POREKLO VENOMA! Nakon dramatične avanture na Onostranikovom Bojnom svetu, u Tajnim ratovima, Spajdermen se s novim odelom vraća na Zemlju. Međutim, shvativši da je njegov kostim više od toga i da predstavlja živu tvar koja želi da se trajno poveže s njim, Spajdermen ga odbacuje. Ispostavlja se da to neće biti kraj, već početak samo još većih problema jer se vanzemaljski simbiot stapa s drugom osobom i tako nastaje jedan od najpredanijih Spajdermenovih neprijatelja! Čitaj dalje

POREKLO VENOMA! Nakon dramatične avanture na Onostranikovom Bojnom svetu, u Tajnim ratovima, Spajdermen se s novim odelom vraća na Zemlju. Međutim, shvativši da je njegov kostim više od toga i da predstavlja živu tvar koja želi da se trajno poveže s njim, Spajdermen ga odbacuje. Ispostavlja se da to neće biti kraj, već početak samo još većih problema jer se vanzemaljski simbiot stapa s drugom osobom i tako nastaje jedan od najpredanijih Spajdermenovih neprijatelja! Čitaj dalje

Broj strana: 176+190 Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2019. NOVO Poreklo Venoma! Nakon dramatične avanture na Onostranikovom Bojnom svetu, u Tajnim ratovima, Spajdermen se s novim odelom vraća na Zemlju. Međutim, shvativši da je njegov kostim više od toga i da predstavlja živu tvar koja želi da se trajno poveže s njim, Spajdermen ga odbacuje. Ispostavlja se da to neće biti kraj, već početak samo još većih problema jer se vanzemaljski simbiot stapa s drugom osobom i tako nastaje jedan od najpredanijih Spajdermenovih neprijatelja!

Broj strana: 176 Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2019. NOVO Poreklo Venoma! Nakon dramatične avanture na Onostranikovom Bojnom svetu, u Tajnim ratovima, Spajdermen se s novim odelom vraća na Zemlju. Međutim, shvativši da je njegov kostim više od toga i da predstavlja živu tvar koja želi da se trajno poveže s njim, Spajdermen ga odbacuje. Ispostavlja se da to neće biti kraj, već početak samo još većih problema jer se vanzemaljski simbiot stapa s drugom osobom i tako nastaje jedan od najpredanijih Spajdermenovih neprijatelja!

Znanje Zagreb 2020 423 strane Odlično očuvana Božić je. Starac se automobilom vozi kroz planine. Odjednom spazi nešto u mraku pred sobom i naglo zakoči. U snijegu na cesti stoji dječak plavih usana i s jelenjim rogovima na glavi. Četrnaest godina poslije u planinskom je jezeru nedaleko odande pronađena mrtva djevojka. Na sebi ima baletni kostim, a malo dalje stoji fotoaparat. U vrijesu uz rub vode pronađena je stranica iz dječje knjige Braća Lavljeg Srca. Miju Krüger još uvijek proganja smrt njezine blizanke. Holger Munch bio je na dopustu da bi se mogao brinuti za kćer. Zajedno se upuštaju u rješavanje tog neobičnog i zamršenog slučaja, odlučni da ga što prije razriješe. Ali i ne slute što ih sve još čeka.

