i njima svojstvenih metoda rada sa kojima se građevinski inženjeri u praksi redovno sreću. Materija služi za upoznavanje sa principima, metodama i načinom korišćenja materijala, opreme i mašina za izvršenje najobimnijih tehnoloških procesa i realizaciju tih radova u skladu sa propisima i zahtevima ugovorne dokumentacije. Prikazi metoda su detaljni u meri koja omogućava njihovo dalje proučavanje. Ova knjiga nije zamena za udžbenike i brojne tehničke priručnike već izvor najvažnijih tehničkih podataka i preporuka za bolje sagledavanje svih aspekata problema koje organizovanje i izvođenje grubih građevinskih radova zahteva. Želeli smo da sa oko 200 fotografija ilustrujemo aktivnosti na gradilištu, a čitaocima, studentima posebno, pomognemo da lakše vizuelizuju znanja koja usvajaju. Slike nisu namerno numerisane, jer se manje-više sve odnose na sve grube radove. IZ SADRŽAJA: 1. UVOD 1.1. O TEHNOLOGIJI I NJENOJ PRIMENI 1.2. O RAZVOJU MATERIJALA 1.3. O OBJEKTIMA I METODIMA GRAĐENJA 1.3. O VRSTAMA RADOVA 2. ARMIRAČKI RADOVI 2.1. VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE 2.2. ARMATURA (ČELIK) ZA PREDNAPREZANJE 2.3. KARAKTERISTIKE I PRIMENA MIKRO-ARMATURE 2.4. OBRADA ARMATURE 2.5. PROBLEMI ZAŠTITE ARMATURE 2.6. IZVOĐENJE ARMIRAČKIH RADOVA 2.7. UGRAĐIVANJE ČELIKA ZA PREDNAPREZANJE 3. TESARSKI RADOVI 3.1. OSNOVNO O TESARSKIM RADOVIMA 3.2. MATERIJALI I SREDSTVA ZA SPAJANJE 3.3. IZBOR ODGOVARAJUĆE OPLATE 3.4. PROJEKTOVANJE OPLATE 3.5. KARAKTERISTIKE OPLATA 3.5.1. Oplata za stubove i grede 3.5.2. Prenosna oplata za zidove 3.5.2.1 Odlike prenosne oplate 3.5.2.2 Primena prenosne oplate 3.5.3. Oplata za ploče 3.5.3.1 Odlike oplatnih stolova 3.5.4. Tunelska oplata 3.5.4.1 Odlike tunelske oplate 3.5.4.2 Primena tunelske oplate 3.5.5. Klizajuća oplata 3.5.5.1 Odlike klizajuće oplate 3.5.5.2 Primena klizajuće oplate 3.5.6. Samopodižuća oplata 3.5.7. Oplata za struktur-beton 3.5.8. Ugrađena oplata 3.5.9. Oplata za kasetiranje ploča 3.5.10. Oplate za tunele, mostove i brane 3.5.11. Oplate za prefabrikaciju nosača 3.6. POMOĆNA SREDSTVA ZA PRIMENU OPLATE 3.6.1. Oplata za ostavljanje otvora u betonu 3.6.2. Anker-spone 3.6.3. Umetci za neravne spojeve tabli oplate 3.6.4. Umetci za uglove oplate zidova i stubova 3.6.5. Premazi za oplate 3.6.6. Oprema za čišćenje i popravku oplate 3.7. GRAĐEVINSKE SKELE 3.7.1. Izrada građevinskih skela 3.7.2. Vođenje kontrolne knjige skele 3.8. IZRADA DRVENIH KROVNIH KONSTRUKCIJA 3.8.1. Vrste krovnih konstrukcija 3.8.2. Elementi krovnih konstrukcija 3.9. PRIPREMA TESARSKIH RADOVA 4.BETONSKI RADOVI 4.1. OSOBINE KOMPONENATA BETONSKE MEŠAVINE 4.1.1. Cement 4.1.2. Agregat 4.1.3. Voda 4.1.4. Aditivi 4.2. PROJEKTOVANJE BETONA 4.3. PROIZVODNJA BETONA 4.3.1. Priprema komponenata mešavine 4.3.2. Mešalice za beton 4.3.3. Fabrike betona 4.3.4. Neke specifičnosti tehnologije spravljanja betona 4.4. TRANSPORT BETONA 4.4.1. Auto-mešalice 4.4.2. Pumpe za beton 4.4.3. Kranovi 4.4.4. Transportne trake 4.4.5. Ostala transportna sredstva 4.5. UGRAĐIVANJE BETONA 4.5.1. Priprema podloge za beton 4.5.2. Postupanje u toku ugrađivanja betona 4.5.3. Metode ugrađivanja betona 4.5.3.1. Pervibriranje betona 4.5.3.2. Površinsko vibriranje betona 4.5.3.3. Torkretiranje betona 4.5.3.4. Vakuumiranje betona 4.5.3.5. Ugrađivanje betona vibro-valjcima 4.6. OBRADA BETONA 4.6.1. Obrada spojnica 4.6.2. Obrada horizontalnih površina 4.6.3. Obrada vertikalnih površina 4.7. NEGOVANJE BETONA 4.7.1. Metode negovanja 4.7.2. Tehnološke odlike nege betona 4.7.3. Dužina negovanja 4.8. METODE RADA U LETNJIM USLOVIMA 4.8.1. Tehnološke odlike žarke klime 4.8.2. Hlađenje komponenata mešavine 4.8.3. Retemperovanje betona 4.8.4. Primena zaštitnih premaza 4.9. METODE RADA U ZIMSKIM USLOVIMA 4.9.1. Termos metoda 4.9.2. Zagrevanje komponenata betona 4.9.3. Primena protivmraznih dodataka 4.9.4. Primena termo-oplate 4.9.5. Indukciono zagrevanje 4.9.6. Elektrozagrevanje betonske mešavine pre ugradnje 4.9.7. Zagrevanje primenom elektroda ugrađenih u beton 4.9.8. Zagrevanje betona infra-crvenim zracima 4.9.9. Primena zaštitnih objekata 4.10. IZBOR METODE BETONSKIH RADOVA 5.PREFABRIKACIJA 5.1. ZAHTEVI I USLOVI ZA NASTANAK PREFABRIKACIJE 5.2. DEKOMPOZICIJA KONSTRUKCIJE OBJEKTA NA ELEMENTE 5.3. PREDUSLOVI ZA PRIMENU PREFABRIKACIJE 5.4. METODE PREFABRIKACIJE 5.5. ZAVRŠNA OBRADA POVRŠINE PREFABRIKATA 5.6. TEMPERATURNI REŽIMI UBRZANOG OČVRŠĆAVANJA BETONA 5.7. TERMIČKA OBRADA BETONA U VERTIKALNIM KALUPIMA 5.8. GREŠKE U PROCESU PREFABRIKACIJE 5.9. PROIZVODI PROCESA PREFABRIKACIJE 5.10. EFEKTI PRIMENE PREFABRIKOVANIH ELEMENATA 6.MONTAŽNI RADOVI 6.1. SISTEMI MONTAŽNOG GRAĐENJA 6.2. PRINCIPI I PREDNOSTI METODA MONTAŽE 6.3. METODI IZVOĐENJA MONTAŽNIH RADOVA 6.4. POMOĆNA SREDSTVA ZA MONTAŽNE RADOVE 6.5. MEHANIZACIJA MONTAŽNIH RADOVA 6.5.1 Radne osobine auto-dizalica 6.5.2 Izbor mehanizacije za montažne radove 6.5.3 Uslovi za primenu mehanizacije 6.6. PROJEKAT MONTAŽNIH RADOVA 6.6.1 Sadržaj projekta montažnih radova 6.6.2 Izrada projekta montažnih radova 6.7. IZVOĐENJE MONTAŽNIH RADOVA 6.7.1 Kontrola i priprema ležišta za elemente 6.7.2 Kontrola i priprema elementa 6.7.3 Zahvatanje i probno podizanje elementa 6.7.4 Postavljanje elementa u projektovani položaj 6.7.5 Izrada veze elementa sa konstrukcijom 6.7.6 Faze montaže i proračun učinka 7.ZIDARSKI RADOVI 7.1. OSNOVNO O ZIDOVIMA 7.2. ZIDARSKI MATERIJALI 7.3. IZRADA I TRANSPORT VEZIVNOG MATERIJALA 7.4. ZIDARSKI ALAT 7.5. VRSTE SLOGOVA 7.6. ZIDANJE ZIDOVA 7.7. KLASIČNO MALTERISANJE UNUTRAŠNJIH ZIDOVA 7.8. MAŠINSKO MALTERISANJE – TEHNOLOŠKE ODLIKE 7.9. IZRADA PODNIH KOŠULJICA

