Najbolji prvi brojevi Velikog Bleka, koji imaju dosta više tabli za čitanje, u odnosu na sadašnja izdanja 40 stripova u odličnom stanju + jedan strip, br. 36 koji nema deo zadnje korice,vidi se na slici.Prvih 20 brojeva1_21 jednom pročitani,glanceri(nedostaje br.15).Može zamena za knjige Tex Viler ili Konan.

PRIČE SA DIVLJEG ZAPADA (CRVENO IZDANJE) broj 36 epizode: TOPLI VETAR, VATRENI KRST Izdavač: privatno izdanje Pismo: latinica Povez: meki - broširani Dimenzije: 20,8 x 15 cm Broj stranica: 192 (S6 - 23.04.2020.) TROŠKOVI SLANJA. preporučena tiskovina + deo troškova pakovanja = 125 dinara Opšte stanje: povez odličan bez pisanja i šaranja, bez pečata, bez podvlačenja Nedostaci : manji trag presavijanja u gornjem desnom uglu prednje korice,

Brojevi: 100, 90, 21, 49, 26, 36, 34, 73, 117, 31, 123, 108, 85, 45, 99. Tim redom su i ukoričeni. Ukoričeni. Požuteli na bočnim stranama i korice kao na slici. Možda po koji list zacepljen. Generalno, očuvani. KARSON NA TRAGU REKA SMRTI DIMNI SIGNAL ROJ RENK I PROVALNICI PANIKA U GRADU NEMIRNA PRERIJA IZVIDNIK I ČEJENI MIRAN GRAD FANTOM VISOKIH BRDA LOV NA STRANCE STRANAC NA RANČU STRANAC U SEDLU BROD ZA MEKSIKO CRNI JAHAČ MASKIRANI JAHAČ 15 BROJEVA

MIKIJEV ZABAVNIK Prvih pedeset brojeva Ukoričeno u dve sveske. 1974/ 75. Brojevi: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25. 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49 i 50. Veoma očuvani. Nema žvrljotina ili zapisa sem što je po koja ukrštenica ispunjavana. Po koji list malo zacepljen (ništa strašno) ili nedostaje sličica koja se lepila na naslovnoj strani.

KOMPLETNA DNEVNIKOVA KOLEKCIJA JEDAN BROJ SLOBODNE DALMACIJE- FRANKESTAJN LUDENS- IGRA SA SMRCU 13 BROJEVA OSTALIH DOMACIH IZDANJA IZ DEVEDESETIH: 1: POSLEDNJI COVEK NA ZEMLJI 3: VILA ZLA 4: KILEKSOV MOZAK 5: MOZAIK HORORA 7: DOKTOR TEROR 8: ZED 9: UTVARE 10: PRICA JEDNOG SIROTOG DJAVOLA 11: KRVAVI PRAZNICI 12: S DRUGE STRANE SMRTI 13: KONJANICI VREMENA 14: TITANIK 15: METAMORFOZE RAZLICITA STANJA STRIPOVA, OD ZA CITANJE DO CETVORKI. NAJBOLJA OPCIJA JE LICNO PREUZIMANJE. ZAINTERESOVANIMA SALJEM DODATNE SLIKE. ZA VISE INFORMACIJA PITAJTE. 01.Doktor Ksabaras 02.Dzek Trbosek 03.Noci punog meseca 04.Prividjenje Ane Never 05.Ubice 06.Demonska lepota 07.Zona sumraka 08.Oci zla 09.Alfa i Omega 10.Iza ogledala 11.Veliki Dijabolo 12.Emet 13.Medju nama 14.Izmedju zivota i smrti 15.Kanal 666 16.Dvorac straha 17.Dama u crnom 18.Njujork Njujork 19.Uspomene nevidljivog 20.Motel Bejts 21.Prokleti dan 22.Tunel strave 23.Metamorfoze 24.Ruzicasti zecevi ubijaju 25.Morgana 26.Posle ponoci 27.Video sam kako umires 28.Ostrica brijaca 29.Dok grad spava 30.Sesto culo 31.Zavesa pada 32.Opsesija 33.Dzekil 34.Tama 35.Senke proslosti 36.Strava letnje noci 37.Dzungla na asfaltu 38.Glas iz magle 39.Gospodar tisine 40.Dogodice se sutra 41.Golkonda 42.Hijena 43.Prica ni o kome 44.Odblesci smrti 45.Goblin 46.Dva lica istine 47.Zapisano krvlju 48.Direktni prenos 49.Sto godina kasnije 50.Granice vremena 51.Zlo 53.Kraljica noci 54.Delirijum 55.Budjene Mumije 56.Senke 57.Povratak u Zonu sumraka 58.Kamena Klepsidra 59.Safara Specijalni brojevi: Klub strave i užasa Kraj? Smrt, ljubav, smrt Mefisto Dilan Dog & Marti Misterija Poslednja stanica-užas

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2008-2013 Junak / Edicija: Teks Izdavač: Veseli četvrtak 1 Mefisto! 2008 2 Zamka za Karsona 2008 3 Moć tame 2008 4 Jazbina zla 2008 5 Rat u pustinji 2009 6 Južno od Rio Grandea 2009 7 Rendžer je izdajnik! 2009 8 Francuski trgovac 2009 9 Snejk Bil 2009 10 U neprijateljskom logoru 2009 11 Povratak u Kalver Siti 2009 12 Grad straha 2009 13 Šume Oregona 2009 14 Šenonove puške 2009 15 Dug put 2009 16 Kripta 2009 17 Pernata zmija 2009 18 Kiša 2010 19 Madi Krik 2010 20 Zaseda u ponoć 2010 21 Kajove 2010 22 Lovci na bizone 2010 23 Crveni Vukovi 2010 24 Dvojica neprijatelja 2010 25 Pravda na granici 2010 26 Braća Donegan 2010 27 Obeležje moći 2010 28 Indijanska dijadema 2010 29 Sveto mesto 2011 30 Jezero Atabaska 2011 31 Rečni pljačkaši 2011 32 Golden Erou 2012 33 Mesto blokade 2012 34 Dolina mržnje 2012 35 Udarac za udarac 2012 36 Neumoljivi Tumak 2012 37 Anasazi 2013 38 Kolorado Bel 2013 39 Banditi iz grada duhova 2013 40 Đavolja vrata 2013

Ocena i opis očuvanosti: 5- Laser broj 1 datum izdanja : 01.11.1983. broj stranica: 52 meke korice, klemano, latinica, 2 strane u boji tj prednja i zadnja korica, ostalo crno/belo 180mm x 260mm težina 80 grama sadržaj: Zigi (2)(N 18.09.1983 Ziggy..)(crta i piše: Tom Wilson [Tom Wilson Sr., Amerika, 01.08.1931 - 16.09.2011) ; Sudija Dred - Liga proždrljivih (3-12)(originalni broj i naslov: 2000 AD 273-274 Judge Dredd - The League of Fatties [17.07.1982. - 24.07.1982])(piše: John Wagner [Amerika, 18.07.1949] i Alan Grant [Engleska, 09.02.1949 - 20.07.2022] ; crta: Ron Smith [Engleska, 1924 ili 1928 - 10.01.2019]) ; Sudija Dred - Mega bande (13-25)(originalni broj i naslov: 2000 AD 222-223 Judge Dredd - The Mega-Rackets [25.07.1981. - 01.08.1981])(piše: John Wagner [Amerika, 18.07.1949] i Alan Grant [Engleska, 09.02.1949 - 20.07.2022] ; crta: Ron Smith [Engleska, 1924 ili 1928 - 10.01.2019]) ; Robo priče - Takmičar (27-31)(originalni broj i naslov: 2000 AD 175 Ro-Jaws` Robo-Tales - The Contender [30.08.1980])(piše: Gary Rice [Engleska] ; crta: Brett Ewins [Engleska, 1955 - 16.02.2015]) ; Robo priče - Robo spremačica (32-35)(originalni broj i naslov: 2000 AD 181 Ro-Jaws` Robo-Tales - The Tidy-Up Droid [11.10.1980])(piše: Gary Rice [Engleska] ; crta: Dave Gibbons [Engleska, 14.04.1949]) ; Džoni Fokus - Prokleta nafta (36-50)(originalni broj i naslov: Corriere dei Ragazzi 35/1975 No 15 Johnny Focus - Petrolio Maledetto [31.08.1975])(crta i piše: Attilio Micheluzzi [11.08.1930. Italija-Umag sada Hrvatska - 20.09.1990. Italija-Napoli]) [1]

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2008-2014 Junak / Edicija: Mister No Izdavač: Veseli četvrtak 1 Dvadeset godina kasnije 2008 2 Zemlja I sloboda 2008 3 Izdajnik 2008 4 Poslednja granica 2008 5 Lovci I lovina 2008 6 Uzas u džungli 2008 7 Serijski ubica 2008 8 Pobuna 2008 9 Pod znakom avanture-kolor 2008 10 Gvadalkanal 2008 11 Godišnje doba u paklu 2008 12 Na tragu gospodina Kaplana 2009 13 Oči u tami 2009 14 Na ivici ambisa 2009 15 Noć žrtvovanja 2009 16 Pobunjenik Huanito 2009 17 Odblesci bitke 2009 18 Nemilosrdni lov 2009 19 Prijatelj u opasnosti 2009 20 Gringov izazov 2009 21 Teror Rio Negra 2009 22 U piratskoj jazbini 2009 23 Smrt u Manausu 2009 24 Senka škorpiona 2009 25 Osuđenici iz rudnika 2009 26 Opsada 2010 27 Avantura na Kordiljerima 2010 28 Dva života u igri 2010 29 Prokleta reka 2010 30 Teritorija Hivaroa 2010 31 Vruća fotografija 2010 32 Pravac Los Anđeles 2010 33 Atentat 2010 34 Spletke na vrhu 2010 35 Crna berza smrti 2010 36 Indokina 2011 37 Staza uspomena 2011 38 Buđenje zmaja 2011 39 Krvavi tragovi 2011 40 Poslednje vatre 2012 41 Tajanstvena Burma 2012 42 Zabranjeni hram 2012 43 Atomska uzbuna 2012 44 Rat špijuna 2012 45 U kineskim morima 2013 46 Makao 2013 47 Cena izdaje 2013 48 Progonjeni 2013 49 Predskazanja smrti 2014 50 Pobednici i pobeđeni 2014

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2008-2015 Junak / Edicija: Zagor Izdavač: Veseli četvrtak 1 Tajna Sumera 2008 2 Teror u muzeju 2008 3 Zamke I otrovi 2008 4 Misteriozno selo 2008 5 Mračne sile 2008 6 Podzemlje Nju Orleansa 2008 7 Na tragu neprijatelja 2008 8 U džungli Jukatana 2008 9 Grad u močvari 2008 10 Krvave piramide 2008 11 Poslednja Tula 2008 12 Silazak u Maelstrom 2008 13 Razbojnici iz skrivene doline 2009 14 Tron bogova 2009 15 Lord u Darkvudu 2009 16 Ljudi sa granice 2009 17 Čovek koji je došao sa istoka 2009 18 Srce I mač 2009 19 Vreme osvete 2009 20 Tamo gde protiče reka 2009 21 Traperi iz Fort Eroua 2009 22 Hjurini! 2009 23 Banda Razrokog 2009 24 Juriš Mohava 2009 25 Misisipi 2009 26 Blindirani vagon 2010 27 Pljačkaši 2010 28 Povratak mutanta 2010 29 Vojna pratnja 2010 30 Vatrena klopka 2010 31 Čovek sa dva mozga 2010 32 Indijanska magija 2010 33 Misteriozna dolina 2010 34 Kraljevstvo straha 2010 35 Mrtva šuma 2010 36 Ratnici noći 2010 37 Tajna talismana 2010 38 Indijanci iz prerije 2010 39 Neistražene zemlje 2011 40 Odložena smrt 2011 41 Kameni div 2011 42 Rečni vukovi 2011 43 Cena izdaje 2011 44 Paklena horda 2011 45 Na ivici vulkana 2011 46 Krv Mohavka 2011 47 Napušteni rudnik 2011 48 Bez milosti 2011 49 Okrutni Havak 2011 50 Do poslednjeg daha 2011 51 Znak zla 2011 52 Gospodar tame 2012 53 Plezent Point 2012 54 Severni povratnik 2012 55 Zagor protiv Mortimera 2012 56 Gusarska pećina 2012 57 Crna krila noći 2012 58 Vampirica Ilenija 2012 59 Krijumčari iz lagune 2012 60 Omča za Gambit 2012 61 Kauboji 2012 62 Zaustavite dželata 2012 63 Divlja zemlja 2012 64 Tamo gde lešinari lete 2012 65 Senke u šumi 2013 66 Pun mesec 2013 67 Tama boje krvi 2013 68 Ljudi I vukovi 2013 69 U potrazi za Zagorom 2013 70 Ujed zmije 2013 71 Smrtonosni izazov 2013 72 Povratak Diging Bila 2013 73 Žute senke 2013 74 Crno ogledalo 2013 75 Sahranjeni užas 2013 76 Planine strave 2013 77 Ljudi izvan zakona 2013 78 Selo bezumlja 2014 79 Veliki turnir 2014 80 Poslednja borba 2014 81 Ponekad se vraćaju 2014 82 Izdanci zla 2014 83 Manituov kovčeg 2014 84 Skiptar Tin Hinan 2014 85 Kušitski nekromanti 2014 86 Bog praha 2014 87 Dvoboj na okeanu 2014 88 Zaliv aligatora 2014 89 U kraljevstvu Kadžuna 2014 90 Beskrajna noć 2014 91 Na putu za Panamu 2015 92 Put zlata 2015 93 Pacifik 2015 94 Mumija sa Anda 2015 95 Na tragu Dekstera Grina 2015 96 Kusko 2015 97 Grad na Kordiljerima 2015 98 Zeleni lavirint 2015 99 Na obali velike reke 2015 100 Žene ratnice 2015

U kompletu su sve epizode objavljene od poslednjeg broja Dnevnikove `Zlatne serije` do prvog broja `Veselog četvrtka`. Stripovi u izdanju SD su uglavnom manje/vise pohabanih korica (vidi slike), dva su savijena pa peglana, dva su odvojena iz veza. Svi pomenuti stripovi su kompletni. Ostali stripovi su ocene 4-5. Kako Ludens i SD nisu po redu objavljivali epizode, niti je VČ objavljivao `Odabrane priče` po redu, dajem kratak pregled prema rasporedu izlaženja u Italiji: SD br. 1 `Lov na vuka` SD br. 2 `Riječni duh` SD br. 3 `Kapetanova tajna` SD br. 4 `Tajanstveni samostan` SD br. 5 `Živi pokopani` Ludens br. 74 - 93 SD br. 6 `Bijela indijanka` Horus br. 1 `Falsifikatori` (u izdanju SD izbačeno je nekoliko stranica, Horus nije skraćivao) Horus br. 2 `Osvajači` (u izdanju SD izbačeno je nekoliko stranica, Horus nije skraćivao) Horus br. 3 `Alhemičareva senka` (u izdanju SD izbačeno je nekoliko stranica, Horus nije skraćivao) VČ OP `Nestali istraživač` VČ OP `Aljaska` SD br. 14 `Ratnici gromovnika` SD br. 15 `Zmajevi gusari` SD br. 16 `Otok gubavaca` VČ OP `Okršaj u Los Anđelesu` VČ OP `Sedam gradova Cibole` SD br. 21 `Tajna Anasaza` SD br. 22 `Vještica iz Sierre` SD br. 23 `Dimni signali` SD br. 24 `Krv Apača` SD br. 25 `Pomahnitali divljak` SD br. 26 `Komanči` SD br. 27 `Teksaški rendžeri` SD br. 28 `Izgubljeni rudnik` SD br. 29 `Svratište obješenih` VČ OP `Vudu osveta` SD br. 32 `Liberty Sam` SD br. 33 `Brod trgovcs robljem` SD br. 34 `Strah nad rijekom` SD br. 35 `Oštrica u sjeni` SD br. 36 `Indijanska zemlja` SD br. 37 `Lažna optužba` SD br. 38 `Izgubljeni sin` SD br. 39 `Imanje pod opsadom` VČ OP `Senke nad Darkvudom` SD br. 44 `Tajna Redstonea` SD br. 45 `Opsjednutost` SD br. 46 `Obojeni čovjek` SD br. 47 `Vatrena ptica` SD br. 48 `Divlja djevojka` SD br. 49 `Nasljedstvo Fitzmayerovih` VČ OP `Morska strava` VČ OP `Povratak Nata Murda` VČ OP `Tajna Jednoroga` VČ OP `Opaki Mortimer` VČ OP `Vampir` SD br. 64 `Strah na visokoj Sierri` SD br. 65 `Golgota` SD br. 66 `Smrtonosni bljesak` SD br. 67 `Dvoboj u sumrak` SD br. 68 `Plaćenici` SD br. 69 `Prokleta dolina` VČ OP `Mortimerova osveta` LU br. 72 `Istrebljivači` LU br. 73 `Metak za Kelsa` VA br. 1 `Braća po krvi` VA br. 2 `Teritorija Komanča` VA br. 3 `Pod meksičkom zastavom` VA br .4 `Izazov u brdima Vičite` VA br. 5 `Bekstvo u slobodu` VA br. 6 `U lancima` VČ OP `Blago Žana Lafita` VČ OP `Povratak Kejna` VČ OP `Kraljica Mrtvog grada` Abaton `Zemlja slobode` LU br. 109 `Ratnica iz savane` LU br. 110 `Veracruz` LU br. 111 `Streljacki vod` VČ OP `Crni brod` VČ OP `Povratak Kandraksa` Ludens br. 119 - 141 VČ OP `Zagor protiv Tkača` LU br. 144 `Zagor protiv Krojača` LU br. 145 `Presuda po kratkom postupku` LU br. 146 `Crveni snijeg` LU br. 147 `Lavina` LU br. 148 `Močvara robijaša` LU br. 149 `Tragičan bijeg` LU br. 150 `Južne vode` LU br. 151 `Otok zmija` Moguće lično preuzimanje u Beogradu i Novom Sadu (uz prethodni dogovor). Pitajte sve sto vas interesuje. Dodatne slike mogu poslati na email ili Viber.

Zlatna serija 1-100, remasterizovani, reprintovani u originalnoj dimenziji. Dati primeri kako to izgleda u odnosu na original. ocuvano spisak epizoda 1968 1. Teks Viler: Četiri obračuna 2. Žan Kanada: Blago u pećini 3. Deni i Sam: Pakleni poduhvat 4. Red Bak: Podvig u divljini 5. Veliki Džudok: Veliki Džudok 6. Red Bak: Kobno zlato 7. Teks Viler: Jedan protiv dvadeset 8. Teks Viler: Smrt u senci 9. Lobo Kid: Lobo kid 10. Lari: Dan osvete 11. Alan: Posle poraza 12. Gan Flint: Gan Flint 13. Zagor: Nasilje u Darkvudu 14. Tim i Dasti: Pirati Misurija 15. Deni i Sam: Crni orao 16. Deni i Sam: Pustinjom u smrt 17. Zagor: Klark Siti 1969 18. Teks Viler: Kazna za oholog pukovnika 19. Teks Viler: Mračne sile 20. Agent Pigi: Grob za revolveraša 21. Zagor: Kuća užasa 22. Rik Random: Zločin putuje vasionom 23. Rori Mekdaf: Ostrvo strave 24. Brad Logan: Rat senki 25. Teks Viler: Poslednje putovanje u Silver Bel 26. Zagor: Ubica iz mraka 27. Tim i Dasti: Vatanka i njegovi đavoli 28. Tim i Dasti: Blago u jazbini dabrova 29. Rik Rendom: Teror iz kosmosa 30. Zagor: Specijalna misija 31. Bak Džon: Lažna optužba 32. David Dafti: Špijun `13` 33. Teks Viler: Tajanstveni Mister `Pi` 34. Teks Viler: Odbrana ranča 35. Teks Viler: Obala varvara 36. Teks Viler: Bokerova banda 37. Teks Viler: Krvavo koplje 38. Mali rendžer: Tajanstveni oklopnik 39. Zagor: Tajna jezera Iri 40. Lindi Manon: Zarobljenica močvare 41. Mali rendžer: Manituov znak 42. Teks Viler: Zaseda u kanjonu 1970 43. Teks Viler: Avantura na Rio Grande 44. Narednik Jork: Demonski jahači 45. Teks Viler: Strela smrti 46. Teks Viler: Satanijino čudovište 47. Teks Ton: Pljačka u Meksiku 48. Teks Viler: Teks na krvavom tragu 49. Red Bak: Lovci na skalpove 50. Mali rendžer: Tajna indijanskog groblja 51. Džet Logan: Avet sa dna okeana 52. Mali rendžer: Ranč utvara 53. Zagor: Bomba profesora Veribada 54. Mali rendžer: Lažni žig `M7` 55. Priče sa Divljeg Zapada: Misija kapetana Klerka 56. Priče sa Divljeg Zapada: Osvetnički tomahavk 57. Priče sa Divljeg Zapada: Krv je potekla 58. Priče sa Divljeg Zapada: Pohod na Teksas 59. Priče sa Divljeg Zapada: Komančeros Kordero 60. Priče sa Divljeg Zapada: Poslednji metak 61. Priče sa Divljeg Zapada: Karavan u plamenu 62. Priče sa Divljeg Zapada: Korak do smrti 63. Priče sa Divljeg Zapada: Teror u pustinji 64. Priče sa Divljeg Zapada: Nevidljiva strela 65. Priče sa Divljeg Zapada: Prepad na diližansu 66. Priče sa Divljeg Zapada: Krvavi Kanzas 1971 67. Priče sa Divljeg Zapada: U krugu smrti 68. Priče sa Divljeg Zapada: Bekstvo od prošlosti 69. Priče sa Divljeg Zapada: Noć čuvara lukova 70. Priče sa Divljeg Zapada: Okršaj na reci 71. Priče sa Divljeg Zapada: Napad s leđa 72. Priče sa Divljeg Zapada: Bubnjevi iz močvare 73. Priče sa Divljeg Zapada Zemlja je zadrhtala 74. Priče sa Divljeg Zapada Velika zavera 75. Dejvi Kroket: Igra skalpova 76. Dejvi Kroket: Ubica sa ožiljkom 77. Bill Brothers: Tri brata osvetnika 78. Bill Brothers: Maskirani razbojnici 79. Bill Brothers: Ratna varka 80. Mali Rendžer: Pozornica smrti 81. Venson Bajon: Pobuna robova 82. Džuma Kid: Leglo razbojnika 83. Zagor: Otrovni totem 84. Mali Rendžer: Vešala čekaju 85. Komandant Mark: Komandant Mark: 86. Komandant Mark: Vukovi sa Ontarija 87. Komandant Mark: Zaliv gromova 88. Komandant Mark: Blago mrtvog gusara 89. Komandant Mark: Klopka na brodu 90. Komandant Mark: Herojska predstraža 1972 91. Komandant Mark: Dragoceni tovar 92. Komandant Mark: Streljanje u zoru 93. Komandant Mark: Vobak napada 94. Komandant Mark: Otmica žalosne sove 95. Komandant Mark: Izazov smrti 96. Komandant Mark: Neko je izdajnik 97. Komandant Mark: Plamena grobnica 98. Komandant Mark: Tajanstvena senka 99. Komandant Mark: Avetinjski brod 100. Komandant Mark: Čovek bez lica

Izuzetno retko!!! Odlično očuvano. Izdavački centar Rijeka izložba stripa, mali salon Rijeka 1978, od 15. IX do 30. IX Naslov Novi kvadrat : Devlić, Marušić, Ilić, Zimonić, Kordej, Kunc : [izložba stripa, Mali salon, Rijeka, 15. IX - 30. IX 1978. / [predgovor Slavenka Drakulić-Ilić] Vrsta građe katalog Jezik hrvatski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : Izdavački centar Rijeka, 1978 (Rijeka : Tipograf) Fizički opis [36] str. : ilustr. ; 40 cm Drugi autori - osoba Drakulić-Ilić, Slavenka = Drakulić-Ilić, Slavenka (Broš.) Predmetne odrednice Devlić, Radovan, 1950- -- Strip -- Izložbeni katalozi Puljak, Ivan, 1953- -- Strip -- Izložbeni katalozi Marušić, Joško, 1954- -- Strip -- Izložbeni katalozi Ilić, Mirko, 1956- -- Strip -- Izložbeni katalozi Kordej, Igor, 1957- -- Strip -- Izložbeni katalozi Kunc, Ninoslav, 1957- -- Strip -- Izložbeni katalozi Zimonić, Krešimir, 1956- -- Strip -- Izložbeni katalozi Strip -- Hrvatska -- Izložbeni katalozi PREDGOVOR Ova kultura, u kojoj dominira verbalizam i u kojoj stvari opstoje, pošto ih je Bog izrekao – imenovao – uobličio („I Bog reče...“), kao da pomalo odumire. Riječi danas više nemaju živototvornu moć. Jednostavno su devalvirale. Teško im je vjerovati, „ofucale“ su se i izgubile težinu – kao da su postale nekakva lepršava moneta, neko blabla koje ni mene ni tebe ne obavezuje na djelovanje. Zamorila su nas dugačka predavanja, još duži politički govori, impotentna intelektualistička objašnjavanja, površne novinske vijesti... a ni parole nisu više u modi. Slabo čitamo novine, slabo slušamo radio – radije gledamo televiziju. Za pola sata doznamo sve važno što se na svijetu zbiva. A što da kažemo za književnost? Tko još čita pjesme, tko ima vremena za romane, osim onih koji su za to plaćeni? Tu i tamo zagolica nas nekih četiri-pet prstiju i neki strah od letenja – i to je gotovo sve. Riječi su se srozale i na nivou međuljudskih odnosa i na nivou informiranja – kao oblik komunikacije uopće. Međutim, devalvacija jednog otvara mogućnost izražavanja drugim medijima, prije svega vizualnim: filmu, televiziji, stripu... Pogledajmo, na primjer, karikature: često jedan jedini crtež izražava oštriju kritiku nego desetak kartica teksta. Ali, u tradicionalno verbalističkoj kulturi, prema karikaturama imamo stav: ha, ha, sličice – a, sličice, molim lijepo, nisu toliko uvažene. Da je kojim slučajem Aristotel crtao stripove, možda bi situacija bila obrnuta. Ista je stvar i sa stripom. To je masovni medij koji prvenstveno služi za razbibrigu, što znači da mu je funkcija reducirana a priori. On spada u industriju zabave, u dokolicu (ili, kako bi se to moglo precizirati), u manipulaciju dokolicom. Šezdesetih se godina u zapadnom svijetu javlja fenomen kontrakulture, u čijem okviru su ljudi pokušavali razviti drugačije oblike komunikacije: pogledom, dodirom, tišinom, oblačenjem, muzikom, načinom ishrane, voljenjem i bijelim šumom. Ponajmanje riječima. U umjetnosti su najbolja djela stvorili na području muzike i stripa. Strip je postao, kako to kaže jedan od njegovih tvoraca Denis Kitchen, „više od književnosti i više od slikarstva“, on ih sintetizira i nadilazi i to tako da se u tom procesu gubi elitizam i jedne i druge umjetnosti kao i njihove zasebne osobine. S novom vrstom stripa rađa se i novi odnos prema stripu – on se emancipira od industrije zabave i poprima drugačiju funkciju. Jedan opći trend demistifikacije društvenih fenomena i odnosa i angažirane kritike društva javio se već ranije na području društvenih nauka. Demistificira se sama nauka, mit objektivne svijesti i racionalnosti, tehničke revolucije... razotkriva se proces birokratizacije društva i upozorava na opasnost od tehnokracije i totalitarizma. Dovode se u pitanje i same pretpostavke kulture koja tako očigledno ide ka samouništenju. U novoj vrsti stripa koja se pojavljuje u općoj klimi radikalizacije i bunta, očigledno je bavljenje tabu temama, prije svega seksom. Kršćanske dogme o čovjekovom biću kao dobrom ili zlom, dušom ili tijelom pretvorili su se u kulturnu stigmu koja prožima moral, ponašanje, vrijednosti – čitav način mišljenja i doživljavanja. Strip prodire kroz tu stigmu, zadaje ni¬ske udarce, razobličava građanski moral — grubo, groteskno, ponekad perverzno, uz hipertrofiranie anatomskih osobina i opsesivno ponavljanje nekih detalja – ali ipak uspješno. Osim rušenja seksualnih tabua, očigledna je i otvorena politizacija stripa (posebno u Francuskoj) izravnom i angažiranom kritikom ili pak bijegom u SF teme. U posljednje dvije godine pojavila se i kod nas grupa mladih strip-autora koji su afirmirali, za naše podneblje novu vrstu stripa pod nazivom „Novi kvadrat“ (Devlić, Marušić, Kune, Zimonić, Ilić, Puljak, Kordej). Nova vrsta stripa kod nas ne pojavljuje se paralelno sa undergroundom na zapadu ili neposredno nakon njega, a ni u okviru nečega što bi se moglo nazvati kontrakulturom. On se pojavljuje preko deset godina nakon vrhunca underground-stripa u Americi onda, kada je nova funkcija stripa već sasvim očigledna. Što ovdje znači pridjev „novi“? Taj strip je nov i nije nov. Nije nov ukoliko se nastavlja na našu strip tradiciju „prve“ i „druge“ generacije (Maurović, Lobačev, Neugebauer, Beker, Radilović itd.), ali je bitno nov upravo po funkciji. Što se konteksta tiče, to je strip koji se nastavlja i na domaće i na svjetsko strip-nasljeđe. Naprosto, nemoguće je predvidjeti razvitak nekih fenomena samo zato, jer su s onu stranu granica naše zemlje. Razvitak komunikacijskih sistema doprinosi svakodnevnoj „univerzalizaciji“ kulture, tako da američki underground strip može biti dio kulturnog nasljeđa naših strip-autora, pored elemenata nacionalne kulture. Pojava nove vrste stripa kod nas na svoj način govori o tome da su sazreli društveni i kulturni uvjeti da se tako što pojavi, naime, da strip otvori sebi prostor za moguće kritičko djelovanje. Ima neka tajna veza između devalvacije vrijednosti riječi i pojave ovakve vrste stripa koji tekst reducira na minimum, a često ga i eliminira – ima, po onoj logici „ha, ha, sličice“ po kojoj će proteći dosta vode dok postane sasvim jasno da te sličice imaju moć razbijanja klišeja, reza u stvarnost... Te stripove nikada nećemo „uhvatiti“, ako pokušavamo odvojiti formu od sadržaja. Oni djeluju kao zen-budistički koani: u pravilu su kratki, ne objašnjavaju, ne podučavaju, ne tumače, ne „popuju“... u njima nema vremena za fabulu, za dramatizirani tok događaja. Djeluju kao udarac u solarni pleksus: momentalno razotrivajući nutrinu. Njihovi crtači ne posjeduju samo znanje stvari, već slutnju njene biti. Kao koan, taj strip sažima stvarnost, zatvoren u svoju vlastitu, najčešće paradoksalnu, unutarnju logiku. Oni stripovima barataju kao štapom kojim nas tuče po glavi, nakon čega nas ili boli glava, ili se prosvijetlimo. Važno je da reagiramo, da ne ostanemo ravnodušni. Snaga i izazovnost tih stripova potencirana je samim temama; osjeća se zabrinutost, preispitivanje vrednota. Sada strip progovara o problemima smisla i besmisla, života i smrti, o stvarima o kojima su do sada govorili uglavnom filozofija i književnost. No, treba spomenuti i jedan problem drugačije prirode. Naime, valja se upitati o jednoj očiglednoj činjenici, toliko očiglednoj da bi je suptilne analize mogle i zanemariti, a one manje suptilne i zlonamjerne, mogle bi joj dati previše značenja. Radi se o tome da se većina stripova sastoji samo od jedne table, odnosno jedne stranice u novinama. Podatak, koji nas ponajmanje može navesti da zaključimo, kako forma uvjetuje sadržaj: ako su autori izborili vlasititi prostor od jedne stranice u štampi, onda su bili prisiljeni da na tu stranicu zbiju sve ono što im se činilo važnim da kažu. To može biti i dobro i loše; loše ukoliko se pretvori u maniru. Za sada, može se reći da nisu imali ni vremena ni prilike da se razvodne u dužem stripu. Proročanstva ćemo napustiti, međutim, ostaje činjenica da su, izborivši makar i ograničeni prostor, u njemu postigli ovakve domete. Čini se, da slobodno možemo zaboraviti ležerno izrugavanje sa superiornih intelektualističkih visina: ni strip nije samo ono što je nekad bio – razonoda, odmor, obrisač naše umorne i rastočene duše, smetište umjetnosti... Sada ga se treba pomalo pribojavati. Ovakav kakav postaje, on je sve drugo do udoban. Jednostavno, ne možeš ga više čitati ni na zahodu, ni za doručkom. A možda je upravo to i bilo važno postići, barem jednim dijelom strip-produkcije. Oni, koje ovaj tok događaja zabrinjava, ne trebaju paničariti – još uvijek ostaje dovoljno stripova koji ne zaslužuju bolju sudbinu nego da ih se čita na gore spomenutim mjestima . . . Slavenka Narodni neprijatelj za 3 soma Još bi malo žlabirali, ako nije kasno Žeđ Predskazanje Kako su nastali istok i zapad Strogo zabranjeno, 1, 2 naređujem ja ... Novi kvadrat, naziv skupine mladih zagrebačkih crtača stripova okupljenih uglavnom oko tjednika Polet u drugoj polovici 1970-ih. Autori Radovan Devlić (1950–2000), Krešimir Skozret (r. 1951), Joško Marušić (r. 1952), Mirko Ilić (r. 1956), Krešimir Zimonić (r. 1956) i Igor Kordej (r. 1957) uvodili su u područje stripa niz grafičkih, tematskih i ikonografskih inovacija kojima su pridonijeli podizanju općega zanimanja za hrvatski strip. Skupina se potkraj 1970-ih raspala. KC (N)

K20 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Igor Kordej (Zagreb, 23. lipnja 1957.) hrvatski je crtač stripa, scenarist, ilustrator, grafički dizajner i scenograf. Pohađao je zagrebačku Školu primijenjene umjetnosti, grafički odsjek (1972. – 1977.) i Akademiju likovnih umjetnosti, grafički odsjek (1977. – 1979.). Novi kvadrat Od svoje osamnaeste godine profesionalno se bavi grafičkim dizajnom, a od svoje devetnaeste godine stripom, postavši članom grupe crtača stripa Novi kvadrat (1976. – 1979.),[2] u okviru koje objavljuje stripove u mnogim omladinskim časopisima toga doba (Polet, Vidici, Studentski list, Pitanja). Grupa Novi kvadrat 1979. godine dobiva vrlo prestižnu jugoslavensku Nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Studio SLS Početkom osamdesetih Kordej se ponovo udružuje s Mirkom Ilićem u studiju SLS (kratica za “Sporo, loše i skupo”) i usredotočuje se uglavnom na izradu omota za albume jugoslavenskih pop-izvođača. Nakon prekida suradnje nastavlja sa samostalnom karijerom u jugoslavenskim časopisima glavne struje (Start, Studio, Fokus, Arena) na polju ilustracije i grafičkog oblikovanja, kreirajući naslovnice, filmske[3] i kazališne plakate,[4] logotipe i omote za albume pop-glazbe.[5][6] Rad za inozemno tržište Od 1986. godine nadalje prisutan je na europskom tržištu stripa u Francuskoj, Njemačkoj i Španjolskoj, a od 1989. i na američkom tržištu (Heavy Metal Magazine). Iz tog perioda najznačajnije je djelo album Les cinq saisons – Automne (scenarist je Nenad Mikalački Django), koji je 1990. objavio francuski izdavač Dargaud.[7] Taj album je u Francuskoj uredbom Ministarstva kulture uvršten u sve javne knjižnice kao djelo od iznimnog kulturološkog značaja, a 2011. uvršten je i u knjigu Paula Gravetta 1001 Comics You Must Read Before You Die.[8] Kordej 1988. godine seli se iz Zagreba u istarski gradić Grožnjan i tamo, s prekidima, provodi gotovo desetljeće. Prvih nekoliko godina kao crtač i supervizor u okviru lokalnog dizajnerskog studija predvodi grupu od preko 20 crtača i scenarista s prostora bivše Jugoslavije (među kojima su mladi Darko Macan, Edvin Biuković i Goran Sudžuka, ali i veterani Radovan Devlić i Dragan Filipović Fipa) u izradi stripova i dizajna za njemačko tržište. Rad u inozemstvu U ljeto 1991. na poziv kompanije Semic International odlazi u Dansku i tamo živi gotovo godinu dana radeći na produkciji strip-serijala Tarzan za američko tržište (izdavač Malibu Comics). Godine 1997. Kordej se seli u Kanadu na poziv tvrtke Digital Chameleon, u kojoj se zaposlio kao kreativni direktor. Zbog nesuglasica s upravom nakon osam mjeseci napušta Digital Chameleon te ponovo postaje slobodni umjetnik. Marvel Njegov rad za američkog izdavača Marvel dijeli se u dvije faze. Prva faza traje od 1994. do 1996. godine; u tom razdoblju Kordej proizvodi niz ručno slikanih stripova za serijal Tales of the Marvels. Glavni urednik serijala je Marcus McLaurin. U isto vrijeme Kordej paralelno radi stripove i za izdavačku kuću Dark Horse. Druga faza počinje 2001. godine, kad na poziv tadašnjeg glavnog urednika Joea Quesade Kordej počinje raditi na serijalima Cable i New X-Men. Ubrzo nakon terorističkih napada 11. rujna 2001. unutar Marvela provedena je akcija u kojoj su brojni crtači ilustrirali tu temu. Ilustracije su ubrzo prodane na javnoj dražbi, a sav prilog išao je porodicama poginulih. Kordejevu ilustraciju Pennsylvania Plane kupila je Kongresna knjižnica u SAD-u.[9] Već sljedeće godine (2002.) potpisuje ekskluzivni ugovor s Marvelom. Ipak, poznat kao vrlo brz crtač, urednici mu daju veliku količinu posla i naposljetku uzrokuje razočaranje obožavatelja zbog sve površnije izvedbe.[10][11] Suradnja s Marvelom završava u travnju 2004., kad Kordej dobiva otkaz. Delcourt Taj čin, međutim, otvara novo poglavlje u njegovom stvaralaštvu jer već dva mjeseca kasnije potpisuje prve ugovore za Editions Delcourt i nastavlja plodnu suradnju s tim francuskim izdavačem do danas. U posljednjih petnaest godina, ritmom od 4–5 albuma godišnje (zaključno sa 2019.), objavio je sedamdesetak albuma na frankofonskom tržištu,[12] od kojih je samo serijal “Tajna povijest” prodan u preko 1,000.000 primjeraka. Ilustracija i grafički dizajn Svih godina, paralelno uz rad na stripu, Kordej se nastavlja baviti ilustracijom i grafičkim dizajnom. Domaćoj je publici poznat Kordejev rad za zagrebački Algoritam – u periodu od 1993. do 2013. godine izrađuje preko 150 naslovnica za Algoritmove knjige. Grafičkim se dizajnom bavi za tržište frankofonskih zemalja i regije bivše Jugoslavije, a povremeno se kao ilustrator pojavljuje i na američkom tržištu. Godine 2006. godine Kordej se vraća u Hrvatsku. Stil Kordejev je repertoar crtačkih i slikarskih tehnika vrlo raznolik. Stripove radi u tehnici olovke, tuša, akvarela i gvaša, a ilustracije u tehnikama tuša, akvarela, gvaša, akrilika, kolaža, airbrusha i digitalnog slikanja u Adobe Photoshopu. Recepcija Igor Kordej na Festivalu BD Buc 2017. godine Kordejevi stripovi do sada su prevedeni na francuski, engleski, njemački, španjolski, talijanski, srpski, mađarski i turski jezik. Njegovi radovi, između ostalih, nalaze se i u kolekcijama Kongresne knjižnice u SAD-u, Lucasfilmu (CA) i Muzeju moderne umjetnosti u New Yorku (MoMa). Nagrade i priznanja 1986. najbolji strip, časopis Mladost, Beograd – Zvjezdana prašina 1987. SFERA za najbolji strip, Zagreb[13] 1995. SFERA za najbolju ilustraciju, Zagreb[14] 1996. SFERA za najbolju ilustraciju u boji, Zagreb[15] 2000. Nagrada Haxtur, najbolji crtač po glasanju publike, Gijón, Španolska – Batman/Tarzan – The Claws of the Catwoman[16] 2005. Nagrada Haxtur, najbolji crtač, Gijón, Španjolska – serijal X-treme X-Men – Storm: The Arena[17] 2006. nominacije za Eisner i Harvey, nagrade za najbolji kratki serijal, simultano u SAD i Kanadi – Smoke[18] 2007. nagrada publike za najboljeg crtača, Reims, Francuska 2009. nagrada za doprinos stripu, FraMaFu festival, Dani stripa u Virovitici[19] 2009. Glyph nagrada, za najbolju naslovnicu, Philadelphia, SAD – serijal Unknown soldier[20] 2010. nominacija za Eagle Award, za najbolji strani strip, Bristol, Engleska – serijal Tajna povijest[21] 2010. nagrada publike, Avilés, Španjolska – Persona mas nocturna 2011. nagrada Marulo, za najbolju kazališnu scenografiju (s Valentinom Crnković), 21. Marulićevi dani, Split – predstava Čudo u Poskokovoj dragi[22] 2013. Vitez reda umjetnosti i književnosti (Ordre des arts et des lettres), Ministarstvo kulture Francuske[23] 2013. počasni član ULUPUH-a, Zagreb[24] Djela Europsko tržište (prva izdanja) Albumi Del mismo lado (s Mirkom Ilićem; Toutain, 1987.) La Saga de Vam #1-3 (Les Humanoïdes Associés, 1987. – 1988.) Stranac (Kondor, 1990.) Zvijezde (Kondor, 1990.) Metro (Kondor, 1990.) Les cinq saisons – Automne (Dargaud, 1990.) Diosamante (Les Humanoïdes Associés, 2002.) L`Histoire Secrète #1-2 & 6-35 (Delcourt, 2005. – 2019; serija traje) Empire #1-4 (Delcourt, 2007. – 2016.) Taras Boulba #1-2 (Delcourt, 2008.) Le Cœur des Batailles #1-2 (Delcourt, 2008.) Keltos #1-2, (Delcourt 2007. – 2008.) L`Idole et le Fléau #1- 2 (12 bis, 2009.) Vam (crno/bijela kolekcija; Marketprint, 2010.) U zoni sumraka (kolekcija; Kvadrat, 2010.) Vam (definitivna kolor kolekcija; Fibra, 2011.) Zvijezde (definitivna kolekcija, Fibra, 2011.) Les 30 Deniers #1-5 (Delcourt, 2014. – 2016.) Nous, les morts #1-4 (Delcourt, 2015.) Tarzan / Reke krvi (System comics, 2015.) Déjà vu (Kvadrat, 2015.) Jour J #12, 15, 24, 29-31 (Delcourt, 2013. – 2017.) Marshal Bass #1-5 (Delcourt, 2017. – 2019.; serija traje) Colt & Pepper #1 (Delcourt, 2020.) Naslovnice Stripoteka (Marketprint, 1984.) Spunk novosti #36 (Marketprint, 1985.) Patak #3 (Vinkovci, 1986.) Hrvatski Velikani #1, 3 (Astoria, 2007.) Američko tržište (prva izdanja) (naslovi označeni zvjezdicama su se pojavili i na francuskom tržištu) Dark Horse Comics Edgar Rice Burroughs` Tarzan: A Tale of Mugambi (1995.) A Decade of Dark Horse (1996.) Predator: Kindred #1-4 (1996. – 1997.) Aliens: Havoc #1 (1997.) Star Wars: Droids – The Protocol Offensive (1997.) Edgar Rice Burroughs` Tarzan: Carson of Venus #1-4 (1998.) Star Wars Tales #1 (1999.)* Tarzan/Batman: Claws of the Catwoman #1-4 (1999.)* Edgar Rice Burroughs` Tarzan: The Rivers of Blood #1-4 (1999. – 2000.) Star Wars: Chewbacca #1 (2000.) IDW Publishing Smoke #1-3* (2005.) Heavy Metal magazine The Wall (1989.) Five seasons: Autumn (1992.) Wanderer (1994.) Tumbleweed (1994.) Marvel Comics Conspiracy #1-2 (1998.) Heroes #1 (2001.) Cable #97-105, 107 (2001. – 2002.)* New X-Men #119-120, 124-125, 128-130 (2001. – 2002.)* Moment of Silence #1 (2002.) Black Widow: Pale Little Spider #1-3 (2002.)* Captain America Vol. 3 #50 (2002.) Soldier X #1-8 (2002. – 2003.)* X-Treme X-Men #25-46 (2003. – 2004.)* Naslovnice The Real Adventures of Jonny Quest #3 (Dark Horse, 1996.) Predator: Kindred #1-4 (Dark Horse, 1996. – 1997.) Predator vs. Judge Dredd #3 (Dark Horse, 1997.) Classic Star Wars: Han Solo at Stars` End #1 (Dark Horse, 1997.) Star Wars: Tales of the Jedi — Redemption #1-5 (Dark Horse, 1998.) Star Wars Special #1 (Dark Horse, 1998.) Angel: The Curse #1, 3 (IDW Publishing, 2005.) Unknown Soldier Vol. 4 , #1-6 (Vertigo, 2008. – 2009.) Detective Comics #1018 (DC Comics, 2020.) Odabrane kolekcije/grafičke novele na američkom tržištu Batman/Tarzan: Claws of the Cat-woman (Dark Horse, 2000.) Star Trek: The Gorn Crisis (WildStorm, 2000.) X-Treme X-Men Vol. 5: God Loves, Man Kills (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 6: Intifada (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 7: Storm / The Arena (Marvel, 2004.) X-Treme X-Men Vol. 8: Prisoner of fire (Marvel, 2004.) Smoke (IDW, 2005.) New X-Men: New Worlds (Marvel, 2006.) The Secret History Omnibus #1-3 (Archaia, 2010. – 2014.) Marvels Companion (Marvel, 2014.) Cable: Soldier X (Marvel, 2018.)