Najbolja priča o lovcu Krejvenu i jedan od najsjajnijih dragulja u Marvelovoj riznici. Lovac Krejven je ulovio i ubio svaku životinjsku vrstu pod kapom nebeskom. Nijedna od njih, ma koliko snažna ili lukava, nije nadjačala niti nadmudrila njegovu predatorsku moć. Ali jedna lovina mu je uporno izmicala. Jedna zver mu se rugala pri svakom koraku: najveći neprijatelj koga je ikad imao, najdostojniji protivnik koji se jednom časnom lovcu može suprotstaviti – Spajdermen. Krejven konačno pravi uspešnu zamku za Spajdermena, nanosi mu poraz, a zatim ga i ubija! Da bi dokazao da je u svakom smislu bolji od svog protivnika, Krejven će, nakon što ga je sahranio, navući njegov kostim i zauzeti njegovo mesto... Priča o osveti je kompletna... ili skoro kompletna. Ali da li je to uopšte priča o osveti? Čitaj dalje

Knjiga je u odlicnom stanju... Drevna maska je ukradena. Vekovni sukob je počeo. U skrivenoj odaji malenog muzeja usred Džordžije pronađeno je telo čoveka okruženo gomilom zapanjujućih grčkih antikviteta. Nestali su neprocenjiva zlatna posmrtna maska i kostim drevnog kralja koji je, po predanjima, vladao slavnom Mikenom. Kada Debora Miler, kustos muzeja, krene u potragu za maskom koja predstavlja najveće otkriće u svetu arheologije, otkriće da se iza nje krije zastrašujuća istina. Uvučena u vrtlog međunarodne zavere i istorijskih obmana, Debora se pita da li će uopšte imati dovoljno vremena da mračnu tajnu podeli sa svetom i spase sopstveni život? U Atrejevoj maski saznaćete zbog čega je blago za kojim su tragali nacisti, agenti ruskih tajnih službi i mnogi kolekcionari, i dalje predmet potrage svih onih koji maštaju o slavi antičkih junaka i prastarim legendama.

Autor:: Samuel Bjerk Žanrovi:: E-knjige, Trileri Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 3. mart 2022. Broj strana: 392 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Treći roman u serijalu o detektivskom dvojcu Munk – Kriger. U zimu 1996. godine jedan čovek se vozi pustim putem preko planine. Iznenada njegovi farovi osvetljavaju životinju. Snažno koči i staje tik ispred… uplašenog dečaka. Usne su mu pomodrele od hladnoće, a na glavi nosi čvrsto uvezane jelenje rogove. Četrnaest godina kasnije nedaleko od tog mesta, obučeno u kostim balerine pronađeno je telo devojke u planinskom jezeru. Narednih nekoliko nedelja umreće još tri osobe. Pored svakog tela ubica je ostavio trag – direktan poziv detektivima Holgeru Munku i Miji Kriger da se pridruže njegovoj smrtonosnoj igri. Siguran je da oni ne mogu da pobede jer su njegova pravila najopasnija i najstrašnija. On je serijski ubica čije su žrtve potpuno nasumične. Munk i Krigerova ne mogu da predvide sledeći potez ubice. Da bi ga uhvatili, moraće da pogledaju duboko u mračnu prošlost. „Bjerk je sve bolji iz knjige u knjigu. Priča teče nezaustavljivo i nemilosrdno vas uvlači u svoj mračni tok. Izvrsno!“ – Nettavisen „Ovim romanom Bjerk je Nesbeu bacio rukavicu u lice.“ – Sunday Express c6

Autor: Falk / Moore Izdavač: Dečje novine Broj strana: 130 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 31 cm epizode Ajkulino gnezdo ; Alijev karavan ; Nepoznati čovek. Fantom (engl. The Phantom) američki je strip koji je stvorio scenarista Li Folk, takođe tvorac stripa Mandrak. Strip o Fantomu, maskiranom borcu protiv kriminala koji živi u afričkoj džungli, prenet je na mnoge druge medije, uključujući televiziju i film. Strip serijal započeo je kao dnevni novinski strip 17. februara 1936, da bi se 28. maja 1939. godine pojavilo i nedeljno izdanje u boji. Fantom - Sposobnosti: Velika fizička i mentalna snaga, brzi refleksi, precizan strelac Li Folk je umro 1999. godine. Od 2008. dnevni strip rade scenarista Toni Depol (Tony DePaul) i crtač Pol Rajan (Paul Ryan). Prethodni crtači novinskog stripa bili su Rej Mur (Ray Moore), Vilson Mekoj (Wilson McCoy), Bil Linjanti (Bill Lignante), Saj Beri (Sy Barry), Džordž Olsen (George Olesen), Kit Vilijams (Keith Williams), Fred Frederiks (Fred Fredericks) i Grejam Nolan (Graham Nolan). Nove priče o Fantomu štampaju se i u obliku strip albuma širom sveta, među kojima su Moonstone Books za SAD, Egmont za skandinavske zemlje, Frew Publications za Australiju i Eurobooks (podružnica kuće Egmont) za Indiju. Strip albume o Fantomu su na srpskom jeziku izdavale Dečje novine. Iako Fantom nije prvi izmišljeni maskirani borac protiv zločina, prvi je koji je nosio kostim pripijen uz telo, što je postalo obeležje stripskih superheroja, i prvi koji je nosio masku bez vidljivih zenica, takođe jedna od superherojskih odlika. Tvrd povez. Korice su loše očuvane. Na predlistu par žutih mrlja od starosti. Unutrašnjost u odličnom stanju.