Opis proizvoda U JESEN je prvi od četiri toma lične enciklopedije bliskog sveta koju otac piše svom nerođenom detetu. „Sada, dok ovo pišem, ti ništa ne znaš ni o čemu, ne znaš šta te očekuje, u kakvom svetu nastaješ. A ja ništa ne znam o tebi. Video sam sliku na ultrazvuku i držao sam ruku na stomaku u kojem ležiš, to je sve.“ Dete će se roditi. I otac seda da mu piše. Hoće da pokaže detetu šta ga čeka, mnoštvo fenomena i materije, životinja i ljudi koje nazivamo svetom. Piše o suncu i o jazavcu, o termosu i o mokraći, o krevetu i o samoći, dok dete raste u tami. „Tu divotu, koju ćeš uskoro sresti i videti, veoma je lako izgubiti iz vida, a načina na koji se to može desiti ima skoro koliko i ljudi. Zato ti pišem ovu knjigu. Hoću da ti pokažem svet kakav je, tik uz nas, sve vreme. Samo tako i ja mogu da ga ugledam.“ „Himna životu i ljubavi… Ova knjiga je potvrda i prihvatanje života… otvara se nebu i zemlji, otvara onome što je bilo i onome što će doći, onome što raste i onome što umire, visinama i dubinama, puna milosti i ljubavi.“- Emil Oto Sivertsen, Fedrelandsvenen „Prava je radost otvoriti novu knjigu Karla Uvea Knausgora. Uvodi čitaoca pravo u jedan vitalan univerzum pun odvažnih misli i čulnih slika.“ - Ingun Ekland, Aftenposten „U jesen pokazuje da Karl Uve Knausgor ima dovoljno veštine, stila, hrabrosti i zamaha da nas zainteresuje. Ništa u ovom svetu što nadmeno uzimamo zdravo za gotovo piscu ne promiče. On najprostije, naizgled najbeznačajnije stvari posmatra drugim očima, obrće ih, i s vremena na vreme ispunjava na način koji prevazilazi sposobnost nas čitalaca. A baš zato imamo umetnost.“ - Ruar Eskild, Haugesunds avis „Kada se tekst uzdigne iz hiperrealizma u velike perspektive u tekstovima kao što su ’Okviri’, ili ’Žabe’, nastaje blesak tipičnog knausgorovskog efekta, u kojem mala stvar prevaziđe svoje granice i vodi u razmišljanja o velikim pitanjima.” - Marta Nurhejm, NRK „U jednom norveškom opusu punom lepih knjiga, u fizičkom smislu, U jesen je verovatno najlepša… A njeni najbolji tekstovi čine je jednako lepom unutra koliko i spolja.” - Terje Ejdsvog, Adreseavisen „Uprkos čežnji čitalaca za velikim razmišljanjima, nakon one duge borbe ima nečeg osvežavajućeg i obećavajućeg u Knausgorovom oduševljenju malim stvarima.” - Bjern Ivar Fiksen, Klasekampen „U najboljim trenucima, budući otac proseca kroz postojeće jezičke i emocionalne konvencije i pruža nam tračak onog istinskog.” - Trond Haugen, Dagsavisen