U ponudi je šezdesetak DUPLIKATA iz edicije CRTANI ROMANI. Najradije bih se menjao za one koji mi fale,čak i za 1, ali ako neko BAŠ mora - neka ih kupi. Različite su očuvanosti, nema puno `glancera, nemaju neku ogromnu kolekcionarsku vrednost, ali svako ko ima smisla, prepoznaće, naročito u prvih 150-ak brojeva, majstore kao što su Salinas, Breča, Renco, Kastiljo... Na slici su sledeći brojevi: 3 6 12 13 16 17.17 20 37 38 39 45 46 49 50 52 53 54 57 58 59 60 62 65 66 68 69 70 71 74.74 77 79 80 85 86 88 89 90 97 98 99 104 106 115 117 119 121 124 130 138 139.139 141.141.141 143.143 170 176 184 207. Meni lično fale ovi brojevi: 23 27 36 43 78 81 84 100 103 107 109 118 123 125 127 133 144 147 150 151 154 155 158… ..166 174 182 183 185 187 188 192 194.....204 206 208 210 211 214 215 216 217 218: Имам 219 232 237 239 259. 19. maj 2020. Javite da korigujemo spiskove i cene... GoTzE Joseph BuchBerger са Фејсбука* `Crtani romani` je edicija koju je 1962. godine, započelo novinsko preduzeće Forum iz Novog Sada. Ona je predstavljala reprint serije `Cowboy picture library` engleskog izdavača Fleetway publications. Redakcija `Crtanih romana` ponašala se shodno tadašnjem vremenu i mogućnostima. Dizajn izdanja je bio replika engleskih sveski, ali zbog tehničkih (ne)mogućnosti (prenošenja punog kolora sa slajdova), originalne kolor ilustracije zamenjene su litografski bojenim scenama iz sadržaja sveske. Prevodi su često bili na visokom nivou, daleko bolji od današnji amaterskih prevoda i redak je bio slučaj da se mogla uočiti improvizacija. Forum se nije držao Flitvejevog redosleda, a još manje se trudio da naslove prevede makar po smislu originala. Suštinski, to i nije bilo bitno, jer priče nisu bile povezane. Od 468 Flitvejevih sveski kod nas je objavljena polovina, nakon toga, iz nekog razloga redakcija je počela da štampa reprinte sopstvenih izdanja pod drugim naslovom. Reprinte ne treba brkati sa drugim izdanjem izvesnog broja svesaka. СПисак комплета (преузет) Crtani Romani 1.divlji vetar(kit karson) reprint: Lale extra#391/II: divlji vetar reprint:mini west#32, divlji vetar reprint:bestseler#26, lovcev mesec 2.tajanstveni došljak(roj renk); jesus blasco reprint:mini west#73, tajanstveni došljak 3.bitka za ranc, rej karson reprint: lale#375 pravda je pobedila 4.napad iz svemira, znanstvena fantastika reprint:zlatna serija#29, teror iz kosmosa 5.okean gori, vojni 6.zamka za ubicu(kanzas kid) reprint: CR#229, begunac reprint: strip west#5, zamka za ubicu reprint:zvitorepcev roman v stripu#35 crna maska 7.crna lisica(roj renk); alberto breccia reprint:CR#231 lov na coveka reprint: lale extra#319/II: crna lisica reprint:strip west#7, crna lisica 8.klopka(larigan); arturo del castillo reprint:mini west#49,50,51, klopka reprint:bestseler#1, klopka reprint: strip west#8, klopka reprint:zvitorepcev roman v stripu#60 umri namesto mene 9.zlato apaca(rej karson); jesus blasco reprint:zlato apaca (mini strip west#44) reprint:CR#248 zlatna groznica reprint:zvitorepcev roman v stripu#94, zlata mrzlica 10.obracun u teksasu reprint:CR#335, postaja forti majls reprint:zvitorepcev roman v stripu#101 vaba 11.beli poglavica(rej karson); jose-luis salinas reprint: mini west#62, beli poglavica 12.posao za karsona(rej karson) reprint:bestseler#25, slucaj za karsona reprint:strip west#3, slucaj za karsona 13.akcija severozapad(dik dering) reprint:mini west#34, akcija severozapad 14.zaseda u kanjonu(roj renk) alberto breccia reprint:mini west#31, zaseda u kanjonu reprint:CR#225, zakon linca 15.do poslednjeg reprint:mini west#49, do poslednjeg 16.napad na diližansu(kanzas kid) reprint:mini west#50, napad na diližansu reprint:bestseler#13, napad na diližansu reprint:lale extra#405/II tajna stražarskog vrha 17.suncani ranc(larigan) reprint: CR#235, teror skenlon sitija reprint:mini west#46, suncani ranc 18.Čiroki sol(kanzas kid); sergio tarquinio reprint:zamka za kida (mini strip west#64) 19.nemirna granica(rej karson) reprint:bestseler#2, nemirna granica reprint:zvitorepcev roman v stripu#98, konec miru 20.suparnici( kanzas kid) reprint:mini west#45,suparnici reprint:zvitorepcev roman v stripu#61 spor reprint:super strip western#11 zavađene obitelji 21.dimni signali(rej karson); jose-luis salinas reprint: Zvitorepčev roman v stripu #97 izazivanje reprint: mini west #40,41,42, plava strela 22.prepad reprint:bestseler#3, pobuna u ganstoku 23.mladic s koltom reprint: lale#381 loše društvo 24.rio grande (roj renk) alberto breccia reprint:CR#238 el bordero reprint:mini west#48, keganova banda 25.prerija gori(rej karson) jesus blasco reprint:mini west#71, prerija gori 26.panika u gradu(larigan); arturo del castillo reprint: CR#250 kralj revolveraša reprint:mini west#40, kralj revolveraša 27.hrabri kadet reprint:bestseler#6, hrabri kadet reprint:mini west#55, južno od misurija 28.tragom nasilja(roj renk); alberto breccia reprint: CR#254, tajna šotgan sitija 29.put u kaliforniju(rej karson); jesus blasco reprint:mini west#77, vodja karavana 30.stampedo(kanzas kid); sergio tarquinio reprint:mini west#58, stampedo reprint:bestseler#4, stampedo reprint:zvitorepcev roman v stripu#20, pogon reprint:super strip, western#8 gonici stoke 31.lov na stranca; jose-luis salinas reprint:mini west#29, covek s koltom reprint:bestseler#5, lov na stranca 32.izdajnik(rej karson); sergio tarquinio reprint: Lale br.395: otpadnici reprint:mini west#59, na ratnoj stazi reprint:bestseler#8, izdajnik reprint:zvitorepcev roman v stripu#105 odpadniki 33.revolveraš; alberto breccia reprint:mini west#54, revolveraš reprint:bestseler#9, revolveraš 34.izvidnik i cejeni(rej karson); jesus blasco 35.plašljivi šerif(kanzas kid); sergio tarquinio 36.nemirna prerija, jesus blasco reprint: strip west#26: nemirna prerija 37.zadatak na severu reprint:mini west#52,53,54, nemirna granica reprint:zvitorepcev roman v stripu#63 vojne je konec reprint:super strip western#12 izvan zakona 38.zakon kolta reprint:mini west# zakon kolta 39.covek iz montane(roj renk) jesus blasco reprint:kauboj iz montane(mini west#36) 40.bili u akciji(bili kid);sergio tarquinio -zlatna groznica(bili kid); sergio tarquinio reprint:strip west#34,bili kid u akciji reprint:strip west#34, zlatna groznica 41.kolorado kid(roj renk) reprint lale extra#399/II: zloglasna braca reprint:mini west#38, kolorado kid reprint:bestseler#15, kolorado kid 42.osvetnici(rej karson); jesus blasco reprint:CR#322 kapetan iz tvrdjave vilogbi reprint:mini west#39, cejenski rat reprint:bestseler#21, izazov 43.la kukaraca(srecko munja alias talicni tom) 44.potera (srećko munja alias talični tom) reprint brojeva 43,44: denis#93(22.2.1978), denis#94(1.3.1978),denis#95(8.3.1978): čuvaj se plave noge reprint brojeva 43,44:stripoteka#130 la kukaračin pokeraški dvoboj;stripoteka#131 plava stopala na ratnoj stazi reprint brojeva 43,44: zov strip# 45.crni jahac(bili kid) reprint: CR#227, jahac skitnica reprint:mini west#37,38,39, crni jahac reprint:bestseler#22, crni jahac 46.avetinjski grad(larigan); reprint:mini west#60, avetinjski grad reprint:bestseler#12, avetinjski grad reprint:zvitorepcev roman v stripu#75, grožnje reprint:super strip western#13 mrtvi grad 47.pacifik ekspres(srecko munja alias talicni tom) 48.zlatni ekser(srecko munja alias talicni tom) reprint brojeva 47, 48: denis#137(27.12.1978), denis#138(3.1.1979), denis#139(10.1.1979): pruga kroz preriju reprint brojeva 47,48: stripoteka#128 transkontinentalna, stripoteka#129:voz ide na zapad reprint: pruga kroz preriju, izdanje politikinog zabavnika, talicni tom br.2.(1996), meki uvez, kolor 49.roj renk i provalnici(roj renk); reg bunn reprint:zvitorepcev roman v stripu#22, doolanova tolpa 50.poslednji od džemsovih(bili kid); sergio tarquinio bili kid, sergio tarquinio reprint:bestseler#30, poslednji od džemsovih reprint:bestseler#30, bili kid reprint: west strip#34, poslednji od džemsovih reprint:west strip#34,bili kid 51.daltoni dolaze(srecko munja alias talicni tom) 52.obracun u kanzasu(srecko munja alias talicni tom) -narednik keli(rej karson) jesus blasco reprint brojeva 51,52 (daltoni dolaze, obracun u kanzasu) stripoteka#20 pakao u oklahomi 53.poni ekspres(rej karson) reprint:mini west#79, pony express 54.kaguar(kanzas kid) reprint:mini west#52, wels fargo reprint:bestseler#32 kaguar reprint:zvitorepcev roman v stripu#18, smrt iz zasede reprint:super strip western#12 opljackana poštanska kola 55.tajna starog kolta reprint: lale#373: obracun reprint:mini west#57, balada o starom koltu reprint:bestseler#16, tajna starog kolta reprint:zvitorepcev roman v stripu#72 pomota 56.povratnik iz jume(bili kid) -kanzas kid i hitra ruka(kanzas kid) jesus blasco reprint:CR#259 kanzas kid i crvena pesnica 57.strah vlada gradom(larigan) arturo del castillo reprint. CR #219, zakon kolta reprint:mini west#30, strah vlada gradom 58.lažni indijanci(rej karson) reprint:CR#328 pobuna u tvrdjavi blejn 59.lovac na ucene reprint:mini west#83, lovac na ucene reprint: zvitorepcev roman v stripu#1, lovec ljudi 60.otmicari(kanzas kid) 61.poslednji voz iz gan hila; sergio tarquinio reprint:mini west#61, obracun u gan hilu reprint:bestseler#18, poslednji voz iz gan hila reprint: zvitorepcev roman v stripu#103 dolga pot 62.put u senku 63.rat rancera reprint: lale extra 417/II: veliki obracun reprint:mini west#42, rio grande 64.desperadosi; jose-luis salinas reprint: CR#332, crveni sombrero reprint:mini west#56, ustani i bori se 65.tajanstveni lombard reprint:mini west#63, kocija za pekos reprint:zvitorepcev roman v stripu#57 razbojnikov brat 66.sablasne kocije(rej karson) 67.obod od zmijske kože(bili kid) reprint:mini west#69, obod od zmijske kože 68.maske u dolini(kanzas kid) -osveta starog blua(kanzas kid) jesus blasco 69.usamljeni jahac, carlos v. roume reprint:CR#222, revolveraš iz montane reprint:mini west#74, usamljeni jahac 70.dvoboj u pustinji reprint:biblioteka lale#369, sa mržnjom u srcu 71. teksašanin 72.tragom ubice; carlos v. roume reprint:mini west#35, tragom ubice 73.miran grad(larigan) reprint:mini strip#76, brzoruki larigan 74.napad na voz reprint:strip west#3 napad na voz 75.na ratnoj stazi 76.požar na jugu; carlos v. roume reprint:mini strip#72, tragom zla reprint:bestseler#20, požar na jugu 77.pustinjski saputnici(roj renk) reprint: biblioteka lale#367: dugo putovanje reprint:strip west#1,pustinjski saputnici reprint:zvitorepcev roman v stripu#70 dolgo potovanje 78.komancerosi; sergio tarquinio reprint:strip west#1, komancerosi 79.bitka za dakotu; carlos v.roume reprint:mini west#29,30,31, džordanova mamuza 80.šerif bez znacke reprint:mini west#67, šerif bez znacke 81.uzvodno od kalgarija(dik dering) reprint:mini west#2 uzvodno od kalgarija 82.misterija u rudniku(dik dering) reprint:mini west#2 misterija u rudniku 83.palikuce; carlos v. roume reprint:CR#327.šerif iz doline muerte reprint:mini west#41, pakao u muerti 84.kanjon komanca 85.brod za meksiko 86.cek na sto dolara; alberto breccia reprint:mini west#37, put za brazito 87.agent za omahu; carlos v.roume reprint:mini west#70, agent za omahu 88.zlato ontarija(dik dering) reprint: mini west#104 zlato ontarija 89.kauboj sa gitarom reprint:mini west#65, slomljena zvezda reprint:CR#354, slomljena zvezda 90.reka smrti reprint:mini west#75, reka smrti 91.zamka(dik dering)carlos v.roume 92.teror na granici(larigan); carlos v. roume reprint: biblioteka lale#393: preki sud reprint:mini west#82, teror na granici 93.srebrno sedlo; alberto breccia reprint:mini west#33, srebrno sedlo 94.sin poglavice alberto breccia reprint:mini west#80, sin poglavice 95.krv i zlato(dik dering) sergio tarqiunio -sakriveno zlato(dik dering) -begunac(dik dering) sergio tarquinio reprint:strip west#17 krv i zlato reprint:strip west#18 sakriveno zlato reprint:strip west#21 begunac 96.dvostruka klopka(bili kid) sergio tarquinio -n/a (bili kid) carlos v. roume 97.dinamitaši; carlos v. roume reprint:mini west#78, dinamitaši reprint:zvitorepcev roman v stripu#33 dinamit 98.nocu se puca; carlos v. roume reprint:mini west#81, nocu se puca reprint:zvitorepcev roman v stripu#13 ukradeno zlato 99.maskirani jahac 100.karson na tragu(rej karson) glad (rej karson) 101.grad bezakonja reprint:lale#383 dobar posao 102.rat dejvi kroketa(dejvi kroket); sergio tarquinio 103.kanzas deli pravdu(kanzas kid) -zlatni ukras poglavice kiova(kanzas kid) 104.kidnaperi reprint:mini west#46,47,48 kidnaperi 105.karson i vrac(rej karson) reprint:mini west#84, karson i vrac 106.konjokradice(dik dering) -reprint:strip west#19 konjokradice kidnaperi(dik dering) -reprint:strip west#22 kidnaperi žedj za zlatom(dik dering) 107.patrola na pekosu reprint:mini west#66,patrola na pekosu 108.stranac u sedlu 109.pobuna u meksiku; carlos v. roume reprint:mini west#68, dafijev bic 110.dejvi kroket i pirati(dejvi kroket); sergio tarquinio 111.kanzas proti samsona 112.hrabri narednik; carlos v. roume reprint:zvitorepcev roman v stripu#88 roganova skala 113.napad na banku 114.sijuksi napadaju; sergio tarquinio 115.po cenu života(dik dering) -dik dering hvata zlocinca -pljacka(dik dering) 116.jahac iz arizone 117.fantom visokih brda maskirani konjanici(dik dering) carlos v. roume 118.dejvi kroket u opasnosti(dejvi kroket) sergio tarquinio -najbrži revolveraš 119.šerif se vraca 120.ucenjivaci(dik dering) carlos v. roume reprint:mini west#47,narednik dering 121.unakrsna vatra, kradljivci 122.tajna misija(roj renk); carlos v. roume reprint:mini west#51, desperados 123.stranci na rancu(kanzas kid) -tajna planinskog vrha(kanzas kid) 124.ko je ubica?(dik dering); sergio tarquinio -bitka na kaguarovoj reci(dik dering), -sve u rok službe 125.misuri u plamenu reprint:mini west#14 misuri u plamenu reprint:CR#356 misuri u plamenu 126.ratnicki prolaz(kanzas kid) jesus blasco 127.znacka za hrabrost(roj renk); carlos v. roume reprint:CR#346 obracun u trejl sitiju 128.pljackaši(bili kid) don lawrence -begunci(bili kid) 129.diližansa za hjuston(kanzas kid) -bufalo bil(2 epizode) reprint:zvitorepcev roman v stripu#136 buffalo bill(2 epizode) 130.poslednji lov(dejvi kroket); sergio tarquinio 131.prolaz karibu(dik dering); sergio tarquinio, -skriveno blago(bili kid); sergio tarquinio 132.brži od najbržeg 133.osvetnik(roj renk) reprint: zvitorepcev roman v stripu#11 vražji šerif 134.salun 135.mocvara(dik dering), bez naslova(dik dering); carlos v. roume -bez naslova(dik dering) 136.zemlja komanca 137.cejen, bez naslova(kanzas kid); sergio tarquinio 138.žedj za zlatom(dik dering) -bez naslova(dik dering); sergio tarquinio, -bez naslova(dik dering) 139.rukavica smrti reprint:zvitorepcev roman v stripu#230 rokavica reprint:denis#40(16.2.1977) rukavica smrti 140.banditova osveta(dik dering) -bez naslova(dik dering); sergio tarquinio, -bez naslova(dik dering) sergio tarquinio 141.nasilje 142. rancerov sin 143.bekstvo iz jume(kanzas kid) -bez naslova(kanzas kid) sergio tarquinio 144.covek s koltom reprint:CR#350 dvoboj u podne 145.ovcar 146.vodja karavana 147. indijanski borac(kit karson; jesus blasco - bez naslova(kit karson) 148.dug casti(larigan); arturo del castillo reprint:panorama# 149.zakon kolta(kit karson) 150.poslednji metak 151.zaseda kod litl neka(kit karson) 152.kockar iz alama(kanzas kid) 153.duh rudnika srebra(dik dering) -bez naslova(dik dering)sergio tarquinio -bez naslova(dik dering) 154.bandit s maskom(roj renk), bez naslova, roj renk) 155.žig srama(roj renk) reprint:CR#362 dolina nasilja 156.kalamiti džejn(kit karson) 157.san francisco(kanzas kid) reprint:zvitorepcev roman v stripu#14,najeti morilci reprint:super strip, western#14 opet kansas kid! 158.šerif bandit(kanzas kid) reprint:CR#364 crni konjanik 159.zaseda u rinkonu 160.srebrni kolt(dik dering) sergio tarquinio 161.farma na red riveru(kanzas kid), carlos v. roume, -bez naslova(kanzas kid) sergio tarquinio 162.lovci bufala(kit karson), bez naslova(kit karson) 163.levoruki revolveraš(roj renk), bez naslova(roj renk) 164.šerif iz glenhorna 165.poglavica komanca(kanzas kid) 166.grad bez zakona(kanzas kid) reprint:zvitorepcev roman v stripu#68 spopad v san leandru 167. na ratnoj stazi 168: bekstvo sa vešala 169. karavan reprint:CR#349 planina apaca 170. balada o koltu 171. prognanik lu 172. begunac 173. smrt u preriji(kit karson) 174. do pakla i natrag 175. osvetnik 176. povratak u grin bes 177. pohod na atlantu 178: covek bez imena 179. slomljena mamuza(kanzas kid) 180.smrt na rio grande 181. izvidnik 182. krvavo jutro 183.šerifova tajna 184.najamnik kel 185. u gnezdu rastlera 186. ranc u teksasu 187. salun u almendoru 188. apacko zlato(kendal)arturo del castillo reprint: plavi vjesnik# 189.osvetnik sa koltom 190.duel u kanzasu(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:CR#355 nepomirljivi džoe klajd reprint:stripoteka#595(22.4.1980) crni džon 191: masakr kod tvrdjave karni 192. braca dalton(ralf o`konor) arturo del castillo reprint: strip west#30 sudbonosni metak reprint:CR#357 daltoni više ne jašu reprint:plavi vjesnik 193: za dolar više(kanzas kid) 194: osveta velikog groma(ralf o`konor) arturo del castillo 195. plen brace gelt(bili kid) sergio tarquinio -odmetnici plemena cejena(kanzas kid) reprint:super strip biblioteka, edicija western#15 željezna ruka 196. pravda u sliver sitiju( ralf o`konor) arturo del castillo reprint:strip west#31 visi umesto mene 197. stranac sa dva kolta 198. šerif dodž sitija(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#585(12.2.1980) dragoceni serum 199. revolverašev dug 200. najduži poker(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#618(30.10.1980) velika igra reprint:CR#365 potegni prvi 201. lovac ucenjenih 202. tajna dugog kolta(ralf o,konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#639, pljacka poštanskih kola reprint:CR#363, begunac 203. jedan mora da umre reprint: zvitorepcev roman v stripu#126 smrt na preži 204. potera u zoru(ralf o,konor) arturo del castillo 205. smireni grad 206. kockarev dug 207. nepomirljivi 208. voz za tuson reprint:super western strip#42 vlak za tucson 209. placenik iz san damiana 210. zapadnjak, bufalo bil 211.banditovo blago 212.visi umesto mene reprint:super western strip#26 teška odluka 213. 214. 215. 216.zlatna mamuza 217. van zakona, obracun 218. brzoruki, carlos v. roume reprint:strip west#9, brzoruki 219. zakon kolta (larigan) arturo del castillo reprint: CR#57, strah vlada gradom 220. rendžer i komacerosi 221. totem zlatnog medveda(kanzas kid) 222. revolveraš iz montane, carlos v. roume reprint: CR#69 usamljeni jahac 223. prokleti novac 224. pošiljka za sedl siti(bronko vest) reprint:zvitorepcev roman v stripu#26 morilcem na sledi reprint:super strip, western#15 lov na ubojicu 225. zakon linca (roj renk) alberto breccia reprint: CR#14,zaseda u kanjonu reprint:mini west#31, zaseda u kanjonu 226. zov divljine, roj renk reprint: zlatna serija br.30,zov šerifske zvezde reprint:mini west#11 zov divljine reprint: zvitorepcev roman v stripu#16 klic divjine 227. jahac skitnica (bili kid) reprint: CR#45, crni jahac reprint:mini west#37,38,39, crni jahac reprint:bestseler#22, crni jahac 228. zaseda kod tombstouna 229. begunac (kanzas kid) reprint CR#6 zamka za ubicu reprint:zvitorepcev roman v stripu#35 crna maska reprint: strip west#5, zamka za ubicu 230. naslednica iz midvesta 231. lov na coveka (roj renk) alberto breccia reprint: CR#7 crna lisica reprint: lale extra#319/II crna lisica 232. dug je isplacen 233. teksas u plamenu 234. klopka za ubicu 235. teror skenlon sitija (larigan) reprint: CR#17, suncani ranc reprint:mini west#46, suncani ranc 236. konjanik u sivom 237. trag zlocina 238. el bordero (roj renk) alberto breccia reprint:mini west#48, keganova banda reprint:CR#24 rio grande 239. lovac mustanga 240. 241.obracun u kaktus sitiju 242. 243. šerif alkali sitija (roj renk) 244. izvidnik 245. 246. 247. 248. zlatna groznica(kit karson) jesus blasco reprint:zvitorepcev roman v stripu#94, zlata mrzlica reprint:CR#9.zlato apaca reprint:zlato apaca (mini strip west#44) 249. balada o zlatnoj zvezdi 250. kralj revolveraša (larigan) arturo del castillo reprint: CR#26, panika u gradu reprint:mini west#40, kralj revolveraša 251. kocka u život 252. 253. vodja karavana 254. tajna šotgan sitija (roj renk) alberto breccia reprint: CR#28, tragom nasilja 255. osvetnik iz san markosa 256. omca za nevinog 257. 258. teror crnog vuka 259. sudbonosni metak(kanzas kid) -kanzas kid i crvena pesnica(kanzas kid) jesus blasco reprint:CR#56 kanzas kid i hitra ruka 260. mrtvi ne govore 261. pekos bil 262. dug put do dodž sitija 263. došao je iz jume 264. kadet izvidnik 265. zvezda tularose(kanzas kid) 266. hitac u ledja 267. prica o džesi džemsu reprint:zvitorepcev roman v stripu#298 jesse james reprint:eks,hit special#121/1 džesi džejms(8.6.1978) 268. grad bezakonja(kanzas kid) 269.revolveraševa prošlost 270.varalice 271.lovac ucenjenih(pekos bil) 272.osvetnik sa hit hila 273.potera za zlatom(pekos bil) 274.poslednji apac 275. 276.ukus nasilja 277.zovem se bil 278.šerifov sin 279.ustani i bori se 280.zlatni dolar 281.trgovac oružjem 282. 283.žigosan 284.prolaz red rok 285.divlja reka 286.progonjen 287.šerif iz larega reprint:super western strip#29 drhtavi johnny 288.lovac mustanga 289.putovanja 290.nepomirljivi džos riskin 291. 292. 293. 294. 295.lula mira 296.stranac neka ode 297.nepoznati je došao 298.dolari vestern pacifika 299.revolveraševa sudbina 300.bredijev duh 301. 302.van zakona 303.usamljeni jahac 304.viski džek 305.suša u montani 306.sastanak u pet 307.dendijeva osveta 308.život o koncu 309.cetiri druga 310.diližansa za samervil 311. 312. 313. 314. 315.prica o staroj farmi 316.saucesnik 317. 318. 319. 320. 321. 322.kapetan iz tvrdjave vilogbi(kit karson)jesus blasco reprint. CR:42, osvetnici reprint:mini west#39, cejenski rat 323.zagonetni putovodja 324.osumnjiceni 325.paradizo(larigan) reprint:CR#73, miran grad 326.šerifov sin 327.šerif iz doline muerte, carlos v. roume reprint:mini west#41, pakao u muerti reprint:CR#83 palikuce 328.pobuna u tvrdjavi blejn(kit karson) reprint:CR #58, lažni indijanci 329.jahaci bez milosti 330. 331. 332.crveni sombrero, jose luis salinas reprint: CR# 64,desperadosi reprint:mini west#56, ustani i bori se 333.metalna zvezda 334. 335.postaja forti majls reprint:CR#10, obracun u teksasu reprint:zvitorepcev roman v stripu#101 vaba 336.zlatna pecina 337. 338.pod žigom kukavice 339.u vatrenom obrucu 340. 341. 342. 343. 344.vodja karavana 345.lovac mustanga 346.obracun u trejl sitiju(roj renk) carlos v. roume reprint:CR:127 znacka za hrabrost 347. 348.velika akcija 349.planina apaca reprint:CR#169 karavan 350.dvoboj u podne 351.u klopci 352. 353. 354.slomljena zvezda(kanzas kid) reprint:mini west#65, slomljena zvezda reprint:CR#89, kauboj sa gitarom 355.nepomirljivi džoe klajd(ringo) arturo del castillo reprint:CR#190 duel u kanzasu reprint:stripoteka#595(22.4.1980) crni džon 356.misuri u plamenu reprint:CR#125 misuri u plamenu reprint:mini west#14 misuri u plamenu 357.daltoni više ne jašu(ringo)arturo del castillo reprint:CR#192, braca dalton reprint:strip west#30, sudbonosni metak 358.najbolji od najgorih 359. 360. 361. 362.dolina nasilja(roj renk) reprint:CR#155 žig srama reprint: 363.begunac(ringo)arturo del castillo reprint:CR#202, tajna dugog kolta reprint:stripoteka#639, pljacka poštanskih kola(ringo) 364.crni konjanik(kanzas kid) reprint:CR#158 šerif bandit 365.potegni prvi(ringo)arturo del castillo reprint:CR#200, najduži poker reprint: stripoteka#618(30.10.1980)velika igra