Novo sa pakovanjem i posterom. Pakovanje, tj. karton ce morati da se presavije kako bi moglo da se posalje, posto je velik. POREKLO VENOMA! Nakon dramatične avanture na Onostranikovom Bojnom svetu, u Tajnim ratovima, Spajdermen se s novim odelom vraća na Zemlju. Međutim, shvativši da je njegov kostim više od toga i da predstavlja živu tvar koja želi da se trajno poveže s njim, Spajdermen ga odbacuje. Ispostavlja se da to neće biti kraj, već početak samo još većih problema jer se vanzemaljski simbiot stapa s drugom osobom i tako nastaje jedan od najpredanijih Spajdermenovih neprijatelja! Spajdermen Informacije iz publikacije Izdavač Marvel Comics Tvorci Sten Li i Stiv Ditko Prvo pojavljivanje Amazing Fantasy #15 (Avg. 1962) Informacije u priči Alter ego Piter Bendžamin Parker Sposobnosti Nadljudska snaga, izdržljivost, brzina, refleksi i ravnoteža Regenerativno zaceljivanje Sposobnost penjanja i hodanja po većini površina Upozoravajuće Paukovo čulo Sintetičko tkanje mreža Spajdermen ili Čovek Pauk (eng. Spider-Man) je superheroj iz stripa izdavačke kuće Marvel Comics. Autori stripa su scenarista Sten Li (Stan Lee) i crtač Stiv Ditko (Steve Ditko). Lik se prvi put pojavio u stripu avgusta 1962. u 15. broju edicije Amazing Fantasy i vremenom je postao jedan od najpopularnijih, najdugotrajnijih i komercijalno najuspešnijih superheroja širom sveta, i nesumnjivo najpoznatiji lik izdavača Marvel. Ranih 60-ih godina 20 veka, kada se Spajdermen prvi put pojavio, tinejdžeri su u stripovima o superherojima uglavnom imali ulogu pomoćnika glavnog lika iz serijala. Serijal o Spajdermenu je na strip-scenu doneo lik Pitera Parkera (Peter Parker), Spajdermenovog alter ega, srednjoškolca sa čijim su se „strahovima od odbacivanja, neprilagođenošću i usamljenošću“ mlađi čitaoci lako mogli identifikovati.[1] Za razliku od Bakija (Bucky) i Robina (Robin), Spajdermen nije imao mentore kao što su Kapetan Amerika (Captain America) i Betmen (Batman) i sam je morao da nauči lekciju „uz veliku moć ide i velika odgovornost“. Pojavljivanja u filmovima Magurie at Spider-Man 3 premiere. Garfield in 2013. Holland in 2016. Tobi Magvajer (levo), Endru Garfild (u sredini), i Tom Holand (desno) su tumačili Spajdermena u filmovima. Spajdermen se prvi put pojavio na filmskom platnu u trilogiji režisera Sema Rejmija, gde ga je tumačio Tobi Magvajer. Prvi film o Spajdermenu je pušten u bioskope 3. maja 2002. godine i pratili su ga nastavci Spajdermen 2 (2004) i Spajdermen 3 (2007). Četvrti film je trebalo da bude prikazan 2011. godine, međutim Soni pikčers je kasnije odlučio da ponovo pokrene franšizu sa novim režiserom i glumcima. Novi film, nazvan Čudesni Spajdermen, je pušten u bioskope 3. jula 2012. godine; režisera Marka Veba, dok se Endru Garfild pojavio kao Spajdermen. Pratio ga je nastavak Čudesni Spajdermen 2 (2014). Godine 2015, Soni i Dizni su se dogovorili da se Spajdermen pojavi u Marvelovom filmskom univerzumu. Tom Holand je debitovao kao Spajdermen u filmu Kapetan Amerika: Građanski rat (2016), a nakon toga se pojavio u samostalnom filmu Spajdermen: Povratak kući (2017); režisera Džona Votsa. Holand je reprizirao ulogu Spajdermena u filmovima Osvetnici: Rat beskraja (2018), Osvetnici: Kraj igre (2019), Spajdermen: Daleko od kuće (2019) i Spajdermen: Put bez povratka (2021). Džejk Džonson je pozajmio glas Spajdermenu iz alternativnog univerzuma u animiranom filmu Spajdermen: Novi svet. Kris Pajn je takođe pozajmio glas drugoj verziji Pitera Parkera u tom filmu.