Antoan de Sent Egziperi Mali princTvrdi povezEdicija VjevericaMali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta.Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „ Molim vas. . . nacrtaj mi ovcu! “ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „ Bitno je očima nevidljivo“ .. . . Kažete li im: „ Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“ , oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „ Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“ , biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima.U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi.Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata.Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „ osiromašenih aristokrata“ .Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion.30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila.Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život.1/8

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovano ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 — 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Biografija Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokoseg brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion.[1] Spomenik u Tarfaji u Maroku 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, `Pilot `, (`Avijatičar`, na francuskom `L`Aviateur`), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu `Srebrni brod`. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, `Južna pošta`.[2] Prva dva izdanja Malog princa Objavljivanje knjige `Noćni let` iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su `Pravac jug`, `Smisao života`, `Ratni pilot`, `Citadela` i `Zemlja ljudi`. Međutim njegovo najznačajnije delo je `Mali Princ`. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga.[3] Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion... Biblioteka vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovano ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 — 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Biografija Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokoseg brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion.[1] Spomenik u Tarfaji u Maroku 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, `Pilot `, (`Avijatičar`, na francuskom `L`Aviateur`), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu `Srebrni brod`. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, `Južna pošta`.[2] Prva dva izdanja Malog princa Objavljivanje knjige `Noćni let` iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su `Pravac jug`, `Smisao života`, `Ratni pilot`, `Citadela` i `Zemlja ljudi`. Međutim njegovo najznačajnije delo je `Mali Princ`. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga.[3] Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekoliko recenica podvuceno obicnom olovkom, nista strasno. Ilustracije nisu u boji! ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 — 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Biografija Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokoseg brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion.[1] Spomenik u Tarfaji u Maroku 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, `Pilot `, (`Avijatičar`, na francuskom `L`Aviateur`), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu `Srebrni brod`. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, `Južna pošta`.[2] Prva dva izdanja Malog princa Objavljivanje knjige `Noćni let` iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su `Pravac jug`, `Smisao života`, `Ratni pilot`, `Citadela` i `Zemlja ljudi`. Međutim njegovo najznačajnije delo je `Mali Princ`. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga.[3] Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovano ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 — 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Biografija Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokoseg brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion.[1] Spomenik u Tarfaji u Maroku 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, `Pilot `, (`Avijatičar`, na francuskom `L`Aviateur`), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu `Srebrni brod`. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, `Južna pošta`.[2] Prva dva izdanja Malog princa Objavljivanje knjige `Noćni let` iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su `Pravac jug`, `Smisao života`, `Ratni pilot`, `Citadela` i `Zemlja ljudi`. Međutim njegovo najznačajnije delo je `Mali Princ`. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga.[3] Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion...