AGATA KRISTI ZAVJESA Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Дама Агата Кристи (енгл. Agatha Christie; Торки, 15. септембар 1890 — Волингфорд, 12. јануар 1976) била је британска књижевница, ауторка бројних криминалистичких односно детективских романа. Као најпознатију светску списатељицу мистерија, називају је и „краљицом злочина”. Током своје књижевне каријере, која је трајала више од пола века, написала је 79 књига (од чега 66 криминалистичких романа) и више збирки кратких прича и других дела, која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика. Према Гинисовој књизи рекорда, најпродаванији је аутор свих времена.[1] Забележено је да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.[2] Њена драма Мишоловка је премијерно изведена у Лондону 25. новембра 1952. године; ово дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 25.000 извођења.[3] Проглашена је 2013. године за најбољег писца детективских прича, а њен роман Убиство Роџера Акројда за најбољи крими роман свих времена.[4] Под псеудонимом Мери Вестмакот Агата Кристи написала је и 6 љубавних романа.[5] Биографија Детињство и образовање Агата Кристи као дете Агата Мери Клариса Милер је рођена 15. септембра 1890. године у кући званој „Ешфилд” у Торкију, као кћерка Фредерика Алве Милера и Кларисе Маргарет Милер.[6] Отац је био амерички берзански посредник са самосталним приходима, али је умро када је Агата имала само 11 година, а мајка је била кћерка британског војног капетана.[7] Породица Милер је, поред Агате, имала још двоје деце — сина Луја и кћерку Маргарет. Обоје су били старији од Агате, брат 10, а сестра 11 година.[8] Иако одгајана као хришћанка, одрасла је у домаћинству са разним езотеричним веровањима; Агата је, као и њени брат и сестра, веровала да је њихова мајка Клара видовњак са способношћу да види „другу визију”.[9] Иако су у то време углавном дечаци ишли у школу, Агатина мајка, која није била конвенционална, послала је старију сестру у школу. Међутим, то исто није учинила и са Агатом, за коју је сматрала да је боље да се школује код куће, те је на себе преузела одговорност да је научи да чита и пише, као и да обавља основне аритметичке операције. Такође, мајка ју је подучавала музици, те ју је научила да свира клавир и мандолину.[10] Током одрастања, мајка је Агату охрабривала да пише поезију и кратке приче, а неке од њих су биле објављене у локалним часописима, али без запаженијег успеха. Током одмора у Египту, написала је свој први роман, којег је породични пријатељ, Иден Филипот, препоручио његовом књижевном агенту у Лондону, али нажалост без успеха.[11] У узрасту од 16 година, Агата је, како би завршила школу и стекла прво формално образовање, отишла у Париз на две године, где је студирала певање и клавир. Била је вешт пијаниста, али су је трема и стидљивост спречили да настави каријеру у музици.[12] Каријера и породични живот За време Првог светског рата, радила је у болници као медицинска сестра, према њеним речима „једна од најплеменитијих професија које да човек може да ради”.[13] Касније је радила у болничкој апотеци, што је имало велики утицај на њен књижевни рад, јер многа убиства у њеним књигама су извршена уз помоћ отрова. Године 1914. удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама.[14] Имали су једну ћерку, Розалинд Хикс,[15] а развели су се 1928. године, две године након што је Агата открила да је муж вара. Њен први роман, Мистериозна афера у Стајлзу, објављен је у 1920. године, а током брака са Арчибалдом, издала је шест романа, збирку приповедака, те објавила неколико кратких прича у разним часописима. У том првом роману, појављује се Херкул Поаро — лик који се појављује у њена 33 романа, као и неколико десетина кратких прича.[16] Након што је сазнала да је муж вара, затражила је развод. Након свађе, Арчибалд је отишао из њихове куће са љубавницом, а Агата је у потпуности нестала из јавног живота.[17] Њен нестанак је изазвао велико негодовање у јавности, која се углавном састојала од љубитеља њених романа. Након обимне потраге, пронађена је након једанаест дана, 19. децембра, након што су је препознали у једном хотелу у ком се лажно представила.[18] Никада није објаснила свој нестанак, нити разлоге, иако су неки лекари сматрали да је патила од психогене фуге, а мишљења јавности о разлозима за њен нестанак и даље су подељена.[19] Кристи се веома занимала за археологију, а 1930. године удала се за археолога Макса Малована, са којим се зближила након сарадње на археолошким ископавањима. Били су у браку 46 година, све до њене смрти.[20] Често је у својим причама користила поставке које су добро познате, а путовања са Малованом по Блиском истоку допринела су да управо та регија буде место дешавања у неколико њених романа. Неке од радњи романа, међу којима и радња романа Десет малих црнаца, смештене су у Торкију, њеном родном месту, а роман Убиство у Оријент експресу из 1934. године, написала је у хотелу „Пера Палас” у Истанбулу, у Турској.[21] Године 1932. Агата је објавила први од шест романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Била је то добро чувана тајна, све до 1949. године, када је часопис Сандеј тајмс открио да је госпођа Вестмакот заправо Агата Кристи.[22] Током Другог светског рата, Кристи је радила у апотеци у Лондону, где је стекла знање о отровима, које је искористила у криминалистичким романима које је написала после рата. На пример, у роману Код Белог коња из 1961. године, користила је талијум као отров за убиство, а њен опис тровања талијумом био је толико прецизан, да је једном лекару помогао да реши случај.[23] Последње године У част својих књижевних дела, именована је за команданта Реда Британске Империје 1956. године,[24] а следеће године је постала председник „Клуба детектива”.[25] Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског царства, три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији. Били су један од ретких парова у ком су оба партнера стекла титулу због сопствених заслуга. Од 1968. године, због витештва њеног супруга, Агату су некад акредитовали под називом „Леди Агата Малован” или „Леди Малован”. Од 1971. до 1974. године, њено здравље је почело да се погоршава, али наставила је да пише. Недавно су, уз помоћ експеримената на текстовима, канадски истраживачи утврдили да је Агата можда патила од Алцхајмерове болести или неке друге деменције.[26][27][28][29] Умрла је природном смрћу, 12. јануара 1976. године, у својој кући у Волингфорду, близу Оксфорда, у 86. години живота. Ликови Херкул Поаро - приватни детектив, некада припадник белгијске полиције, који 1916. године долази у Енглеску као избеглица током Првог светског рата. Помало ексцентричан, често комичан, јајасте главе, увоштених бркова, изглачаних ципела али увек бриљантног ума. Често у дуету са бившим официром Артуром Хејстингсом решава најзамршеније случајеве широм планете. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[30] Госпођица Марпл - Џејн Марпл, неудата старија дама, која се аматерски бави детекцијом и решава замршена убиства. Живи у малом селу по имену Свети Мери Мид. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[31] Томи и Мрвица - брачни пар Томас и Пруденс Бересфорд, познатији као Томи и Мрвица упознају се током Првог светског рата. У почетку су у вези, а затим постају брачни пар и оснивају своју детективску агенцију.[32] Појављују се у 4 романа и једној збирци приповедака.[33] Харли Квин и Господин Сатервејт - ова два лика Агата Кристи уводи 1930. године, у збирци приповедака: Тајанствени господин Квин, а касније и у збиркама приповедака Три слепа миша и друге приче (1950) и Сервис за чај „Арлекин” (1977). Господин Сатервејт се, независно од Квина, појављује у још једном роману, помажући Херкулу Поароу.[34] Паркер Пејн - први пут појавјује 1934. године у збирци приповедака Паркер Пејн на делу. Приказан је као пензионисани службеник британске владе који у каснијим годинама постаје приватни детектив. Иако нијемеђу Агатиним најпознатијим детективима он се појавио у бројним кратким причама. Постоји и веза између њега и Херкула Поароа – госпођица Лемон је једно време радила као секретарица и код њега, а он сам је сарађивао у решавању злочина и са Ариадном Оливер.[35] Капетан Хејстингс, инспектор Џап, госпођица Лемон[36] - сарадници Херкула Поароа. Аријадна Оливер - пријатељица Херкула Поароа, писац детективских романа.[37] Занимљивости Једна од омиљених књига саме Агате Кристи био је роман Уклета кућа (Crooked House). У уводу овог романа она, између осталог, каже: „Ова књига ми је једна од омиљених. Смишљала сам је годинама, размишљала о њој, разрађивала је говорећи себи: ’Једног дана, када будем имала довољно времена и пожелим да се добро забавим, почећу да је пишем!’ Треба да нагласим нешто — од пет написаних књига само једна представља право задовољство, остале су посао. Уклета кућа била је право задовољство”[38] Романи са јунацима Агате Кристи написани после њене смрти Задужбина Агате Кристи је изабрала Софи Хану као писца који ће наставити дело Агате Кристи и њеног чувеног детектива Поароа. Ово је заједнички подухват у коме учествују писац, издавач `Харепер Колинс` и потомци велике списатељице крими романа Агате Кристи. Потомци су одобрили наставак рада на романима који су Кристијеву учинили најпродаванијим писцем у историји са више од две милијарде продатих примерака детективских романа.[39] До сада су у Србији објављени следећи романи Софи Хане са Херкулом Поароом у главној улози: Лице детета (2008, Младинска књига) Болно растојање (2014, Лагуна) Агата Кристи: Убиства с монограмом : нови случај Херкула Поароа (2014, Лагуна) Агата Кристи: Затворен ковчег : нови случај Херкула Поароа (2017, Лагуна) Агата Кристи: Мистерија три четвртине (2019, Лагуна) Споменик Агати Кристи у Лондону Признања Године 1971. Агата Кристи добила је највеће национално признање, Орден Британског царства,[40] три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији;[41] Од 1988. године у њену част додељује се Награда Агата, књижевна награда за писце мистерија и кримића.[42] Један од основних услова за номинацију је да дело представља традиционалну мистерију какве представљају управо Агатина дела. Жанр је широко дефинисан као мистерије које не садрже експлицитни секс, прекомерну крв или неоправдано насиље. Награда се додељује у шест категорија: најбољи савремени роман, најбољи историјски роман, најбољи дебитантски роман, најбоље документарно дело, најбоља кратка прича и најбољи роман за децу и младе.[43] У близини Ковент Гардена у центру Лондона 2012. године подигнут је споменик Агати Кристи.[44] Споменик је у облику књиге на којој се налази биста њена са детаљима који осликавају њен живот и рад - мотиви госпођице Марпл, Херкула Поароа, египатских пирамида, Оријент експреса, мишоловке... Такође је приказан и низ мањих корица књиге које представљају чињеницу да су књиге Агате Кристи преведене на 50 различитих језика, тако да су наслови књига на многим језицима, као и на Брајевом писму. Ово је први споменик неком романописцу подигнут у Лондону.[45] Библиографија Књиге Агате Кристи су продате у више од милијарду примерака на енглеском језику, те у више од милијарду примерака на 45 Других светских језика. Њена представа Мишоловка држи рекорд најдужег приказивања у Лондону; први је пут приказана 25. новембра 1952. године, а укупно је одиграно више од 25.000 представа. Кристи је написала преко осамдесет романа и драма, углавном детективских. У многима од њих појављују се њени најпознатији ликови — Херкул Поаро и Мис Марпл. Иако се често поигравала са конвенцијама жанра — једно од њених ранијих дела, Убиство Роџера Акројда, садржи потпуни преокрет на крају — увек је у књиге постављала трагове према којима су читаоци могли и сами да открију починиоца. Већина њених књига и кратких прича адаптиране су у филмове, неке и више пута. Британска телевизија Би Би Си направила је радијске и телевизијске верзије многих прича о Поароу и Мис Марпл, а неки глумци, као што је Дејвид Суше, прославили су се у детективским серијалима заснованим на Агатиним књигама. 1920 — Загонетни догађај у Стајлсу (The Mysterious Affair at Styles; прва књига у којој се појављује Херкул Поаро) 1922 — Тајни непријатељи (The Secret Adversary) 1923 — Убиство на терену за голф (Murder on the Links) 1924 — Човек у браон оделу (The Man in the Brown Suit) 1924 — Поаро истражује (Poirot Investigates; 11 кратких прича) 1925 — Тајна замка Чимниз (The Secret of Chimneys) 1926 — Убиство Роџера Акројда (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Велика четворка (The Big Four) 1928 — Мистерија Плавог воза (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Партнери у злочину (Partners in Crime; 15 кратких прича) 1929 — Загонетка седам бројчаника (The Seven Dials Mystery) 1930 — Убиство у викаријату (The Murder at the Vicarage; упознајемо Џејн Марпл) 1930 — Тајанствени господин Квин (The Mysterious Mr Quin; упознајемо господина Харли Квина) 1931 — Ситафордска загонетка (The Sittaford Mystery) 1932 — Опасност у Енд Хаусу (Peril at End House) 1932 — Тринаест проблема (Thirteen Problems; 13 кратких прича) 1933 — Пас смрти и друге приче (The Hound Of Death And Other Stories; 12 кратких прича) 1933 — Лорд Еџвер умире (Lord Edgware Dies) 1934 — Убиство у Оријент експресу (Murder on the Orient Express) 1934 — Паркер Пејн на делу (Parker Pyne investigates; 12 кратких прича) 1934 — Мистерија Листердејл (The Listerdale mystery; 12 кратких прича) 1935 — Трагедија у три чина (Three Act Tragedy) 1935 — Зашто нису питали Еванса? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Смрт у облацима (Death in the Clouds; познат и као Death in the Air) 1936 — Убиства по абецеди (The A.B.C. Murders) 1936 — Убиство у Месопотамији (Murder in Mesopotamia) 1936 — Карте на столу (Cards on the Table) 1937 — Смрт на Нилу (Death on the Nile) 1937 — Неми сведок (Dumb Witness) 1937 — Убиство у Мјусу (Murder In The Mews; 4 кратке мистерије) 1938 — Састанак са смрћу (Appointment with Death) 1939 — Десет малих црнаца (Ten Little Niggers; познат и као And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Убиство је лако (Murder is Easy) 1939 — Загонетка на регати (The Regatta Mystery; 9 кратких прича) 1939 — Божић Херкула Поароа (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Мистерија регате и друге приче (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 кратких прича) 1941 — Зло под Сунцем (Evil Under the Sun) 1941 — Н или М? (N or M?) 1941 — 1, 2, ципела се распала (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Леш у библиотеци (The Body in the Library) 1942 — Пет прасића (Five Little Pigs) 1942 — Кобни прсти (The Moving Finger) 1943 — Проблем у Поленси (Problem at Polensa Bay; 8 кратких прича) 1944 — Нулта тачка (Towards Zero) 1944 — Искричави цијанид (Sparkling Cyanide) 1945 — Смрт долази на крају (Death comes as the End) 1946 — Шупљина (The Hollow) 1947 — Херкулови задаци (The Labours of Hercules; 12 кратких прича са Поароом) 1948 — Ко талас ухвати (There is a Tide; познат и као Taken at the Flood) 1948 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution; 8 кратких прича) 1949 — Зла кућа (Crooked House) 1950 — Најављује се убиство (A Murder is Announced) 1950 — Три слепа миша и друге приче (Three Blind Mice And Other Stories; 9 кратких прича) 1951 — Операција Багдад (They Came to Baghdad) 1951 — У запећку и друге приче (The Underdog And Other Stories; 8 кратких прича) 1952 — Рука бржа од ока (They Do It With Mirrors) 1952 — Госпођа Макгинти је мртва (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Џеп пун жита (A Pocket Full of Rye) 1953 — После сахране (After the Funeral) 1955 — Хикори дикори док (Hickory Dickory Dock) 1955 — Непознато одредиште (Destination Unknown) 1956 — Вашар злочина (Dead Man`s Folly) 1957 — У 4.50 са станице Педингтон (4.50 from Paddington) 1957 — Несрећа невиних (Ordeal by Innocence) 1959 — Мачка међу голубовима (Cat Among the Pigeons) 1960 — Пустоловина Божићног пудинга (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 кратких прича) 1961 — Код белог коња (The Pale Horse) 1961 — Двоструки грех и друге приче (Double Sin And Other Stories; 8 кратких прича) 1962 — Напукло огледало (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Сатови (The Clocks) 1964 — Карипска мистерија (A Caribbean Mystery) 1965 — У хотелу `Бертрам` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Трећа девојка (Third Girl) 1967 — Вечита ноћ (Endless Night) 1968 — Трнци у прстима (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Ноћ вештица (Hallowe`en Party) 1970 — Путник за Франкфурт (Passenger to Frankfurt) 1971 — Немезис (Nemesis) 1972 — Слонови памте (Elephants Can Remember) 1973 — Врата судбине (Postern of Fate) 1974 — Рани случајеви Херкула Поароа (Poirot`s Early Cases; 18 кратких прича) 1975 — Завеса (Curtain; познат и као Последњи случај Херкула Поароа — написан у току Другог светског рата) 1976 — Уснуло убиство (Sleeping Murder; познат и као Последњи случај Госпођице Марпл — написан у току Другог светског рата) Сервис за чај „Арлекин” (1977) Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче (објављена постхумно 1979. године као збирка прича написаних између 1939. и 1954) Коауторка: 1931 — (The Floating Admiral) написала заједно са Џ. К. Честертоном, Дороти Л. Сајерс и са другим члановима Детекшн клуба. Ауторка је и бројних драма које је написала обрадивши своје крими романе, али је поред тога написала и неколико оригиналних драма које нису за подложак имале претходно објављени роман. То су: 1934 — Црна кафа (Black Coffee) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. 1937 — Ехнатон (Akhnaton) 1952 — Мишоловка (The Mousetrap) 1953 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution) 1954 — Пукова мрежа (драма) (Spider`s Web) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1958 — Пресуда (Verdict) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1962 — Тројно правило (Rule Of Three) 1953 — Виолински трио (Fiddlers three) Дела написана под именом Мери Вестмакот: 1930 — Дивов хлеб (Giant`s Bread) 1934 — Недовршени портрет (Unfinished Portrait) 1944 — Одсутна у пролеће (Absent in the Spring) 1947 — Ружа и тиса (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ћерка је ћерка (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Бреме (The Burden) Дела написана под именом Агата Кристи Малован: 1946 — Хајде реци како живиш (Come, Tell Me How You Live) — путописи и сећања 1965 — Звезда над Витлејемом (Star Over Bethlehem) — песме и приче за децу Остала дела: 1930 — Пут снова (The Road Of Dreams) — поезија 1973 — Поезија (Poems) — збирка од 63 песме 1977 — Аутобиографија (An Autobiography) Референце Guinness Book of World Records, Sterling, 1976, стр. 210 Flemming, Michael (15. 2. 2000). „Agatha Christie gets a clue for filmmakers”. Variety. Приступљено 30. 10. 2013. Marsden, Sam (18. 10. 2012). „Agatha Christie`s The Mousetrap celebrates its 60th anniversary with star-studded show”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2019. Приступљено 30. 10. 2013. Агата Кристи је најбоља ауторка крими романа (Б92, 7. новембар 2013) „Ljubavni romani”. Agatha Christie EX-YU FanPage. Приступљено 30. 4. 2021. Morgan 1984, стр. 1. Morgan 1984, стр. 2–4. Morgan 1984, стр. 6–7. Morgan 1984, стр. 13. Morgan 1984, стр. 20–21. Morgan 1984, стр. 50–52. Morgan 1984, стр. 22–23, 37. Mallowan 1977, стр. 290. Morgan 1984, стр. 67–74. Morgan 1984, стр. 79. Delpont, Léa (2007). „Indétrônable Agatha Christie”. Le Figaro. Приступљено 29. 10. 2013. Kühne, Cecilia (2011). „El misterio de la escritora desaparecida”. El economista. Приступљено 29. 10. 2013. Fitzgibbon 1980, стр. 20. Thorpe, Vanessa. „Christie`s most famous mystery solved at last by Andrew Norman”. Приступљено 29. 10. 2013. Maunder 2007, стр. 69. Bottero, J (5. 6. 2008), Agatha Christie`s Hotel Pera Palace, Virtual globe trotting, Приступљено 29. 10. 2013 Thompson 2007, стр. 366. Emsley, John (20. 7. 1992). „The poison prescribed by Agatha Christie”. The Independent. „No. 40669”. The London Gazette (Supplement). 30. 12. 1955. стр. 11. „Biography: Agatha Christie”, Authors, Illiterarty, Приступљено 30. 10. 2013 Kingston, Anne (2. 4. 2009), „The ultimate whodunit”, Maclean`s, Canada, Приступљено 30. 10. 2013 Boswell, Randy (6. 4. 2009), „Study finds possible dementia for Agatha Christie”, The Ottawa Citizen, Архивирано из оригинала на датум 17. 04. 2012, Приступљено 30. 10. 2013 Devlin, Kate (4. 4. 2009). „Agatha Christie `had Alzheimer`s disease when she wrote final novels`”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2013. Приступљено 30. 10. 2013. Flood, Alison (3. 4. 2009). „Study claims Agatha Christie had Alzheimer`s”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2009. Приступљено 30. 10. 2013. „Hercule Poirot”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Miss Jane Marple”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Maričić, Slobodan (15. 9. 2020). „Agata Kristi, Poaro i gospođica Marpl: Misterija stogodišnje popularnosti priča „Kraljice zločina`”. BBC News. Приступљено 3. 3. 2022. „Tommy & Tuppence”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Harley Quinn & Mr. Satterthwaite”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Parker Pyne”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Hastings, Japp & Miss Lemon”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Ariadne Oliver”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 „Софи Хана оживљава Херкула Поароа”. Вечерње новости онлајн. Вечерње новости. Приступљено 07. 9. 2018. „No. 45262”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 1970. „No. 44600”. The London Gazette (Supplement). 31. 5. 1968. „The Agatha Awards”. Minuteman Library Network. Приступљено 5. 3. 2022. „THE AGATHA AWARDS”. Malice Domestic. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial, London”. inspirock. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial”. agathachristie.fandom.com. Приступљено 5. 3. 2022. Литература Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 Adams, Amanda (2010). Ladies of the Field: Early Women Archaeologists and Their Search for Adventure. Douglas & McIntyre. ISBN 978-1-55365-433-9.. Barnard, Robert (1980). A Talent to Deceive –An Appreciation of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-00-216190-9. Прештампано као A Talent to Deceive, New York: Mysterious Press, 1987. Cade, Jared (1997). Agatha Christie and the Missing Eleven Days. Peter Owen. ISBN 978-0-7206-1280-6.. Dever, Norma (2004), „They Also Dug! Archaeologist`s Wives and Their Stories”, Near Eastern Archaeology, Boston: The American Schools of Oriental Research, 67 (3): 73—162, doi:10.2307/4132378 Fitzgibbon, Russell (1980). The Agatha Christie Companion. Popular Press. ISBN 978-0-87972-138-1.. Lubelski, Amy (2002), „Museums: In the Field with Agatha Christie”, Archaeology, 55 (2), Приступљено 25. 10. 2013 Kerridge, Jake (6. 10. 2007), She made murder a parlour game; review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery, London: The Daily Telegraph, стр. 24 Kerridge, Jake (11. 10. 2007). „The crimes of Agatha Christie” (review). London: The Daily Telegraph. Knepper, Marty S. (2005), „The Curtain Falls: Agatha Christie`s Last Novels”, Clues: A Journal of Detection, 23 (4): 69—84, doi:10.3200/CLUS.23.4.69-84 Mallowan, Agatha Christie (1977). Agatha Christie: An Autobiography. New York: Dodd, Mead & Company. ISBN 978-0-396-07516-5. Mann, Jessica (20. 10. 2007). „Taking liberties with Agatha Christie (review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery)”. The Daily Telegraph. London. Maunder, Andrew (2007), FOF Companion to the British Short Story, Infobase Publishing. Morgan, Janet P (1984), Agatha Christie: a biography, London: Collins. Osborne, Charles (1982). The Life and Crimes of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-312-30116-3. Riley, Dick; McAllister, Pam (1986) [1979]. The (New) Bedside, Bathtub & Armchair Companion to Agatha Christie. Ungar. ISBN 978-0-8044-6725-4.. Roaf, Michael; Killick, Robert (1987), „A Mysterious Affair of Styles: The Ninevite 5 Pottery of Northern Mesopotamia”, Iraq, 49: 199—230, doi:10.2307/4200273 Sanders, Dennis; Lovallo, Len (1989) [1984]. The Agatha Christie Companion. Berkley. ISBN 978-0-425-11845-0.. Sova, Dawn B. (1996). The Agatha Christie A to Z. Checkmark. ISBN 978-0-8160-4311-8.. Thomas, WG, Murder in Mesopotamia: Agatha Christie and Archaeology, Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2013, Приступљено 25. 10. 2013. Thompson, Laura (2007). Agatha Christie: An English Mystery. London: Headline Review.

AGATA KRISTI GOSPOĐA McGINTY JE MRTVA Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Дама Агата Кристи (енгл. Agatha Christie; Торки, 15. септембар 1890 — Волингфорд, 12. јануар 1976) била је британска књижевница, ауторка бројних криминалистичких односно детективских романа. Као најпознатију светску списатељицу мистерија, називају је и „краљицом злочина”. Током своје књижевне каријере, која је трајала више од пола века, написала је 79 књига (од чега 66 криминалистичких романа) и више збирки кратких прича и других дела, која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика. Према Гинисовој књизи рекорда, најпродаванији је аутор свих времена.[1] Забележено је да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.[2] Њена драма Мишоловка је премијерно изведена у Лондону 25. новембра 1952. године; ово дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 25.000 извођења.[3] Проглашена је 2013. године за најбољег писца детективских прича, а њен роман Убиство Роџера Акројда за најбољи крими роман свих времена.[4] Под псеудонимом Мери Вестмакот Агата Кристи написала је и 6 љубавних романа.[5] Биографија Детињство и образовање Агата Кристи као дете Агата Мери Клариса Милер је рођена 15. септембра 1890. године у кући званој „Ешфилд” у Торкију, као кћерка Фредерика Алве Милера и Кларисе Маргарет Милер.[6] Отац је био амерички берзански посредник са самосталним приходима, али је умро када је Агата имала само 11 година, а мајка је била кћерка британског војног капетана.[7] Породица Милер је, поред Агате, имала још двоје деце — сина Луја и кћерку Маргарет. Обоје су били старији од Агате, брат 10, а сестра 11 година.[8] Иако одгајана као хришћанка, одрасла је у домаћинству са разним езотеричним веровањима; Агата је, као и њени брат и сестра, веровала да је њихова мајка Клара видовњак са способношћу да види „другу визију”.[9] Иако су у то време углавном дечаци ишли у школу, Агатина мајка, која није била конвенционална, послала је старију сестру у школу. Међутим, то исто није учинила и са Агатом, за коју је сматрала да је боље да се школује код куће, те је на себе преузела одговорност да је научи да чита и пише, као и да обавља основне аритметичке операције. Такође, мајка ју је подучавала музици, те ју је научила да свира клавир и мандолину.[10] Током одрастања, мајка је Агату охрабривала да пише поезију и кратке приче, а неке од њих су биле објављене у локалним часописима, али без запаженијег успеха. Током одмора у Египту, написала је свој први роман, којег је породични пријатељ, Иден Филипот, препоручио његовом књижевном агенту у Лондону, али нажалост без успеха.[11] У узрасту од 16 година, Агата је, како би завршила школу и стекла прво формално образовање, отишла у Париз на две године, где је студирала певање и клавир. Била је вешт пијаниста, али су је трема и стидљивост спречили да настави каријеру у музици.[12] Каријера и породични живот За време Првог светског рата, радила је у болници као медицинска сестра, према њеним речима „једна од најплеменитијих професија које да човек може да ради”.[13] Касније је радила у болничкој апотеци, што је имало велики утицај на њен књижевни рад, јер многа убиства у њеним књигама су извршена уз помоћ отрова. Године 1914. удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама.[14] Имали су једну ћерку, Розалинд Хикс,[15] а развели су се 1928. године, две године након што је Агата открила да је муж вара. Њен први роман, Мистериозна афера у Стајлзу, објављен је у 1920. године, а током брака са Арчибалдом, издала је шест романа, збирку приповедака, те објавила неколико кратких прича у разним часописима. У том првом роману, појављује се Херкул Поаро — лик који се појављује у њена 33 романа, као и неколико десетина кратких прича.[16] Након што је сазнала да је муж вара, затражила је развод. Након свађе, Арчибалд је отишао из њихове куће са љубавницом, а Агата је у потпуности нестала из јавног живота.[17] Њен нестанак је изазвао велико негодовање у јавности, која се углавном састојала од љубитеља њених романа. Након обимне потраге, пронађена је након једанаест дана, 19. децембра, након што су је препознали у једном хотелу у ком се лажно представила.[18] Никада није објаснила свој нестанак, нити разлоге, иако су неки лекари сматрали да је патила од психогене фуге, а мишљења јавности о разлозима за њен нестанак и даље су подељена.[19] Кристи се веома занимала за археологију, а 1930. године удала се за археолога Макса Малована, са којим се зближила након сарадње на археолошким ископавањима. Били су у браку 46 година, све до њене смрти.[20] Често је у својим причама користила поставке које су добро познате, а путовања са Малованом по Блиском истоку допринела су да управо та регија буде место дешавања у неколико њених романа. Неке од радњи романа, међу којима и радња романа Десет малих црнаца, смештене су у Торкију, њеном родном месту, а роман Убиство у Оријент експресу из 1934. године, написала је у хотелу „Пера Палас” у Истанбулу, у Турској.[21] Године 1932. Агата је објавила први од шест романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Била је то добро чувана тајна, све до 1949. године, када је часопис Сандеј тајмс открио да је госпођа Вестмакот заправо Агата Кристи.[22] Током Другог светског рата, Кристи је радила у апотеци у Лондону, где је стекла знање о отровима, које је искористила у криминалистичким романима које је написала после рата. На пример, у роману Код Белог коња из 1961. године, користила је талијум као отров за убиство, а њен опис тровања талијумом био је толико прецизан, да је једном лекару помогао да реши случај.[23] Последње године У част својих књижевних дела, именована је за команданта Реда Британске Империје 1956. године,[24] а следеће године је постала председник „Клуба детектива”.[25] Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског царства, три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији. Били су један од ретких парова у ком су оба партнера стекла титулу због сопствених заслуга. Од 1968. године, због витештва њеног супруга, Агату су некад акредитовали под називом „Леди Агата Малован” или „Леди Малован”. Од 1971. до 1974. године, њено здравље је почело да се погоршава, али наставила је да пише. Недавно су, уз помоћ експеримената на текстовима, канадски истраживачи утврдили да је Агата можда патила од Алцхајмерове болести или неке друге деменције.[26][27][28][29] Умрла је природном смрћу, 12. јануара 1976. године, у својој кући у Волингфорду, близу Оксфорда, у 86. години живота. Ликови Херкул Поаро - приватни детектив, некада припадник белгијске полиције, који 1916. године долази у Енглеску као избеглица током Првог светског рата. Помало ексцентричан, често комичан, јајасте главе, увоштених бркова, изглачаних ципела али увек бриљантног ума. Често у дуету са бившим официром Артуром Хејстингсом решава најзамршеније случајеве широм планете. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[30] Госпођица Марпл - Џејн Марпл, неудата старија дама, која се аматерски бави детекцијом и решава замршена убиства. Живи у малом селу по имену Свети Мери Мид. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[31] Томи и Мрвица - брачни пар Томас и Пруденс Бересфорд, познатији као Томи и Мрвица упознају се током Првог светског рата. У почетку су у вези, а затим постају брачни пар и оснивају своју детективску агенцију.[32] Појављују се у 4 романа и једној збирци приповедака.[33] Харли Квин и Господин Сатервејт - ова два лика Агата Кристи уводи 1930. године, у збирци приповедака: Тајанствени господин Квин, а касније и у збиркама приповедака Три слепа миша и друге приче (1950) и Сервис за чај „Арлекин” (1977). Господин Сатервејт се, независно од Квина, појављује у још једном роману, помажући Херкулу Поароу.[34] Паркер Пејн - први пут појавјује 1934. године у збирци приповедака Паркер Пејн на делу. Приказан је као пензионисани службеник британске владе који у каснијим годинама постаје приватни детектив. Иако нијемеђу Агатиним најпознатијим детективима он се појавио у бројним кратким причама. Постоји и веза између њега и Херкула Поароа – госпођица Лемон је једно време радила као секретарица и код њега, а он сам је сарађивао у решавању злочина и са Ариадном Оливер.[35] Капетан Хејстингс, инспектор Џап, госпођица Лемон[36] - сарадници Херкула Поароа. Аријадна Оливер - пријатељица Херкула Поароа, писац детективских романа.[37] Занимљивости Једна од омиљених књига саме Агате Кристи био је роман Уклета кућа (Crooked House). У уводу овог романа она, између осталог, каже: „Ова књига ми је једна од омиљених. Смишљала сам је годинама, размишљала о њој, разрађивала је говорећи себи: ’Једног дана, када будем имала довољно времена и пожелим да се добро забавим, почећу да је пишем!’ Треба да нагласим нешто — од пет написаних књига само једна представља право задовољство, остале су посао. Уклета кућа била је право задовољство”[38] Романи са јунацима Агате Кристи написани после њене смрти Задужбина Агате Кристи је изабрала Софи Хану као писца који ће наставити дело Агате Кристи и њеног чувеног детектива Поароа. Ово је заједнички подухват у коме учествују писац, издавач `Харепер Колинс` и потомци велике списатељице крими романа Агате Кристи. Потомци су одобрили наставак рада на романима који су Кристијеву учинили најпродаванијим писцем у историји са више од две милијарде продатих примерака детективских романа.[39] До сада су у Србији објављени следећи романи Софи Хане са Херкулом Поароом у главној улози: Лице детета (2008, Младинска књига) Болно растојање (2014, Лагуна) Агата Кристи: Убиства с монограмом : нови случај Херкула Поароа (2014, Лагуна) Агата Кристи: Затворен ковчег : нови случај Херкула Поароа (2017, Лагуна) Агата Кристи: Мистерија три четвртине (2019, Лагуна) Споменик Агати Кристи у Лондону Признања Године 1971. Агата Кристи добила је највеће национално признање, Орден Британског царства,[40] три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији;[41] Од 1988. године у њену част додељује се Награда Агата, књижевна награда за писце мистерија и кримића.[42] Један од основних услова за номинацију је да дело представља традиционалну мистерију какве представљају управо Агатина дела. Жанр је широко дефинисан као мистерије које не садрже експлицитни секс, прекомерну крв или неоправдано насиље. Награда се додељује у шест категорија: најбољи савремени роман, најбољи историјски роман, најбољи дебитантски роман, најбоље документарно дело, најбоља кратка прича и најбољи роман за децу и младе.[43] У близини Ковент Гардена у центру Лондона 2012. године подигнут је споменик Агати Кристи.[44] Споменик је у облику књиге на којој се налази биста њена са детаљима који осликавају њен живот и рад - мотиви госпођице Марпл, Херкула Поароа, египатских пирамида, Оријент експреса, мишоловке... Такође је приказан и низ мањих корица књиге које представљају чињеницу да су књиге Агате Кристи преведене на 50 различитих језика, тако да су наслови књига на многим језицима, као и на Брајевом писму. Ово је први споменик неком романописцу подигнут у Лондону.[45] Библиографија Књиге Агате Кристи су продате у више од милијарду примерака на енглеском језику, те у више од милијарду примерака на 45 Других светских језика. Њена представа Мишоловка држи рекорд најдужег приказивања у Лондону; први је пут приказана 25. новембра 1952. године, а укупно је одиграно више од 25.000 представа. Кристи је написала преко осамдесет романа и драма, углавном детективских. У многима од њих појављују се њени најпознатији ликови — Херкул Поаро и Мис Марпл. Иако се често поигравала са конвенцијама жанра — једно од њених ранијих дела, Убиство Роџера Акројда, садржи потпуни преокрет на крају — увек је у књиге постављала трагове према којима су читаоци могли и сами да открију починиоца. Већина њених књига и кратких прича адаптиране су у филмове, неке и више пута. Британска телевизија Би Би Си направила је радијске и телевизијске верзије многих прича о Поароу и Мис Марпл, а неки глумци, као што је Дејвид Суше, прославили су се у детективским серијалима заснованим на Агатиним књигама. 1920 — Загонетни догађај у Стајлсу (The Mysterious Affair at Styles; прва књига у којој се појављује Херкул Поаро) 1922 — Тајни непријатељи (The Secret Adversary) 1923 — Убиство на терену за голф (Murder on the Links) 1924 — Човек у браон оделу (The Man in the Brown Suit) 1924 — Поаро истражује (Poirot Investigates; 11 кратких прича) 1925 — Тајна замка Чимниз (The Secret of Chimneys) 1926 — Убиство Роџера Акројда (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Велика четворка (The Big Four) 1928 — Мистерија Плавог воза (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Партнери у злочину (Partners in Crime; 15 кратких прича) 1929 — Загонетка седам бројчаника (The Seven Dials Mystery) 1930 — Убиство у викаријату (The Murder at the Vicarage; упознајемо Џејн Марпл) 1930 — Тајанствени господин Квин (The Mysterious Mr Quin; упознајемо господина Харли Квина) 1931 — Ситафордска загонетка (The Sittaford Mystery) 1932 — Опасност у Енд Хаусу (Peril at End House) 1932 — Тринаест проблема (Thirteen Problems; 13 кратких прича) 1933 — Пас смрти и друге приче (The Hound Of Death And Other Stories; 12 кратких прича) 1933 — Лорд Еџвер умире (Lord Edgware Dies) 1934 — Убиство у Оријент експресу (Murder on the Orient Express) 1934 — Паркер Пејн на делу (Parker Pyne investigates; 12 кратких прича) 1934 — Мистерија Листердејл (The Listerdale mystery; 12 кратких прича) 1935 — Трагедија у три чина (Three Act Tragedy) 1935 — Зашто нису питали Еванса? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Смрт у облацима (Death in the Clouds; познат и као Death in the Air) 1936 — Убиства по абецеди (The A.B.C. Murders) 1936 — Убиство у Месопотамији (Murder in Mesopotamia) 1936 — Карте на столу (Cards on the Table) 1937 — Смрт на Нилу (Death on the Nile) 1937 — Неми сведок (Dumb Witness) 1937 — Убиство у Мјусу (Murder In The Mews; 4 кратке мистерије) 1938 — Састанак са смрћу (Appointment with Death) 1939 — Десет малих црнаца (Ten Little Niggers; познат и као And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Убиство је лако (Murder is Easy) 1939 — Загонетка на регати (The Regatta Mystery; 9 кратких прича) 1939 — Божић Херкула Поароа (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Мистерија регате и друге приче (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 кратких прича) 1941 — Зло под Сунцем (Evil Under the Sun) 1941 — Н или М? (N or M?) 1941 — 1, 2, ципела се распала (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Леш у библиотеци (The Body in the Library) 1942 — Пет прасића (Five Little Pigs) 1942 — Кобни прсти (The Moving Finger) 1943 — Проблем у Поленси (Problem at Polensa Bay; 8 кратких прича) 1944 — Нулта тачка (Towards Zero) 1944 — Искричави цијанид (Sparkling Cyanide) 1945 — Смрт долази на крају (Death comes as the End) 1946 — Шупљина (The Hollow) 1947 — Херкулови задаци (The Labours of Hercules; 12 кратких прича са Поароом) 1948 — Ко талас ухвати (There is a Tide; познат и као Taken at the Flood) 1948 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution; 8 кратких прича) 1949 — Зла кућа (Crooked House) 1950 — Најављује се убиство (A Murder is Announced) 1950 — Три слепа миша и друге приче (Three Blind Mice And Other Stories; 9 кратких прича) 1951 — Операција Багдад (They Came to Baghdad) 1951 — У запећку и друге приче (The Underdog And Other Stories; 8 кратких прича) 1952 — Рука бржа од ока (They Do It With Mirrors) 1952 — Госпођа Макгинти је мртва (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Џеп пун жита (A Pocket Full of Rye) 1953 — После сахране (After the Funeral) 1955 — Хикори дикори док (Hickory Dickory Dock) 1955 — Непознато одредиште (Destination Unknown) 1956 — Вашар злочина (Dead Man`s Folly) 1957 — У 4.50 са станице Педингтон (4.50 from Paddington) 1957 — Несрећа невиних (Ordeal by Innocence) 1959 — Мачка међу голубовима (Cat Among the Pigeons) 1960 — Пустоловина Божићног пудинга (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 кратких прича) 1961 — Код белог коња (The Pale Horse) 1961 — Двоструки грех и друге приче (Double Sin And Other Stories; 8 кратких прича) 1962 — Напукло огледало (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Сатови (The Clocks) 1964 — Карипска мистерија (A Caribbean Mystery) 1965 — У хотелу `Бертрам` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Трећа девојка (Third Girl) 1967 — Вечита ноћ (Endless Night) 1968 — Трнци у прстима (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Ноћ вештица (Hallowe`en Party) 1970 — Путник за Франкфурт (Passenger to Frankfurt) 1971 — Немезис (Nemesis) 1972 — Слонови памте (Elephants Can Remember) 1973 — Врата судбине (Postern of Fate) 1974 — Рани случајеви Херкула Поароа (Poirot`s Early Cases; 18 кратких прича) 1975 — Завеса (Curtain; познат и као Последњи случај Херкула Поароа — написан у току Другог светског рата) 1976 — Уснуло убиство (Sleeping Murder; познат и као Последњи случај Госпођице Марпл — написан у току Другог светског рата) Сервис за чај „Арлекин” (1977) Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче (објављена постхумно 1979. године као збирка прича написаних између 1939. и 1954) Коауторка: 1931 — (The Floating Admiral) написала заједно са Џ. К. Честертоном, Дороти Л. Сајерс и са другим члановима Детекшн клуба. Ауторка је и бројних драма које је написала обрадивши своје крими романе, али је поред тога написала и неколико оригиналних драма које нису за подложак имале претходно објављени роман. То су: 1934 — Црна кафа (Black Coffee) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. 1937 — Ехнатон (Akhnaton) 1952 — Мишоловка (The Mousetrap) 1953 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution) 1954 — Пукова мрежа (драма) (Spider`s Web) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1958 — Пресуда (Verdict) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1962 — Тројно правило (Rule Of Three) 1953 — Виолински трио (Fiddlers three) Дела написана под именом Мери Вестмакот: 1930 — Дивов хлеб (Giant`s Bread) 1934 — Недовршени портрет (Unfinished Portrait) 1944 — Одсутна у пролеће (Absent in the Spring) 1947 — Ружа и тиса (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ћерка је ћерка (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Бреме (The Burden) Дела написана под именом Агата Кристи Малован: 1946 — Хајде реци како живиш (Come, Tell Me How You Live) — путописи и сећања 1965 — Звезда над Витлејемом (Star Over Bethlehem) — песме и приче за децу Остала дела: 1930 — Пут снова (The Road Of Dreams) — поезија 1973 — Поезија (Poems) — збирка од 63 песме 1977 — Аутобиографија (An Autobiography) Референце Guinness Book of World Records, Sterling, 1976, стр. 210 Flemming, Michael (15. 2. 2000). „Agatha Christie gets a clue for filmmakers”. Variety. Приступљено 30. 10. 2013. Marsden, Sam (18. 10. 2012). „Agatha Christie`s The Mousetrap celebrates its 60th anniversary with star-studded show”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2019. Приступљено 30. 10. 2013. Агата Кристи је најбоља ауторка крими романа (Б92, 7. новембар 2013) „Ljubavni romani”. Agatha Christie EX-YU FanPage. Приступљено 30. 4. 2021. Morgan 1984, стр. 1. Morgan 1984, стр. 2–4. Morgan 1984, стр. 6–7. Morgan 1984, стр. 13. Morgan 1984, стр. 20–21. Morgan 1984, стр. 50–52. Morgan 1984, стр. 22–23, 37. Mallowan 1977, стр. 290. Morgan 1984, стр. 67–74. Morgan 1984, стр. 79. Delpont, Léa (2007). „Indétrônable Agatha Christie”. Le Figaro. Приступљено 29. 10. 2013. Kühne, Cecilia (2011). „El misterio de la escritora desaparecida”. El economista. Приступљено 29. 10. 2013. Fitzgibbon 1980, стр. 20. Thorpe, Vanessa. „Christie`s most famous mystery solved at last by Andrew Norman”. Приступљено 29. 10. 2013. Maunder 2007, стр. 69. Bottero, J (5. 6. 2008), Agatha Christie`s Hotel Pera Palace, Virtual globe trotting, Приступљено 29. 10. 2013 Thompson 2007, стр. 366. Emsley, John (20. 7. 1992). „The poison prescribed by Agatha Christie”. The Independent. „No. 40669”. The London Gazette (Supplement). 30. 12. 1955. стр. 11. „Biography: Agatha Christie”, Authors, Illiterarty, Приступљено 30. 10. 2013 Kingston, Anne (2. 4. 2009), „The ultimate whodunit”, Maclean`s, Canada, Приступљено 30. 10. 2013 Boswell, Randy (6. 4. 2009), „Study finds possible dementia for Agatha Christie”, The Ottawa Citizen, Архивирано из оригинала на датум 17. 04. 2012, Приступљено 30. 10. 2013 Devlin, Kate (4. 4. 2009). „Agatha Christie `had Alzheimer`s disease when she wrote final novels`”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2013. Приступљено 30. 10. 2013. Flood, Alison (3. 4. 2009). „Study claims Agatha Christie had Alzheimer`s”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2009. Приступљено 30. 10. 2013. „Hercule Poirot”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Miss Jane Marple”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Maričić, Slobodan (15. 9. 2020). „Agata Kristi, Poaro i gospođica Marpl: Misterija stogodišnje popularnosti priča „Kraljice zločina`”. BBC News. Приступљено 3. 3. 2022. „Tommy & Tuppence”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Harley Quinn & Mr. Satterthwaite”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Parker Pyne”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Hastings, Japp & Miss Lemon”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Ariadne Oliver”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 „Софи Хана оживљава Херкула Поароа”. Вечерње новости онлајн. Вечерње новости. Приступљено 07. 9. 2018. „No. 45262”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 1970. „No. 44600”. The London Gazette (Supplement). 31. 5. 1968. „The Agatha Awards”. Minuteman Library Network. Приступљено 5. 3. 2022. „THE AGATHA AWARDS”. Malice Domestic. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial, London”. inspirock. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial”. agathachristie.fandom.com. Приступљено 5. 3. 2022. Литература Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 Adams, Amanda (2010). Ladies of the Field: Early Women Archaeologists and Their Search for Adventure. Douglas & McIntyre. ISBN 978-1-55365-433-9.. Barnard, Robert (1980). A Talent to Deceive –An Appreciation of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-00-216190-9. Прештампано као A Talent to Deceive, New York: Mysterious Press, 1987. Cade, Jared (1997). Agatha Christie and the Missing Eleven Days. Peter Owen. ISBN 978-0-7206-1280-6.. Dever, Norma (2004), „They Also Dug! Archaeologist`s Wives and Their Stories”, Near Eastern Archaeology, Boston: The American Schools of Oriental Research, 67 (3): 73—162, doi:10.2307/4132378 Fitzgibbon, Russell (1980). The Agatha Christie Companion. Popular Press. ISBN 978-0-87972-138-1.. Lubelski, Amy (2002), „Museums: In the Field with Agatha Christie”, Archaeology, 55 (2), Приступљено 25. 10. 2013 Kerridge, Jake (6. 10. 2007), She made murder a parlour game; review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery, London: The Daily Telegraph, стр. 24 Kerridge, Jake (11. 10. 2007). „The crimes of Agatha Christie” (review). London: The Daily Telegraph. Knepper, Marty S. (2005), „The Curtain Falls: Agatha Christie`s Last Novels”, Clues: A Journal of Detection, 23 (4): 69—84, doi:10.3200/CLUS.23.4.69-84 Mallowan, Agatha Christie (1977). Agatha Christie: An Autobiography. New York: Dodd, Mead & Company. ISBN 978-0-396-07516-5. Mann, Jessica (20. 10. 2007). „Taking liberties with Agatha Christie (review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery)”. The Daily Telegraph. London. Maunder, Andrew (2007), FOF Companion to the British Short Story, Infobase Publishing. Morgan, Janet P (1984), Agatha Christie: a biography, London: Collins. Osborne, Charles (1982). The Life and Crimes of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-312-30116-3. Riley, Dick; McAllister, Pam (1986) [1979]. The (New) Bedside, Bathtub & Armchair Companion to Agatha Christie. Ungar. ISBN 978-0-8044-6725-4.. Roaf, Michael; Killick, Robert (1987), „A Mysterious Affair of Styles: The Ninevite 5 Pottery of Northern Mesopotamia”, Iraq, 49: 199—230, doi:10.2307/4200273 Sanders, Dennis; Lovallo, Len (1989) [1984]. The Agatha Christie Companion. Berkley. ISBN 978-0-425-11845-0.. Sova, Dawn B. (1996). The Agatha Christie A to Z. Checkmark. ISBN 978-0-8160-4311-8.. Thomas, WG, Murder in Mesopotamia: Agatha Christie and Archaeology, Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2013, Приступљено 25. 10. 2013. Thompson, Laura (2007). Agatha Christie: An English Mystery. London: Headline Review.