ЗАГОР- Човек који је дошао са истока (бр.17 Весели четвртак) Издавач: ГРАФАРТ, Београд, 2009.год. Меки повез, 98 страна, ИЛУСТРОВАНО, латиница. Очувано као на фотографијама. `Загор је стрипски јунак аутора Серђа Бонелија (сценарио) и Галијена Ферија (цртеж) који је настао 1961. године у Италији. На просторима бивше СФРЈ први пут се појавио 1968. године, у стрипу под насловом „Насиље у Дарквуду“. Пуно име Загора је Загор Те-Неј, што на језику Алгонквин Индијанаца значи „дух са секиром“, што се и само често користи као његово име у стрипу. Право име овог стрип хероја је Патрик Вајлдинг. Првобитно, Загору је било наденуто име Ајакс, али се Бонели предомислио кад је чуо да постоји детерџент истог имена. Стрип едиција „Весели четвртак“ издавач је серијала „Загор“ за Србију. Радња Радња стрипа се дешава у Дарквудској шуми у Северној Америци. Загор је представљен као лик атлетске грађе са препознатљивим костимом чији је основни део црвена мајица са жутим кругом у средини, у којем је нацртана слика орла раширених крила. Његов верни помоћник и сапутник у бројним авантурама је симпатични дебели Мексиканац Чико. Ту су још и Тонка, поглавица Мохавка и Загоров крвни брат, Док Лестер, индијански врач Многооки итд. Један од његових легендарних непријатеља је луди научник по имену Хелинген. Лик Загорово право име је Патрик Вајлдинг (енгл. Patrick Wilding), а рођен је у колиби код Клир Вотера (Дарквуд). Родитељу су му се звали Бети и Мајк Вајлдинг и били су ирског порекла. Када је био дечак, родитеље су му убили Индијанци Абенаке које је предводио белац Соломон Кински. Загора је спасао отац бацивши га у реку пре него што је заједно са његовом мајком настрадао у запаљеној кући коју су запалили Индијанци. Након тога га из реке спашава луталица Фици, човек који је био богати трговац у Бостону и који се тога одрекао да би дошао да живи у дивљини. Фици га је научио да рукује каменом секиром. Током одрастања, Патрик тражи Соломона Кинског да му се освети због смрти својих родитеља. Једног дана сазнаје где се он налази и спрема освету. Долази у село Индијанаца Абенака којима је Кински био нека врста поглавице и убија неколико Индијанаца из заседе. Након тога Индијанце хвата паника и већина напушта село, док мањи број остаје уз Кинског. Након тога улази у село и убија остатак Индијанаца и бори се са Кинским и савлада га. Тада му Кински говори да је његов отац био бивши војни официр који је извршио злочин над Индијанцима и да је то разлог зашто су убили његове родитеље. Патрик не може да верује, али када види чланак у новинама да је његов отац проглашен кривим за тај злочин, пада на колена и очајава. Тада Кински узима пиштољ и нишани у Патрика. У том тренутку се појављује Фици и погађа Кинског секиром и убија га. Ипак и Кински је стигао да пуца и погађа Фиција, који након неколико тренутака умире на Патриковим рукама. После тих догађаја, Патрик одлази разочаран, тужан и тада доноси одлуку: „Убудуће