Antoan de Sent Egziperi Mali princMeki povez„Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta.Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“....Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima.U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi.Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata.Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“.Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion.30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila.Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život.Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“.Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama.Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion...

Antoan de Sent Egziperi Mali princ Meki povez „Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta. Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“. ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion. 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“. Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion...

Autor - osoba Saint-Exupéry, Antoine de, 1900-1944 = Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 Naslov Mali princ / Antoine de Saint-Exupery ; s crtežima autora ; [prevela Mia Pervan-Plavec] Jedinstveni naslov ǂLe ǂPetit prince. hrvatski jezik Vrsta građe knjiga Ciljna grupa dečje, opšte Jezik hrvatski Godina 1981 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1981 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 96 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Pervan-Plavec, Mia Zbirka ǂBiblioteka ǂVjeverica (Karton) Napomene Prevod dela: Le petit prince. „Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta. Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“. ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion. 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“. Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion... MG145 (N)

Autor - osoba Saint-Exupéry, Antoine de, 1900-1944 = Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 Naslov Mali princ : sa akvarelima autora / Antoan de Sent-Egziperi ; preveo sa francuskog Flavio Rigonat Jedinstveni naslov ǂLe ǂpetit prince. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2017 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vulkan izdavaštvo, 2017 (Beograd : Vulkan štamparija) Fizički opis 125 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Rigonat, Flavio, 1951- = Rigonat, Flavio, 1951- (broš.) Napomene Prevod dela: Le petit prince / Antoine de Saint-Exupéry Autorova slika Tiraž 1.000 O autoru: str. [127]. „Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta. Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“. ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion. 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“. Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion... MG121 (N)

Antoan de Sent Egziperi Mali princ Tvrdi povez Edicija Vjeverica Autor - osoba Saint-Exupéry, Antoine de, 1900-1944 = Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 Naslov Mali princ : sa akvarelima autora / Antoan de Sent-Egziperi ; preveo sa francuskog Flavio Rigonat Jedinstveni naslov ǂLe ǂpetit prince. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2017 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vulkan izdavaštvo, 2017 (Beograd : Vulkan štamparija) Fizički opis 125 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Rigonat, Flavio, 1951- = Rigonat, Flavio, 1951- (broš.) Napomene Prevod dela: Le petit prince / Antoine de Saint-Exupéry Autorova slika Tiraž 1.000 O autoru: str. [127]. „Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta. Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“. ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion. 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“. Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion...

Autor - osoba Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 = Saint-Exupéry, Antoine de, 1900-1944 Naslov Mali princ : s crtežima autora / Antoan de Sent Egziperi ; [prevod Mia Pervan-Plavec ; prilagodila ćirilici Miroslava Milisavljević] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina [1995] Izdavanje i proizvodnja Beograd : M. Milisavljević, [1995] (Beograd : 15. februar) Fizički opis 79 str. : ilustr. ; 17 cm. Drugi autori - osoba Pervan-Plavec, Mia Milisavljević, Miroslava Zbirka Biblioteka Džepna knjiga Napomene Tiraž 2000. Predmetne odrednice Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 -- `Mali princ` „Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta. Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“. ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion. 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“. Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion... MG35 (N)

Autor - osoba Saint-Exupéry, Antoine de, 1900-1944 = Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 Naslov Mali princ : [sa ilustracijama autora] / Antoan de Sent Egziperi ; [prevod Sonja Žikić] Jedinstveni naslov ǂLe ǂpetit prince. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Pirot : Pi-press, 2019 (Pirot : Pi-press) Fizički opis 95 str. : crteži ; 13 cm Drugi autori - osoba Žikić, Sonja, 1974- = Žikić, Sonja, 1974- (broš.) Napomene Prevod dela: : Le petit prince / Antoine de Saint-Exupéry Autorova slika Tiraž 36.000 O autoru: str. 95. „Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta. Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“. ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion. 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“. Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion... MG152 (N)