AGATA KRISTI NESREĆA NEVINIH Meki povez Džepni format Дама Агата Кристи (енгл. Agatha Christie; Торки, 15. септембар 1890 — Волингфорд, 12. јануар 1976) била је британска књижевница, ауторка бројних криминалистичких односно детективских романа. Као најпознатију светску списатељицу мистерија, називају је и „краљицом злочина”. Током своје књижевне каријере, која је трајала више од пола века, написала је 79 књига (од чега 66 криминалистичких романа) и више збирки кратких прича и других дела, која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика. Према Гинисовој књизи рекорда, најпродаванији је аутор свих времена.[1] Забележено је да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.[2] Њена драма Мишоловка је премијерно изведена у Лондону 25. новембра 1952. године; ово дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 25.000 извођења.[3] Проглашена је 2013. године за најбољег писца детективских прича, а њен роман Убиство Роџера Акројда за најбољи крими роман свих времена.[4] Под псеудонимом Мери Вестмакот Агата Кристи написала је и 6 љубавних романа.[5] Биографија Детињство и образовање Агата Кристи као дете Агата Мери Клариса Милер је рођена 15. септембра 1890. године у кући званој „Ешфилд” у Торкију, као кћерка Фредерика Алве Милера и Кларисе Маргарет Милер.[6] Отац је био амерички берзански посредник са самосталним приходима, али је умро када је Агата имала само 11 година, а мајка је била кћерка британског војног капетана.[7] Породица Милер је, поред Агате, имала још двоје деце — сина Луја и кћерку Маргарет. Обоје су били старији од Агате, брат 10, а сестра 11 година.[8] Иако одгајана као хришћанка, одрасла је у домаћинству са разним езотеричним веровањима; Агата је, као и њени брат и сестра, веровала да је њихова мајка Клара видовњак са способношћу да види „другу визију”.[9] Иако су у то време углавном дечаци ишли у школу, Агатина мајка, која није била конвенционална, послала је старију сестру у школу. Међутим, то исто није учинила и са Агатом, за коју је сматрала да је боље да се школује код куће, те је на себе преузела одговорност да је научи да чита и пише, као и да обавља основне аритметичке операције. Такође, мајка ју је подучавала музици, те ју је научила да свира клавир и мандолину.[10] Током одрастања, мајка је Агату охрабривала да пише поезију и кратке приче, а неке од њих су биле објављене у локалним часописима, али без запаженијег успеха. Током одмора у Египту, написала је свој први роман, којег је породични пријатељ, Иден Филипот, препоручио његовом књижевном агенту у Лондону, али нажалост без успеха.[11] У узрасту од 16 година, Агата је, како би завршила школу и стекла прво формално образовање, отишла у Париз на две године, где је студирала певање и клавир. Била је вешт пијаниста, али су је трема и стидљивост спречили да настави каријеру у музици.[12] Каријера и породични живот За време Првог светског рата, радила је у болници као медицинска сестра, према њеним речима „једна од најплеменитијих професија које да човек може да ради”.[13] Касније је радила у болничкој апотеци, што је имало велики утицај на њен књижевни рад, јер многа убиства у њеним књигама су извршена уз помоћ отрова. Године 1914. удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама.[14] Имали су једну ћерку, Розалинд Хикс,[15] а развели су се 1928. године, две године након што је Агата открила да је муж вара. Њен први роман, Мистериозна афера у Стајлзу, објављен је у 1920. године, а током брака са Арчибалдом, издала је шест романа, збирку приповедака, те објавила неколико кратких прича у разним часописима. У том првом роману, појављује се Херкул Поаро — лик који се појављује у њена 33 романа, као и неколико десетина кратких прича.[16] Након што је сазнала да је муж вара, затражила је развод. Након свађе, Арчибалд је отишао из њихове куће са љубавницом, а Агата је у потпуности нестала из јавног живота.[17] Њен нестанак је изазвао велико негодовање у јавности, која се углавном састојала од љубитеља њених романа. Након обимне потраге, пронађена је након једанаест дана, 19. децембра, након што су је препознали у једном хотелу у ком се лажно представила.[18] Никада није објаснила свој нестанак, нити разлоге, иако су неки лекари сматрали да је патила од психогене фуге, а мишљења јавности о разлозима за њен нестанак и даље су подељена.[19] Кристи се веома занимала за археологију, а 1930. године удала се за археолога Макса Малована, са којим се зближила након сарадње на археолошким ископавањима. Били су у браку 46 година, све до њене смрти.[20] Често је у својим причама користила поставке које су добро познате, а путовања са Малованом по Блиском истоку допринела су да управо та регија буде место дешавања у неколико њених романа. Неке од радњи романа, међу којима и радња романа Десет малих црнаца, смештене су у Торкију, њеном родном месту, а роман Убиство у Оријент експресу из 1934. године, написала је у хотелу „Пера Палас” у Истанбулу, у Турској.[21] Године 1932. Агата је објавила први од шест романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Била је то добро чувана тајна, све до 1949. године, када је часопис Сандеј тајмс открио да је госпођа Вестмакот заправо Агата Кристи.[22] Током Другог светског рата, Кристи је радила у апотеци у Лондону, где је стекла знање о отровима, које је искористила у криминалистичким романима које је написала после рата. На пример, у роману Код Белог коња из 1961. године, користила је талијум као отров за убиство, а њен опис тровања талијумом био је толико прецизан, да је једном лекару помогао да реши случај.[23] Последње године У част својих књижевних дела, именована је за команданта Реда Британске Империје 1956. године,[24] а следеће године је постала председник „Клуба детектива”.[25] Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског царства, три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији. Били су један од ретких парова у ком су оба партнера стекла титулу због сопствених заслуга. Од 1968. године, због витештва њеног супруга, Агату су некад акредитовали под називом „Леди Агата Малован” или „Леди Малован”. Од 1971. до 1974. године, њено здравље је почело да се погоршава, али наставила је да пише. Недавно су, уз помоћ експеримената на текстовима, канадски истраживачи утврдили да је Агата можда патила од Алцхајмерове болести или неке друге деменције.[26][27][28][29] Умрла је природном смрћу, 12. јануара 1976. године, у својој кући у Волингфорду, близу Оксфорда, у 86. години живота. Ликови Херкул Поаро - приватни детектив, некада припадник белгијске полиције, који 1916. године долази у Енглеску као избеглица током Првог светског рата. Помало ексцентричан, често комичан, јајасте главе, увоштених бркова, изглачаних ципела али увек бриљантног ума. Често у дуету са бившим официром Артуром Хејстингсом решава најзамршеније случајеве широм планете. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[30] Госпођица Марпл - Џејн Марпл, неудата старија дама, која се аматерски бави детекцијом и решава замршена убиства. Живи у малом селу по имену Свети Мери Мид. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[31] Томи и Мрвица - брачни пар Томас и Пруденс Бересфорд, познатији као Томи и Мрвица упознају се током Првог светског рата. У почетку су у вези, а затим постају брачни пар и оснивају своју детективску агенцију.[32] Појављују се у 4 романа и једној збирци приповедака.[33] Харли Квин и Господин Сатервејт - ова два лика Агата Кристи уводи 1930. године, у збирци приповедака: Тајанствени господин Квин, а касније и у збиркама приповедака Три слепа миша и друге приче (1950) и Сервис за чај „Арлекин” (1977). Господин Сатервејт се, независно од Квина, појављује у још једном роману, помажући Херкулу Поароу.[34] Паркер Пејн - први пут појавјује 1934. године у збирци приповедака Паркер Пејн на делу. Приказан је као пензионисани службеник британске владе који у каснијим годинама постаје приватни детектив. Иако нијемеђу Агатиним најпознатијим детективима он се појавио у бројним кратким причама. Постоји и веза између њега и Херкула Поароа – госпођица Лемон је једно време радила као секретарица и код њега, а он сам је сарађивао у решавању злочина и са Ариадном Оливер.[35] Капетан Хејстингс, инспектор Џап, госпођица Лемон[36] - сарадници Херкула Поароа. Аријадна Оливер - пријатељица Херкула Поароа, писац детективских романа.[37] Занимљивости Једна од омиљених књига саме Агате Кристи био је роман Уклета кућа (Crooked House). У уводу овог романа она, између осталог, каже: „Ова књига ми је једна од омиљених. Смишљала сам је годинама, размишљала о њој, разрађивала је говорећи себи: ’Једног дана, када будем имала довољно времена и пожелим да се добро забавим, почећу да је пишем!’ Треба да нагласим нешто — од пет написаних књига само једна представља право задовољство, остале су посао. Уклета кућа била је право задовољство”[38] Романи са јунацима Агате Кристи написани после њене смрти Задужбина Агате Кристи је изабрала Софи Хану као писца који ће наставити дело Агате Кристи и њеног чувеног детектива Поароа. Ово је заједнички подухват у коме учествују писац, издавач `Харепер Колинс` и потомци велике списатељице крими романа Агате Кристи. Потомци су одобрили наставак рада на романима који су Кристијеву учинили најпродаванијим писцем у историји са више од две милијарде продатих примерака детективских романа.[39] До сада су у Србији објављени следећи романи Софи Хане са Херкулом Поароом у главној улози: Лице детета (2008, Младинска књига) Болно растојање (2014, Лагуна) Агата Кристи: Убиства с монограмом : нови случај Херкула Поароа (2014, Лагуна) Агата Кристи: Затворен ковчег : нови случај Херкула Поароа (2017, Лагуна) Агата Кристи: Мистерија три четвртине (2019, Лагуна) Споменик Агати Кристи у Лондону Признања Године 1971. Агата Кристи добила је највеће национално признање, Орден Британског царства,[40] три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији;[41] Од 1988. године у њену част додељује се Награда Агата, књижевна награда за писце мистерија и кримића.[42] Један од основних услова за номинацију је да дело представља традиционалну мистерију какве представљају управо Агатина дела. Жанр је широко дефинисан као мистерије које не садрже експлицитни секс, прекомерну крв или неоправдано насиље. Награда се додељује у шест категорија: најбољи савремени роман, најбољи историјски роман, најбољи дебитантски роман, најбоље документарно дело, најбоља кратка прича и најбољи роман за децу и младе.[43] У близини Ковент Гардена у центру Лондона 2012. године подигнут је споменик Агати Кристи.[44] Споменик је у облику књиге на којој се налази биста њена са детаљима који осликавају њен живот и рад - мотиви госпођице Марпл, Херкула Поароа, египатских пирамида, Оријент експреса, мишоловке... Такође је приказан и низ мањих корица књиге које представљају чињеницу да су књиге Агате Кристи преведене на 50 различитих језика, тако да су наслови књига на многим језицима, као и на Брајевом писму. Ово је први споменик неком романописцу подигнут у Лондону.[45] Библиографија Књиге Агате Кристи су продате у више од милијарду примерака на енглеском језику, те у више од милијарду примерака на 45 Других светских језика. Њена представа Мишоловка држи рекорд најдужег приказивања у Лондону; први је пут приказана 25. новембра 1952. године, а укупно је одиграно више од 25.000 представа. Кристи је написала преко осамдесет романа и драма, углавном детективских. У многима од њих појављују се њени најпознатији ликови — Херкул Поаро и Мис Марпл. Иако се често поигравала са конвенцијама жанра — једно од њених ранијих дела, Убиство Роџера Акројда, садржи потпуни преокрет на крају — увек је у књиге постављала трагове према којима су читаоци могли и сами да открију починиоца. Већина њених књига и кратких прича адаптиране су у филмове, неке и више пута. Британска телевизија Би Би Си направила је радијске и телевизијске верзије многих прича о Поароу и Мис Марпл, а неки глумци, као што је Дејвид Суше, прославили су се у детективским серијалима заснованим на Агатиним књигама. 1920 — Загонетни догађај у Стајлсу (The Mysterious Affair at Styles; прва књига у којој се појављује Херкул Поаро) 1922 — Тајни непријатељи (The Secret Adversary) 1923 — Убиство на терену за голф (Murder on the Links) 1924 — Човек у браон оделу (The Man in the Brown Suit) 1924 — Поаро истражује (Poirot Investigates; 11 кратких прича) 1925 — Тајна замка Чимниз (The Secret of Chimneys) 1926 — Убиство Роџера Акројда (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Велика четворка (The Big Four) 1928 — Мистерија Плавог воза (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Партнери у злочину (Partners in Crime; 15 кратких прича) 1929 — Загонетка седам бројчаника (The Seven Dials Mystery) 1930 — Убиство у викаријату (The Murder at the Vicarage; упознајемо Џејн Марпл) 1930 — Тајанствени господин Квин (The Mysterious Mr Quin; упознајемо господина Харли Квина) 1931 — Ситафордска загонетка (The Sittaford Mystery) 1932 — Опасност у Енд Хаусу (Peril at End House) 1932 — Тринаест проблема (Thirteen Problems; 13 кратких прича) 1933 — Пас смрти и друге приче (The Hound Of Death And Other Stories; 12 кратких прича) 1933 — Лорд Еџвер умире (Lord Edgware Dies) 1934 — Убиство у Оријент експресу (Murder on the Orient Express) 1934 — Паркер Пејн на делу (Parker Pyne investigates; 12 кратких прича) 1934 — Мистерија Листердејл (The Listerdale mystery; 12 кратких прича) 1935 — Трагедија у три чина (Three Act Tragedy) 1935 — Зашто нису питали Еванса? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Смрт у облацима (Death in the Clouds; познат и као Death in the Air) 1936 — Убиства по абецеди (The A.B.C. Murders) 1936 — Убиство у Месопотамији (Murder in Mesopotamia) 1936 — Карте на столу (Cards on the Table) 1937 — Смрт на Нилу (Death on the Nile) 1937 — Неми сведок (Dumb Witness) 1937 — Убиство у Мјусу (Murder In The Mews; 4 кратке мистерије) 1938 — Састанак са смрћу (Appointment with Death) 1939 — Десет малих црнаца (Ten Little Niggers; познат и као And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Убиство је лако (Murder is Easy) 1939 — Загонетка на регати (The Regatta Mystery; 9 кратких прича) 1939 — Божић Херкула Поароа (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Мистерија регате и друге приче (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 кратких прича) 1941 — Зло под Сунцем (Evil Under the Sun) 1941 — Н или М? (N or M?) 1941 — 1, 2, ципела се распала (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Леш у библиотеци (The Body in the Library) 1942 — Пет прасића (Five Little Pigs) 1942 — Кобни прсти (The Moving Finger) 1943 — Проблем у Поленси (Problem at Polensa Bay; 8 кратких прича) 1944 — Нулта тачка (Towards Zero) 1944 — Искричави цијанид (Sparkling Cyanide) 1945 — Смрт долази на крају (Death comes as the End) 1946 — Шупљина (The Hollow) 1947 — Херкулови задаци (The Labours of Hercules; 12 кратких прича са Поароом) 1948 — Ко талас ухвати (There is a Tide; познат и као Taken at the Flood) 1948 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution; 8 кратких прича) 1949 — Зла кућа (Crooked House) 1950 — Најављује се убиство (A Murder is Announced) 1950 — Три слепа миша и друге приче (Three Blind Mice And Other Stories; 9 кратких прича) 1951 — Операција Багдад (They Came to Baghdad) 1951 — У запећку и друге приче (The Underdog And Other Stories; 8 кратких прича) 1952 — Рука бржа од ока (They Do It With Mirrors) 1952 — Госпођа Макгинти је мртва (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Џеп пун жита (A Pocket Full of Rye) 1953 — После сахране (After the Funeral) 1955 — Хикори дикори док (Hickory Dickory Dock) 1955 — Непознато одредиште (Destination Unknown) 1956 — Вашар злочина (Dead Man`s Folly) 1957 — У 4.50 са станице Педингтон (4.50 from Paddington) 1957 — Несрећа невиних (Ordeal by Innocence) 1959 — Мачка међу голубовима (Cat Among the Pigeons) 1960 — Пустоловина Божићног пудинга (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 кратких прича) 1961 — Код белог коња (The Pale Horse) 1961 — Двоструки грех и друге приче (Double Sin And Other Stories; 8 кратких прича) 1962 — Напукло огледало (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Сатови (The Clocks) 1964 — Карипска мистерија (A Caribbean Mystery) 1965 — У хотелу `Бертрам` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Трећа девојка (Third Girl) 1967 — Вечита ноћ (Endless Night) 1968 — Трнци у прстима (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Ноћ вештица (Hallowe`en Party) 1970 — Путник за Франкфурт (Passenger to Frankfurt) 1971 — Немезис (Nemesis) 1972 — Слонови памте (Elephants Can Remember) 1973 — Врата судбине (Postern of Fate) 1974 — Рани случајеви Херкула Поароа (Poirot`s Early Cases; 18 кратких прича) 1975 — Завеса (Curtain; познат и као Последњи случај Херкула Поароа — написан у току Другог светског рата) 1976 — Уснуло убиство (Sleeping Murder; познат и као Последњи случај Госпођице Марпл — написан у току Другог светског рата) Сервис за чај „Арлекин” (1977) Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче (објављена постхумно 1979. године као збирка прича написаних између 1939. и 1954) Коауторка: 1931 — (The Floating Admiral) написала заједно са Џ. К. Честертоном, Дороти Л. Сајерс и са другим члановима Детекшн клуба. Ауторка је и бројних драма које је написала обрадивши своје крими романе, али је поред тога написала и неколико оригиналних драма које нису за подложак имале претходно објављени роман. То су: 1934 — Црна кафа (Black Coffee) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. 1937 — Ехнатон (Akhnaton) 1952 — Мишоловка (The Mousetrap) 1953 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution) 1954 — Пукова мрежа (драма) (Spider`s Web) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1958 — Пресуда (Verdict) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1962 — Тројно правило (Rule Of Three) 1953 — Виолински трио (Fiddlers three) Дела написана под именом Мери Вестмакот: 1930 — Дивов хлеб (Giant`s Bread) 1934 — Недовршени портрет (Unfinished Portrait) 1944 — Одсутна у пролеће (Absent in the Spring) 1947 — Ружа и тиса (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ћерка је ћерка (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Бреме (The Burden) Дела написана под именом Агата Кристи Малован: 1946 — Хајде реци како живиш (Come, Tell Me How You Live) — путописи и сећања 1965 — Звезда над Витлејемом (Star Over Bethlehem) — песме и приче за децу Остала дела: 1930 — Пут снова (The Road Of Dreams) — поезија 1973 — Поезија (Poems) — збирка од 63 песме 1977 — Аутобиографија (An Autobiography) Референце Guinness Book of World Records, Sterling, 1976, стр. 210 Flemming, Michael (15. 2. 2000). „Agatha Christie gets a clue for filmmakers”. Variety. Приступљено 30. 10. 2013. Marsden, Sam (18. 10. 2012). „Agatha Christie`s The Mousetrap celebrates its 60th anniversary with star-studded show”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2019. Приступљено 30. 10. 2013. Агата Кристи је најбоља ауторка крими романа (Б92, 7. новембар 2013) „Ljubavni romani”. Agatha Christie EX-YU FanPage. Приступљено 30. 4. 2021. Morgan 1984, стр. 1. Morgan 1984, стр. 2–4. Morgan 1984, стр. 6–7. Morgan 1984, стр. 13. Morgan 1984, стр. 20–21. Morgan 1984, стр. 50–52. Morgan 1984, стр. 22–23, 37. Mallowan 1977, стр. 290. Morgan 1984, стр. 67–74. Morgan 1984, стр. 79. Delpont, Léa (2007). „Indétrônable Agatha Christie”. Le Figaro. Приступљено 29. 10. 2013. Kühne, Cecilia (2011). „El misterio de la escritora desaparecida”. El economista. Приступљено 29. 10. 2013. Fitzgibbon 1980, стр. 20. Thorpe, Vanessa. „Christie`s most famous mystery solved at last by Andrew Norman”. Приступљено 29. 10. 2013. Maunder 2007, стр. 69. Bottero, J (5. 6. 2008), Agatha Christie`s Hotel Pera Palace, Virtual globe trotting, Приступљено 29. 10. 2013 Thompson 2007, стр. 366. Emsley, John (20. 7. 1992). „The poison prescribed by Agatha Christie”. The Independent. „No. 40669”. The London Gazette (Supplement). 30. 12. 1955. стр. 11. „Biography: Agatha Christie”, Authors, Illiterarty, Приступљено 30. 10. 2013 Kingston, Anne (2. 4. 2009), „The ultimate whodunit”, Maclean`s, Canada, Приступљено 30. 10. 2013 Boswell, Randy (6. 4. 2009), „Study finds possible dementia for Agatha Christie”, The Ottawa Citizen, Архивирано из оригинала на датум 17. 04. 2012, Приступљено 30. 10. 2013 Devlin, Kate (4. 4. 2009). „Agatha Christie `had Alzheimer`s disease when she wrote final novels`”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2013. Приступљено 30. 10. 2013. Flood, Alison (3. 4. 2009). „Study claims Agatha Christie had Alzheimer`s”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2009. Приступљено 30. 10. 2013. „Hercule Poirot”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Miss Jane Marple”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Maričić, Slobodan (15. 9. 2020). „Agata Kristi, Poaro i gospođica Marpl: Misterija stogodišnje popularnosti priča „Kraljice zločina`”. BBC News. Приступљено 3. 3. 2022. „Tommy & Tuppence”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Harley Quinn & Mr. Satterthwaite”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Parker Pyne”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Hastings, Japp & Miss Lemon”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Ariadne Oliver”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 „Софи Хана оживљава Херкула Поароа”. Вечерње новости онлајн. Вечерње новости. Приступљено 07. 9. 2018. „No. 45262”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 1970. „No. 44600”. The London Gazette (Supplement). 31. 5. 1968. „The Agatha Awards”. Minuteman Library Network. Приступљено 5. 3. 2022. „THE AGATHA AWARDS”. Malice Domestic. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial, London”. inspirock. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial”. agathachristie.fandom.com. Приступљено 5. 3. 2022. Литература Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 Adams, Amanda (2010). Ladies of the Field: Early Women Archaeologists and Their Search for Adventure. Douglas & McIntyre. ISBN 978-1-55365-433-9.. Barnard, Robert (1980). A Talent to Deceive –An Appreciation of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-00-216190-9. Прештампано као A Talent to Deceive, New York: Mysterious Press, 1987. Cade, Jared (1997). Agatha Christie and the Missing Eleven Days. Peter Owen. ISBN 978-0-7206-1280-6.. Dever, Norma (2004), „They Also Dug! Archaeologist`s Wives and Their Stories”, Near Eastern Archaeology, Boston: The American Schools of Oriental Research, 67 (3): 73—162, doi:10.2307/4132378 Fitzgibbon, Russell (1980). The Agatha Christie Companion. Popular Press. ISBN 978-0-87972-138-1.. Lubelski, Amy (2002), „Museums: In the Field with Agatha Christie”, Archaeology, 55 (2), Приступљено 25. 10. 2013 Kerridge, Jake (6. 10. 2007), She made murder a parlour game; review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery, London: The Daily Telegraph, стр. 24 Kerridge, Jake (11. 10. 2007). „The crimes of Agatha Christie” (review). London: The Daily Telegraph. Knepper, Marty S. (2005), „The Curtain Falls: Agatha Christie`s Last Novels”, Clues: A Journal of Detection, 23 (4): 69—84, doi:10.3200/CLUS.23.4.69-84 Mallowan, Agatha Christie (1977). Agatha Christie: An Autobiography. New York: Dodd, Mead & Company. ISBN 978-0-396-07516-5. Mann, Jessica (20. 10. 2007). „Taking liberties with Agatha Christie (review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery)”. The Daily Telegraph. London. Maunder, Andrew (2007), FOF Companion to the British Short Story, Infobase Publishing. Morgan, Janet P (1984), Agatha Christie: a biography, London: Collins. Osborne, Charles (1982). The Life and Crimes of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-312-30116-3. Riley, Dick; McAllister, Pam (1986) [1979]. The (New) Bedside, Bathtub & Armchair Companion to Agatha Christie. Ungar. ISBN 978-0-8044-6725-4.. Roaf, Michael; Killick, Robert (1987), „A Mysterious Affair of Styles: The Ninevite 5 Pottery of Northern Mesopotamia”, Iraq, 49: 199—230, doi:10.2307/4200273 Sanders, Dennis; Lovallo, Len (1989) [1984]. The Agatha Christie Companion. Berkley. ISBN 978-0-425-11845-0.. Sova, Dawn B. (1996). The Agatha Christie A to Z. Checkmark. ISBN 978-0-8160-4311-8.. Thomas, WG, Murder in Mesopotamia: Agatha Christie and Archaeology, Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2013, Приступљено 25. 10. 2013. Thompson, Laura (2007). Agatha Christie: An English Mystery. London: Headline Review.

Odlično stanje Mladinska knjiga 2009 `Mađioničarski trik je sam po sebi fascinantan. To je magija koja nas prati od detinjstva, kada smo prvi put otvorenih očiju i zaprepašćeni videli zeca kako izlazi iz šešira. Osnovni princip mađioničarske umetnosti, naravno, jeste da se prikuje pažnja publike za neki detalj, te da se tako ona odvrati od onog što je bitno, da se stvori iluzija kako se radi jedna stvar dok se, u stvari, izvodi nešto sasvim drugo. U svom romanu IGRA OGLEDALIMA Agata Kristi uspešno pokazuje kako oštrouman kriminalac može da primeni takvu taktiku da bi prošao nekažnjeno zbog ubistva.Gospođa Marpl, ta naoko krotka i blaga usedelica, nalazi se u poseti kod svoje stare školske drugarice Kari Luiz Serokold, u Stonigejtsu, seoskoj kući koja je prtvorena u koledž za maloletne delikvente. Koledžom upravlja njen suprug Luis Serokold, energični idealista, čija je pasija da preobraćuje mlade kriminalce. Kad Kristijan Galbrabdsen, pastorak Keri Luiz, dođe u posetu Luisu Serokoldu i biva ubijen ubrzo nakon dolaska, izgleda nemoguće da je bilo ko iz domaćinstva mogao da ima priliku da izvrši zločin. Ipak, samo jedna osoba među njima mogla je imati verovatan motiv. Kroz niz dramatičnih situacija bistra, dalekovida gospođica Marpl probija veoma vešto smišljenu dimnu zavesu i otkriva potpuno neočekivanog ubicu.` Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica. Autorka je brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatiju svetsku spisateljicu misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Agata Kristi Agata Kristi Lični podaci Datum rođenja 15. septembar 1890. Mesto rođenja Torki, Ujedinjeno Kraljevstvo Datum smrti 12. januar 1976. (85 god.) Mesto smrti Volingford, Ujedinjeno Kraljevstvo Književni rad Najvažnija dela Mišolovka Potpis Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena.[4] Pod pseudonimom Meri Vestmakot Agata Kristi napisala je i 6 ljubavnih romana.[5] Biografija uredi Detinjstvo i obrazovanje uredi Agata Kristi kao dete Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[6] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[7] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[8] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[9] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[10] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[11] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[12] Karijera i porodični život uredi Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[13] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[14] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[15] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[16] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[17] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[18] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[19] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[20] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[21] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[22] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[23] Poslednje godine uredi U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[24] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[25] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog carstva, tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji. Bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[26][27][28][29] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Stvaralaštvo uredi Formula i naravni instrumenti uredi Kristi je nazivana vojvotkinjom smrti, gospodaricom misterije i kraljicom zločina.[30]‍:15 Na početku karijere, jedna novinarka je primetila da su „njeni zapleti mogući, logični i uvek novi“.[31] Prema Hani, „Na početku svakog romana, ona nam pokazuje naizgled nemoguću situaciju i mi poludimo pitajući se `Kako se ovo može dogoditi?` Zatim, polako, otkriva kako je nemoguće ne samo moguće već jedino što se moglo dogoditi.`[32] Kristi je razvila svoje tehnike pripovedanja tokom onoga što se naziva zlatno doba detektivske fantastike.[33] Autorka Dilis Vin je nazvala Kristija „doajenkom udobnosti“, podžanra koji „sadrži malo seosko okruženje, heroja sa blago aristokratskim porodičnim vezama, mnoštvo crvenih haringa i sklonost da izvrši ubistvo otvaračima za pisma od srebra i otrovima uvezeno iz Paragvaja“. [34] Na kraju, u Christiejevom znaku, detektiv obično okuplja preživele osumnjičene u jednu prostoriju, objašnjava tok njihovog deduktivnog zaključivanja i otkriva krivca; ali postoje izuzeci gde je krivcu prepušteno da sve objasni (kao što su Deset malih crnaca i Beskrajna noć).[35][36] Kristi se u pogledu lokacije dešavanja radnje nije ograničila na neobična engleska sela – radnja knjiga se mogla odvijati na malom ostrvu (And Then There Were None), avionu (Smrt u oblacima), vozu (Ubistvo u Orijent ekspresu), parobrodu (Smrt na Nilu), pametnom londonskom stanu (Karte na stolu), odmaralište u Zapadnoj Indiji (Karibska misterija ) ili arheološka iskopavanja (Ubistvo u Mesopotamiji) – ali krug potencijalnih osumnjičenih je obično zatvoren i prisan: članovi porodice, prijatelji, sluge, poslovni saradnici, saputnici.[37]‍:37U njenim delima su česti tipski likovi: femme fatale, uglađeni policajac, odani sluga, dosadni pukovnik), ali oni mogu biti podmetnuti da bi omeli čitaoca; lažno predstavljanje i tajni savezi su uvek mogući.[37]‍:58 Uvek je prisutan motiv. za zločine – najčešće novac: „U opusu Kristi je vrlo malo ubica koje uživaju u ubistvu radi samog ubistva.[38]‍:379, 396 Profesor farmakologije Majkl C. Džerald je primetio da „u više od polovine njenih romana jedna ili više žrtava su otrovane, iako ne uvek na potpuno zadovoljstvo počinioca“. [39]‍:viii U zločinima u njenim knjigama se koriste i pištolji, noževi, garote, žice, tupi predmeti, pa čak i sekire, ali „Kristi nikada nije pribegla razrađenim mehaničkim ili naučnim sredstvima da objasni svoju genijalnost“,[40]‍:57prema Džonu Karanu, piscu i književnom savetniku imanja Kristi.[41] Mnogi od tragov u njenim knjkigama su svakodnevni predmeti: kalendar, šolja za kafu, voštano cveće, pivska flaša, kamin koji se koristi tokom toplotnog talasa.[42]‍:38 Prema piscu kriminalističkih dela Pi Di Džejmsu, Kristi je bila sklona da od najneverovatnijeg lika napravi krivca. Upućeni čitaoci ponekad mogu da identifikuju krivca tako što će identifikovati najmanje verovatnog osumnjičenog.[43] Kristi je ismejala ovaj uvid u svom predgovoru Cards on the Table: „Uočite osobu za koju je najmanja verovatnoća da je počinila zločin i u devet od deset puta vaš zadatak je završen. Pošto ne želim da moji verni čitaoci odbace ovu knjigu u gađenje, više volim da ih unapred upozorim da ovo nije takva knjiga.`[44]‍:135–36 U emisiji Desert Island Discs na BBC Radio 4 2007. godine, Brajan Aldis je rekao da mu je Kristi rekla da je napisala svoje knjige do poslednjeg poglavlja, a zatim odlučila ko je najneverovatniji osumnjičeni, nakon čega će se vratiti i napraviti neophodne izmene u „okviru` ta osoba.[45] Na osnovu studije njenih radnih beležnica, Karan opisuje kako je Kristi prvo kreirala glumačku postavu, odabrala okruženje, a zatim napravila listu scena u kojima bi se otkrili specifični tragovi; redosled scena bi se revidirao kako je razvijala svoju radnju. Neophodno je da ubica bude poznat autoru pre nego što je sekvenca mogla biti finalizovana i ona je počela da kuca ili diktira prvi nacrt svog romana.[46] Veliki deo pisanja, posebno dijalog, stvarala je u svojoj glavi pre nego što je to stavila na papir.[47]‍:241–45[48]‍:33 Tokom 2013., 600 članova Udruženja pisaca zločina izabralo je Ubistvo Rodžera Akrojda kao „najbolju jedinicu ... ikada napisano.`[49] Autor Džulijan Sajmons je primetio: „U očiglednom smislu, knjiga se uklapa u konvencije ... Radnja je na selu duboko unutar engleske provincije, Rodžer Akrojd umire u svojoj radnoj sobi; postoji batler koji se ponaša sumnjičavo ... Svaka uspešna detektivska priča u ovom periodu uključivala je prevaru nad čitaocem, a ovde je trik veoma originalan u tome da se ubica učini lokalnim lekarom, koji priča priču i glumi Poaroovog Votsona.“[50] ‍:106–07 Kritičar Saterlend Skot je izjavio: „Da Agata Kristi nije dala nikakav drugi doprinos književnosti detektivske fantastike, i dalje bi zaslužila našu zahvalnu zahvalnost“ za pisanje ovog romana.[51] U septembru 2015, povodom njenog 125. rođendana, And Then There Were None proglašena je za „globalnu najvoljeniju knjigu Agate Kristi“ u glasanju koje je sponzorisalo organizacija koja se stara o nasleđu autorke.[52] Roman je simboličan i za njenu upotrebu formule zapleta i za njenu spremnost da je odbaci. And Then There Were None, misteriju ubistva tipa `zatvorenog društva` dovodi do ekstrema“, kaže autor Čarls Ozborn.[53]‍:170 Počinje klasičnim postavljanjem potencijalne žrtve(e) i ubice(a) izolovanih od spoljašnjeg sveta, ali onda krši konvencije. Nema detektiva uključenog u akciju, nema intervjua sa osumnjičenima, nema pažljivog traženja tragova i nema osumnjičenih okupljenih u poslednjem poglavlju da bi se suočili sa rešenjem. Kao što je i sama Kristi rekla, „Deset ljudi je moralo da umre, a da to ne postane smešno ili da ubica nije očigledan“.[54]‍:457 Kritičari su se složili da je uspela: „Arogantna gospođa Kristi ovoga puta postavila je sebi zastrašujući test sopstvene genijalnosti ... recenzije, što nije iznenađujuće, bile su bez izuzetka divlje udvarajuće.“[53]‍:170–71 Stereotipski likovi i rasizam uredi Kristi je u svoja dela uključila stereotipne opise likova, posebno pre 1945. godine (kada su takvi stavovi bili češće javno izražavani), posebno Italijane, Jevreje i neevropljane.[55] ‍:264–66Na primer, opisala je „muškarce hebrejskog porekla, blede muškarce sa kukastim nosovima, koji nose prilično blistav nakit“ u pripoveci „The Soul of the Croupier“ iz zbirke Tajanstveni gospodin Kvin. Godine 1947, Anti-Defamation League u SAD poslala je zvanično pismo pritužbe američkim izdavačima , Dodd, Mead and Company, u vezi sa percipiranim antisemitizmom u njenim radovima. Britanski književni agent Kristijeve u UK je kasnije pisao njenom predstavniku u SAD, ovlašćujući američke izdavače da „izostave reč `Jevrej` kada se opisuje neprijatni likovi u budućim knjigama.[56]‍:386 U Šupljini, objavljenom 1946., jedan od likova opisuje drugi kao „Jevrejku iz Vajtčepela sa farbanom kosom i glasom poput prdavca ... mala žena debelog nosa, crvene boje kane i neprijatnog glasa“. Za razliku od više stereotipnih opisa, Kristi je neke „strane“ likove prikazao kao žrtve, ili potencijalne žrtve, u rukama engleskih zlonamernika, kao što su, respektivno, Olga Seminof (Zabava u Noći veštica) i Katrina Rajger (u kratkoj priči How Does Your Garden Grow?). Jevrejski likovi se često doživljavaju kao neenglezi (kao što je Oliver Manders u Tragediji u tri čina ), ali su oni retko krivci.[57] Telegraf je 2023. izvestio da je nekoliko romana Agate Kristi preuređeno da bi se uklonio potencijalno uvredljiv jezik, uključujući uvrede i upućivanje na etničku pripadnost. Misterije Poaroa i gospođice Marpl napisane između 1920. i 1976. godine su preradile ili uklonile odlomke u novim izdanjima koja je objavila HarperCollins, kako bi se jezik i opisi koje moderna publika smatra uvredljivim, posebno oni koji uključuju likove sa kojima se protagonisti susreću van Ujedinjenog Kraljevstva. Osetljivi čitaoci su izvršili izmene, koje su bile očigledne u digitalnim verzijama novih izdanja, uključujući čitavu seriju knjiga sa gospođicom Marpl i odabrane romane sa Poaroom kao glavnim likovim, koji su objavljeni od 2020.[58] Likovi uredi Herkul Poaro - privatni detektiv, nekada pripadnik belgijske policije, koji 1916. godine dolazi u Englesku kao izbeglica tokom Prvog svetskog rata. Pomalo ekscentričan, često komičan, jajaste glave, uvoštenih brkova, izglačanih cipela ali uvek briljantnog uma. Često u duetu sa bivšim oficirom Arturom Hejstingsom rešava najzamršenije slučajeve širom planete. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[59] Gospođica Marpl - Džejn Marpl, neudata starija dama, koja se amaterski bavi detekcijom i rešava zamršena ubistva. Živi u malom selu po imenu Sveti Meri Mid. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[60] Tomi i Mrvica - bračni par Tomas i Prudens Beresford, poznatiji kao Tomi i Mrvica upoznaju se tokom Prvog svetskog rata. U početku su u vezi, a zatim postaju bračni par i osnivaju svoju detektivsku agenciju.[61] Pojavljuju se u 4 romana i jednoj zbirci pripovedaka.[62] Harli Kvin i Gospodin Satervejt - ova dva lika Agata Kristi uvodi 1930. godine, u zbirci pripovedaka: Tajanstveni gospodin Kvin, a kasnije i u zbirkama pripovedaka Tri slepa miša i druge priče (1950) i Servis za čaj „Arlekin” (1977). Gospodin Satervejt se, nezavisno od Kvina, pojavljuje u još jednom romanu, pomažući Herkulu Poarou.[63] Kapetan Hejstings, inspektor Džap, gospođica Lemon[64] - saradnici Herkula Poaroa. Arijadna Oliver - prijateljica Herkula Poaroa, pisac detektivskih romana.[65] Drugi likovi detektiva uredi Pored Herkula Poaroa i gospođice Marpl, Kristi je kreirala i detektive amatere Tomasa (Tomija) Beresforda i njegovu suprugu Prudens „Tapens“ devojačko Kauli, koji se pojavljuju u četiri romana i jednoj zbirci kratkih priča objavljenih između 1922. i 1974. godine. Za razliku od njenih drugih tragača, Beresfordovi su bili tek u ranim dvadesetim kada su predstavljeni u The Secret Adversary, i bilo im je dozvoljeno da stare zajedno sa svojim tvorcem.[66]‍:19–20 Njihovim pričama je pristupala lakše, dajući im zamajac i polet čemu se kritičari nisu divili.[67]‍:63 Njihova poslednja avantura, Postern of Fate bio je poslednji roman Kristijeve.[68]‍:477 Harli Kvin je bila „verovatno najneortodoksniji“ od Kristijevih izmišljenih detektiva.[69]‍:70Inspirisan Kristijevom naklonošću prema figurama iz Arlekinade, koji ima polu-natprirodne sposobnosti, uvek radi sa starijim, konvencionalnim čovekom po imenu Satertvejt. Duo se pojavljuje u 14 kratkih priča, od kojih je 12 sakupljeno 1930. u knjizi Tajanstveni gospodin Kvin.[70]‍:78, 80[71] Malovan je opisao ove priče kao „otkrivanje u maštovitom tonu, dodirujući bajku, prirodni proizvod Agatine posebne mašte“.[70]‍:80 Satertvejt se takođe pojavljuje u romanu, Tragedija u tri čina, i kratkoj priči Ogledalo mrtvaca, u kojima se pojavljuje Poaro.[70]‍:81 Još jedan od manje poznatih likova Agate Kristi je Parker Pajn, penzionisani državni službenik koji pomaže nesrećnim ljudima na nekonvencionalan način.[72]‍:118–19 Od dvanaest kratkih priča u kojima je predstavljen kao lik, objedinjenih u knjizi Parker Pajn istražuje (1934), najviše je upamćena The Case of the Discontented Soldier, u kojem se pojavljuje Arijadna Oliver, koja je opisana kao zabavan i satiričan autoportret Agate Kristi. Tokom decenija koje su usledile, Arijadna Oliver se pojavila u još sedam romana. U većini njih asistira Herkulu Poarou.[72]‍:120 Zanimljivosti uredi Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, između ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo.[73] Romani sa junacima Agate Kristi napisani posle njene smrti uredi Zadužbina Agate Kristi je izabrala Sofi Hanu kao pisca koji će nastaviti delo Agate Kristi i njenog čuvenog detektiva Poaroa. Ovo je zajednički poduhvat u kome učestvuju pisac, izdavač `Hareper Kolins` i potomci velike spisateljice krimi romana Agate Kristi. Potomci su odobrili nastavak rada na romanima koji su Kristijevu učinili najprodavanijim piscem u istoriji sa više od dve milijarde prodatih primeraka detektivskih romana.[74] Do sada su u Srbiji objavljeni sledeći romani Sofi Hane sa Herkulom Poaroom u glavnoj ulozi: Lice deteta (2008, Mladinska knjiga) Bolno rastojanje (2014, Laguna) Agata Kristi: Ubistva s monogramom : novi slučaj Herkula Poaroa (2014, Laguna) Agata Kristi: Zatvoren kovčeg : novi slučaj Herkula Poaroa (2017, Laguna) Agata Kristi: Misterija tri četvrtine (2019, Laguna) Prodaja knjiga uredi U svom vrhuncu, Kristi je retko bila van liste bestselera.[75] Ona je bila prvi pisac krimića koji je istog dana 1948. objavio 100.000 primeraka svojih naslova u izdanju Penguin-a.[76][77] Ažurirano: 2018., Ginisova knjiga rekorda navodi Kristi kao najprodavanijeg pisca fantastike svih vremena.[78] Ažurirano: 2020., njeni romani su prodati u više od dve milijarde primeraka na 44 jezika.[78] Polovina prodaje su izdanja na engleskom jeziku, a polovina su prevodi.[79][80] Prema Index Translationum, ažurirano: 2020., bila je najprevođeniji pojedinačni autor.[81][82] Agata Kristi je jedan od autora čije se knjige najčešće pozajmljuju u britanskim bibliotekama.[83][84][85][86] Ona je takođe najprodavanija autorka govornih knjiga u Ujedinjenom Kraljevstvu. Godine 2002. prodato je 117.696 audio knjiga Agate Kristi, u poređenju sa 97.755 prodatih audio knjiga Džej-Kej Rouling, 78.770 Roalda Dala i 75.841 prodatih knjiga Dž. R. R. Tolkina.[87][88] Godine 2015. zvanična organizacija koja se stara o nasleđu Agate Kristi je tvrdilo da je And Then There Were None bio „najprodavaniji krimi roman svih vremena“,[89] sa približno 100 miliona prodatih knjiga, što ga takođe čini jednom od najprodavanijih knjiga svih vremena.[90][91] Više od dva miliona primeraka njenih knjiga prodato je na engleskom 2020.[92] Nasleđe uredi Njeni likovi i njeno lik pojavljuju se na poštanskim markama mnogih zemalja poput Dominike i Republike Somalije.[93] Godine 2020, Kraljevska kovnica po prvi put je obeležila Kristi na novčiću od 2 funti u znak obeležavanja stogodišnjice njenog prvog romana, The Mysterious Affair at Styles.[94] Godine 2023. u Volingfordu je otkrivena bronzana statua Kristi u prirodnoj veličini koja sedi na klupi u parku držeći knjigu.[95] Spomenik Agati Kristi u Londonu Priznanja uredi Godine 1971. Agata Kristi dobila je najveće nacionalno priznanje, Orden Britanskog carstva,[96] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[97] Od 1988. godine u njenu čast dodeljuje se Nagrada Agata, književna nagrada za pisce misterija i krimića.[98] Jedan od osnovnih uslova za nominaciju je da delo predstavlja tradicionalnu misteriju kakve predstavljaju upravo Agatina dela. Žanr je široko definisan kao misterije koje ne sadrže eksplicitni seks, prekomernu krv ili neopravdano nasilje. Nagrada se dodeljuje u šest kategorija: najbolji savremeni roman, najbolji istorijski roman, najbolji debitantski roman, najbolje dokumentarno delo, najbolja kratka priča i najbolji roman za decu i mlade.[99] U blizini Kovent Gardena u centru Londona 2012. godine podignut je spomenik Agati Kristi.[100] Spomenik je u obliku knjige na kojoj se nalazi bista njena sa detaljima koji oslikavaju njen život i rad - motivi gospođice Marpl, Herkula Poaroa, egipatskih piramida, Orijent ekspresa, mišolovke... Takođe je prikazan i niz manjih korica knjige koje predstavljaju činjenicu da su knjige Agate Kristi prevedene na 50 različitih jezika, tako da su naslovi knjiga na mnogim jezicima, kao i na Brajevom pismu. Ovo je prvi spomenik nekom romanopiscu podignut u Londonu.[101] Bibliografija uredi Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. 1920 — Zagonetni događaj u Stajlsu (The Mysterious Affair at Styles; prva knjiga u kojoj se pojavljuje Herkul Poaro) 1922 — Tajni neprijatelji (The Secret Adversary) 1923 — Ubistvo na terenu za golf (Murder on the Links) 1924 — Čovek u braon odelu (The Man in the Brown Suit) 1924 — Poaro istražuje (Poirot Investigates; 11 kratkih priča) 1925 — Tajna zamka Čimniz (The Secret of Chimneys) 1926 — Ubistvo Rodžera Akrojda (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Velika četvorka (The Big Four) 1928 — Misterija Plavog voza (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Partneri u zločinu (Partners in Crime; 15 kratkih priča) 1929 — Zagonetka sedam brojčanika (The Seven Dials Mystery) 1930 — Ubistvo u vikarijatu (The Murder at the Vicarage; upoznajemo Džejn Marpl) 1930 — Tajanstveni gospodin Kvin (The Mysterious Mr Quin; upoznajemo gospodina Harli Kvina) 1931 — Sitafordska zagonetka (The Sittaford Mystery) 1932 — Opasnost u End Hausu (Peril at End House) 1932 — Trinaest problema (Thirteen Problems; 13 kratkih priča) 1933 — Pas smrti i druge priče (The Hound Of Death And Other Stories; 12 kratkih priča) 1933 — Lord Edžver umire (Lord Edgware Dies) 1934 — Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express) 1934 — Parker Pejn na delu (Parker Pyne investigates; 12 kratkih priča) 1934 — Misterija Listerdejl (The Listerdale mystery; 12 kratkih priča) 1935 — Tragedija u tri čina (Three Act Tragedy) 1935 — Zašto nisu pitali Evansa? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Smrt u oblacima (Death in the Clouds; poznat i kao Death in the Air) 1936 — Ubistva po abecedi (The A.B.C. Murders) 1936 — Ubistvo u Mesopotamiji (Murder in Mesopotamia) 1936 — Karte na stolu (Cards on the Table) 1937 — Smrt na Nilu (Death on the Nile) 1937 — Nemi svedok (Dumb Witness) 1937 — Ubistvo u Mjusu (Murder In The Mews; 4 kratke misterije) 1938 — Sastanak sa smrću (Appointment with Death) 1939 — Deset malih crnaca (Ten Little Niggers; poznat i kao And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Ubistvo je lako (Murder is Easy) 1939 — Zagonetka na regati (The Regatta Mystery; 9 kratkih priča) 1939 — Božić Herkula Poaroa (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Misterija regate i druge priče (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 kratkih priča) 1941 — Zlo pod Suncem (Evil Under the Sun) 1941 — N ili M? (N or M?) 1941 — 1, 2, cipela se raspala (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Leš u biblioteci (The Body in the Library) 1942 — Pet prasića (Five Little Pigs) 1942 — Kobni prsti (The Moving Finger) 1943 — Problem u Polensi (Problem at Polensa Bay; 8 kratkih priča) 1944 — Nulta tačka (Towards Zero) 1944 — Iskričavi cijanid (Sparkling Cyanide) 1945 — Smrt dolazi na kraju (Death comes as the End) 1946 — Šupljina (The Hollow) 1947 — Herkulovi zadaci (The Labours of Hercules; 12 kratkih priča sa Poaroom) 1948 — Ko talas uhvati (There is a Tide; poznat i kao Taken at the Flood) 1948 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution; 8 kratkih priča) 1949 — Zla kuća (Crooked House) 1950 — Najavljuje se ubistvo (A Murder is Announced) 1950 — Tri slepa miša i druge priče (Three Blind Mice And Other Stories; 9 kratkih priča) 1951 — Operacija Bagdad (They Came to Baghdad) 1951 — U zapećku i druge priče (The Underdog And Other Stories; 8 kratkih priča) 1952 — Ruka brža od oka (They Do It With Mirrors) 1952 — Gospođa Makginti je mrtva (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Džep pun žita (A Pocket Full of Rye) 1953 — Posle sahrane (After the Funeral) 1955 — Hikori dikori dok (Hickory Dickory Dock) 1955 — Nepoznato odredište (Destination Unknown) 1956 — Vašar zločina (Dead Man`s Folly) 1957 — U 4.50 sa stanice Pedington (4.50 from Paddington) 1957 — Nesreća nevinih (Ordeal by Innocence) 1959 — Mačka među golubovima (Cat Among the Pigeons) 1960 — Pustolovina Božićnog pudinga (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 kratkih priča) 1961 — Kod belog konja (The Pale Horse) 1961 — Dvostruki greh i druge priče (Double Sin And Other Stories; 8 kratkih priča) 1962 — Napuklo ogledalo (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Satovi (The Clocks) 1964 — Karipska misterija (A Caribbean Mystery) 1965 — U hotelu `Bertram` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Treća devojka (Third Girl) 1967 — Večita noć (Endless Night) 1968 — Trnci u prstima (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Noć veštica (Hallowe`en Party) 1970 — Putnik za Frankfurt (Passenger to Frankfurt) 1971 — Nemezis (Nemesis) 1972 — Slonovi pamte (Elephants Can Remember) 1973 — Vrata sudbine (Postern of Fate) 1974 — Rani slučajevi Herkula Poaroa (Poirot`s Early Cases; 18 kratkih priča) 1975 — Zavesa (Curtain; poznat i kao Poslednji slučaj Herkula Poaroa — napisan u toku Drugog svetskog rata) 1976 — Usnulo ubistvo (Sleeping Murder; poznat i kao Poslednji slučaj Gospođice Marpl — napisan u toku Drugog svetskog rata) Servis za čaj „Arlekin” (1977) Poslednji slučajevi gospođice Marpl i još dve priče (objavljena posthumno 1979. godine kao zbirka priča napisanih između 1939. i 1954) Koautorka: 1931 — (The Floating Admiral) napisala zajedno sa Dž. K. Čestertonom, Doroti L. Sajers i sa drugim članovima Detekšn kluba. Autorka je i brojnih drama koje je napisala obradivši svoje krimi romane, ali je pored toga napisala i nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale prethodno objavljeni roman. To su: 1934 — Crna kafa (Black Coffee) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. 1937 — Ehnaton (Akhnaton) 1952 — Mišolovka (The Mousetrap) 1953 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution) 1954 — Paukova mreža (Spider`s Web) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1958 — Presuda (Verdict) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1962 — Trojno pravilo (Rule Of Three) 1953 — Violinski trio (Fiddlers three) Dela napisana pod imenom Meri Vestmakot: 1930 — Divov hleb (Giant`s Bread) 1934 — Nedovršeni portret (Unfinished Portrait) 1944 — Odsutna u proleće (Absent in the Spring) 1947 — Ruža i tisa (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ćerka je ćerka (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Breme (The Burden) Dela napisana pod imenom Agata Kristi Malovan: 1946 — Hajde reci kako živiš (Come, Tell Me How You Live) — putopisi i sećanja 1965 — Zvezda nad Vitlejemom (Star Over Bethlehem) — pesme i priče za decu Ostala dela: 1930 — Put snova (The Road Of Dreams) — poezija 1973 — Poezija (Poems) — zbirka od 63 pesme 1977 — Autobiografija (An Autobiography) Reference Poetika kriminalistickog detektivskog romana