ћу радити само на миру! Покушаћу измирити Индијанце и белце, унети више разумевања за њих. Помагаћу онима које оценим праведнима, без размишљања о томе ко којој раси припада“. Тако је почео свој пут борбе против неправде. Једног дана је наишао на групу Индијанаца који су напали групу глумаца са кочијама. Савладао их је и убио њиховог поглавицу. Глумци које је спасао били су породица Саливан који ће касније постати његови велики пријатељи. Током упознавања са њима, испричао им је своју тужну причу и они му праве црвени костим са орлом на грудима, а Патрик даје себи име „Дух са секиром“ (индијански назив За-гор Те-Неј). Касније током скупа индијанских поглавица Дарквуда појављује се у пламеном кругу на једном пропланку. Индијанци видевши то помислише да је то дух и да га је Маниту послао. Тада Загор говори: „Избаците страх из срца синови Манитуа! Велики Дух ме није послао на земљу да бих вас казнио, него да бих вам показао прави пут, како бих вам указао на мудре одлуке. За-гор Те-Неј је моје име, а ова секира је мој знак! Не заборавите то“. Све поглавице су прихватиле Загора за свог заштитника, осим једног које се звао Ога-Ито и који је мрзео белце. Он Загора изазива на двобој у којем га Загор побеђује и убија. Напомена: Ова прича о лику је испричана у стриповома, Загор прича (бр.99 ЛМС) и Господар Дарквуда (бр.100 ЛМС).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Brain Drain, 1994. g - Agents for Liberty, 1995. g - The Death of Clark Kent, 1995. g Supermen je izmišljeni lik koji važi za najpoznatijeg i najpopularnijeg superheroja svih vremena[traži se izvor]. Njegovi tvorci su kanadski crtač Džozef Šuster (Joseph Shuster) i američki scenarista Džerom Sigel (Jerome Siegel). Supermen je nastao 1932. za vreme Šusterovog i Sigelovog odrastanja u Klivlendu, Ohajo. Prava na lik otkupio je strip izdavači Detective Comics Inc, poznatiji kao DC. Supermen se prvi put pojavio u junu 1938. u časopisu Action Comics #1, a potom je dospeo u sve medije (radio, televiziju, film i novine). Jedan je od najmarkantnijih super-heroja i ikona popularne kulture. Danas se njegove avanture objavljuju u velikom broju strip-časopisa. U prvoj epizodi stripa čitalac doznaje da je Supermen rođen kao Kal-El na planeti Kripton. Njegov otac, naučnik Džor-El, kao bebu ga šalje raketom na Zemlju i to nekoliko minuta pre uništenja Kriptona. Bebu je pronašao sredovečni bračni par Kentovih i usvojio je. Odrastajući, dečak počinje shvatati da poseduje nadljudske moći koje je počeo da koristi u korist čovečanstva. U svakodnevnom životu Supermen se krije iza lika dobroćudnog šeprtlje Klarka Kenta, novinara lista Dejli star (kasnije Dejli planet). Klarkova partnerka je novinarka Lois Lejn, njegova velika, ali tajna ljubav sa kojom će se kasnije i oženiti. Supermenovi nadimci su Čovek od čelika, Čovek sutrašnjice, Kriptonov poslednji sin i Metropolisov omiljeni sin Istorija lika Priča o Supermenovom poreklu slična je drugim kulturnim herojima i religijskim figurama poput Isusa, Mojsija, Gilgameša, Samsona ili Krišne, koji su kao bebe odposlati sa mesta na kome su bili u opasnosti. Kako bilo, činjenice o njegovim korenima, kao i vezama i sposobnostima, značajno su se menjale tokom vremena. Urednici