K20 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Igor Kordej (Zagreb, 23. lipnja 1957.) hrvatski je crtač stripa, scenarist, ilustrator, grafički dizajner i scenograf. Pohađao je zagrebačku Školu primijenjene umjetnosti, grafički odsjek (1972. – 1977.) i Akademiju likovnih umjetnosti, grafički odsjek (1977. – 1979.). Novi kvadrat Od svoje osamnaeste godine profesionalno se bavi grafičkim dizajnom, a od svoje devetnaeste godine stripom, postavši članom grupe crtača stripa Novi kvadrat (1976. – 1979.),[2] u okviru koje objavljuje stripove u mnogim omladinskim časopisima toga doba (Polet, Vidici, Studentski list, Pitanja). Grupa Novi kvadrat 1979. godine dobiva vrlo prestižnu jugoslavensku Nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Studio SLS Početkom osamdesetih Kordej se ponovo udružuje s Mirkom Ilićem u studiju SLS (kratica za “Sporo, loše i skupo”) i usredotočuje se uglavnom na izradu omota za albume jugoslavenskih pop-izvođača. Nakon prekida suradnje nastavlja sa samostalnom karijerom u jugoslavenskim časopisima glavne struje (Start, Studio, Fokus, Arena) na polju ilustracije i grafičkog oblikovanja, kreirajući naslovnice, filmske[3] i kazališne plakate,[4] logotipe i omote za albume pop-glazbe.[5][6] Rad za inozemno tržište Od 1986. godine nadalje prisutan je na europskom tržištu stripa u Francuskoj, Njemačkoj i Španjolskoj, a od 1989. i na američkom tržištu (Heavy Metal Magazine). Iz tog perioda najznačajnije je djelo album Les cinq saisons – Automne (scenarist je Nenad Mikalački Django), koji je 1990. objavio francuski izdavač Dargaud.[7] Taj album je u Francuskoj uredbom Ministarstva kulture uvršten u sve javne knjižnice kao djelo od iznimnog kulturološkog značaja, a 2011. uvršten je i u knjigu Paula Gravetta 1001 Comics You Must Read Before You Die.[8] Kordej 1988. godine seli se iz Zagreba u istarski gradić Grožnjan i tamo, s prekidima, provodi gotovo desetljeće. Prvih nekoliko godina kao crtač i supervizor u okviru lokalnog dizajnerskog studija predvodi grupu od preko 20 crtača i scenarista s prostora bivše Jugoslavije (među kojima su mladi Darko Macan, Edvin Biuković i Goran Sudžuka, ali i veterani Radovan Devlić i Dragan Filipović Fipa) u izradi stripova i dizajna za njemačko tržište. Rad u inozemstvu U ljeto 1991. na poziv kompanije Semic International odlazi u Dansku i tamo živi gotovo godinu dana radeći na produkciji strip-serijala Tarzan za američko tržište (izdavač Malibu Comics). Godine 1997. Kordej se seli u Kanadu na poziv tvrtke Digital Chameleon, u kojoj se zaposlio kao kreativni direktor. Zbog nesuglasica s upravom nakon osam mjeseci napušta Digital Chameleon te ponovo postaje slobodni umjetnik. Marvel Njegov rad za američkog izdavača Marvel dijeli se u dvije faze. Prva faza traje od 1994. do 1996. godine; u tom razdoblju Kordej proizvodi niz ručno slikanih stripova za serijal Tales of the Marvels. Glavni urednik serijala je Marcus McLaurin. U isto vrijeme Kordej paralelno radi stripove i za izdavačku kuću Dark Horse. Druga faza počinje 2001. godine, kad na poziv tadašnjeg glavnog urednika Joea Quesade Kordej počinje raditi na serijalima Cable i New X-Men. Ubrzo nakon terorističkih napada 11. rujna 2001. unutar Marvela provedena je akcija u kojoj su brojni crtači ilustrirali tu temu. Ilustracije su ubrzo prodane na javnoj dražbi, a sav prilog išao je porodicama poginulih. Kordejevu ilustraciju Pennsylvania Plane kupila je Kongresna knjižnica u SAD-u.[9] Već sljedeće godine (2002.) potpisuje ekskluzivni ugovor s Marvelom. Ipak, poznat kao vrlo brz crtač, urednici mu daju veliku količinu posla i naposljetku uzrokuje razočaranje obožavatelja zbog sve površnije izvedbe.[10][11] Suradnja s Marvelom završava u travnju 2004., kad Kordej dobiva otkaz. Delcourt Taj čin, međutim, otvara novo poglavlje u njegovom stvaralaštvu jer već dva mjeseca kasnije potpisuje prve ugovore za Editions Delcourt i nastavlja plodnu suradnju s tim francuskim izdavačem do danas. U posljednjih petnaest godina, ritmom od 4–5 albuma godišnje (zaključno sa 2019.), objavio je sedamdesetak albuma na frankofonskom tržištu,[12] od kojih je samo serijal “Tajna povijest” prodan u preko 1,000.000 primjeraka. Ilustracija i grafički dizajn Svih godina, paralelno uz rad na stripu, Kordej se nastavlja baviti ilustracijom i grafičkim dizajnom. Domaćoj je publici poznat Kordejev rad za zagrebački Algoritam – u periodu od 1993. do 2013. godine izrađuje preko 150 naslovnica za Algoritmove knjige. Grafičkim se dizajnom bavi za tržište frankofonskih zemalja i regije bivše Jugoslavije, a povremeno se kao ilustrator pojavljuje i na američkom tržištu. Godine 2006. godine Kordej se vraća u Hrvatsku. Stil Kordejev je repertoar crtačkih i slikarskih tehnika vrlo raznolik. Stripove radi u tehnici olovke, tuša, akvarela i gvaša, a ilustracije u tehnikama tuša, akvarela, gvaša, akrilika, kolaža, airbrusha i digitalnog slikanja u Adobe Photoshopu. Recepcija Igor Kordej na Festivalu BD Buc 2017. godine Kordejevi stripovi do sada su prevedeni na francuski, engleski, njemački, španjolski, talijanski, srpski, mađarski i turski jezik. Njegovi radovi, između ostalih, nalaze se i u kolekcijama Kongresne knjižnice u SAD-u, Lucasfilmu (CA) i Muzeju moderne umjetnosti u New Yorku (MoMa). Nagrade i priznanja 1986. najbolji strip, časopis Mladost, Beograd – Zvjezdana prašina 1987. SFERA za najbolji strip, Zagreb[13] 1995. SFERA za najbolju ilustraciju, Zagreb[14] 1996. SFERA za najbolju ilustraciju u boji, Zagreb[15] 2000. Nagrada Haxtur, najbolji crtač po glasanju publike, Gijón, Španolska – Batman/Tarzan – The Claws of the Catwoman[16] 2005. Nagrada Haxtur, najbolji crtač, Gijón, Španjolska – serijal X-treme X-Men – Storm: The Arena[17] 2006. nominacije za Eisner i Harvey, nagrade za najbolji kratki serijal, simultano u SAD i Kanadi – Smoke[18] 2007. nagrada publike za najboljeg crtača, Reims, Francuska 2009. nagrada za doprinos stripu, FraMaFu festival, Dani stripa u Virovitici[19] 2009. Glyph nagrada, za najbolju naslovnicu, Philadelphia, SAD – serijal Unknown soldier[20] 2010. nominacija za Eagle Award, za najbolji strani strip, Bristol, Engleska – serijal Tajna povijest[21] 2010. nagrada publike, Avilés, Španjolska – Persona mas nocturna 2011. nagrada Marulo, za najbolju kazališnu scenografiju (s Valentinom Crnković), 21. Marulićevi dani, Split – predstava Čudo u Poskokovoj dragi[22] 2013. Vitez reda umjetnosti i književnosti (Ordre des arts et des lettres), Ministarstvo kulture Francuske[23] 2013. počasni član ULUPUH-a, Zagreb[24] Djela Europsko tržište (prva izdanja) Albumi Del mismo lado (s Mirkom Ilićem; Toutain, 1987.) La Saga de Vam #1-3 (Les Humanoïdes Associés, 1987. – 1988.) Stranac (Kondor, 1990.) Zvijezde (Kondor, 1990.) Metro (Kondor, 1990.) Les cinq saisons – Automne (Dargaud, 1990.) Diosamante (Les Humanoïdes Associés, 2002.) L`Histoire Secrète #1-2 & 6-35 (Delcourt, 2005. – 2019; serija traje) Empire #1-4 (Delcourt, 2007. – 2016.) Taras Boulba #1-2 (Delcourt, 2008.) Le Cœur des Batailles #1-2 (Delcourt, 2008.) Keltos #1-2, (Delcourt 2007. – 2008.) L`Idole et le Fléau #1- 2 (12 bis, 2009.) Vam (crno/bijela kolekcija; Marketprint, 2010.) U zoni sumraka (kolekcija; Kvadrat, 2010.) Vam (definitivna kolor kolekcija; Fibra, 2011.) Zvijezde (definitivna kolekcija, Fibra, 2011.) Les 30 Deniers #1-5 (Delcourt, 2014. – 2016.) Nous, les morts #1-4 (Delcourt, 2015.) Tarzan / Reke krvi (System comics, 2015.) Déjà vu (Kvadrat, 2015.) Jour J #12, 15, 24, 29-31 (Delcourt, 2013. – 2017.) Marshal Bass #1-5 (Delcourt, 2017. – 2019.; serija traje) Colt & Pepper #1 (Delcourt, 2020.) Naslovnice Stripoteka (Marketprint, 1984.) Spunk novosti #36 (Marketprint, 1985.) Patak #3 (Vinkovci, 1986.) Hrvatski Velikani #1, 3 (Astoria, 2007.) Američko tržište (prva izdanja) (naslovi označeni zvjezdicama su se pojavili i na francuskom tržištu) Dark Horse Comics Edgar Rice Burroughs` Tarzan: A Tale of Mugambi (1995.) A Decade of Dark Horse (1996.) Predator: Kindred #1-4 (1996. – 1997.) Aliens: Havoc #1 (1997.) Star Wars: Droids – The Protocol Offensive (1997.) Edgar Rice Burroughs` Tarzan: Carson of Venus #1-4 (1998.) Star Wars Tales #1 (1999.)* Tarzan/Batman: Claws of the Catwoman #1-4 (1999.)* Edgar Rice Burroughs` Tarzan: The Rivers of Blood #1-4 (1999. – 2000.) Star Wars: Chewbacca #1 (2000.) IDW Publishing Smoke #1-3* (2005.) Heavy Metal magazine The Wall (1989.) Five seasons: Autumn (1992.) Wanderer (1994.) Tumbleweed (1994.) Marvel Comics Conspiracy #1-2 (1998.) Heroes #1 (2001.) Cable #97-105, 107 (2001. – 2002.)* New X-Men #119-120, 124-125, 128-130 (2001. – 2002.)* Moment of Silence #1 (2002.) Black Widow: Pale Little Spider #1-3 (2002.)* Captain America Vol. 3 #50 (2002.) Soldier X #1-8 (2002. – 2003.)* X-Treme X-Men #25-46 (2003. – 2004.)* Naslovnice The Real Adventures of Jonny Quest #3 (Dark Horse, 1996.) Predator: Kindred #1-4 (Dark Horse, 1996. – 1997.) Predator vs. Judge Dredd #3 (Dark Horse, 1997.) Classic Star Wars: Han Solo at Stars` End #1 (Dark Horse, 1997.) Star Wars: Tales of the Jedi — Redemption #1-5 (Dark Horse, 1998.) Star Wars Special #1 (Dark Horse, 1998.) Angel: The Curse #1, 3 (IDW Publishing, 2005.) Unknown Soldier Vol. 4 , #1-6 (Vertigo, 2008. – 2009.) Detective Comics #1018 (DC Comics, 2020.) Odabrane kolekcije/grafičke novele na američkom tržištu Batman/Tarzan: Claws of the Cat-woman (Dark Horse, 2000.) Star Trek: The Gorn Crisis (WildStorm, 2000.) X-Treme X-Men Vol. 5: God Loves, Man Kills (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 6: Intifada (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 7: Storm / The Arena (Marvel, 2004.) X-Treme X-Men Vol. 8: Prisoner of fire (Marvel, 2004.) Smoke (IDW, 2005.) New X-Men: New Worlds (Marvel, 2006.) The Secret History Omnibus #1-3 (Archaia, 2010. – 2014.) Marvels Companion (Marvel, 2014.) Cable: Soldier X (Marvel, 2018.) Mirko Ilić (Bijeljina, BiH, 1. siječnja 1956.),[1] hrvatski i američki grafički dizajner i politički ilustrator, crtač stripa, ilustrator plakata.[2] Životopis Rodio se u Bijeljini u BiH kao dijete vojne osobe, zbog čega je često mijenjao boravište. Prvo je s obitelji preselio u Sloveniju u Maribor, u kojem je završio prva dva razreda osnovne škole. U Zagrebu je pošao u treći razred osnovne, pa se opet vratio u Bijeljinu, a nakon petog razreda na duže je vrijeme u Zagrebu, gdje je proveo svoje formativne godine odrastanja. Završio zagrebačku Školu primijenjene umjetnosti.[1] Radio je u Zagreb filmu, reklame za Podravku i Standard konfekciju, naslovnice časopisa, strip je objavio prvi put 1976. u Studentskom listu, poslije je bio urednik stripa i ilustracije u Poletu i dr. U Poletu je okupio svoje kolege strip-crtače Igora Kordeja, Emira Mesića i Krešimira Zimunića. Preko 30 godina živi u New Yorku živi u četvrti West Villageu omiljenoj među gay populacijom. U New Yorku je poslije otvorio svoj dizajnerski studio.[3] U Hrvatskoj s pojavom Mirka Ilića dizajner omota gramofonske ploče postao je važna karika u proizvodnji gramofonskih ploča kao umjetničkog iskaza. Vremenski to pada u vrijeme novog vala, koji je otvorio prostor slobodnim pristupima i novim imenima u dizajnu. Dotad je u najvećoj hrvatskoj izdavačkoj kući većinu dizajna pokrivao hrvatski dizajner i fotograf Ivan Ivezić. Ilić je iz ilustratora prerastao u vrsnog dizajnera, sposobnog i u neposlovno kratkom vremenu pružiti dobar proizvod naručitelju.[4] Oslikao je omote albuma Prljavog kazališta, Aerodroma, Bijelog dugmeta, Parnog valjka, Drage Mlinarca, Leba i soli, Novih fosila, Arsena Dedića, Josipe Lisac, Miše Kovača i dr. U karijeru dužoj od 40 godina već u ranijoj fazi djelovao je međunarodno i već 1986. je otišao u SAD u kojima je ostvario globalni uspjeh kao ilustrator. Radio je za New York Times, Time,[2] čiji je bio umjetnički direktor. Objavio je desetak knjiga, većinom u suautorstvu s umjetničkim direktorom, piscem i novinarom Stevenom Hellerom, svojim dugogodišnjim prijateljem i suradnikom, koji mu je objavio prve radove u New York Timesu samo tjedan dana nakon što je došao u New York. Kontakte je uspostavio preko bivše supruge Slavenke Drakulić, koja ga je povezala s ljudima u SAD koji su ga uputili na prave osobe.[3] Djela su mu zastupljena u zbirkama ustanova kao što je Muzej Smithsonian i SFMOMA u San Franciscu. U newyorškom MoMA je njegovih 38 djela. Ilić je za rad dobio brojne nagrade.[5] Aktivist za prava gay populacije. Bio je vrlo aktivan na Festivalu židovskog filma – Festivala tolerancije u Zagrebu, s kojim više ne surađuje, ali je vrlo aktivan na Festivalu tolerancije u Ljubljani koji financira židovska gay zajednica.

K126 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Igor Kordej (Zagreb, 23. lipnja 1957.) hrvatski je crtač stripa, scenarist, ilustrator, grafički dizajner i scenograf. Pohađao je zagrebačku Školu primijenjene umjetnosti, grafički odsjek (1972. – 1977.) i Akademiju likovnih umjetnosti, grafički odsjek (1977. – 1979.). Novi kvadrat Od svoje osamnaeste godine profesionalno se bavi grafičkim dizajnom, a od svoje devetnaeste godine stripom, postavši članom grupe crtača stripa Novi kvadrat (1976. – 1979.),[2] u okviru koje objavljuje stripove u mnogim omladinskim časopisima toga doba (Polet, Vidici, Studentski list, Pitanja). Grupa Novi kvadrat 1979. godine dobiva vrlo prestižnu jugoslavensku Nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Studio SLS Početkom osamdesetih Kordej se ponovo udružuje s Mirkom Ilićem u studiju SLS (kratica za “Sporo, loše i skupo”) i usredotočuje se uglavnom na izradu omota za albume jugoslavenskih pop-izvođača. Nakon prekida suradnje nastavlja sa samostalnom karijerom u jugoslavenskim časopisima glavne struje (Start, Studio, Fokus, Arena) na polju ilustracije i grafičkog oblikovanja, kreirajući naslovnice, filmske[3] i kazališne plakate,[4] logotipe i omote za albume pop-glazbe.[5][6] Rad za inozemno tržište Od 1986. godine nadalje prisutan je na europskom tržištu stripa u Francuskoj, Njemačkoj i Španjolskoj, a od 1989. i na američkom tržištu (Heavy Metal Magazine). Iz tog perioda najznačajnije je djelo album Les cinq saisons – Automne (scenarist je Nenad Mikalački Django), koji je 1990. objavio francuski izdavač Dargaud.[7] Taj album je u Francuskoj uredbom Ministarstva kulture uvršten u sve javne knjižnice kao djelo od iznimnog kulturološkog značaja, a 2011. uvršten je i u knjigu Paula Gravetta 1001 Comics You Must Read Before You Die.[8] Kordej 1988. godine seli se iz Zagreba u istarski gradić Grožnjan i tamo, s prekidima, provodi gotovo desetljeće. Prvih nekoliko godina kao crtač i supervizor u okviru lokalnog dizajnerskog studija predvodi grupu od preko 20 crtača i scenarista s prostora bivše Jugoslavije (među kojima su mladi Darko Macan, Edvin Biuković i Goran Sudžuka, ali i veterani Radovan Devlić i Dragan Filipović Fipa) u izradi stripova i dizajna za njemačko tržište. Rad u inozemstvu U ljeto 1991. na poziv kompanije Semic International odlazi u Dansku i tamo živi gotovo godinu dana radeći na produkciji strip-serijala Tarzan za američko tržište (izdavač Malibu Comics). Godine 1997. Kordej se seli u Kanadu na poziv tvrtke Digital Chameleon, u kojoj se zaposlio kao kreativni direktor. Zbog nesuglasica s upravom nakon osam mjeseci napušta Digital Chameleon te ponovo postaje slobodni umjetnik. Marvel Njegov rad za američkog izdavača Marvel dijeli se u dvije faze. Prva faza traje od 1994. do 1996. godine; u tom razdoblju Kordej proizvodi niz ručno slikanih stripova za serijal Tales of the Marvels. Glavni urednik serijala je Marcus McLaurin. U isto vrijeme Kordej paralelno radi stripove i za izdavačku kuću Dark Horse. Druga faza počinje 2001. godine, kad na poziv tadašnjeg glavnog urednika Joea Quesade Kordej počinje raditi na serijalima Cable i New X-Men. Ubrzo nakon terorističkih napada 11. rujna 2001. unutar Marvela provedena je akcija u kojoj su brojni crtači ilustrirali tu temu. Ilustracije su ubrzo prodane na javnoj dražbi, a sav prilog išao je porodicama poginulih. Kordejevu ilustraciju Pennsylvania Plane kupila je Kongresna knjižnica u SAD-u.[9] Već sljedeće godine (2002.) potpisuje ekskluzivni ugovor s Marvelom. Ipak, poznat kao vrlo brz crtač, urednici mu daju veliku količinu posla i naposljetku uzrokuje razočaranje obožavatelja zbog sve površnije izvedbe.[10][11] Suradnja s Marvelom završava u travnju 2004., kad Kordej dobiva otkaz. Delcourt Taj čin, međutim, otvara novo poglavlje u njegovom stvaralaštvu jer već dva mjeseca kasnije potpisuje prve ugovore za Editions Delcourt i nastavlja plodnu suradnju s tim francuskim izdavačem do danas. U posljednjih petnaest godina, ritmom od 4–5 albuma godišnje (zaključno sa 2019.), objavio je sedamdesetak albuma na frankofonskom tržištu,[12] od kojih je samo serijal “Tajna povijest” prodan u preko 1,000.000 primjeraka. Ilustracija i grafički dizajn Svih godina, paralelno uz rad na stripu, Kordej se nastavlja baviti ilustracijom i grafičkim dizajnom. Domaćoj je publici poznat Kordejev rad za zagrebački Algoritam – u periodu od 1993. do 2013. godine izrađuje preko 150 naslovnica za Algoritmove knjige. Grafičkim se dizajnom bavi za tržište frankofonskih zemalja i regije bivše Jugoslavije, a povremeno se kao ilustrator pojavljuje i na američkom tržištu. Godine 2006. godine Kordej se vraća u Hrvatsku. Stil Kordejev je repertoar crtačkih i slikarskih tehnika vrlo raznolik. Stripove radi u tehnici olovke, tuša, akvarela i gvaša, a ilustracije u tehnikama tuša, akvarela, gvaša, akrilika, kolaža, airbrusha i digitalnog slikanja u Adobe Photoshopu. Recepcija Igor Kordej na Festivalu BD Buc 2017. godine Kordejevi stripovi do sada su prevedeni na francuski, engleski, njemački, španjolski, talijanski, srpski, mađarski i turski jezik. Njegovi radovi, između ostalih, nalaze se i u kolekcijama Kongresne knjižnice u SAD-u, Lucasfilmu (CA) i Muzeju moderne umjetnosti u New Yorku (MoMa). Nagrade i priznanja 1986. najbolji strip, časopis Mladost, Beograd – Zvjezdana prašina 1987. SFERA za najbolji strip, Zagreb[13] 1995. SFERA za najbolju ilustraciju, Zagreb[14] 1996. SFERA za najbolju ilustraciju u boji, Zagreb[15] 2000. Nagrada Haxtur, najbolji crtač po glasanju publike, Gijón, Španolska – Batman/Tarzan – The Claws of the Catwoman[16] 2005. Nagrada Haxtur, najbolji crtač, Gijón, Španjolska – serijal X-treme X-Men – Storm: The Arena[17] 2006. nominacije za Eisner i Harvey, nagrade za najbolji kratki serijal, simultano u SAD i Kanadi – Smoke[18] 2007. nagrada publike za najboljeg crtača, Reims, Francuska 2009. nagrada za doprinos stripu, FraMaFu festival, Dani stripa u Virovitici[19] 2009. Glyph nagrada, za najbolju naslovnicu, Philadelphia, SAD – serijal Unknown soldier[20] 2010. nominacija za Eagle Award, za najbolji strani strip, Bristol, Engleska – serijal Tajna povijest[21] 2010. nagrada publike, Avilés, Španjolska – Persona mas nocturna 2011. nagrada Marulo, za najbolju kazališnu scenografiju (s Valentinom Crnković), 21. Marulićevi dani, Split – predstava Čudo u Poskokovoj dragi[22] 2013. Vitez reda umjetnosti i književnosti (Ordre des arts et des lettres), Ministarstvo kulture Francuske[23] 2013. počasni član ULUPUH-a, Zagreb[24] Djela Europsko tržište (prva izdanja) Albumi Del mismo lado (s Mirkom Ilićem; Toutain, 1987.) La Saga de Vam #1-3 (Les Humanoïdes Associés, 1987. – 1988.) Stranac (Kondor, 1990.) Zvijezde (Kondor, 1990.) Metro (Kondor, 1990.) Les cinq saisons – Automne (Dargaud, 1990.) Diosamante (Les Humanoïdes Associés, 2002.) L`Histoire Secrète #1-2 & 6-35 (Delcourt, 2005. – 2019; serija traje) Empire #1-4 (Delcourt, 2007. – 2016.) Taras Boulba #1-2 (Delcourt, 2008.) Le Cœur des Batailles #1-2 (Delcourt, 2008.) Keltos #1-2, (Delcourt 2007. – 2008.) L`Idole et le Fléau #1- 2 (12 bis, 2009.) Vam (crno/bijela kolekcija; Marketprint, 2010.) U zoni sumraka (kolekcija; Kvadrat, 2010.) Vam (definitivna kolor kolekcija; Fibra, 2011.) Zvijezde (definitivna kolekcija, Fibra, 2011.) Les 30 Deniers #1-5 (Delcourt, 2014. – 2016.) Nous, les morts #1-4 (Delcourt, 2015.) Tarzan / Reke krvi (System comics, 2015.) Déjà vu (Kvadrat, 2015.) Jour J #12, 15, 24, 29-31 (Delcourt, 2013. – 2017.) Marshal Bass #1-5 (Delcourt, 2017. – 2019.; serija traje) Colt & Pepper #1 (Delcourt, 2020.) Naslovnice Stripoteka (Marketprint, 1984.) Spunk novosti #36 (Marketprint, 1985.) Patak #3 (Vinkovci, 1986.) Hrvatski Velikani #1, 3 (Astoria, 2007.) Američko tržište (prva izdanja) (naslovi označeni zvjezdicama su se pojavili i na francuskom tržištu) Dark Horse Comics Edgar Rice Burroughs` Tarzan: A Tale of Mugambi (1995.) A Decade of Dark Horse (1996.) Predator: Kindred #1-4 (1996. – 1997.) Aliens: Havoc #1 (1997.) Star Wars: Droids – The Protocol Offensive (1997.) Edgar Rice Burroughs` Tarzan: Carson of Venus #1-4 (1998.) Star Wars Tales #1 (1999.)* Tarzan/Batman: Claws of the Catwoman #1-4 (1999.)* Edgar Rice Burroughs` Tarzan: The Rivers of Blood #1-4 (1999. – 2000.) Star Wars: Chewbacca #1 (2000.) IDW Publishing Smoke #1-3* (2005.) Heavy Metal magazine The Wall (1989.) Five seasons: Autumn (1992.) Wanderer (1994.) Tumbleweed (1994.) Marvel Comics Conspiracy #1-2 (1998.) Heroes #1 (2001.) Cable #97-105, 107 (2001. – 2002.)* New X-Men #119-120, 124-125, 128-130 (2001. – 2002.)* Moment of Silence #1 (2002.) Black Widow: Pale Little Spider #1-3 (2002.)* Captain America Vol. 3 #50 (2002.) Soldier X #1-8 (2002. – 2003.)* X-Treme X-Men #25-46 (2003. – 2004.)* Naslovnice The Real Adventures of Jonny Quest #3 (Dark Horse, 1996.) Predator: Kindred #1-4 (Dark Horse, 1996. – 1997.) Predator vs. Judge Dredd #3 (Dark Horse, 1997.) Classic Star Wars: Han Solo at Stars` End #1 (Dark Horse, 1997.) Star Wars: Tales of the Jedi — Redemption #1-5 (Dark Horse, 1998.) Star Wars Special #1 (Dark Horse, 1998.) Angel: The Curse #1, 3 (IDW Publishing, 2005.) Unknown Soldier Vol. 4 , #1-6 (Vertigo, 2008. – 2009.) Detective Comics #1018 (DC Comics, 2020.) Odabrane kolekcije/grafičke novele na američkom tržištu Batman/Tarzan: Claws of the Cat-woman (Dark Horse, 2000.) Star Trek: The Gorn Crisis (WildStorm, 2000.) X-Treme X-Men Vol. 5: God Loves, Man Kills (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 6: Intifada (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 7: Storm / The Arena (Marvel, 2004.) X-Treme X-Men Vol. 8: Prisoner of fire (Marvel, 2004.) Smoke (IDW, 2005.) New X-Men: New Worlds (Marvel, 2006.) The Secret History Omnibus #1-3 (Archaia, 2010. – 2014.) Marvels Companion (Marvel, 2014.) Cable: Soldier X (Marvel, 2018.) Mirko Ilić (Bijeljina, BiH, 1. siječnja 1956.),[1] hrvatski i američki grafički dizajner i politički ilustrator, crtač stripa, ilustrator plakata.[2] Životopis Rodio se u Bijeljini u BiH kao dijete vojne osobe, zbog čega je često mijenjao boravište. Prvo je s obitelji preselio u Sloveniju u Maribor, u kojem je završio prva dva razreda osnovne škole. U Zagrebu je pošao u treći razred osnovne, pa se opet vratio u Bijeljinu, a nakon petog razreda na duže je vrijeme u Zagrebu, gdje je proveo svoje formativne godine odrastanja. Završio zagrebačku Školu primijenjene umjetnosti.[1] Radio je u Zagreb filmu, reklame za Podravku i Standard konfekciju, naslovnice časopisa, strip je objavio prvi put 1976. u Studentskom listu, poslije je bio urednik stripa i ilustracije u Poletu i dr. U Poletu je okupio svoje kolege strip-crtače Igora Kordeja, Emira Mesića i Krešimira Zimunića. Preko 30 godina živi u New Yorku živi u četvrti West Villageu omiljenoj među gay populacijom. U New Yorku je poslije otvorio svoj dizajnerski studio.[3] U Hrvatskoj s pojavom Mirka Ilića dizajner omota gramofonske ploče postao je važna karika u proizvodnji gramofonskih ploča kao umjetničkog iskaza. Vremenski to pada u vrijeme novog vala, koji je otvorio prostor slobodnim pristupima i novim imenima u dizajnu. Dotad je u najvećoj hrvatskoj izdavačkoj kući većinu dizajna pokrivao hrvatski dizajner i fotograf Ivan Ivezić. Ilić je iz ilustratora prerastao u vrsnog dizajnera, sposobnog i u neposlovno kratkom vremenu pružiti dobar proizvod naručitelju.[4] Oslikao je omote albuma Prljavog kazališta, Aerodroma, Bijelog dugmeta, Parnog valjka, Drage Mlinarca, Leba i soli, Novih fosila, Arsena Dedića, Josipe Lisac, Miše Kovača i dr. U karijeru dužoj od 40 godina već u ranijoj fazi djelovao je međunarodno i već 1986. je otišao u SAD u kojima je ostvario globalni uspjeh kao ilustrator. Radio je za New York Times, Time,[2] čiji je bio umjetnički direktor. Objavio je desetak knjiga, većinom u suautorstvu s umjetničkim direktorom, piscem i novinarom Stevenom Hellerom, svojim dugogodišnjim prijateljem i suradnikom, koji mu je objavio prve radove u New York Timesu samo tjedan dana nakon što je došao u New York. Kontakte je uspostavio preko bivše supruge Slavenke Drakulić, koja ga je povezala s ljudima u SAD koji su ga uputili na prave osobe.[3] Djela su mu zastupljena u zbirkama ustanova kao što je Muzej Smithsonian i SFMOMA u San Franciscu. U newyorškom MoMA je njegovih 38 djela. Ilić je za rad dobio brojne nagrade.[5] Aktivist za prava gay populacije. Bio je vrlo aktivan na Festivalu židovskog filma – Festivala tolerancije u Zagrebu, s kojim više ne surađuje, ali je vrlo aktivan na Festivalu tolerancije u Ljubljani koji financira židovska gay zajednica.

Odlično kao na slikama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica. Autorka je brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatiju svetsku spisateljicu misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena.[4] Pod pseudonimom Meri Vestmakot Agata Kristi napisala je i 6 ljubavnih romana.[5] Biografija[uredi | uredi izvor] Detinjstvo i obrazovanje[uredi | uredi izvor] Agata Kristi kao dete Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[6] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[7] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[8] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[9] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[10] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[11] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[12] Karijera i porodični život[uredi | uredi izvor] Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[13] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[14] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[15] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[16] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[17] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[18] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[19] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[20] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[21] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[22] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[23] Poslednje godine[uredi | uredi izvor] U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[24] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[25] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog carstva, tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji. Bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[26][27][28][29] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor] Formula i naravni instrumenti[uredi | uredi izvor] Kristi je nazivana vojvotkinjom smrti, gospodaricom misterije i kraljicom zločina.[30]‍:15 Na početku karijere, jedna novinarka je primetila da su „njeni zapleti mogući, logični i uvek novi“.[31] Prema Hani, „Na početku svakog romana, ona nam pokazuje naizgled nemoguću situaciju i mi poludimo pitajući se `Kako se ovo može dogoditi?` Zatim, polako, otkriva kako je nemoguće ne samo moguće već jedino što se moglo dogoditi.`[32] Kristi je razvila svoje tehnike pripovedanja tokom onoga što se naziva zlatno doba detektivske fantastike.[33] Autorka Dilis Vin je nazvala Kristija „doajenkom udobnosti“, podžanra koji „sadrži malo seosko okruženje, heroja sa blago aristokratskim porodičnim vezama, mnoštvo crvenih haringa i sklonost da izvrši ubistvo otvaračima za pisma od srebra i otrovima uvezeno iz Paragvaja“. [34] Na kraju, u Christiejevom znaku, detektiv obično okuplja preživele osumnjičene u jednu prostoriju, objašnjava tok njihovog deduktivnog zaključivanja i otkriva krivca; ali postoje izuzeci gde je krivcu prepušteno da sve objasni (kao što su Deset malih crnaca i Beskrajna noć).[35][36] Kristi se u pogledu lokacije dešavanja radnje nije ograničila na neobična engleska sela – radnja knjiga se mogla odvijati na malom ostrvu (And Then There Were None), avionu (Smrt u oblacima), vozu (Ubistvo u Orijent ekspresu), parobrodu (Smrt na Nilu), pametnom londonskom stanu (Karte na stolu), odmaralište u Zapadnoj Indiji (Karibska misterija ) ili arheološka iskopavanja (Ubistvo u Mesopotamiji) – ali krug potencijalnih osumnjičenih je obično zatvoren i prisan: članovi porodice, prijatelji, sluge, poslovni saradnici, saputnici.[37]‍:37U njenim delima su česti tipski likovi: femme fatale, uglađeni policajac, odani sluga, dosadni pukovnik), ali oni mogu biti podmetnuti da bi omeli čitaoca; lažno predstavljanje i tajni savezi su uvek mogući.[37]‍:58 Uvek je prisutan motiv. za zločine – najčešće novac: „U opusu Kristi je vrlo malo ubica koje uživaju u ubistvu radi samog ubistva.[38]‍:379, 396 Profesor farmakologije Majkl C. Džerald je primetio da „u više od polovine njenih romana jedna ili više žrtava su otrovane, iako ne uvek na potpuno zadovoljstvo počinioca“. [39]‍:viii U zločinima u njenim knjigama se koriste i pištolji, noževi, garote, žice, tupi predmeti, pa čak i sekire, ali „Kristi nikada nije pribegla razrađenim mehaničkim ili naučnim sredstvima da objasni svoju genijalnost“,[40]‍:57prema Džonu Karanu, piscu i književnom savetniku imanja Kristi.[41] Mnogi od tragov u njenim knjkigama su svakodnevni predmeti: kalendar, šolja za kafu, voštano cveće, pivska flaša, kamin koji se koristi tokom toplotnog talasa.[42]‍:38 Prema piscu kriminalističkih dela Pi Di Džejmsu, Kristi je bila sklona da od najneverovatnijeg lika napravi krivca. Upućeni čitaoci ponekad mogu da identifikuju krivca tako što će identifikovati najmanje verovatnog osumnjičenog.[43] Kristi je ismejala ovaj uvid u svom predgovoru Cards on the Table: „Uočite osobu za koju je najmanja verovatnoća da je počinila zločin i u devet od deset puta vaš zadatak je završen. Pošto ne želim da moji verni čitaoci odbace ovu knjigu u gađenje, više volim da ih unapred upozorim da ovo nije takva knjiga.`[44]‍:135–36 U emisiji Desert Island Discs na BBC Radio 4 2007. godine, Brajan Aldis je rekao da mu je Kristi rekla da je napisala svoje knjige do poslednjeg poglavlja, a zatim odlučila ko je najneverovatniji osumnjičeni, nakon čega će se vratiti i napraviti neophodne izmene u „okviru` ta osoba.[45] Na osnovu studije njenih radnih beležnica, Karan opisuje kako je Kristi prvo kreirala glumačku postavu, odabrala okruženje, a zatim napravila listu scena u kojima bi se otkrili specifični tragovi; redosled scena bi se revidirao kako je razvijala svoju radnju. Neophodno je da ubica bude poznat autoru pre nego što je sekvenca mogla biti finalizovana i ona je počela da kuca ili diktira prvi nacrt svog romana.[46] Veliki deo pisanja, posebno dijalog, stvarala je u svojoj glavi pre nego što je to stavila na papir.[47]‍:241–45[48]‍:33 Tokom 2013., 600 članova Udruženja pisaca zločina izabralo je Ubistvo Rodžera Akrojda kao „najbolju jedinicu ... ikada napisano.`[49] Autor Džulijan Sajmons je primetio: „U očiglednom smislu, knjiga se uklapa u konvencije ... Radnja je na selu duboko unutar engleske provincije, Rodžer Akrojd umire u svojoj radnoj sobi; postoji batler koji se ponaša sumnjičavo ... Svaka uspešna detektivska priča u ovom periodu uključivala je prevaru nad čitaocem, a ovde je trik veoma originalan u tome da se ubica učini lokalnim lekarom, koji priča priču i glumi Poaroovog Votsona.“[50] ‍:106–07 Kritičar Saterlend Skot je izjavio: „Da Agata Kristi nije dala nikakav drugi doprinos književnosti detektivske fantastike, i dalje bi zaslužila našu zahvalnu zahvalnost“ za pisanje ovog romana.[51] U septembru 2015, povodom njenog 125. rođendana, And Then There Were None proglašena je za „globalnu najvoljeniju knjigu Agate Kristi“ u glasanju koje je sponzorisalo organizacija koja se stara o nasleđu autorke.[52] Roman je simboličan i za njenu upotrebu formule zapleta i za njenu spremnost da je odbaci. And Then There Were None, misteriju ubistva tipa `zatvorenog društva` dovodi do ekstrema“, kaže autor Čarls Ozborn.[53]‍:170 Počinje klasičnim postavljanjem potencijalne žrtve(e) i ubice(a) izolovanih od spoljašnjeg sveta, ali onda krši konvencije. Nema detektiva uključenog u akciju, nema intervjua sa osumnjičenima, nema pažljivog traženja tragova i nema osumnjičenih okupljenih u poslednjem poglavlju da bi se suočili sa rešenjem. Kao što je i sama Kristi rekla, „Deset ljudi je moralo da umre, a da to ne postane smešno ili da ubica nije očigledan“.[54]‍:457 Kritičari su se složili da je uspela: „Arogantna gospođa Kristi ovoga puta postavila je sebi zastrašujući test sopstvene genijalnosti ... recenzije, što nije iznenađujuće, bile su bez izuzetka divlje udvarajuće.“[53]‍:170–71 Stereotipski likovi i rasizam[uredi | uredi izvor] Kristi je u svoja dela uključila stereotipne opise likova, posebno pre 1945. godine (kada su takvi stavovi bili češće javno izražavani), posebno Italijane, Jevreje i neevropljane.[55] ‍:264–66Na primer, opisala je „muškarce hebrejskog porekla, blede muškarce sa kukastim nosovima, koji nose prilično blistav nakit“ u pripoveci „The Soul of the Croupier“ iz zbirke Tajanstveni gospodin Kvin. Godine 1947, Anti-Defamation League u SAD poslala je zvanično pismo pritužbe američkim izdavačima , Dodd, Mead and Company, u vezi sa percipiranim antisemitizmom u njenim radovima. Britanski književni agent Kristijeve u UK je kasnije pisao njenom predstavniku u SAD, ovlašćujući američke izdavače da „izostave reč `Jevrej` kada se opisuje neprijatni likovi u budućim knjigama.[56]‍:386 U Šupljini, objavljenom 1946., jedan od likova opisuje drugi kao „Jevrejku iz Vajtčepela sa farbanom kosom i glasom poput prdavca ... mala žena debelog nosa, crvene boje kane i neprijatnog glasa“. Za razliku od više stereotipnih opisa, Kristi je neke „strane“ likove prikazao kao žrtve, ili potencijalne žrtve, u rukama engleskih zlonamernika, kao što su, respektivno, Olga Seminof (Zabava u Noći veštica) i Katrina Rajger (u kratkoj priči How Does Your Garden Grow?). Jevrejski likovi se često doživljavaju kao neenglezi (kao što je Oliver Manders u Tragediji u tri čina ), ali su oni retko krivci.[57] Telegraf je 2023. izvestio da je nekoliko romana Agate Kristi preuređeno da bi se uklonio potencijalno uvredljiv jezik, uključujući uvrede i upućivanje na etničku pripadnost. Misterije Poaroa i gospođice Marpl napisane između 1920. i 1976. godine su preradile ili uklonile odlomke u novim izdanjima koja je objavila HarperCollins, kako bi se jezik i opisi koje moderna publika smatra uvredljivim, posebno oni koji uključuju likove sa kojima se protagonisti susreću van Ujedinjenog Kraljevstva. Osetljivi čitaoci su izvršili izmene, koje su bile očigledne u digitalnim verzijama novih izdanja, uključujući čitavu seriju knjiga sa gospođicom Marpl i odabrane romane sa Poaroom kao glavnim likovim, koji su objavljeni od 2020.[58] Likovi[uredi | uredi izvor] Herkul Poaro - privatni detektiv, nekada pripadnik belgijske policije, koji 1916. godine dolazi u Englesku kao izbeglica tokom Prvog svetskog rata. Pomalo ekscentričan, često komičan, jajaste glave, uvoštenih brkova, izglačanih cipela ali uvek briljantnog uma. Često u duetu sa bivšim oficirom Arturom Hejstingsom rešava najzamršenije slučajeve širom planete. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[59] Gospođica Marpl - Džejn Marpl, neudata starija dama, koja se amaterski bavi detekcijom i rešava zamršena ubistva. Živi u malom selu po imenu Sveti Meri Mid. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[60] Tomi i Mrvica - bračni par Tomas i Prudens Beresford, poznatiji kao Tomi i Mrvica upoznaju se tokom Prvog svetskog rata. U početku su u vezi, a zatim postaju bračni par i osnivaju svoju detektivsku agenciju.[61] Pojavljuju se u 4 romana i jednoj zbirci pripovedaka.[62] Harli Kvin i Gospodin Satervejt - ova dva lika Agata Kristi uvodi 1930. godine, u zbirci pripovedaka: Tajanstveni gospodin Kvin, a kasnije i u zbirkama pripovedaka Tri slepa miša i druge priče (1950) i Servis za čaj „Arlekin” (1977). Gospodin Satervejt se, nezavisno od Kvina, pojavljuje u još jednom romanu, pomažući Herkulu Poarou.[63] Kapetan Hejstings, inspektor Džap, gospođica Lemon[64] - saradnici Herkula Poaroa. Arijadna Oliver - prijateljica Herkula Poaroa, pisac detektivskih romana.[65] Drugi likovi detektiva[uredi | uredi izvor] Pored Herkula Poaroa i gospođice Marpl, Kristi je kreirala i detektive amatere Tomasa (Tomija) Beresforda i njegovu suprugu Prudens „Tapens“ devojačko Kauli, koji se pojavljuju u četiri romana i jednoj zbirci kratkih priča objavljenih između 1922. i 1974. godine. Za razliku od njenih drugih tragača, Beresfordovi su bili tek u ranim dvadesetim kada su predstavljeni u The Secret Adversary, i bilo im je dozvoljeno da stare zajedno sa svojim tvorcem.[66]‍:19–20 Njihovim pričama je pristupala lakše, dajući im zamajac i polet čemu se kritičari nisu divili.[67]‍:63 Njihova poslednja avantura, Postern of Fate bio je poslednji roman Kristijeve.[68]‍:477 Harli Kvin je bila „verovatno najneortodoksniji“ od Kristijevih izmišljenih detektiva.[69]‍:70Inspirisan Kristijevom naklonošću prema figurama iz Arlekinade, koji ima polu-natprirodne sposobnosti, uvek radi sa starijim, konvencionalnim čovekom po imenu Satertvejt. Duo se pojavljuje u 14 kratkih priča, od kojih je 12 sakupljeno 1930. u knjizi Tajanstveni gospodin Kvin.[70]‍:78, 80[71] Malovan je opisao ove priče kao „otkrivanje u maštovitom tonu, dodirujući bajku, prirodni proizvod Agatine posebne mašte“.[70]‍:80 Satertvejt se takođe pojavljuje u romanu, Tragedija u tri čina, i kratkoj priči Ogledalo mrtvaca, u kojima se pojavljuje Poaro.[70]‍:81 Još jedan od manje poznatih likova Agate Kristi je Parker Pajn, penzionisani državni službenik koji pomaže nesrećnim ljudima na nekonvencionalan način.[72]‍:118–19 Od dvanaest kratkih priča u kojima je predstavljen kao lik, objedinjenih u knjizi Parker Pajn istražuje (1934), najviše je upamćena The Case of the Discontented Soldier, u kojem se pojavljuje Arijadna Oliver, koja je opisana kao zabavan i satiričan autoportret Agate Kristi. Tokom decenija koje su usledile, Arijadna Oliver se pojavila u još sedam romana. U većini njih asistira Herkulu Poarou.[72]‍:120 Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, između ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo.[73] Romani sa junacima Agate Kristi napisani posle njene smrti[uredi | uredi izvor] Zadužbina Agate Kristi je izabrala Sofi Hanu kao pisca koji će nastaviti delo Agate Kristi i njenog čuvenog detektiva Poaroa. Ovo je zajednički poduhvat u kome učestvuju pisac, izdavač `Hareper Kolins` i potomci velike spisateljice krimi romana Agate Kristi. Potomci su odobrili nastavak rada na romanima koji su Kristijevu učinili najprodavanijim piscem u istoriji sa više od dve milijarde prodatih primeraka detektivskih romana.[74] Do sada su u Srbiji objavljeni sledeći romani Sofi Hane sa Herkulom Poaroom u glavnoj ulozi: Lice deteta (2008, Mladinska knjiga) Bolno rastojanje (2014, Laguna) Agata Kristi: Ubistva s monogramom : novi slučaj Herkula Poaroa (2014, Laguna) Agata Kristi: Zatvoren kovčeg : novi slučaj Herkula Poaroa (2017, Laguna) Agata Kristi: Misterija tri četvrtine (2019, Laguna) Prodaja knjiga[uredi | uredi izvor] U svom vrhuncu, Kristi je retko bila van liste bestselera.[75] Ona je bila prvi pisac krimića koji je istog dana 1948. objavio 100.000 primeraka svojih naslova u izdanju Penguin-a.[76][77] Ažurirano: 2018., Ginisova knjiga rekorda navodi Kristi kao najprodavanijeg pisca fantastike svih vremena.[78] Ažurirano: 2020., njeni romani su prodati u više od dve milijarde primeraka na 44 jezika.[78] Polovina prodaje su izdanja na engleskom jeziku, a polovina su prevodi.[79][80] Prema Index Translationum, ažurirano: 2020., bila je najprevođeniji pojedinačni autor.[81][82] Agata Kristi je jedan od autora čije se knjige najčešće pozajmljuju u britanskim bibliotekama.[83][84][85][86] Ona je takođe najprodavanija autorka govornih knjiga u Ujedinjenom Kraljevstvu. Godine 2002. prodato je 117.696 audio knjiga Agate Kristi, u poređenju sa 97.755 prodatih audio knjiga Džej-Kej Rouling, 78.770 Roalda Dala i 75.841 prodatih knjiga Dž. R. R. Tolkina.[87][88] Godine 2015. zvanična organizacija koja se stara o nasleđu Agate Kristi je tvrdilo da je And Then There Were None bio „najprodavaniji krimi roman svih vremena“,[89] sa približno 100 miliona prodatih knjiga, što ga takođe čini jednom od najprodavanijih knjiga svih vremena.[90][91] Više od dva miliona primeraka njenih knjiga prodato je na engleskom 2020.[92] Nasleđe[uredi | uredi izvor] Njeni likovi i njeno lik pojavljuju se na poštanskim markama mnogih zemalja poput Dominike i Republike Somalije.[93] Godine 2020, Kraljevska kovnica po prvi put je obeležila Kristi na novčiću od 2 funti u znak obeležavanja stogodišnjice njenog prvog romana, The Mysterious Affair at Styles.[94] Godine 2023. u Volingfordu je otkrivena bronzana statua Kristi u prirodnoj veličini koja sedi na klupi u parku držeći knjigu.[95] Spomenik Agati Kristi u Londonu Priznanja[uredi | uredi izvor] Godine 1971. Agata Kristi dobila je najveće nacionalno priznanje, Orden Britanskog carstva,[96] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[97] Od 1988. godine u njenu čast dodeljuje se Nagrada Agata, književna nagrada za pisce misterija i krimića.[98] Jedan od osnovnih uslova za nominaciju je da delo predstavlja tradicionalnu misteriju kakve predstavljaju upravo Agatina dela. Žanr je široko definisan kao misterije koje ne sadrže eksplicitni seks, prekomernu krv ili neopravdano nasilje. Nagrada se dodeljuje u šest kategorija: najbolji savremeni roman, najbolji istorijski roman, najbolji debitantski roman, najbolje dokumentarno delo, najbolja kratka priča i najbolji roman za decu i mlade.[99] U blizini Kovent Gardena u centru Londona 2012. godine podignut je spomenik Agati Kristi.[100] Spomenik je u obliku knjige na kojoj se nalazi bista njena sa detaljima koji oslikavaju njen život i rad - motivi gospođice Marpl, Herkula Poaroa, egipatskih piramida, Orijent ekspresa, mišolovke... Takođe je prikazan i niz manjih korica knjige koje predstavljaju činjenicu da su knjige Agate Kristi prevedene na 50 različitih jezika, tako da su naslovi knjiga na mnogim jezicima, kao i na Brajevom pismu. Ovo je prvi spomenik nekom romanopiscu podignut u Londonu.[101] Bibliografija[uredi | uredi izvor] Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. 1920 — Zagonetni događaj u Stajlsu (The Mysterious Affair at Styles; prva knjiga u kojoj se pojavljuje Herkul Poaro) 1922 — Tajni neprijatelji (The Secret Adversary) 1923 — Ubistvo na terenu za golf (Murder on the Links) 1924 — Čovek u braon odelu (The Man in the Brown Suit) 1924 — Poaro istražuje (Poirot Investigates; 11 kratkih priča) 1925 — Tajna zamka Čimniz (The Secret of Chimneys) 1926 — Ubistvo Rodžera Akrojda (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Velika četvorka (The Big Four) 1928 — Misterija Plavog voza (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Partneri u zločinu (Partners in Crime; 15 kratkih priča) 1929 — Zagonetka sedam brojčanika (The Seven Dials Mystery) 1930 — Ubistvo u vikarijatu (The Murder at the Vicarage; upoznajemo Džejn Marpl) 1930 — Tajanstveni gospodin Kvin (The Mysterious Mr Quin; upoznajemo gospodina Harli Kvina) 1931 — Sitafordska zagonetka (The Sittaford Mystery) 1932 — Opasnost u End Hausu (Peril at End House) 1932 — Trinaest problema (Thirteen Problems; 13 kratkih priča) 1933 — Pas smrti i druge priče (The Hound Of Death And Other Stories; 12 kratkih priča) 1933 — Lord Edžver umire (Lord Edgware Dies) 1934 — Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express) 1934 — Parker Pejn na delu (Parker Pyne investigates; 12 kratkih priča) 1934 — Misterija Listerdejl (The Listerdale mystery; 12 kratkih priča) 1935 — Tragedija u tri čina (Three Act Tragedy) 1935 — Zašto nisu pitali Evansa? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Smrt u oblacima (Death in the Clouds; poznat i kao Death in the Air) 1936 — Ubistva po abecedi (The A.B.C. Murders) 1936 — Ubistvo u Mesopotamiji (Murder in Mesopotamia) 1936 — Karte na stolu (Cards on the Table) 1937 — Smrt na Nilu (Death on the Nile) 1937 — Nemi svedok (Dumb Witness) 1937 — Ubistvo u Mjusu (Murder In The Mews; 4 kratke misterije) 1938 — Sastanak sa smrću (Appointment with Death) 1939 — Deset malih crnaca (Ten Little Niggers; poznat i kao And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Ubistvo je lako (Murder is Easy) 1939 — Zagonetka na regati (The Regatta Mystery; 9 kratkih priča) 1939 — Božić Herkula Poaroa (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Misterija regate i druge priče (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 kratkih priča) 1941 — Zlo pod Suncem (Evil Under the Sun) 1941 — N ili M? (N or M?) 1941 — 1, 2, cipela se raspala (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Leš u biblioteci (The Body in the Library) 1942 — Pet prasića (Five Little Pigs) 1942 — Kobni prsti (The Moving Finger) 1943 — Problem u Polensi (Problem at Polensa Bay; 8 kratkih priča) 1944 — Nulta tačka (Towards Zero) 1944 — Iskričavi cijanid (Sparkling Cyanide) 1945 — Smrt dolazi na kraju (Death comes as the End) 1946 — Šupljina (The Hollow) 1947 — Herkulovi zadaci (The Labours of Hercules; 12 kratkih priča sa Poaroom) 1948 — Ko talas uhvati (There is a Tide; poznat i kao Taken at the Flood) 1948 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution; 8 kratkih priča) 1949 — Zla kuća (Crooked House) 1950 — Najavljuje se ubistvo (A Murder is Announced) 1950 — Tri slepa miša i druge priče (Three Blind Mice And Other Stories; 9 kratkih priča) 1951 — Operacija Bagdad (They Came to Baghdad) 1951 — U zapećku i druge priče (The Underdog And Other Stories; 8 kratkih priča) 1952 — Ruka brža od oka (They Do It With Mirrors) 1952 — Gospođa Makginti je mrtva (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Džep pun žita (A Pocket Full of Rye) 1953 — Posle sahrane (After the Funeral) 1955 — Hikori dikori dok (Hickory Dickory Dock) 1955 — Nepoznato odredište (Destination Unknown) 1956 — Vašar zločina (Dead Man`s Folly) 1957 — U 4.50 sa stanice Pedington (4.50 from Paddington) 1957 — Nesreća nevinih (Ordeal by Innocence) 1959 — Mačka među golubovima (Cat Among the Pigeons) 1960 — Pustolovina Božićnog pudinga (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 kratkih priča) 1961 — Kod belog konja (The Pale Horse) 1961 — Dvostruki greh i druge priče (Double Sin And Other Stories; 8 kratkih priča) 1962 — Napuklo ogledalo (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Satovi (The Clocks) 1964 — Karipska misterija (A Caribbean Mystery) 1965 — U hotelu `Bertram` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Treća devojka (Third Girl) 1967 — Večita noć (Endless Night) 1968 — Trnci u prstima (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Noć veštica (Hallowe`en Party) 1970 — Putnik za Frankfurt (Passenger to Frankfurt) 1971 — Nemezis (Nemesis) 1972 — Slonovi pamte (Elephants Can Remember) 1973 — Vrata sudbine (Postern of Fate) 1974 — Rani slučajevi Herkula Poaroa (Poirot`s Early Cases; 18 kratkih priča) 1975 — Zavesa (Curtain; poznat i kao Poslednji slučaj Herkula Poaroa — napisan u toku Drugog svetskog rata) 1976 — Usnulo ubistvo (Sleeping Murder; poznat i kao Poslednji slučaj Gospođice Marpl — napisan u toku Drugog svetskog rata) Servis za čaj „Arlekin” (1977) Poslednji slučajevi gospođice Marpl i još dve priče (objavljena posthumno 1979. godine kao zbirka priča napisanih između 1939. i 1954) Koautorka: 1931 — (The Floating Admiral) napisala zajedno sa Dž. K. Čestertonom, Doroti L. Sajers i sa drugim članovima Detekšn kluba. Autorka je i brojnih drama koje je napisala obradivši svoje krimi romane, ali je pored toga napisala i nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale prethodno objavljeni roman. To su: 1934 — Crna kafa (Black Coffee) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. 1937 — Ehnaton (Akhnaton) 1952 — Mišolovka (The Mousetrap) 1953 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution) 1954 — Paukova mreža (Spider`s Web) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1958 — Presuda (Verdict) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1962 — Trojno pravilo (Rule Of Three) 1953 — Violinski trio (Fiddlers three) Dela napisana pod imenom Meri Vestmakot: 1930 — Divov hleb (Giant`s Bread) 1934 — Nedovršeni portret (Unfinished Portrait) 1944 — Odsutna u proleće (Absent in the Spring) 1947 — Ruža i tisa (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ćerka je ćerka (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Breme (The Burden) Dela napisana pod imenom Agata Kristi Malovan: 1946 — Hajde reci kako živiš (Come, Tell Me How You Live) — putopisi i sećanja 1965 — Zvezda nad Vitlejemom (Star Over Bethlehem) — pesme i priče za decu Ostala dela: 1930 — Put snova (The Road Of Dreams) — poezija 1973 — Poezija (Poems) — zbirka od 63 pesme 1977 — Autobiografija (An Autobiography)

Agata Kristi THE MAN IN BROWN SUIT / THE SECRET OF CHIMNEYS odlično stanje Retko u ponudi Čovek u braon odelu Tajna dimnjaka / odžaka U originalu na engleskom jeziku Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica. Autorka je brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatiju svetsku spisateljicu misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena.[4] Pod pseudonimom Meri Vestmakot Agata Kristi napisala je i 6 ljubavnih romana.[5] Biografija[uredi | uredi izvor] Detinjstvo i obrazovanje[uredi | uredi izvor] Agata Kristi kao dete Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[6] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[7] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[8] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[9] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[10] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[11] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[12] Karijera i porodični život[uredi | uredi izvor] Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[13] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[14] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[15] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[16] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[17] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[18] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[19] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[20] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[21] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[22] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[23] Poslednje godine[uredi | uredi izvor] U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[24] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[25] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog carstva, tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji. Bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[26][27][28][29] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor] Formula i naravni instrumenti[uredi | uredi izvor] Kristi je nazivana vojvotkinjom smrti, gospodaricom misterije i kraljicom zločina.[30]‍:15 Na početku karijere, jedna novinarka je primetila da su „njeni zapleti mogući, logični i uvek novi“.[31] Prema Hani, „Na početku svakog romana, ona nam pokazuje naizgled nemoguću situaciju i mi poludimo pitajući se `Kako se ovo može dogoditi?` Zatim, polako, otkriva kako je nemoguće ne samo moguće već jedino što se moglo dogoditi.`[32] Kristi je razvila svoje tehnike pripovedanja tokom onoga što se naziva zlatno doba detektivske fantastike.[33] Autorka Dilis Vin je nazvala Kristija „doajenkom udobnosti“, podžanra koji „sadrži malo seosko okruženje, heroja sa blago aristokratskim porodičnim vezama, mnoštvo crvenih haringa i sklonost da izvrši ubistvo otvaračima za pisma od srebra i otrovima uvezeno iz Paragvaja“. [34] Na kraju, u Christiejevom znaku, detektiv obično okuplja preživele osumnjičene u jednu prostoriju, objašnjava tok njihovog deduktivnog zaključivanja i otkriva krivca; ali postoje izuzeci gde je krivcu prepušteno da sve objasni (kao što su Deset malih crnaca i Beskrajna noć).[35][36] Kristi se u pogledu lokacije dešavanja radnje nije ograničila na neobična engleska sela – radnja knjiga se mogla odvijati na malom ostrvu (And Then There Were None), avionu (Smrt u oblacima), vozu (Ubistvo u Orijent ekspresu), parobrodu (Smrt na Nilu), pametnom londonskom stanu (Karte na stolu), odmaralište u Zapadnoj Indiji (Karibska misterija ) ili arheološka iskopavanja (Ubistvo u Mesopotamiji) – ali krug potencijalnih osumnjičenih je obično zatvoren i prisan: članovi porodice, prijatelji, sluge, poslovni saradnici, saputnici.[37]‍:37U njenim delima su česti tipski likovi: femme fatale, uglađeni policajac, odani sluga, dosadni pukovnik), ali oni mogu biti podmetnuti da bi omeli čitaoca; lažno predstavljanje i tajni savezi su uvek mogući.[37]‍:58 Uvek je prisutan motiv. za zločine – najčešće novac: „U opusu Kristi je vrlo malo ubica koje uživaju u ubistvu radi samog ubistva.[38]‍:379, 396 Profesor farmakologije Majkl C. Džerald je primetio da „u više od polovine njenih romana jedna ili više žrtava su otrovane, iako ne uvek na potpuno zadovoljstvo počinioca“. [39]‍:viii U zločinima u njenim knjigama se koriste i pištolji, noževi, garote, žice, tupi predmeti, pa čak i sekire, ali „Kristi nikada nije pribegla razrađenim mehaničkim ili naučnim sredstvima da objasni svoju genijalnost“,[40]‍:57prema Džonu Karanu, piscu i književnom savetniku imanja Kristi.[41] Mnogi od tragov u njenim knjkigama su svakodnevni predmeti: kalendar, šolja za kafu, voštano cveće, pivska flaša, kamin koji se koristi tokom toplotnog talasa.[42]‍:38 Prema piscu kriminalističkih dela Pi Di Džejmsu, Kristi je bila sklona da od najneverovatnijeg lika napravi krivca. Upućeni čitaoci ponekad mogu da identifikuju krivca tako što će identifikovati najmanje verovatnog osumnjičenog.[43] Kristi je ismejala ovaj uvid u svom predgovoru Cards on the Table: „Uočite osobu za koju je najmanja verovatnoća da je počinila zločin i u devet od deset puta vaš zadatak je završen. Pošto ne želim da moji verni čitaoci odbace ovu knjigu u gađenje, više volim da ih unapred upozorim da ovo nije takva knjiga.`[44]‍:135–36 U emisiji Desert Island Discs na BBC Radio 4 2007. godine, Brajan Aldis je rekao da mu je Kristi rekla da je napisala svoje knjige do poslednjeg poglavlja, a zatim odlučila ko je najneverovatniji osumnjičeni, nakon čega će se vratiti i napraviti neophodne izmene u „okviru` ta osoba.[45] Na osnovu studije njenih radnih beležnica, Karan opisuje kako je Kristi prvo kreirala glumačku postavu, odabrala okruženje, a zatim napravila listu scena u kojima bi se otkrili specifični tragovi; redosled scena bi se revidirao kako je razvijala svoju radnju. Neophodno je da ubica bude poznat autoru pre nego što je sekvenca mogla biti finalizovana i ona je počela da kuca ili diktira prvi nacrt svog romana.[46] Veliki deo pisanja, posebno dijalog, stvarala je u svojoj glavi pre nego što je to stavila na papir.[47]‍:241–45[48]‍:33 Tokom 2013., 600 članova Udruženja pisaca zločina izabralo je Ubistvo Rodžera Akrojda kao „najbolju jedinicu ... ikada napisano.`[49] Autor Džulijan Sajmons je primetio: „U očiglednom smislu, knjiga se uklapa u konvencije ... Radnja je na selu duboko unutar engleske provincije, Rodžer Akrojd umire u svojoj radnoj sobi; postoji batler koji se ponaša sumnjičavo ... Svaka uspešna detektivska priča u ovom periodu uključivala je prevaru nad čitaocem, a ovde je trik veoma originalan u tome da se ubica učini lokalnim lekarom, koji priča priču i glumi Poaroovog Votsona.“[50] ‍:106–07 Kritičar Saterlend Skot je izjavio: „Da Agata Kristi nije dala nikakav drugi doprinos književnosti detektivske fantastike, i dalje bi zaslužila našu zahvalnu zahvalnost“ za pisanje ovog romana.[51] U septembru 2015, povodom njenog 125. rođendana, And Then There Were None proglašena je za „globalnu najvoljeniju knjigu Agate Kristi“ u glasanju koje je sponzorisalo organizacija koja se stara o nasleđu autorke.[52] Roman je simboličan i za njenu upotrebu formule zapleta i za njenu spremnost da je odbaci. And Then There Were None, misteriju ubistva tipa `zatvorenog društva` dovodi do ekstrema“, kaže autor Čarls Ozborn.[53]‍:170 Počinje klasičnim postavljanjem potencijalne žrtve(e) i ubice(a) izolovanih od spoljašnjeg sveta, ali onda krši konvencije. Nema detektiva uključenog u akciju, nema intervjua sa osumnjičenima, nema pažljivog traženja tragova i nema osumnjičenih okupljenih u poslednjem poglavlju da bi se suočili sa rešenjem. Kao što je i sama Kristi rekla, „Deset ljudi je moralo da umre, a da to ne postane smešno ili da ubica nije očigledan“.[54]‍:457 Kritičari su se složili da je uspela: „Arogantna gospođa Kristi ovoga puta postavila je sebi zastrašujući test sopstvene genijalnosti ... recenzije, što nije iznenađujuće, bile su bez izuzetka divlje udvarajuće.“[53]‍:170–71 Stereotipski likovi i rasizam[uredi | uredi izvor] Kristi je u svoja dela uključila stereotipne opise likova, posebno pre 1945. godine (kada su takvi stavovi bili češće javno izražavani), posebno Italijane, Jevreje i neevropljane.[55] ‍:264–66Na primer, opisala je „muškarce hebrejskog porekla, blede muškarce sa kukastim nosovima, koji nose prilično blistav nakit“ u pripoveci „The Soul of the Croupier“ iz zbirke Tajanstveni gospodin Kvin. Godine 1947, Anti-Defamation League u SAD poslala je zvanično pismo pritužbe američkim izdavačima , Dodd, Mead and Company, u vezi sa percipiranim antisemitizmom u njenim radovima. Britanski književni agent Kristijeve u UK je kasnije pisao njenom predstavniku u SAD, ovlašćujući američke izdavače da „izostave reč `Jevrej` kada se opisuje neprijatni likovi u budućim knjigama.[56]‍:386 U Šupljini, objavljenom 1946., jedan od likova opisuje drugi kao „Jevrejku iz Vajtčepela sa farbanom kosom i glasom poput prdavca ... mala žena debelog nosa, crvene boje kane i neprijatnog glasa“. Za razliku od više stereotipnih opisa, Kristi je neke „strane“ likove prikazao kao žrtve, ili potencijalne žrtve, u rukama engleskih zlonamernika, kao što su, respektivno, Olga Seminof (Zabava u Noći veštica) i Katrina Rajger (u kratkoj priči How Does Your Garden Grow?). Jevrejski likovi se često doživljavaju kao neenglezi (kao što je Oliver Manders u Tragediji u tri čina ), ali su oni retko krivci.[57] Telegraf je 2023. izvestio da je nekoliko romana Agate Kristi preuređeno da bi se uklonio potencijalno uvredljiv jezik, uključujući uvrede i upućivanje na etničku pripadnost. Misterije Poaroa i gospođice Marpl napisane između 1920. i 1976. godine su preradile ili uklonile odlomke u novim izdanjima koja je objavila HarperCollins, kako bi se jezik i opisi koje moderna publika smatra uvredljivim, posebno oni koji uključuju likove sa kojima se protagonisti susreću van Ujedinjenog Kraljevstva. Osetljivi čitaoci su izvršili izmene, koje su bile očigledne u digitalnim verzijama novih izdanja, uključujući čitavu seriju knjiga sa gospođicom Marpl i odabrane romane sa Poaroom kao glavnim likovim, koji su objavljeni od 2020.[58] Likovi[uredi | uredi izvor] Herkul Poaro - privatni detektiv, nekada pripadnik belgijske policije, koji 1916. godine dolazi u Englesku kao izbeglica tokom Prvog svetskog rata. Pomalo ekscentričan, često komičan, jajaste glave, uvoštenih brkova, izglačanih cipela ali uvek briljantnog uma. Često u duetu sa bivšim oficirom Arturom Hejstingsom rešava najzamršenije slučajeve širom planete. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[59] Gospođica Marpl - Džejn Marpl, neudata starija dama, koja se amaterski bavi detekcijom i rešava zamršena ubistva. Živi u malom selu po imenu Sveti Meri Mid. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[60] Tomi i Mrvica - bračni par Tomas i Prudens Beresford, poznatiji kao Tomi i Mrvica upoznaju se tokom Prvog svetskog rata. U početku su u vezi, a zatim postaju bračni par i osnivaju svoju detektivsku agenciju.[61] Pojavljuju se u 4 romana i jednoj zbirci pripovedaka.[62] Harli Kvin i Gospodin Satervejt - ova dva lika Agata Kristi uvodi 1930. godine, u zbirci pripovedaka: Tajanstveni gospodin Kvin, a kasnije i u zbirkama pripovedaka Tri slepa miša i druge priče (1950) i Servis za čaj „Arlekin” (1977). Gospodin Satervejt se, nezavisno od Kvina, pojavljuje u još jednom romanu, pomažući Herkulu Poarou.[63] Kapetan Hejstings, inspektor Džap, gospođica Lemon[64] - saradnici Herkula Poaroa. Arijadna Oliver - prijateljica Herkula Poaroa, pisac detektivskih romana.[65] Drugi likovi detektiva[uredi | uredi izvor] Pored Herkula Poaroa i gospođice Marpl, Kristi je kreirala i detektive amatere Tomasa (Tomija) Beresforda i njegovu suprugu Prudens „Tapens“ devojačko Kauli, koji se pojavljuju u četiri romana i jednoj zbirci kratkih priča objavljenih između 1922. i 1974. godine. Za razliku od njenih drugih tragača, Beresfordovi su bili tek u ranim dvadesetim kada su predstavljeni u The Secret Adversary, i bilo im je dozvoljeno da stare zajedno sa svojim tvorcem.[66]‍:19–20 Njihovim pričama je pristupala lakše, dajući im zamajac i polet čemu se kritičari nisu divili.[67]‍:63 Njihova poslednja avantura, Postern of Fate bio je poslednji roman Kristijeve.[68]‍:477 Harli Kvin je bila „verovatno najneortodoksniji“ od Kristijevih izmišljenih detektiva.[69]‍:70Inspirisan Kristijevom naklonošću prema figurama iz Arlekinade, koji ima polu-natprirodne sposobnosti, uvek radi sa starijim, konvencionalnim čovekom po imenu Satertvejt. Duo se pojavljuje u 14 kratkih priča, od kojih je 12 sakupljeno 1930. u knjizi Tajanstveni gospodin Kvin.[70]‍:78, 80[71] Malovan je opisao ove priče kao „otkrivanje u maštovitom tonu, dodirujući bajku, prirodni proizvod Agatine posebne mašte“.[70]‍:80 Satertvejt se takođe pojavljuje u romanu, Tragedija u tri čina, i kratkoj priči Ogledalo mrtvaca, u kojima se pojavljuje Poaro.[70]‍:81 Još jedan od manje poznatih likova Agate Kristi je Parker Pajn, penzionisani državni službenik koji pomaže nesrećnim ljudima na nekonvencionalan način.[72]‍:118–19 Od dvanaest kratkih priča u kojima je predstavljen kao lik, objedinjenih u knjizi Parker Pajn istražuje (1934), najviše je upamćena The Case of the Discontented Soldier, u kojem se pojavljuje Arijadna Oliver, koja je opisana kao zabavan i satiričan autoportret Agate Kristi. Tokom decenija koje su usledile, Arijadna Oliver se pojavila u još sedam romana. U većini njih asistira Herkulu Poarou.[72]‍:120 Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, između ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo.[73] Romani sa junacima Agate Kristi napisani posle njene smrti[uredi | uredi izvor] Zadužbina Agate Kristi je izabrala Sofi Hanu kao pisca koji će nastaviti delo Agate Kristi i njenog čuvenog detektiva Poaroa. Ovo je zajednički poduhvat u kome učestvuju pisac, izdavač `Hareper Kolins` i potomci velike spisateljice krimi romana Agate Kristi. Potomci su odobrili nastavak rada na romanima koji su Kristijevu učinili najprodavanijim piscem u istoriji sa više od dve milijarde prodatih primeraka detektivskih romana.[74] Do sada su u Srbiji objavljeni sledeći romani Sofi Hane sa Herkulom Poaroom u glavnoj ulozi: Lice deteta (2008, Mladinska knjiga) Bolno rastojanje (2014, Laguna) Agata Kristi: Ubistva s monogramom : novi slučaj Herkula Poaroa (2014, Laguna) Agata Kristi: Zatvoren kovčeg : novi slučaj Herkula Poaroa (2017, Laguna) Agata Kristi: Misterija tri četvrtine (2019, Laguna) Prodaja knjiga[uredi | uredi izvor] U svom vrhuncu, Kristi je retko bila van liste bestselera.[75] Ona je bila prvi pisac krimića koji je istog dana 1948. objavio 100.000 primeraka svojih naslova u izdanju Penguin-a.[76][77] Ažurirano: 2018., Ginisova knjiga rekorda navodi Kristi kao najprodavanijeg pisca fantastike svih vremena.[78] Ažurirano: 2020., njeni romani su prodati u više od dve milijarde primeraka na 44 jezika.[78] Polovina prodaje su izdanja na engleskom jeziku, a polovina su prevodi.[79][80] Prema Index Translationum, ažurirano: 2020., bila je najprevođeniji pojedinačni autor.[81][82] Agata Kristi je jedan od autora čije se knjige najčešće pozajmljuju u britanskim bibliotekama.[83][84][85][86] Ona je takođe najprodavanija autorka govornih knjiga u Ujedinjenom Kraljevstvu. Godine 2002. prodato je 117.696 audio knjiga Agate Kristi, u poređenju sa 97.755 prodatih audio knjiga Džej-Kej Rouling, 78.770 Roalda Dala i 75.841 prodatih knjiga Dž. R. R. Tolkina.[87][88] Godine 2015. zvanična organizacija koja se stara o nasleđu Agate Kristi je tvrdilo da je And Then There Were None bio „najprodavaniji krimi roman svih vremena“,[89] sa približno 100 miliona prodatih knjiga, što ga takođe čini jednom od najprodavanijih knjiga svih vremena.[90][91] Više od dva miliona primeraka njenih knjiga prodato je na engleskom 2020.[92] Nasleđe[uredi | uredi izvor] Njeni likovi i njeno lik pojavljuju se na poštanskim markama mnogih zemalja poput Dominike i Republike Somalije.[93] Godine 2020, Kraljevska kovnica po prvi put je obeležila Kristi na novčiću od 2 funti u znak obeležavanja stogodišnjice njenog prvog romana, The Mysterious Affair at Styles.[94] Godine 2023. u Volingfordu je otkrivena bronzana statua Kristi u prirodnoj veličini koja sedi na klupi u parku držeći knjigu.[95] Spomenik Agati Kristi u Londonu Priznanja[uredi | uredi izvor] Godine 1971. Agata Kristi dobila je najveće nacionalno priznanje, Orden Britanskog carstva,[96] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[97] Od 1988. godine u njenu čast dodeljuje se Nagrada Agata, književna nagrada za pisce misterija i krimića.[98] Jedan od osnovnih uslova za nominaciju je da delo predstavlja tradicionalnu misteriju kakve predstavljaju upravo Agatina dela. Žanr je široko definisan kao misterije koje ne sadrže eksplicitni seks, prekomernu krv ili neopravdano nasilje. Nagrada se dodeljuje u šest kategorija: najbolji savremeni roman, najbolji istorijski roman, najbolji debitantski roman, najbolje dokumentarno delo, najbolja kratka priča i najbolji roman za decu i mlade.[99] U blizini Kovent Gardena u centru Londona 2012. godine podignut je spomenik Agati Kristi.[100] Spomenik je u obliku knjige na kojoj se nalazi bista njena sa detaljima koji oslikavaju njen život i rad - motivi gospođice Marpl, Herkula Poaroa, egipatskih piramida, Orijent ekspresa, mišolovke... Takođe je prikazan i niz manjih korica knjige koje predstavljaju činjenicu da su knjige Agate Kristi prevedene na 50 različitih jezika, tako da su naslovi knjiga na mnogim jezicima, kao i na Brajevom pismu. Ovo je prvi spomenik nekom romanopiscu podignut u Londonu.[101] Bibliografija[uredi | uredi izvor] Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. 1920 — Zagonetni događaj u Stajlsu (The Mysterious Affair at Styles; prva knjiga u kojoj se pojavljuje Herkul Poaro) 1922 — Tajni neprijatelji (The Secret Adversary) 1923 — Ubistvo na terenu za golf (Murder on the Links) 1924 — Čovek u braon odelu (The Man in the Brown Suit) 1924 — Poaro istražuje (Poirot Investigates; 11 kratkih priča) 1925 — Tajna zamka Čimniz (The Secret of Chimneys) 1926 — Ubistvo Rodžera Akrojda (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Velika četvorka (The Big Four) 1928 — Misterija Plavog voza (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Partneri u zločinu (Partners in Crime; 15 kratkih priča) 1929 — Zagonetka sedam brojčanika (The Seven Dials Mystery) 1930 — Ubistvo u vikarijatu (The Murder at the Vicarage; upoznajemo Džejn Marpl) 1930 — Tajanstveni gospodin Kvin (The Mysterious Mr Quin; upoznajemo gospodina Harli Kvina) 1931 — Sitafordska zagonetka (The Sittaford Mystery) 1932 — Opasnost u End Hausu (Peril at End House) 1932 — Trinaest problema (Thirteen Problems; 13 kratkih priča) 1933 — Pas smrti i druge priče (The Hound Of Death And Other Stories; 12 kratkih priča) 1933 — Lord Edžver umire (Lord Edgware Dies) 1934 — Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express) 1934 — Parker Pejn na delu (Parker Pyne investigates; 12 kratkih priča) 1934 — Misterija Listerdejl (The Listerdale mystery; 12 kratkih priča) 1935 — Tragedija u tri čina (Three Act Tragedy) 1935 — Zašto nisu pitali Evansa? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Smrt u oblacima (Death in the Clouds; poznat i kao Death in the Air) 1936 — Ubistva po abecedi (The A.B.C. Murders) 1936 — Ubistvo u Mesopotamiji (Murder in Mesopotamia) 1936 — Karte na stolu (Cards on the Table) 1937 — Smrt na Nilu (Death on the Nile) 1937 — Nemi svedok (Dumb Witness) 1937 — Ubistvo u Mjusu (Murder In The Mews; 4 kratke misterije) 1938 — Sastanak sa smrću (Appointment with Death) 1939 — Deset malih crnaca (Ten Little Niggers; poznat i kao And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Ubistvo je lako (Murder is Easy) 1939 — Zagonetka na regati (The Regatta Mystery; 9 kratkih priča) 1939 — Božić Herkula Poaroa (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Misterija regate i druge priče (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 kratkih priča) 1941 — Zlo pod Suncem (Evil Under the Sun) 1941 — N ili M? (N or M?) 1941 — 1, 2, cipela se raspala (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Leš u biblioteci (The Body in the Library) 1942 — Pet prasića (Five Little Pigs) 1942 — Kobni prsti (The Moving Finger) 1943 — Problem u Polensi (Problem at Polensa Bay; 8 kratkih priča) 1944 — Nulta tačka (Towards Zero) 1944 — Iskričavi cijanid (Sparkling Cyanide) 1945 — Smrt dolazi na kraju (Death comes as the End) 1946 — Šupljina (The Hollow) 1947 — Herkulovi zadaci (The Labours of Hercules; 12 kratkih priča sa Poaroom) 1948 — Ko talas uhvati (There is a Tide; poznat i kao Taken at the Flood) 1948 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution; 8 kratkih priča) 1949 — Zla kuća (Crooked House) 1950 — Najavljuje se ubistvo (A Murder is Announced) 1950 — Tri slepa miša i druge priče (Three Blind Mice And Other Stories; 9 kratkih priča) 1951 — Operacija Bagdad (They Came to Baghdad) 1951 — U zapećku i druge priče (The Underdog And Other Stories; 8 kratkih priča) 1952 — Ruka brža od oka (They Do It With Mirrors) 1952 — Gospođa Makginti je mrtva (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Džep pun žita (A Pocket Full of Rye) 1953 — Posle sahrane (After the Funeral) 1955 — Hikori dikori dok (Hickory Dickory Dock) 1955 — Nepoznato odredište (Destination Unknown) 1956 — Vašar zločina (Dead Man`s Folly) 1957 — U 4.50 sa stanice Pedington (4.50 from Paddington) 1957 — Nesreća nevinih (Ordeal by Innocence) 1959 — Mačka među golubovima (Cat Among the Pigeons) 1960 — Pustolovina Božićnog pudinga (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 kratkih priča) 1961 — Kod belog konja (The Pale Horse) 1961 — Dvostruki greh i druge priče (Double Sin And Other Stories; 8 kratkih priča) 1962 — Napuklo ogledalo (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Satovi (The Clocks) 1964 — Karipska misterija (A Caribbean Mystery) 1965 — U hotelu `Bertram` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Treća devojka (Third Girl) 1967 — Večita noć (Endless Night) 1968 — Trnci u prstima (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Noć veštica (Hallowe`en Party) 1970 — Putnik za Frankfurt (Passenger to Frankfurt) 1971 — Nemezis (Nemesis) 1972 — Slonovi pamte (Elephants Can Remember) 1973 — Vrata sudbine (Postern of Fate) 1974 — Rani slučajevi Herkula Poaroa (Poirot`s Early Cases; 18 kratkih priča) 1975 — Zavesa (Curtain; poznat i kao Poslednji slučaj Herkula Poaroa — napisan u toku Drugog svetskog rata) 1976 — Usnulo ubistvo (Sleeping Murder; poznat i kao Poslednji slučaj Gospođice Marpl — napisan u toku Drugog svetskog rata) Servis za čaj „Arlekin” (1977) Poslednji slučajevi gospođice Marpl i još dve priče (objavljena posthumno 1979. godine kao zbirka priča napisanih između 1939. i 1954) Koautorka: 1931 — (The Floating Admiral) napisala zajedno sa Dž. K. Čestertonom, Doroti L. Sajers i sa drugim članovima Detekšn kluba. Autorka je i brojnih drama koje je napisala obradivši svoje krimi romane, ali je pored toga napisala i nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale prethodno objavljeni roman. To su: 1934 — Crna kafa (Black Coffee) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. 1937 — Ehnaton (Akhnaton) 1952 — Mišolovka (The Mousetrap) 1953 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution) 1954 — Paukova mreža (Spider`s Web) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1958 — Presuda (Verdict) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1962 — Trojno pravilo (Rule Of Three) 1953 — Violinski trio (Fiddlers three) Dela napisana pod imenom Meri Vestmakot: 1930 — Divov hleb (Giant`s Bread) 1934 — Nedovršeni portret (Unfinished Portrait) 1944 — Odsutna u proleće (Absent in the Spring) 1947 — Ruža i tisa (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ćerka je ćerka (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Breme (The Burden) Dela napisana pod imenom Agata Kristi Malovan: 1946 — Hajde reci kako živiš (Come, Tell Me How You Live) — putopisi i sećanja 1965 — Zvezda nad Vitlejemom (Star Over Bethlehem) — pesme i priče za decu Ostala dela: 1930 — Put snova (The Road Of Dreams) — poezija 1973 — Poezija (Poems) — zbirka od 63 pesme 1977 — Autobiografija (An Autobiography)