i scenaristi koristili su proces retroaktivnog kontinuiteta, tzv. retcon, kako bi usaglasili izmene u popularnoj kulturi, odstranili ograničavajuće segmente mitova i napravili savremenu priču. Te izmene su napravljene kako bi učvrstili izvorne elemente koje Supermena čine savremenom ikonom. Kao što je prikazano u originalnim stripovima Zlatnog doba — uključujući Action Comics #1 (1938), Superman #1 (1939) i Superman #61 (1949), kao i kasnijim pričama poput Secret Origins #1 (1986) — ugledni naučnik Džor-El otkrio je da će njegova planeta Kripton eksplodirati, ali nije uspeo da u to ubedi i ostale Kriptonce. Ipak, uspeva da napravi svemirski brod kako bi spasao svog tek rođenog sina — Kal-Ela. Brod uzleće nekoliko trenutaka pre uništenja planete, a mali Kal-El sleće na Zemlju u mali farmerski gradić (kasnije poznat kao Smolvil), negde za vreme Prvog svetskog rata. Kentovi (tada poznati pod imenima Džon i Meri), vozači koji su prisustvovali sletanju, odneli su novorođenče u sirotište i ubrzo se vratili da ga usvoje, nazvavši ga Klark. U svojoj noveli iz 1942, Džordž Lauder promenio je imena Jor-L, Kal-L, i Lora (Supermenova biološka majka) u modernija Jor-El, Kal-El, i Lara (kod prva dva razlika je samo u engleskom pravopisu). Naslovna strana Action Comics #1 (mart 1938), prvo pojavljivanje Supermena. Olovka Džo Šuster. Klark je rastao na porodičnoj farmi Kentovih, polako otkrivajući da poseduje razne supermoći, ali nesvestan svog kriptonskog porekla. Nakon smrti svojih roditelja Klark odlučuje da upotrebi svoje moći za dobrobit čovečanstva, pravi stilizovani kostim i seli se u Metropolis. Klark počinje da radi kao novinar lista Dejli Planet i ubrzo se otkriva svetu kao prvi superheroj — Supermen. Supermenove moći razvijaju se tokom četrdesetih godina, uključujući ogromni porast u snazi i mogućnost letenja — raniji stripovi su mu samo davali mogućnost skoka do osmine milje. U stripu Superman #61 iz 1949. godine, Supermen konačno saznaje za postojanje Kriptona. Istih godina postaje i uvaženi član Američke lige pravde, iako se u pričama iz Zlatnog doba pojavljuje samo dva puta (All Star Comics #8 i #36). Počevši od četrdesetih pa nadalje postepeno se počinje sa prikazivanjem Supermenovog detinjstva. Prva priča o Superboju pojavljuje se u More Fun Comics #101 u februaru 1945. fodine. Mesto zbivanja je još uvek nepoznato, mada je nagovešteno da je u blizini Metropolisa, a Kentovi još uvek nemaju imena. Nije ustanovljeno da Superboj živi u Smolvilu sve do Superboy #2 iz maja 1949. godine, a imena njegovih roditelja — Džonatan i Marta Kent, nisu data sve do Superboy #12 iz januara 1951. — dvanaest godina nakon prvog pojavljivanja u Action Comics #1. Ostale promene u vezi sa Supermenom nastaju kao posledica pojavljivanja u drugim medijima, uključujući radio i novinski strip. Dejli Star postaje Dejli Planit — verovatno zbog toga što su novine sa istim imenom već postojale — a Peri Vajt zamenjuje originalnog urednika Džordža Tejlora u prvoj epizodi radio-serijala, a ubrzo im se priključuje i fotograf Džimi Olsen. Srebrno doba Tokom četrdesetih i pedesetih godina, mitu o Supermenu postepeno su dodavani danas dobro poznati elementi, koji su i zvanično ustanovljeni krajem pedesetih. Ovo uključuje značajnije isticanje naučno-fantastičnih elemenata, uključujući njegovo kriptonsko poreklo, kao i dorađenu verziju priče o njegovom poreklu. U verziji koja je nastala početkom šezdesetih (sa nezaboravnim sižeom na početku svake epizode televizijske serije „Supermenove avanture`