Kao na slikama Asteriks (franc. Astérix) je medijska franšiza o selu nesalomivih galskih ratnika koji putuju širom sveta i, uz pomoć magičnog napitka, bore se protiv Rimske republike, u doba vladavine Gaja Julija Cezara, u ahistorijskoj priči o vremenu posle Galskog rata.[1][2] Asteriks je najprodavaniji strip u Francuskoj (na drugom mjestu je Tintin, a na trećem je Talični Tom). Prvi put se pojavljuje 29. oktobra 1959. godine u stripskom časopisu Pilote.[3] Autor je Rene Gosini, a ilustrator Alber Uderzo.[4] Do 2021. godine objavljeno je 39 tomova, a poslednji je objavljen u oktobru 2021. Prva epizoda ovog stripa nosila je naziv Asteriks galski junak, a u celini je objavljena 1961. godine u tiražu od 6000 primjeraka. Asteriks je preveden na 111 svjetskih jezika u ukupnom tiražu od oko 370. 000 000 primjeraka.[5] Prava ekspanzija u Francuskoj počinje 1965. sa šestom epizodom pod naslovom `Asteriks i Kleopatra`. Deveti album `Asteriks i Normani` iz 1966. godine za dva dana prodat je u 1,2 miliona primeraka,[6] a 29. epizoda `Ruža i mač` samo u Francuskoj prodana u tiražu od 7.000 000 primjeraka. Pojedine Asteriksove avanture su ekranizovane kao animirani ili igrani filmovi. Na periferiji Pariza je 1989. godine otvoren Asteriksov zabavni park. Kada su započeli rad na Asteriksu, došlo je do nesuglasica između Gosinija i Uderza oko toga kako bi trebao izgledati glavni junak. Uderzo je Asteriksa zamišljao kao ogromnog ratnika koji snagom rešava probleme na koje nailazi. Pobedila je ipak Gosinijeva mašta koji je smatrao da bi Asteriks trebao biti simpatični, mali, lukavi ratnik. Njemu su ipak pridružili i jednog velikog, ali manje lukavog prijatelja, kao vernog pratioca. Tako je nastao i Obeliks. Imena su u stripu formirana tako što je na koren dodavan nastavak iks. S obzirom da su epizode Asteriksa u narednih četrdeset godina prevedene na preko stotinu jezika i dijalekata, ne čudi što su imena ostalih pratećih junaka različita ne samo od zemlje do zemlje, već i od izdavača do izdavača. Asteriks je rađen u žanru komičnog istorijskog stripa. Glavni junaci su Gali Asteriks, plavokosi, omaleni, hrabri i lukavi ratnik i Obeliks, ogromni, priglupi, ali ratnik velikog srca u svojim prepoznatljivim plavo-bijelim hlačama i sa riđim pletenicama. Pustolovine u kojima sudjeluju ova dva junaka vremenski su postavljene u 50. g. p.n.e., u period u kome je prema istorijskim izvorima cijela Galija bila pokorena od strane Rimljana. `Cijela? Ne! Jedno selo nepokornih Gala i dalje se uspješno odupire osvajaču.` Ovom uvodnom rečenicom je počinjao svaki od tridesetdevet strip albuma koliko ih je do danas objavljeno. Ovo selo na obali Atlantika opkoljeno je sa četiri rimska utvrđena logora. Stanovnici sela se odupiru najezdi Rimljana zahvaljujući čarobnom napitku koji im spravlja seoski druid Aspiriniks i koji im daje nadljudsku snagu, tako da za njih `mlatiti Rimljane` predstavlja pravu zabavu. Obeliks je kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom, pa mu on više nije ni potreban (iako on stalno traži svoju porciju). S druge strane, Rimljani patroliranje u blizini galskog sela doživljavaju kao svojevrsnu kaznu jer to obično završava gadnim batinama. Pustolovine Asteriksa i Obeliksa nisu ograničene samo na Galiju, već su njih dvojica tokom svojih avantura stizali do Egipta, Britanije, Grčke, Španije, Korzike, Švajcarske, Belgije, Njemačke, pa čak i do Indije i Amerike. Gosini je u svojim tekstovima punim satire ismijavao karakteristike raznih naroda te su mu mnogi prigovarali da je rasist, ali on je i same Gale prikazao kao sve drugo samo ne savršene ljude, pa se može reći da je on ismijavao ljudske mane koje su karakteristične od podneblja do podneblja. Ali ni pojedinci nisu pošteđeni, pošto likovi koji se pojavljuju u stripu nisu ništa drugo nego karikature stvarnih ličnosti. Neke od tih ličnosti su iz privatnih života Uderza i Gosinija, a većina ih je iz javnog života Francuske i ostatka svijeta, kao i iz kulturnih i umetničkih dela svjetske baštine. Tako možemo naići na rimskog špijuna sa licem Šona Konerija ili Jevreja sa licem Gregori Pek. Pojavljuju se i Don Kihot, Frankenstein, Sten Lorel i Oliver Hardi, a u ulozi večno nasamarenih pirata su glavni junaci Šarlijevog stripa `Riđobradi`. U stripu nije zaobiđen ni bivši predsjednik Francuske Žak Širak. Osim Asteriksa i Obeliksa, junaci koji su našli stalno mjesto u stripu su seoski starješina Drmatoriks koji vrlo drži do svog autoriteta, druid Aspiriniks koji sprema čarobni napitak, seoski bard Tamburiks koji sve iritira svojim pevanjem, kao i ostali stanovnici sela od kojih je svaki kao živi lik, kako karaterno, Gosinijevom zaslugom, tako i fizički Uderzovom zaslugom. Neprijatelji Asteriksa i Obeliksa su na prvom mjestu Rimljani sa Julijem Cezarom na čelu. Tu su zatim i prije spomenuti pirati čiji brod strada u gotovo svakoj epizodi. Kao neprijatelji tu su i Normani, Goti, kao i Vikinzi. Nakon što je, 1977., Gosini iznenada preminuo od srčanog udara ostavivši scenario za 24. epizodu `Asteriks među Belgijancima`, Uderzo nastavlja da radi sam i scenario i crtež. Iako je tvrdio da se njegov humor ne može mjeriti sa Gosinijem, njegove epizode ne zaostaju za ranijim. Iz poštovanja prema pokojnom prijatelju i danas navodi njegovo ime kao ime scenariste u novim epizodama. Ipak usledili su sudski sporovi sa izdavačkom kućom Dargoom, u kojima su Uderzo i naslednici Gosinija trijumfovali i preuzeli kontrolu nad izdavaštvom Asteriksa. Na kraju je i Uderzo prodao svoj udeo Hašetu, što je naišlo na osudu Gosinijeve ćerke Silvije. Bila je ozlojeđena što su time odškrinuta vrata mogućnosti da drugi autori izuzev samog Uderza crtaju i pišu Asteriksa, te je čak tom prilikom dala oštar intervju `Mondu` u kome je taj transfer nazvala `izdajom galskih ratnika modernim Rimljanima oličenim u korporativnoj Evropi`. Gosinijeva ćerka je na kraju ipak smirila strasti i istakla kako Asteriks ima pravo na treći život, jer se prva promena već odigrala kad je njen otac preminuo.[7] Od 2009. godine nove avanture Asteriksa crta Didije Konrad po scenarijima Žan-Iva Ferija.[8] Pored svih priznanja Uderzo je odlikovan i nacionalnim ordenom Legije časti. Ono što razlikuje njegov rad od rada ostalih crtača je fantastična scenografija, verno prenesena na papir. Panorame antičkih gradova su dovedene do savršenstva. Ipak treba spomenuti i to da sjajan odabir uglavnom toplih boja nije Uderzova zasluga, jer je on daltonista. Njegov opus se danas koristi kao literatura na fakultetima umjetnosti širom svijeta. Asteriks u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor] Asteriks se u Jugoslaviji premijerno pojavljuje 9. oktobra 1966, u nedeljnoj reviji `Politika Ekspres u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Srbiji. Bila je to epizoda `Zvezdan i Kleopatra` koja je objavljena na ćirilici. Ova epizoda je ostala upamćena po tome što je Asteriks nazvan Zvezdoje, Obeliks Trboje, Aspiriniks Vračun, a Drmatoriks vojvoda Topuz, zatim Galija je Medovina, a selo u kojem se odigrava radnja Mala Mokra Medovina. Asteriks se(kao Asteriks), ubrzo počeo javljati i u štampi drugih republika tadašnje Jugoslavije. Tako, 24. marta 1971., u SR Bosni i Hercegovini, u 17. broju strip magazina `Nedjeljni zabavnik` počinje objavljivanje u nastavcima epizode `Asteriks Galski`. Kako je revija prekinuta sa 21. brojem, objavljeno je samo početnih 10 stranica Asteriksove prve pustolovine. U SR Hrvatskoj `Plavi Vjesnik` počinje objavljivati Asteriksa na prelazu šezdesetih u sedamdesete. Decembra 1970. izlazi specijalno, delomično u boji, izdanje - celovita priča `Asteriks među gladijatorima`. U redovnim brojevima `Plavog Vjesnika`, u nastavcima izlaze epizode `Asteriks i Normani`, `Čarobni štit`, `Asteriks u Hispaniji`, `Gnjevni Cezar`, `Gulaš a`la Cezar`, a sa 970. brojem (26. aprila 1973.), nakon gotovo dvadeset godina izlaženja, ova revija se gasi. Iste godine `Vjesnik` pokreće novi nedeljnik za omladinu ZOV (Zabavni omladinski vjesnik). ZOV je u početku štampan djelomično u boji na kvalitetnom papiru i u ambicioznom tiražu, a u njegovom 25. broju (1. marta 1974.) počinje u nastavcima izlaziti `Asteriks strašni gal`. Međutim, uprkos aktuelnosti tema i inovativnosti časopisa, porast troškova doveo je do smanjenja broja stranica,opada tiraž i nedeljnik se gasi nakon 43 broja, ali ga nasleđuje strip revija `ZOV STRIP` koja je takođe kratko potrajala. U njenom 4. broju objavljena je celovita epizoda `Asteriks kod Britanaca`, dok od 18. do 24. broja u nastavcima izlazi `Asteriks kod Švicaraca`. U Vjesnikovim izdanjima Asteriksa je na srpsko-hrvatski prevodio Ladislav Grakalić.[9] Njegovi su prevodi mešavina standardnog hrvatskog jezika i urbanog zagrebačkog govora tog vremena i odražava specifičan humor karakterističan za zagrebačku produkciju stripa i animiranog filma. U ovim izdanjima Asteriks u pojedinim sličicama `rekalmira` neke poznate domaće brendove robe široke potrošnje. Grakalić čarobni napitak prevodi muška voda kao satiru česte pojave reklamiranja čudotvorne vode za muškarce u nekim manje razvijenim regijama tadašnje Jugoslavije. Najznačajnija produkcija Asteriksa u bivšoj Jugosaviji bila je u SR Srbiji. Novinsko-izdavačko preduzeće Forum iz Novog Sada (kasnije Forum Marketprint, a zatim Marketprint) u svom nedeljniku `Panorama` takođe izdaje epizode Asteriksa na prelazu dve decenije, a od 1973. do 1989. u Stripoteci, najdugovečnijem strip-magazinu na području Jugoslavije, objavljuje u nastavcima, u originalnoj hronologiji, prvih 27 albuma. Marketprint je prvi uveo formu albuma. Ediciju `Asteriksov zabavnik` pokreću 1975. u kojoj je između 1975. i 1988. izašlo 48 mekokoričenik albuma u boji, u kojoj su se izmenjivali Asteriks i Talični Tom. Prvih 8 albuma Asteriksa izlazi u originalnoj hronologiji, ali naredne epizode izlaze bez određenog redoslijeda, a 22. po redu `Velika plovidba` je preskočen. Na kraju, u ovoj ediciji je objavljeno 25 epizoda Asteriksa (do broja 26), a od 1989. godine Marketprint započinje novu seriju luksuznih trvrdokoričenih albuma u boji, po uzoru na francuske originale. Edicija je započeta u saradnji s izdavačem `Dečje novine` iz Gornjeg Milanovca, tamo gde je `Asteriksov zabavnik` stao, odnosno sa 27. albumom `Asteriks i sin`, ali i repriziraju određene naslove, bez vidljivog redosleda i koncepcije pa se nakon 5 objavljenih naslova gasi zbog početka rata i raspada SFR Jugoslavije. Spomenuti izdavač `Dečje novine` iz Gornjeg Milanovca druga je kuća u SR Srbiji koja je izdavala Asteriksa. U reviji `Biser strip` izdaju celovite priče, uglavnom stripova iz francusko-belgijske produkcije. Tu su, izvan hronologije, objavljivane epizode Asteriksa u crno-beloj štampi i u boji. Ukidanjem, pa vraćanjem boje u ovoj reviji posedica je ekonomske krize u Jugoslaviji osamdesetih. Pored toga, `Dečje novine` u svojoj crno-beloj strip revji `Super` takođe objavljuju jednu epizodu, a 1981. godine u reviji `Mini` objavljuju kraku priču `Maskota`. Po uzoru na `Asteriksov zabavnik`, `Dečje novine` 1990. pokreću seriju albuma u boji sa mekim koricama `Šampioni stripa` u kojoj, bez određene hronologije izlazi 6 albuma, a surađuju sa Marketprintom u objavljivanju pomenute serije tvrdo ukoričenih albuma. Pored navedenih, epizode Asteriksa u osamdesetima je izdavala beogradska `Politika` u okviru nedeljnika za mlade `Politikin zabavnik`. Među prevodiocima u Srbiji istaknuto mjesto ima Đorđe Dimitrijević i krug prevodilaca oko tadašnjeg Foruma (Marketprint) koji su najzaslužniji za popularnost i kultnoi status Asteriksa u bivšoj Jugoslaviji. I danas za imena pojedinih likova koriste Dimitrijevićevi prevodi. Postjugoslovenski period[uredi | uredi izvor] U Hrvatskoj manji izdavač `Izvori` iz Zagreba započinje 1992. sa izdavanjem Asteriksovih albuma. Do 1999. godine izlazi, bez redosleda, 11 epizoda mekih korica, dok poslednjih 5 albuma je objavljeno u tvrdom povezu. Objavljene su epizode: Asteriks Gal (1992.), Asteriks legionar (1992.), Asteriks i zlatni srp (1993.), Asteriks i Goti (1993.), Asteriks kod Helvećana (1994.), Asteriks gladijator (1994.), Asteriks i Kleopatra (1995.), Asteriks i Normani (1995.), Asteriks na olimpijskim igrama (1996.), Asteriks u Hispaniji (1998.) i Veliko putovanje (1999.). Ova izdavačka kuća je objavila i 4 albuma Asteriksovih pustolovina na esperantu, a u saradnji sa kulturnim društvom hrvatske nacionalne manjine u austrijskom Burgenlandu na jeziku gradišćanskih Hrvata objavljena su 3 albuma, svi u mekim koricama. Novinski izdavač `Slobodna Dalmacija` u svom magazinu `Comic strip` između 1994. i 1996. godine objavljuje u nastavcima dva albuma, prvog u boji, a drugog crno-bijelog. Pored toga, `Slobodna Dalmacija` 1995. izdaje i album sa sličicama `Baš su ludi ovi Gali` koji je danas pravi raritet. Krajem veka na izdavanje Asteriksovih albuma za istočnu Evropu prueizima Egmont i 2000. izlaze još dva mekokoričena albuma u boji u dosta skromnom izdanju, ali velikom tiražu (6. 500 primjeraka). To su bile epizode Dvoboj poglavara i Asteriks u Britaniji. Od 2014. do 2017 godine izdavač Bookglobe objavio je bez redosleda, istovremeno objavljujući u mekom i tvrdom povezu, epizode: Asteriks i Latraviata (2014); Asteriks i povratak u klupe (2014); Asteriks: Dan kada je nebo palo (2014); Rođendanski Asteriks i Obeliks - Zlatna knjiga (2014); Asteriks kod Pikta (2016); Asteriks: Ruža i Mač (2016); Asteriks: Gali na galiji (2017); Asteriks i čarobni sag (2017). U Sloveniji Asteriks ima sličan put. Slovenci su od 1990. imali priliku čitati Asteriksa na slovenačkom jeziku, a izdavač `Didakta` do 1999, takođe izvan hronologije, objavljuje 11 albuma, nakon čega 2000. u izdanju `Egmonta` izlaze još dva. Kao i u Hrvatskoj, uslijedila je duga pauza, da bi 2012. godine izdavač Graffit ponovo objavljuje albume Asteriksa na slovenačkom: iste godine izlaze dva albuma u tvrdom i mekom uvezu, a 24. oktobra 2013. izlaze 25. epizoda i tad, najnovija 35. Asteriksova pustolovina `Asterix pri Piktih` (Asteriks među Piktima). Raspadom SFRJ u novostvorenoj Saveznoj Republici Jugoslaviji prestaju se objavljivati nova izdanja Asteriksa. Strip izdavaštvo je zbog rata i sankcija u krizi, pa se pojavljuju magazini kratkog veka, u kojima se objavljuju kopije stripova koje je ranije objavio `Marketprint`. Sam Marketprint je 1994. objavio samo jedan Asteriksov album sa sličicama (prije toga je 1985. izdao još jednog). Beogradska novinska kuća `Politika` u devedesetima ponovo započinje s objavljivanjem Asteriksovih pustolovina u Politikinom Zabavniku i objavljuje u nastavcima 5 albuma, a 1995. izdaje i seriju mekokoričenih albuma vrlo skromne kvalitete, u kojoj je do kraja 1999. hronološki izašlo prvih 26 naslova, nakon čega je dalje objavljivanje epizoda stalo. Pojavljivala su se piratska izdanja epizoda koje do tada nisu bile objavljene. Izdavačka kuća System Comix, izdavačka kuća iz Srbije je 2005. objavila mekokoričeni omaž pod naslovom „Uderzo u skicama prijatelja“. Izdavačka kuća `Čarobna knjiga` je u Srbiji u periodu od 2018. do kraja 2020. godine objavila u 12 integralnih albuma (od kojih svaki sadrži po tri epizode) objavila prvih 36 epizoda Asteriksa. Prvih 27 epizoda je uređeno sa već postojećim prevodom Đorđa Dimitrijevića, koje je za potrebe ovog izdanja pregledao, doterao i popravio sam Dimitrijevića. Od 27. epizode za prevod je zadužena Melita Logo Milutinović.[10] Paralelno sa objavljivanjem integrala objavljivane su u mekokoričenom uvezu i epizode Asteriks na trci kroz Italiju (2018), Vercingetoriksova kći (2020) i Asteriks i grifon (2021). Zahvaljujući ovom izdavačkom poduhvatu srpski jezik je postao tek 15 u svetu na kojem je Asteriks preveden u celosti. Lista izdanja[uredi | uredi izvor] Asteriksova družina iz sela na jednom muralu u Briselu Gosini i Uderzo[uredi | uredi izvor] 1. 1961. - Asteriks galski junak (Astérix le Gaulois). Prodan u tiražu od 6.000 primjeraka. 2. 1962. - Asteriks i zlatni srp (La Serpe d`or). Prodan u tiražu od 15.000 primjeraka. 3. 1963. - Asteriks i Goti (Astérix chez les Goths). Prodan u tiražu od 15.000 primjeraka. 4. 1964. - Asteriks gladijator (Astérix gladiateur). Prodan u tiražu od 60.000 primjeraka. 5. 1965. - Asteriks i put oko Galije (Le Tour de Gaule). Prodan u tiražu od 60.000 primjeraka. 6. 1965. - Asteriks i Kleopatra (Astérix et Cléopâtre). Prodan u tiražu od 100.000 primjeraka. 7. 1966. - Borba starešina (Le Combat des chefs). Prodan u tiražu od 600.000 primjeraka. 8. 1966. - Asteriks među Britancima (Astérix chez les Bretons). Prodan u tiražu od 900.000 primjeraka. 9. 1966. - Asteriks i Normani (Astérix et les Normands). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 10. 1967. - Asteriks legionar (Astérix légionnaire). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 11. 1968. - Štit iz Arvernije (Le Bouclier arverne). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 12.1968. - Asteriks na Olimpijadi (Astérix aux Jeux Olympiques). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 13. 1969. - Asteriks i ukradeno kazanče (Astérix et le chaudron). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 14. 1969. - Asteriks u Hispaniji (Astérix en Hispanie). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 15. 1970. - Zavadi pa vladaj (La Zizanie). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 16. 1970. - Asteriks u Helveciji (Astérix chez les Helvètes). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 17. 1971. - Grad bogova (Le Domaine des dieux). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 18. 1972. - Cezarove lovorike (Les Lauriers de César). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 19. 1972. - Vrač pogađač (Le Devin). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 20. 1973. - Asteriks na Korzici (Astérix en Corse). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 21. 1974. - Cezarov poklon (Le Cadeau de César). Prodan u tiražu od 1.400.000 primjeraka. 22. 1975. - Velika plovidba (La Grande traversée). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 23 .1976. - Obeliksovo preduzeće (Obélix et Compagnie). Prodan u tiražu od 1.350.000 primjeraka. 1978. - Asteriks i 12 podviga (Asterix et les douze tâches) (Strip je adaptacija crtanog filma. Ne smatra se delom kanona) 24. 1979. - Asteriks među Belgijancima (Astérix chez les Belges). Prodan u tiražu od 1.500.000 primjeraka. Uderzo[uredi | uredi izvor] 25. 1980. - Podeljeno selo (Le Grand fossé). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 26. 1981. - Asteriksova odiseja (L`Odyssée d`Astérix). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 27. 1983. - Asteriksov sin (Le Fils d`Astérix). Prodan u tiražu od od 1.700.000 primjeraka. 28. 1987. - Asteriks kod Šećerlemade (Astérix chez Rahazade). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 29. 1991. - Ruža i mač (La Rose et le glaive). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 30. 1996. - Obeliksove nevolje (La Galère d`Obélix). Prodan u tiražu od 2.600.000 primjeraka. 31. 2001. - Asteriks i Latravijata (Astérix et Latraviata). Prodan u tiražu od 3.000.000 primjeraka. 32. 2003. - Asteriks i povratak u galsku školu (Astérix et la rentrée gauloise). Ovo su objedinjene kratke priče iz `Pilota` Prvo izdanje iz 1993. prodano je u tiražu od 500.000 primjeraka, a reizdanje iz 2003. u 1.100.000 primjeraka. 33. 2005. - Nebo mu pada na glavu (Le ciel lui tombe sur la tête). Prodan u tiražuod 3.200.000 primjeraka. 34. 2009. - Asteriksov i Obeliksov rođendan (L`Anniversaire d`Astérix et Obélix - le Livre d`Or). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. Žan Iv-Feri[uredi | uredi izvor] 35. 2013. - Asteriks među Piktima (Astérix chez les Pictes). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 36. 2015. - Cezarov papirus (Le Papyrus de César). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 37. 2017. - Asteriks na trci kroz Italiju (Astérix et la Transitalique). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 38. 2019. - Vercingetoriksova kći (La Fille De Vercingétorix). 39. 2021. - Asteriks i grifon (Asterix et le Griffon). Filmovi[uredi | uredi izvor] Animirani filmovi[uredi | uredi izvor] Asteriks, Gal (1967) Asteriks i Kleopatra (1968) Asteriks i 12 podviga (1976) Asteriks protiv Cezara (1985) Asteriks u Britaniji (1986) Asteriks i velika tuča (1989) Asteriks osvaja Ameriku (1994) Asteriks i vikinzi (2006) Asteriks: Naselje bogova (2014) Asteriks: Tajna čarobnog napitka (2018) Igrani filmovi[uredi | uredi izvor] Asteriks i Obeliks protiv Cezara (1999) Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra (2002) Asteriks na Olimpijadi (2008)[11][12][13] Asteriks i Obeliks u Britaniji (2012) Asteriks i Obeliks: Srednje kraljevstvo (2023) Televizijske serije[uredi | uredi izvor] Dana 17. novembra 2018. godine, Studio 58 i Fjučurikon su objavili da će emitovati kompjuterski animiranu seriju od 52 jedanaestominutne epizode usredsređene na Garoviks za emitovanje na Francuskoj televiziji 2020. godine.[14] Dana 21. decembra 2020. godine, potvrđeno je da su Dogmatiks i Indomitejbls pomereni za jesen 2021. godine, i da o2o Studio proizvodi animaciju.[15] Emisiju distribuira globalno LS Distribution.[16] Serija je premijerno prikazana na Okoo servisu za striming 2. jula pre nego što je počela sa linearnim emitovanjem na kanalu Francuska 4 28. avgusta 2021. godine.[17] Dana 3. marta 2021, objavljeno je da će Asteriks Gal biti vodeći lik u novoj Netfliksovoj animiranoj seriji u režiji Alena Šabata.[18] Najavljeno je da je serija adaptacija iz jednog od klasičnih tomova, Asteriks i velika borba, gde Rimljani, nakon što ih Asteriks i njegove seoske kohorte konstantno sramote, organizuju tuču između rivalskih galskih poglavica i pokušavaju da poprave rezultat kidnapovanjem druida, zajedno sa njegovim preko potrebnim magičnim napitkom.[19][20] Očekuje se da će serija debitovati 2023. godine.[21][22] Serija će biti CG-animirana.[23] Uticaj u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor] Prvi francuski satelit, koji je lansiran 1965. godine, nazvan je Asteriks-1 u čast Asteriksa.[24] Asteroidi 29401 Asteriks i 29402 Obeliks takođe su nazvani u čast ovih fikcionih likova. Slučajno, reč Asteriks/Asterisk potiče od grčkog za Mala zvezda. Tokom kampanje da Pariz bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 1992, Asteriks se pojavio na mnogim posterima iznad Ajfelove kule. Francuska kompanija Belin predstavila je seriju čipsa Asterik oblikovanih u obliku rimskih štitova, tikvica, divlje svinje i kostiju. U Velikoj Britaniji 1995. godine Asteriks novčići su predstavljeni besplatno u svakoj tegli Nutele. Godine 1991, Asteriks i Obeliks su se pojavili na naslovnoj strani lista Tajm za specijalno izdanje o Francuskoj, u umetničkoj režiji Mirka Ilića. U izdanju istog časopisa iz 2009. godine, Asteriksa su neki opisali kao simbola francuske nezavisnosti i prkosa globalizaciji.[25] Uprkos tome, Asteriks je napravio nekoliko promotivnih nastupa za lanac brze hrane Makdonalds, uključujući i jednu reklamu koja predstavlja stanovnike sela koji uživaju u tradicionalnoj gozbi koja završava priču u restoranu Makdonaldsa.[26] Verzija 4.0 operativnog sistema OpenBSD sadrži parodiju na priču o Asteriksu.[27] Akcioni strip broj 579, koji je objavio DC Comics 1986. godine, koji je napisao Lofisijer i ilustrovao Kit Gifen, sadržao je omaž Asteriksu gde su Supermen i Džimi Olsen premešteni u prošlost u malo selo nesalomljivih Gala. Godine 2005, u Briselu je održana izložba Ogledala sveta pod nazivom Asterik. Belgijska pošta je takođe objavila set maraka da se poklopi sa izložbom. U okviru izložbe objavljena je knjiga koja sadrži delove na francuskom, holandskom i engleskom.[28] Dana 29. oktobra 2009, Guglova početna stranica velikog broja zemalja je prikazala logotip (nazvan Gugl Dudl) u znak sećanja na 50 godina Asteriksa.[29] Iako su se od tada promenili, heraldi #2 i #3 u Kraljevstvu Ansteora iz Društva za kreativni anahronizam bili su heraldi zvezdice i obeliska.[30] Asteriks i Obeliks su bili zvanične maskote Svetskog prvenstva u hokeju na ledu 2017, čiji su zajednički domaćini bili Francuska i Nemačka. Francuska je 2019. godine izdala komemorativni novčić od 2 evra za proslavu 60. godišnjice Asteriksa.[31] Kraljevska kanadska mornarica ima brod za snabdevanje po imenu MV Asteriks. Drugi brod klase Rizolv, koji je nosio ime MV Obeliks, je otkazan.[32] Asteriks, Obeliks i Vitalstatistiks pojavljuju se u knjizi Larija Gonika Karikaturna istorija svemira tom 2, posebno u prikazu galske invazije na Italiju (390 – 387. p. n. e.). U poslednjem panelu te sekvence, dok se šetaju prema zalasku sunca, Obeliks kaže `Hajde, Asteriks! Hajde da uzmemo naš sopstveni strip.`

Kao na slikama An Asterix Adventure Asterix and the Big Fight by Goscinny (text) and Uderzo (drawings) Izdavac: Hodder & Stoughton, Great Britain Asteriks (franc. Astérix) je medijska franšiza o selu nesalomivih galskih ratnika koji putuju širom sveta i, uz pomoć magičnog napitka, bore se protiv Rimske republike, u doba vladavine Gaja Julija Cezara, u ahistorijskoj priči o vremenu posle Galskog rata.[1][2] Asteriks je najprodavaniji strip u Francuskoj (na drugom mjestu je Tintin, a na trećem je Talični Tom). Prvi put se pojavljuje 29. oktobra 1959. godine u stripskom časopisu Pilote.[3] Autor je Rene Gosini, a ilustrator Alber Uderzo.[4] Do 2021. godine objavljeno je 39 tomova, a poslednji je objavljen u oktobru 2021. Prva epizoda ovog stripa nosila je naziv Asteriks galski junak, a u celini je objavljena 1961. godine u tiražu od 6000 primjeraka. Asteriks je preveden na 111 svjetskih jezika u ukupnom tiražu od oko 370. 000 000 primjeraka.[5] Prava ekspanzija u Francuskoj počinje 1965. sa šestom epizodom pod naslovom `Asteriks i Kleopatra`. Deveti album `Asteriks i Normani` iz 1966. godine za dva dana prodat je u 1,2 miliona primeraka,[6] a 29. epizoda `Ruža i mač` samo u Francuskoj prodana u tiražu od 7.000 000 primjeraka. Pojedine Asteriksove avanture su ekranizovane kao animirani ili igrani filmovi. Na periferiji Pariza je 1989. godine otvoren Asteriksov zabavni park. Kada su započeli rad na Asteriksu, došlo je do nesuglasica između Gosinija i Uderza oko toga kako bi trebao izgledati glavni junak. Uderzo je Asteriksa zamišljao kao ogromnog ratnika koji snagom rešava probleme na koje nailazi. Pobedila je ipak Gosinijeva mašta koji je smatrao da bi Asteriks trebao biti simpatični, mali, lukavi ratnik. Njemu su ipak pridružili i jednog velikog, ali manje lukavog prijatelja, kao vernog pratioca. Tako je nastao i Obeliks. Imena su u stripu formirana tako što je na koren dodavan nastavak iks. S obzirom da su epizode Asteriksa u narednih četrdeset godina prevedene na preko stotinu jezika i dijalekata, ne čudi što su imena ostalih pratećih junaka različita ne samo od zemlje do zemlje, već i od izdavača do izdavača. Asteriks je rađen u žanru komičnog istorijskog stripa. Glavni junaci su Gali Asteriks, plavokosi, omaleni, hrabri i lukavi ratnik i Obeliks, ogromni, priglupi, ali ratnik velikog srca u svojim prepoznatljivim plavo-bijelim hlačama i sa riđim pletenicama. Pustolovine u kojima sudjeluju ova dva junaka vremenski su postavljene u 50. g. p.n.e., u period u kome je prema istorijskim izvorima cijela Galija bila pokorena od strane Rimljana. `Cijela? Ne! Jedno selo nepokornih Gala i dalje se uspješno odupire osvajaču.` Ovom uvodnom rečenicom je počinjao svaki od tridesetdevet strip albuma koliko ih je do danas objavljeno. Ovo selo na obali Atlantika opkoljeno je sa četiri rimska utvrđena logora. Stanovnici sela se odupiru najezdi Rimljana zahvaljujući čarobnom napitku koji im spravlja seoski druid Aspiriniks i koji im daje nadljudsku snagu, tako da za njih `mlatiti Rimljane` predstavlja pravu zabavu. Obeliks je kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom, pa mu on više nije ni potreban (iako on stalno traži svoju porciju). S druge strane, Rimljani patroliranje u blizini galskog sela doživljavaju kao svojevrsnu kaznu jer to obično završava gadnim batinama. Pustolovine Asteriksa i Obeliksa nisu ograničene samo na Galiju, već su njih dvojica tokom svojih avantura stizali do Egipta, Britanije, Grčke, Španije, Korzike, Švajcarske, Belgije, Njemačke, pa čak i do Indije i Amerike. Gosini je u svojim tekstovima punim satire ismijavao karakteristike raznih naroda te su mu mnogi prigovarali da je rasist, ali on je i same Gale prikazao kao sve drugo samo ne savršene ljude, pa se može reći da je on ismijavao ljudske mane koje su karakteristične od podneblja do podneblja. Ali ni pojedinci nisu pošteđeni, pošto likovi koji se pojavljuju u stripu nisu ništa drugo nego karikature stvarnih ličnosti. Neke od tih ličnosti su iz privatnih života Uderza i Gosinija, a većina ih je iz javnog života Francuske i ostatka svijeta, kao i iz kulturnih i umetničkih dela svjetske baštine. Tako možemo naići na rimskog špijuna sa licem Šona Konerija ili Jevreja sa licem Gregori Pek. Pojavljuju se i Don Kihot, Frankenstein, Sten Lorel i Oliver Hardi, a u ulozi večno nasamarenih pirata su glavni junaci Šarlijevog stripa `Riđobradi`. U stripu nije zaobiđen ni bivši predsjednik Francuske Žak Širak. Osim Asteriksa i Obeliksa, junaci koji su našli stalno mjesto u stripu su seoski starješina Drmatoriks koji vrlo drži do svog autoriteta, druid Aspiriniks koji sprema čarobni napitak, seoski bard Tamburiks koji sve iritira svojim pevanjem, kao i ostali stanovnici sela od kojih je svaki kao živi lik, kako karaterno, Gosinijevom zaslugom, tako i fizički Uderzovom zaslugom. Neprijatelji Asteriksa i Obeliksa su na prvom mjestu Rimljani sa Julijem Cezarom na čelu. Tu su zatim i prije spomenuti pirati čiji brod strada u gotovo svakoj epizodi. Kao neprijatelji tu su i Normani, Goti, kao i Vikinzi. Nakon što je, 1977., Gosini iznenada preminuo od srčanog udara ostavivši scenario za 24. epizodu `Asteriks među Belgijancima`, Uderzo nastavlja da radi sam i scenario i crtež. Iako je tvrdio da se njegov humor ne može mjeriti sa Gosinijem, njegove epizode ne zaostaju za ranijim. Iz poštovanja prema pokojnom prijatelju i danas navodi njegovo ime kao ime scenariste u novim epizodama. Ipak usledili su sudski sporovi sa izdavačkom kućom Dargoom, u kojima su Uderzo i naslednici Gosinija trijumfovali i preuzeli kontrolu nad izdavaštvom Asteriksa. Na kraju je i Uderzo prodao svoj udeo Hašetu, što je naišlo na osudu Gosinijeve ćerke Silvije. Bila je ozlojeđena što su time odškrinuta vrata mogućnosti da drugi autori izuzev samog Uderza crtaju i pišu Asteriksa, te je čak tom prilikom dala oštar intervju `Mondu` u kome je taj transfer nazvala `izdajom galskih ratnika modernim Rimljanima oličenim u korporativnoj Evropi`. Gosinijeva ćerka je na kraju ipak smirila strasti i istakla kako Asteriks ima pravo na treći život, jer se prva promena već odigrala kad je njen otac preminuo.[7] Od 2009. godine nove avanture Asteriksa crta Didije Konrad po scenarijima Žan-Iva Ferija.[8] Pored svih priznanja Uderzo je odlikovan i nacionalnim ordenom Legije časti. Ono što razlikuje njegov rad od rada ostalih crtača je fantastična scenografija, verno prenesena na papir. Panorame antičkih gradova su dovedene do savršenstva. Ipak treba spomenuti i to da sjajan odabir uglavnom toplih boja nije Uderzova zasluga, jer je on daltonista. Njegov opus se danas koristi kao literatura na fakultetima umjetnosti širom svijeta. Asteriks u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor] Asteriks se u Jugoslaviji premijerno pojavljuje 9. oktobra 1966, u nedeljnoj reviji `Politika Ekspres u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Srbiji. Bila je to epizoda `Zvezdan i Kleopatra` koja je objavljena na ćirilici. Ova epizoda je ostala upamćena po tome što je Asteriks nazvan Zvezdoje, Obeliks Trboje, Aspiriniks Vračun, a Drmatoriks vojvoda Topuz, zatim Galija je Medovina, a selo u kojem se odigrava radnja Mala Mokra Medovina. Asteriks se(kao Asteriks), ubrzo počeo javljati i u štampi drugih republika tadašnje Jugoslavije. Tako, 24. marta 1971., u SR Bosni i Hercegovini, u 17. broju strip magazina `Nedjeljni zabavnik` počinje objavljivanje u nastavcima epizode `Asteriks Galski`. Kako je revija prekinuta sa 21. brojem, objavljeno je samo početnih 10 stranica Asteriksove prve pustolovine. U SR Hrvatskoj `Plavi Vjesnik` počinje objavljivati Asteriksa na prelazu šezdesetih u sedamdesete. Decembra 1970. izlazi specijalno, delomično u boji, izdanje - celovita priča `Asteriks među gladijatorima`. U redovnim brojevima `Plavog Vjesnika`, u nastavcima izlaze epizode `Asteriks i Normani`, `Čarobni štit`, `Asteriks u Hispaniji`, `Gnjevni Cezar`, `Gulaš a`la Cezar`, a sa 970. brojem (26. aprila 1973.), nakon gotovo dvadeset godina izlaženja, ova revija se gasi. Iste godine `Vjesnik` pokreće novi nedeljnik za omladinu ZOV (Zabavni omladinski vjesnik). ZOV je u početku štampan djelomično u boji na kvalitetnom papiru i u ambicioznom tiražu, a u njegovom 25. broju (1. marta 1974.) počinje u nastavcima izlaziti `Asteriks strašni gal`. Međutim, uprkos aktuelnosti tema i inovativnosti časopisa, porast troškova doveo je do smanjenja broja stranica,opada tiraž i nedeljnik se gasi nakon 43 broja, ali ga nasleđuje strip revija `ZOV STRIP` koja je takođe kratko potrajala. U njenom 4. broju objavljena je celovita epizoda `Asteriks kod Britanaca`, dok od 18. do 24. broja u nastavcima izlazi `Asteriks kod Švicaraca`. U Vjesnikovim izdanjima Asteriksa je na srpsko-hrvatski prevodio Ladislav Grakalić.[9] Njegovi su prevodi mešavina standardnog hrvatskog jezika i urbanog zagrebačkog govora tog vremena i odražava specifičan humor karakterističan za zagrebačku produkciju stripa i animiranog filma. U ovim izdanjima Asteriks u pojedinim sličicama `rekalmira` neke poznate domaće brendove robe široke potrošnje. Grakalić čarobni napitak prevodi muška voda kao satiru česte pojave reklamiranja čudotvorne vode za muškarce u nekim manje razvijenim regijama tadašnje Jugoslavije. Najznačajnija produkcija Asteriksa u bivšoj Jugosaviji bila je u SR Srbiji. Novinsko-izdavačko preduzeće Forum iz Novog Sada (kasnije Forum Marketprint, a zatim Marketprint) u svom nedeljniku `Panorama` takođe izdaje epizode Asteriksa na prelazu dve decenije, a od 1973. do 1989. u Stripoteci, najdugovečnijem strip-magazinu na području Jugoslavije, objavljuje u nastavcima, u originalnoj hronologiji, prvih 27 albuma. Marketprint je prvi uveo formu albuma. Ediciju `Asteriksov zabavnik` pokreću 1975. u kojoj je između 1975. i 1988. izašlo 48 mekokoričenik albuma u boji, u kojoj su se izmenjivali Asteriks i Talični Tom. Prvih 8 albuma Asteriksa izlazi u originalnoj hronologiji, ali naredne epizode izlaze bez određenog redoslijeda, a 22. po redu `Velika plovidba` je preskočen. Na kraju, u ovoj ediciji je objavljeno 25 epizoda Asteriksa (do broja 26), a od 1989. godine Marketprint započinje novu seriju luksuznih trvrdokoričenih albuma u boji, po uzoru na francuske originale. Edicija je započeta u saradnji s izdavačem `Dečje novine` iz Gornjeg Milanovca, tamo gde je `Asteriksov zabavnik` stao, odnosno sa 27. albumom `Asteriks i sin`, ali i repriziraju određene naslove, bez vidljivog redosleda i koncepcije pa se nakon 5 objavljenih naslova gasi zbog početka rata i raspada SFR Jugoslavije. Spomenuti izdavač `Dečje novine` iz Gornjeg Milanovca druga je kuća u SR Srbiji koja je izdavala Asteriksa. U reviji `Biser strip` izdaju celovite priče, uglavnom stripova iz francusko-belgijske produkcije. Tu su, izvan hronologije, objavljivane epizode Asteriksa u crno-beloj štampi i u boji. Ukidanjem, pa vraćanjem boje u ovoj reviji posedica je ekonomske krize u Jugoslaviji osamdesetih. Pored toga, `Dečje novine` u svojoj crno-beloj strip revji `Super` takođe objavljuju jednu epizodu, a 1981. godine u reviji `Mini` objavljuju kraku priču `Maskota`. Po uzoru na `Asteriksov zabavnik`, `Dečje novine` 1990. pokreću seriju albuma u boji sa mekim koricama `Šampioni stripa` u kojoj, bez određene hronologije izlazi 6 albuma, a surađuju sa Marketprintom u objavljivanju pomenute serije tvrdo ukoričenih albuma. Pored navedenih, epizode Asteriksa u osamdesetima je izdavala beogradska `Politika` u okviru nedeljnika za mlade `Politikin zabavnik`. Među prevodiocima u Srbiji istaknuto mjesto ima Đorđe Dimitrijević i krug prevodilaca oko tadašnjeg Foruma (Marketprint) koji su najzaslužniji za popularnost i kultnoi status Asteriksa u bivšoj Jugoslaviji. I danas za imena pojedinih likova koriste Dimitrijevićevi prevodi. Postjugoslovenski period[uredi | uredi izvor] U Hrvatskoj manji izdavač `Izvori` iz Zagreba započinje 1992. sa izdavanjem Asteriksovih albuma. Do 1999. godine izlazi, bez redosleda, 11 epizoda mekih korica, dok poslednjih 5 albuma je objavljeno u tvrdom povezu. Objavljene su epizode: Asteriks Gal (1992.), Asteriks legionar (1992.), Asteriks i zlatni srp (1993.), Asteriks i Goti (1993.), Asteriks kod Helvećana (1994.), Asteriks gladijator (1994.), Asteriks i Kleopatra (1995.), Asteriks i Normani (1995.), Asteriks na olimpijskim igrama (1996.), Asteriks u Hispaniji (1998.) i Veliko putovanje (1999.). Ova izdavačka kuća je objavila i 4 albuma Asteriksovih pustolovina na esperantu, a u saradnji sa kulturnim društvom hrvatske nacionalne manjine u austrijskom Burgenlandu na jeziku gradišćanskih Hrvata objavljena su 3 albuma, svi u mekim koricama. Novinski izdavač `Slobodna Dalmacija` u svom magazinu `Comic strip` između 1994. i 1996. godine objavljuje u nastavcima dva albuma, prvog u boji, a drugog crno-bijelog. Pored toga, `Slobodna Dalmacija` 1995. izdaje i album sa sličicama `Baš su ludi ovi Gali` koji je danas pravi raritet. Krajem veka na izdavanje Asteriksovih albuma za istočnu Evropu prueizima Egmont i 2000. izlaze još dva mekokoričena albuma u boji u dosta skromnom izdanju, ali velikom tiražu (6. 500 primjeraka). To su bile epizode Dvoboj poglavara i Asteriks u Britaniji. Od 2014. do 2017 godine izdavač Bookglobe objavio je bez redosleda, istovremeno objavljujući u mekom i tvrdom povezu, epizode: Asteriks i Latraviata (2014); Asteriks i povratak u klupe (2014); Asteriks: Dan kada je nebo palo (2014); Rođendanski Asteriks i Obeliks - Zlatna knjiga (2014); Asteriks kod Pikta (2016); Asteriks: Ruža i Mač (2016); Asteriks: Gali na galiji (2017); Asteriks i čarobni sag (2017). U Sloveniji Asteriks ima sličan put. Slovenci su od 1990. imali priliku čitati Asteriksa na slovenačkom jeziku, a izdavač `Didakta` do 1999, takođe izvan hronologije, objavljuje 11 albuma, nakon čega 2000. u izdanju `Egmonta` izlaze još dva. Kao i u Hrvatskoj, uslijedila je duga pauza, da bi 2012. godine izdavač Graffit ponovo objavljuje albume Asteriksa na slovenačkom: iste godine izlaze dva albuma u tvrdom i mekom uvezu, a 24. oktobra 2013. izlaze 25. epizoda i tad, najnovija 35. Asteriksova pustolovina `Asterix pri Piktih` (Asteriks među Piktima). Raspadom SFRJ u novostvorenoj Saveznoj Republici Jugoslaviji prestaju se objavljivati nova izdanja Asteriksa. Strip izdavaštvo je zbog rata i sankcija u krizi, pa se pojavljuju magazini kratkog veka, u kojima se objavljuju kopije stripova koje je ranije objavio `Marketprint`. Sam Marketprint je 1994. objavio samo jedan Asteriksov album sa sličicama (prije toga je 1985. izdao još jednog). Beogradska novinska kuća `Politika` u devedesetima ponovo započinje s objavljivanjem Asteriksovih pustolovina u Politikinom Zabavniku i objavljuje u nastavcima 5 albuma, a 1995. izdaje i seriju mekokoričenih albuma vrlo skromne kvalitete, u kojoj je do kraja 1999. hronološki izašlo prvih 26 naslova, nakon čega je dalje objavljivanje epizoda stalo. Pojavljivala su se piratska izdanja epizoda koje do tada nisu bile objavljene. Izdavačka kuća System Comix, izdavačka kuća iz Srbije je 2005. objavila mekokoričeni omaž pod naslovom „Uderzo u skicama prijatelja“. Izdavačka kuća `Čarobna knjiga` je u Srbiji u periodu od 2018. do kraja 2020. godine objavila u 12 integralnih albuma (od kojih svaki sadrži po tri epizode) objavila prvih 36 epizoda Asteriksa. Prvih 27 epizoda je uređeno sa već postojećim prevodom Đorđa Dimitrijevića, koje je za potrebe ovog izdanja pregledao, doterao i popravio sam Dimitrijevića. Od 27. epizode za prevod je zadužena Melita Logo Milutinović.[10] Paralelno sa objavljivanjem integrala objavljivane su u mekokoričenom uvezu i epizode Asteriks na trci kroz Italiju (2018), Vercingetoriksova kći (2020) i Asteriks i grifon (2021). Zahvaljujući ovom izdavačkom poduhvatu srpski jezik je postao tek 15 u svetu na kojem je Asteriks preveden u celosti. Lista izdanja[uredi | uredi izvor] Asteriksova družina iz sela na jednom muralu u Briselu Gosini i Uderzo[uredi | uredi izvor] 1. 1961. - Asteriks galski junak (Astérix le Gaulois). Prodan u tiražu od 6.000 primjeraka. 2. 1962. - Asteriks i zlatni srp (La Serpe d`or). Prodan u tiražu od 15.000 primjeraka. 3. 1963. - Asteriks i Goti (Astérix chez les Goths). Prodan u tiražu od 15.000 primjeraka. 4. 1964. - Asteriks gladijator (Astérix gladiateur). Prodan u tiražu od 60.000 primjeraka. 5. 1965. - Asteriks i put oko Galije (Le Tour de Gaule). Prodan u tiražu od 60.000 primjeraka. 6. 1965. - Asteriks i Kleopatra (Astérix et Cléopâtre). Prodan u tiražu od 100.000 primjeraka. 7. 1966. - Borba starešina (Le Combat des chefs). Prodan u tiražu od 600.000 primjeraka. 8. 1966. - Asteriks među Britancima (Astérix chez les Bretons). Prodan u tiražu od 900.000 primjeraka. 9. 1966. - Asteriks i Normani (Astérix et les Normands). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 10. 1967. - Asteriks legionar (Astérix légionnaire). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 11. 1968. - Štit iz Arvernije (Le Bouclier arverne). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 12.1968. - Asteriks na Olimpijadi (Astérix aux Jeux Olympiques). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 13. 1969. - Asteriks i ukradeno kazanče (Astérix et le chaudron). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 14. 1969. - Asteriks u Hispaniji (Astérix en Hispanie). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 15. 1970. - Zavadi pa vladaj (La Zizanie). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 16. 1970. - Asteriks u Helveciji (Astérix chez les Helvètes). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 17. 1971. - Grad bogova (Le Domaine des dieux). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 18. 1972. - Cezarove lovorike (Les Lauriers de César). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 19. 1972. - Vrač pogađač (Le Devin). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 20. 1973. - Asteriks na Korzici (Astérix en Corse). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 21. 1974. - Cezarov poklon (Le Cadeau de César). Prodan u tiražu od 1.400.000 primjeraka. 22. 1975. - Velika plovidba (La Grande traversée). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 23 .1976. - Obeliksovo preduzeće (Obélix et Compagnie). Prodan u tiražu od 1.350.000 primjeraka. 1978. - Asteriks i 12 podviga (Asterix et les douze tâches) (Strip je adaptacija crtanog filma. Ne smatra se delom kanona) 24. 1979. - Asteriks među Belgijancima (Astérix chez les Belges). Prodan u tiražu od 1.500.000 primjeraka. Uderzo[uredi | uredi izvor] 25. 1980. - Podeljeno selo (Le Grand fossé). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 26. 1981. - Asteriksova odiseja (L`Odyssée d`Astérix). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 27. 1983. - Asteriksov sin (Le Fils d`Astérix). Prodan u tiražu od od 1.700.000 primjeraka. 28. 1987. - Asteriks kod Šećerlemade (Astérix chez Rahazade). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 29. 1991. - Ruža i mač (La Rose et le glaive). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 30. 1996. - Obeliksove nevolje (La Galère d`Obélix). Prodan u tiražu od 2.600.000 primjeraka. 31. 2001. - Asteriks i Latravijata (Astérix et Latraviata). Prodan u tiražu od 3.000.000 primjeraka. 32. 2003. - Asteriks i povratak u galsku školu (Astérix et la rentrée gauloise). Ovo su objedinjene kratke priče iz `Pilota` Prvo izdanje iz 1993. prodano je u tiražu od 500.000 primjeraka, a reizdanje iz 2003. u 1.100.000 primjeraka. 33. 2005. - Nebo mu pada na glavu (Le ciel lui tombe sur la tête). Prodan u tiražuod 3.200.000 primjeraka. 34. 2009. - Asteriksov i Obeliksov rođendan (L`Anniversaire d`Astérix et Obélix - le Livre d`Or). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. Žan Iv-Feri[uredi | uredi izvor] 35. 2013. - Asteriks među Piktima (Astérix chez les Pictes). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 36. 2015. - Cezarov papirus (Le Papyrus de César). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 37. 2017. - Asteriks na trci kroz Italiju (Astérix et la Transitalique). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 38. 2019. - Vercingetoriksova kći (La Fille De Vercingétorix). 39. 2021. - Asteriks i grifon (Asterix et le Griffon). Filmovi[uredi | uredi izvor] Animirani filmovi[uredi | uredi izvor] Asteriks, Gal (1967) Asteriks i Kleopatra (1968) Asteriks i 12 podviga (1976) Asteriks protiv Cezara (1985) Asteriks u Britaniji (1986) Asteriks i velika tuča (1989) Asteriks osvaja Ameriku (1994) Asteriks i vikinzi (2006) Asteriks: Naselje bogova (2014) Asteriks: Tajna čarobnog napitka (2018) Igrani filmovi[uredi | uredi izvor] Asteriks i Obeliks protiv Cezara (1999) Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra (2002) Asteriks na Olimpijadi (2008)[11][12][13] Asteriks i Obeliks u Britaniji (2012) Asteriks i Obeliks: Srednje kraljevstvo (2023) Televizijske serije[uredi | uredi izvor] Dana 17. novembra 2018. godine, Studio 58 i Fjučurikon su objavili da će emitovati kompjuterski animiranu seriju od 52 jedanaestominutne epizode usredsređene na Garoviks za emitovanje na Francuskoj televiziji 2020. godine.[14] Dana 21. decembra 2020. godine, potvrđeno je da su Dogmatiks i Indomitejbls pomereni za jesen 2021. godine, i da o2o Studio proizvodi animaciju.[15] Emisiju distribuira globalno LS Distribution.[16] Serija je premijerno prikazana na Okoo servisu za striming 2. jula pre nego što je počela sa linearnim emitovanjem na kanalu Francuska 4 28. avgusta 2021. godine.[17] Dana 3. marta 2021, objavljeno je da će Asteriks Gal biti vodeći lik u novoj Netfliksovoj animiranoj seriji u režiji Alena Šabata.[18] Najavljeno je da je serija adaptacija iz jednog od klasičnih tomova, Asteriks i velika borba, gde Rimljani, nakon što ih Asteriks i njegove seoske kohorte konstantno sramote, organizuju tuču između rivalskih galskih poglavica i pokušavaju da poprave rezultat kidnapovanjem druida, zajedno sa njegovim preko potrebnim magičnim napitkom.[19][20] Očekuje se da će serija debitovati 2023. godine.[21][22] Serija će biti CG-animirana.[23] Uticaj u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor] Prvi francuski satelit, koji je lansiran 1965. godine, nazvan je Asteriks-1 u čast Asteriksa.[24] Asteroidi 29401 Asteriks i 29402 Obeliks takođe su nazvani u čast ovih fikcionih likova. Slučajno, reč Asteriks/Asterisk potiče od grčkog za Mala zvezda. Tokom kampanje da Pariz bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 1992, Asteriks se pojavio na mnogim posterima iznad Ajfelove kule. Francuska kompanija Belin predstavila je seriju čipsa Asterik oblikovanih u obliku rimskih štitova, tikvica, divlje svinje i kostiju. U Velikoj Britaniji 1995. godine Asteriks novčići su predstavljeni besplatno u svakoj tegli Nutele. Godine 1991, Asteriks i Obeliks su se pojavili na naslovnoj strani lista Tajm za specijalno izdanje o Francuskoj, u umetničkoj režiji Mirka Ilića. U izdanju istog časopisa iz 2009. godine, Asteriksa su neki opisali kao simbola francuske nezavisnosti i prkosa globalizaciji.[25] Uprkos tome, Asteriks je napravio nekoliko promotivnih nastupa za lanac brze hrane Makdonalds, uključujući i jednu reklamu koja predstavlja stanovnike sela koji uživaju u tradicionalnoj gozbi koja završava priču u restoranu Makdonaldsa.[26] Verzija 4.0 operativnog sistema OpenBSD sadrži parodiju na priču o Asteriksu.[27] Akcioni strip broj 579, koji je objavio DC Comics 1986. godine, koji je napisao Lofisijer i ilustrovao Kit Gifen, sadržao je omaž Asteriksu gde su Supermen i Džimi Olsen premešteni u prošlost u malo selo nesalomljivih Gala. Godine 2005, u Briselu je održana izložba Ogledala sveta pod nazivom Asterik. Belgijska pošta je takođe objavila set maraka da se poklopi sa izložbom. U okviru izložbe objavljena je knjiga koja sadrži delove na francuskom, holandskom i engleskom.[28] Dana 29. oktobra 2009, Guglova početna stranica velikog broja zemalja je prikazala logotip (nazvan Gugl Dudl) u znak sećanja na 50 godina Asteriksa.[29] Iako su se od tada promenili, heraldi #2 i #3 u Kraljevstvu Ansteora iz Društva za kreativni anahronizam bili su heraldi zvezdice i obeliska.[30] Asteriks i Obeliks su bili zvanične maskote Svetskog prvenstva u hokeju na ledu 2017, čiji su zajednički domaćini bili Francuska i Nemačka. Francuska je 2019. godine izdala komemorativni novčić od 2 evra za proslavu 60. godišnjice Asteriksa.[31] Kraljevska kanadska mornarica ima brod za snabdevanje po imenu MV Asteriks. Drugi brod klase Rizolv, koji je nosio ime MV Obeliks, je otkazan.[32] Asteriks, Obeliks i Vitalstatistiks pojavljuju se u knjizi Larija Gonika Karikaturna istorija svemira tom 2, posebno u prikazu galske invazije na Italiju (390 – 387. p. n. e.). U poslednjem panelu te sekvence, dok se šetaju prema zalasku sunca, Obeliks kaže `Hajde, Asteriks! Hajde da uzmemo naš sopstveni strip.` Asteriks Strip stripovi o Asteriksu i Obeliksu

Lepo očuvano kao na slikama Asteriks (franc. Astérix) je medijska franšiza o selu nesalomivih galskih ratnika koji putuju širom sveta i, uz pomoć magičnog napitka, bore se protiv Rimske republike, u doba vladavine Gaja Julija Cezara, u ahistorijskoj priči o vremenu posle Galskog rata.[1][2] Asteriks je najprodavaniji strip u Francuskoj (na drugom mjestu je Tintin, a na trećem je Talični Tom). Prvi put se pojavljuje 29. oktobra 1959. godine u stripskom časopisu Pilote.[3] Autor je Rene Gosini, a ilustrator Alber Uderzo.[4] Do 2021. godine objavljeno je 39 tomova, a poslednji je objavljen u oktobru 2021. Prva epizoda ovog stripa nosila je naziv Asteriks galski junak, a u celini je objavljena 1961. godine u tiražu od 6000 primjeraka. Asteriks je preveden na 111 svjetskih jezika u ukupnom tiražu od oko 370. 000 000 primjeraka.[5] Prava ekspanzija u Francuskoj počinje 1965. sa šestom epizodom pod naslovom `Asteriks i Kleopatra`. Deveti album `Asteriks i Normani` iz 1966. godine za dva dana prodat je u 1,2 miliona primeraka,[6] a 29. epizoda `Ruža i mač` samo u Francuskoj prodana u tiražu od 7.000 000 primjeraka. Pojedine Asteriksove avanture su ekranizovane kao animirani ili igrani filmovi. Na periferiji Pariza je 1989. godine otvoren Asteriksov zabavni park. Kada su započeli rad na Asteriksu, došlo je do nesuglasica između Gosinija i Uderza oko toga kako bi trebao izgledati glavni junak. Uderzo je Asteriksa zamišljao kao ogromnog ratnika koji snagom rešava probleme na koje nailazi. Pobedila je ipak Gosinijeva mašta koji je smatrao da bi Asteriks trebao biti simpatični, mali, lukavi ratnik. Njemu su ipak pridružili i jednog velikog, ali manje lukavog prijatelja, kao vernog pratioca. Tako je nastao i Obeliks. Imena su u stripu formirana tako što je na koren dodavan nastavak iks. S obzirom da su epizode Asteriksa u narednih četrdeset godina prevedene na preko stotinu jezika i dijalekata, ne čudi što su imena ostalih pratećih junaka različita ne samo od zemlje do zemlje, već i od izdavača do izdavača. Asteriks je rađen u žanru komičnog istorijskog stripa. Glavni junaci su Gali Asteriks, plavokosi, omaleni, hrabri i lukavi ratnik i Obeliks, ogromni, priglupi, ali ratnik velikog srca u svojim prepoznatljivim plavo-bijelim hlačama i sa riđim pletenicama. Pustolovine u kojima sudjeluju ova dva junaka vremenski su postavljene u 50. g. p.n.e., u period u kome je prema istorijskim izvorima cijela Galija bila pokorena od strane Rimljana. `Cijela? Ne! Jedno selo nepokornih Gala i dalje se uspješno odupire osvajaču.` Ovom uvodnom rečenicom je počinjao svaki od tridesetdevet strip albuma koliko ih je do danas objavljeno. Ovo selo na obali Atlantika opkoljeno je sa četiri rimska utvrđena logora. Stanovnici sela se odupiru najezdi Rimljana zahvaljujući čarobnom napitku koji im spravlja seoski druid Aspiriniks i koji im daje nadljudsku snagu, tako da za njih `mlatiti Rimljane` predstavlja pravu zabavu. Obeliks je kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom, pa mu on više nije ni potreban (iako on stalno traži svoju porciju). S druge strane, Rimljani patroliranje u blizini galskog sela doživljavaju kao svojevrsnu kaznu jer to obično završava gadnim batinama. Pustolovine Asteriksa i Obeliksa nisu ograničene samo na Galiju, već su njih dvojica tokom svojih avantura stizali do Egipta, Britanije, Grčke, Španije, Korzike, Švajcarske, Belgije, Njemačke, pa čak i do Indije i Amerike. Gosini je u svojim tekstovima punim satire ismijavao karakteristike raznih naroda te su mu mnogi prigovarali da je rasist, ali on je i same Gale prikazao kao sve drugo samo ne savršene ljude, pa se može reći da je on ismijavao ljudske mane koje su karakteristične od podneblja do podneblja. Ali ni pojedinci nisu pošteđeni, pošto likovi koji se pojavljuju u stripu nisu ništa drugo nego karikature stvarnih ličnosti. Neke od tih ličnosti su iz privatnih života Uderza i Gosinija, a većina ih je iz javnog života Francuske i ostatka svijeta, kao i iz kulturnih i umetničkih dela svjetske baštine. Tako možemo naići na rimskog špijuna sa licem Šona Konerija ili Jevreja sa licem Gregori Pek. Pojavljuju se i Don Kihot, Frankenstein, Sten Lorel i Oliver Hardi, a u ulozi večno nasamarenih pirata su glavni junaci Šarlijevog stripa `Riđobradi`. U stripu nije zaobiđen ni bivši predsjednik Francuske Žak Širak. Osim Asteriksa i Obeliksa, junaci koji su našli stalno mjesto u stripu su seoski starješina Drmatoriks koji vrlo drži do svog autoriteta, druid Aspiriniks koji sprema čarobni napitak, seoski bard Tamburiks koji sve iritira svojim pevanjem, kao i ostali stanovnici sela od kojih je svaki kao živi lik, kako karaterno, Gosinijevom zaslugom, tako i fizički Uderzovom zaslugom. Neprijatelji Asteriksa i Obeliksa su na prvom mjestu Rimljani sa Julijem Cezarom na čelu. Tu su zatim i prije spomenuti pirati čiji brod strada u gotovo svakoj epizodi. Kao neprijatelji tu su i Normani, Goti, kao i Vikinzi. Nakon što je, 1977., Gosini iznenada preminuo od srčanog udara ostavivši scenario za 24. epizodu `Asteriks među Belgijancima`, Uderzo nastavlja da radi sam i scenario i crtež. Iako je tvrdio da se njegov humor ne može mjeriti sa Gosinijem, njegove epizode ne zaostaju za ranijim. Iz poštovanja prema pokojnom prijatelju i danas navodi njegovo ime kao ime scenariste u novim epizodama. Ipak usledili su sudski sporovi sa izdavačkom kućom Dargoom, u kojima su Uderzo i naslednici Gosinija trijumfovali i preuzeli kontrolu nad izdavaštvom Asteriksa. Na kraju je i Uderzo prodao svoj udeo Hašetu, što je naišlo na osudu Gosinijeve ćerke Silvije. Bila je ozlojeđena što su time odškrinuta vrata mogućnosti da drugi autori izuzev samog Uderza crtaju i pišu Asteriksa, te je čak tom prilikom dala oštar intervju `Mondu` u kome je taj transfer nazvala `izdajom galskih ratnika modernim Rimljanima oličenim u korporativnoj Evropi`. Gosinijeva ćerka je na kraju ipak smirila strasti i istakla kako Asteriks ima pravo na treći život, jer se prva promena već odigrala kad je njen otac preminuo.[7] Od 2009. godine nove avanture Asteriksa crta Didije Konrad po scenarijima Žan-Iva Ferija.[8] Pored svih priznanja Uderzo je odlikovan i nacionalnim ordenom Legije časti. Ono što razlikuje njegov rad od rada ostalih crtača je fantastična scenografija, verno prenesena na papir. Panorame antičkih gradova su dovedene do savršenstva. Ipak treba spomenuti i to da sjajan odabir uglavnom toplih boja nije Uderzova zasluga, jer je on daltonista. Njegov opus se danas koristi kao literatura na fakultetima umjetnosti širom svijeta. Asteriks u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor] Asteriks se u Jugoslaviji premijerno pojavljuje 9. oktobra 1966, u nedeljnoj reviji `Politika Ekspres u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Srbiji. Bila je to epizoda `Zvezdan i Kleopatra` koja je objavljena na ćirilici. Ova epizoda je ostala upamćena po tome što je Asteriks nazvan Zvezdoje, Obeliks Trboje, Aspiriniks Vračun, a Drmatoriks vojvoda Topuz, zatim Galija je Medovina, a selo u kojem se odigrava radnja Mala Mokra Medovina. Asteriks se(kao Asteriks), ubrzo počeo javljati i u štampi drugih republika tadašnje Jugoslavije. Tako, 24. marta 1971., u SR Bosni i Hercegovini, u 17. broju strip magazina `Nedjeljni zabavnik` počinje objavljivanje u nastavcima epizode `Asteriks Galski`. Kako je revija prekinuta sa 21. brojem, objavljeno je samo početnih 10 stranica Asteriksove prve pustolovine. U SR Hrvatskoj `Plavi Vjesnik` počinje objavljivati Asteriksa na prelazu šezdesetih u sedamdesete. Decembra 1970. izlazi specijalno, delomično u boji, izdanje - celovita priča `Asteriks među gladijatorima`. U redovnim brojevima `Plavog Vjesnika`, u nastavcima izlaze epizode `Asteriks i Normani`, `Čarobni štit`, `Asteriks u Hispaniji`, `Gnjevni Cezar`, `Gulaš a`la Cezar`, a sa 970. brojem (26. aprila 1973.), nakon gotovo dvadeset godina izlaženja, ova revija se gasi. Iste godine `Vjesnik` pokreće novi nedeljnik za omladinu ZOV (Zabavni omladinski vjesnik). ZOV je u početku štampan djelomično u boji na kvalitetnom papiru i u ambicioznom tiražu, a u njegovom 25. broju (1. marta 1974.) počinje u nastavcima izlaziti `Asteriks strašni gal`. Međutim, uprkos aktuelnosti tema i inovativnosti časopisa, porast troškova doveo je do smanjenja broja stranica,opada tiraž i nedeljnik se gasi nakon 43 broja, ali ga nasleđuje strip revija `ZOV STRIP` koja je takođe kratko potrajala. U njenom 4. broju objavljena je celovita epizoda `Asteriks kod Britanaca`, dok od 18. do 24. broja u nastavcima izlazi `Asteriks kod Švicaraca`. U Vjesnikovim izdanjima Asteriksa je na srpsko-hrvatski prevodio Ladislav Grakalić.[9] Njegovi su prevodi mešavina standardnog hrvatskog jezika i urbanog zagrebačkog govora tog vremena i odražava specifičan humor karakterističan za zagrebačku produkciju stripa i animiranog filma. U ovim izdanjima Asteriks u pojedinim sličicama `rekalmira` neke poznate domaće brendove robe široke potrošnje. Grakalić čarobni napitak prevodi muška voda kao satiru česte pojave reklamiranja čudotvorne vode za muškarce u nekim manje razvijenim regijama tadašnje Jugoslavije. Najznačajnija produkcija Asteriksa u bivšoj Jugosaviji bila je u SR Srbiji. Novinsko-izdavačko preduzeće Forum iz Novog Sada (kasnije Forum Marketprint, a zatim Marketprint) u svom nedeljniku `Panorama` takođe izdaje epizode Asteriksa na prelazu dve decenije, a od 1973. do 1989. u Stripoteci, najdugovečnijem strip-magazinu na području Jugoslavije, objavljuje u nastavcima, u originalnoj hronologiji, prvih 27 albuma. Marketprint je prvi uveo formu albuma. Ediciju `Asteriksov zabavnik` pokreću 1975. u kojoj je između 1975. i 1988. izašlo 48 mekokoričenik albuma u boji, u kojoj su se izmenjivali Asteriks i Talični Tom. Prvih 8 albuma Asteriksa izlazi u originalnoj hronologiji, ali naredne epizode izlaze bez određenog redoslijeda, a 22. po redu `Velika plovidba` je preskočen. Na kraju, u ovoj ediciji je objavljeno 25 epizoda Asteriksa (do broja 26), a od 1989. godine Marketprint započinje novu seriju luksuznih trvrdokoričenih albuma u boji, po uzoru na francuske originale. Edicija je započeta u saradnji s izdavačem `Dečje novine` iz Gornjeg Milanovca, tamo gde je `Asteriksov zabavnik` stao, odnosno sa 27. albumom `Asteriks i sin`, ali i repriziraju određene naslove, bez vidljivog redosleda i koncepcije pa se nakon 5 objavljenih naslova gasi zbog početka rata i raspada SFR Jugoslavije. Spomenuti izdavač `Dečje novine` iz Gornjeg Milanovca druga je kuća u SR Srbiji koja je izdavala Asteriksa. U reviji `Biser strip` izdaju celovite priče, uglavnom stripova iz francusko-belgijske produkcije. Tu su, izvan hronologije, objavljivane epizode Asteriksa u crno-beloj štampi i u boji. Ukidanjem, pa vraćanjem boje u ovoj reviji posedica je ekonomske krize u Jugoslaviji osamdesetih. Pored toga, `Dečje novine` u svojoj crno-beloj strip revji `Super` takođe objavljuju jednu epizodu, a 1981. godine u reviji `Mini` objavljuju kraku priču `Maskota`. Po uzoru na `Asteriksov zabavnik`, `Dečje novine` 1990. pokreću seriju albuma u boji sa mekim koricama `Šampioni stripa` u kojoj, bez određene hronologije izlazi 6 albuma, a surađuju sa Marketprintom u objavljivanju pomenute serije tvrdo ukoričenih albuma. Pored navedenih, epizode Asteriksa u osamdesetima je izdavala beogradska `Politika` u okviru nedeljnika za mlade `Politikin zabavnik`. Među prevodiocima u Srbiji istaknuto mjesto ima Đorđe Dimitrijević i krug prevodilaca oko tadašnjeg Foruma (Marketprint) koji su najzaslužniji za popularnost i kultnoi status Asteriksa u bivšoj Jugoslaviji. I danas za imena pojedinih likova koriste Dimitrijevićevi prevodi. Postjugoslovenski period[uredi | uredi izvor] U Hrvatskoj manji izdavač `Izvori` iz Zagreba započinje 1992. sa izdavanjem Asteriksovih albuma. Do 1999. godine izlazi, bez redosleda, 11 epizoda mekih korica, dok poslednjih 5 albuma je objavljeno u tvrdom povezu. Objavljene su epizode: Asteriks Gal (1992.), Asteriks legionar (1992.), Asteriks i zlatni srp (1993.), Asteriks i Goti (1993.), Asteriks kod Helvećana (1994.), Asteriks gladijator (1994.), Asteriks i Kleopatra (1995.), Asteriks i Normani (1995.), Asteriks na olimpijskim igrama (1996.), Asteriks u Hispaniji (1998.) i Veliko putovanje (1999.). Ova izdavačka kuća je objavila i 4 albuma Asteriksovih pustolovina na esperantu, a u saradnji sa kulturnim društvom hrvatske nacionalne manjine u austrijskom Burgenlandu na jeziku gradišćanskih Hrvata objavljena su 3 albuma, svi u mekim koricama. Novinski izdavač `Slobodna Dalmacija` u svom magazinu `Comic strip` između 1994. i 1996. godine objavljuje u nastavcima dva albuma, prvog u boji, a drugog crno-bijelog. Pored toga, `Slobodna Dalmacija` 1995. izdaje i album sa sličicama `Baš su ludi ovi Gali` koji je danas pravi raritet. Krajem veka na izdavanje Asteriksovih albuma za istočnu Evropu prueizima Egmont i 2000. izlaze još dva mekokoričena albuma u boji u dosta skromnom izdanju, ali velikom tiražu (6. 500 primjeraka). To su bile epizode Dvoboj poglavara i Asteriks u Britaniji. Od 2014. do 2017 godine izdavač Bookglobe objavio je bez redosleda, istovremeno objavljujući u mekom i tvrdom povezu, epizode: Asteriks i Latraviata (2014); Asteriks i povratak u klupe (2014); Asteriks: Dan kada je nebo palo (2014); Rođendanski Asteriks i Obeliks - Zlatna knjiga (2014); Asteriks kod Pikta (2016); Asteriks: Ruža i Mač (2016); Asteriks: Gali na galiji (2017); Asteriks i čarobni sag (2017). U Sloveniji Asteriks ima sličan put. Slovenci su od 1990. imali priliku čitati Asteriksa na slovenačkom jeziku, a izdavač `Didakta` do 1999, takođe izvan hronologije, objavljuje 11 albuma, nakon čega 2000. u izdanju `Egmonta` izlaze još dva. Kao i u Hrvatskoj, uslijedila je duga pauza, da bi 2012. godine izdavač Graffit ponovo objavljuje albume Asteriksa na slovenačkom: iste godine izlaze dva albuma u tvrdom i mekom uvezu, a 24. oktobra 2013. izlaze 25. epizoda i tad, najnovija 35. Asteriksova pustolovina `Asterix pri Piktih` (Asteriks među Piktima). Raspadom SFRJ u novostvorenoj Saveznoj Republici Jugoslaviji prestaju se objavljivati nova izdanja Asteriksa. Strip izdavaštvo je zbog rata i sankcija u krizi, pa se pojavljuju magazini kratkog veka, u kojima se objavljuju kopije stripova koje je ranije objavio `Marketprint`. Sam Marketprint je 1994. objavio samo jedan Asteriksov album sa sličicama (prije toga je 1985. izdao još jednog). Beogradska novinska kuća `Politika` u devedesetima ponovo započinje s objavljivanjem Asteriksovih pustolovina u Politikinom Zabavniku i objavljuje u nastavcima 5 albuma, a 1995. izdaje i seriju mekokoričenih albuma vrlo skromne kvalitete, u kojoj je do kraja 1999. hronološki izašlo prvih 26 naslova, nakon čega je dalje objavljivanje epizoda stalo. Pojavljivala su se piratska izdanja epizoda koje do tada nisu bile objavljene. Izdavačka kuća System Comix, izdavačka kuća iz Srbije je 2005. objavila mekokoričeni omaž pod naslovom „Uderzo u skicama prijatelja“. Izdavačka kuća `Čarobna knjiga` je u Srbiji u periodu od 2018. do kraja 2020. godine objavila u 12 integralnih albuma (od kojih svaki sadrži po tri epizode) objavila prvih 36 epizoda Asteriksa. Prvih 27 epizoda je uređeno sa već postojećim prevodom Đorđa Dimitrijevića, koje je za potrebe ovog izdanja pregledao, doterao i popravio sam Dimitrijevića. Od 27. epizode za prevod je zadužena Melita Logo Milutinović.[10] Paralelno sa objavljivanjem integrala objavljivane su u mekokoričenom uvezu i epizode Asteriks na trci kroz Italiju (2018), Vercingetoriksova kći (2020) i Asteriks i grifon (2021). Zahvaljujući ovom izdavačkom poduhvatu srpski jezik je postao tek 15 u svetu na kojem je Asteriks preveden u celosti. Lista izdanja[uredi | uredi izvor] Asteriksova družina iz sela na jednom muralu u Briselu Gosini i Uderzo[uredi | uredi izvor] 1. 1961. - Asteriks galski junak (Astérix le Gaulois). Prodan u tiražu od 6.000 primjeraka. 2. 1962. - Asteriks i zlatni srp (La Serpe d`or). Prodan u tiražu od 15.000 primjeraka. 3. 1963. - Asteriks i Goti (Astérix chez les Goths). Prodan u tiražu od 15.000 primjeraka. 4. 1964. - Asteriks gladijator (Astérix gladiateur). Prodan u tiražu od 60.000 primjeraka. 5. 1965. - Asteriks i put oko Galije (Le Tour de Gaule). Prodan u tiražu od 60.000 primjeraka. 6. 1965. - Asteriks i Kleopatra (Astérix et Cléopâtre). Prodan u tiražu od 100.000 primjeraka. 7. 1966. - Borba starešina (Le Combat des chefs). Prodan u tiražu od 600.000 primjeraka. 8. 1966. - Asteriks među Britancima (Astérix chez les Bretons). Prodan u tiražu od 900.000 primjeraka. 9. 1966. - Asteriks i Normani (Astérix et les Normands). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 10. 1967. - Asteriks legionar (Astérix légionnaire). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 11. 1968. - Štit iz Arvernije (Le Bouclier arverne). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 12.1968. - Asteriks na Olimpijadi (Astérix aux Jeux Olympiques). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 13. 1969. - Asteriks i ukradeno kazanče (Astérix et le chaudron). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 14. 1969. - Asteriks u Hispaniji (Astérix en Hispanie). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 15. 1970. - Zavadi pa vladaj (La Zizanie). Prodan u tiražu od 1.000.000 primjeraka. 16. 1970. - Asteriks u Helveciji (Astérix chez les Helvètes). Prodan u tiražu od 1.200.000 primjeraka. 17. 1971. - Grad bogova (Le Domaine des dieux). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 18. 1972. - Cezarove lovorike (Les Lauriers de César). Prodan u tiražu od 1.100.000 primjeraka. 19. 1972. - Vrač pogađač (Le Devin). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 20. 1973. - Asteriks na Korzici (Astérix en Corse). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 21. 1974. - Cezarov poklon (Le Cadeau de César). Prodan u tiražu od 1.400.000 primjeraka. 22. 1975. - Velika plovidba (La Grande traversée). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. 23 .1976. - Obeliksovo preduzeće (Obélix et Compagnie). Prodan u tiražu od 1.350.000 primjeraka. 1978. - Asteriks i 12 podviga (Asterix et les douze tâches) (Strip je adaptacija crtanog filma. Ne smatra se delom kanona) 24. 1979. - Asteriks među Belgijancima (Astérix chez les Belges). Prodan u tiražu od 1.500.000 primjeraka. Uderzo[uredi | uredi izvor] 25. 1980. - Podeljeno selo (Le Grand fossé). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 26. 1981. - Asteriksova odiseja (L`Odyssée d`Astérix). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 27. 1983. - Asteriksov sin (Le Fils d`Astérix). Prodan u tiražu od od 1.700.000 primjeraka. 28. 1987. - Asteriks kod Šećerlemade (Astérix chez Rahazade). Prodan u tiražu od 1.700.000 primjeraka. 29. 1991. - Ruža i mač (La Rose et le glaive). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 30. 1996. - Obeliksove nevolje (La Galère d`Obélix). Prodan u tiražu od 2.600.000 primjeraka. 31. 2001. - Asteriks i Latravijata (Astérix et Latraviata). Prodan u tiražu od 3.000.000 primjeraka. 32. 2003. - Asteriks i povratak u galsku školu (Astérix et la rentrée gauloise). Ovo su objedinjene kratke priče iz `Pilota` Prvo izdanje iz 1993. prodano je u tiražu od 500.000 primjeraka, a reizdanje iz 2003. u 1.100.000 primjeraka. 33. 2005. - Nebo mu pada na glavu (Le ciel lui tombe sur la tête). Prodan u tiražuod 3.200.000 primjeraka. 34. 2009. - Asteriksov i Obeliksov rođendan (L`Anniversaire d`Astérix et Obélix - le Livre d`Or). Prodan u tiražu od 1.300.000 primjeraka. Žan Iv-Feri[uredi | uredi izvor] 35. 2013. - Asteriks među Piktima (Astérix chez les Pictes). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 36. 2015. - Cezarov papirus (Le Papyrus de César). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 37. 2017. - Asteriks na trci kroz Italiju (Astérix et la Transitalique). Prodan u tiražu od 2.000.000 primjeraka. 38. 2019. - Vercingetoriksova kći (La Fille De Vercingétorix). 39. 2021. - Asteriks i grifon (Asterix et le Griffon). Filmovi[uredi | uredi izvor] Animirani filmovi[uredi | uredi izvor] Asteriks, Gal (1967) Asteriks i Kleopatra (1968) Asteriks i 12 podviga (1976) Asteriks protiv Cezara (1985) Asteriks u Britaniji (1986) Asteriks i velika tuča (1989) Asteriks osvaja Ameriku (1994) Asteriks i vikinzi (2006) Asteriks: Naselje bogova (2014) Asteriks: Tajna čarobnog napitka (2018) Igrani filmovi[uredi | uredi izvor] Asteriks i Obeliks protiv Cezara (1999) Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra (2002) Asteriks na Olimpijadi (2008)[11][12][13] Asteriks i Obeliks u Britaniji (2012) Asteriks i Obeliks: Srednje kraljevstvo (2023) Televizijske serije[uredi | uredi izvor] Dana 17. novembra 2018. godine, Studio 58 i Fjučurikon su objavili da će emitovati kompjuterski animiranu seriju od 52 jedanaestominutne epizode usredsređene na Garoviks za emitovanje na Francuskoj televiziji 2020. godine.[14] Dana 21. decembra 2020. godine, potvrđeno je da su Dogmatiks i Indomitejbls pomereni za jesen 2021. godine, i da o2o Studio proizvodi animaciju.[15] Emisiju distribuira globalno LS Distribution.[16] Serija je premijerno prikazana na Okoo servisu za striming 2. jula pre nego što je počela sa linearnim emitovanjem na kanalu Francuska 4 28. avgusta 2021. godine.[17] Dana 3. marta 2021, objavljeno je da će Asteriks Gal biti vodeći lik u novoj Netfliksovoj animiranoj seriji u režiji Alena Šabata.[18] Najavljeno je da je serija adaptacija iz jednog od klasičnih tomova, Asteriks i velika borba, gde Rimljani, nakon što ih Asteriks i njegove seoske kohorte konstantno sramote, organizuju tuču između rivalskih galskih poglavica i pokušavaju da poprave rezultat kidnapovanjem druida, zajedno sa njegovim preko potrebnim magičnim napitkom.[19][20] Očekuje se da će serija debitovati 2023. godine.[21][22] Serija će biti CG-animirana.[23] Uticaj u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor] Prvi francuski satelit, koji je lansiran 1965. godine, nazvan je Asteriks-1 u čast Asteriksa.[24] Asteroidi 29401 Asteriks i 29402 Obeliks takođe su nazvani u čast ovih fikcionih likova. Slučajno, reč Asteriks/Asterisk potiče od grčkog za Mala zvezda. Tokom kampanje da Pariz bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 1992, Asteriks se pojavio na mnogim posterima iznad Ajfelove kule. Francuska kompanija Belin predstavila je seriju čipsa Asterik oblikovanih u obliku rimskih štitova, tikvica, divlje svinje i kostiju. U Velikoj Britaniji 1995. godine Asteriks novčići su predstavljeni besplatno u svakoj tegli Nutele. Godine 1991, Asteriks i Obeliks su se pojavili na naslovnoj strani lista Tajm za specijalno izdanje o Francuskoj, u umetničkoj režiji Mirka Ilića. U izdanju istog časopisa iz 2009. godine, Asteriksa su neki opisali kao simbola francuske nezavisnosti i prkosa globalizaciji.[25] Uprkos tome, Asteriks je napravio nekoliko promotivnih nastupa za lanac brze hrane Makdonalds, uključujući i jednu reklamu koja predstavlja stanovnike sela koji uživaju u tradicionalnoj gozbi koja završava priču u restoranu Makdonaldsa.[26] Verzija 4.0 operativnog sistema OpenBSD sadrži parodiju na priču o Asteriksu.[27] Akcioni strip broj 579, koji je objavio DC Comics 1986. godine, koji je napisao Lofisijer i ilustrovao Kit Gifen, sadržao je omaž Asteriksu gde su Supermen i Džimi Olsen premešteni u prošlost u malo selo nesalomljivih Gala. Godine 2005, u Briselu je održana izložba Ogledala sveta pod nazivom Asterik. Belgijska pošta je takođe objavila set maraka da se poklopi sa izložbom. U okviru izložbe objavljena je knjiga koja sadrži delove na francuskom, holandskom i engleskom.[28] Dana 29. oktobra 2009, Guglova početna stranica velikog broja zemalja je prikazala logotip (nazvan Gugl Dudl) u znak sećanja na 50 godina Asteriksa.[29] Iako su se od tada promenili, heraldi #2 i #3 u Kraljevstvu Ansteora iz Društva za kreativni anahronizam bili su heraldi zvezdice i obeliska.[30] Asteriks i Obeliks su bili zvanične maskote Svetskog prvenstva u hokeju na ledu 2017, čiji su zajednički domaćini bili Francuska i Nemačka. Francuska je 2019. godine izdala komemorativni novčić od 2 evra za proslavu 60. godišnjice Asteriksa.[31] Kraljevska kanadska mornarica ima brod za snabdevanje po imenu MV Asteriks. Drugi brod klase Rizolv, koji je nosio ime MV Obeliks, je otkazan.[32] Asteriks, Obeliks i Vitalstatistiks pojavljuju se u knjizi Larija Gonika Karikaturna istorija svemira tom 2, posebno u prikazu galske invazije na Italiju (390 – 387. p. n. e.). U poslednjem panelu te sekvence, dok se šetaju prema zalasku sunca, Obeliks kaže `Hajde, Asteriks! Hajde da uzmemo naš sopstveni strip.`