310 Izdanje posvećeno velikom majstoru Archie Goodwin ( Arči Godvin ) Banja Luka 1998 strana 180 Meki povez ilustrovano , sa tragovima korišćenja inače dobro očuvano Betmen (engl. Batman) je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišljenih likova današnjice.[1] Prvi put je objavljen u maju 1939. u Detektivskim stripovima. Njegov alter-ego je Brus Vejn (engl. Bruce Wayne), multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih ljudi Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači,[2][3] a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Po povratku iz bioskopa, tročlanu porodicu presreće ulični razbojnik Džo Čil i ubija dečakove roditelje. Brus se zaklinje na osvetu, a o njemu dalje nastavlja da se brine batler Alfred. Obučen u taman kostim, na kojem se nalazi prikaz slepog miša, bori se protiv lopova i kriminalaca. Betmen ima brojne neprijatelje od kojih su najpoznatiji Džoker, Pingvin, Zagonetač, Otrovni bršljan, Gospodin Ledeni, Žena-mačka, a najbolji prijatelj mu je Robin. Od 1943. godine do danas snimljeno je desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni, Kristijan Bejl, Ben Aflek i Robert Patinson... Archie Goodwin (8. rujna 1937. – 1. ožujka 1998.)[2] bio je američki strip pisac, urednik i umjetnik. Radio je na nizu stripova uz stripove, a najpoznatiji je po svojim radovima Warren i Marvel Comics. Za Warrena je bio glavni pisac i urednik naslova znamenitih horor antologija Creepy and Eerie između 1964. i 1967. U Marvelu je služio kao glavni urednik tvrtke od 1976. do kraja 1977. U 1980-ima uređivao je izdavački antologijski časopis Epic Illustrated i njegov otisak Epic Comicsa. Također je poznat po svom radu na Ratovima zvijezda u stripovima i novinskim trakama. Redovito se navodi kao `najomiljeniji urednik stripova ikad`. Rani život i karijera Archie Goodwin rođen je u Kansas Cityju, Missouri, i živio je u mnogim malim gradovima duž granice Kansas-Missouri, uključujući Coffeyville, Kansas. Svojim je gradom smatrao Tulsu u Oklahomi. Tamo je proveo svoje tinejdžerske godine u srednjoj školi Will Rogers i u trgovinama rabljenih časopisa tražeći EC Comics.[6] Goodwin se preselio u New York kako bi pohađao nastavu u školi vizualnih umjetnosti. Goodwin je počeo kao umjetnik crtajući karikature za časopise i kao slobodni `pisac i povremeni umjetnički asistent` u novinskom stripu Leonarda Starra Mary Perkins, On Stage.[3] Njegov prvi urednički rad bio je za časopis Redbook, na kojem je radio i prije i nakon služenja vojnog roka kao regrut.[8] Warren Njegovu prvu priču napisanu prije nego što je otišao u vojsku nacrtali su Al Williamson i Roy Krenkel i objavili ju 1962. neposredno nakon otpuštanja iz vojske. Nikada nije bio u osoblju Harvey Comicsa. Do 1964. bio je glavni pisac scenarija za Warren`s Creepy magazin. Velik dio njegovog rada tamo, prema Batmanovom uredniku Marku Chiarellu, bio je `omaž omiljenim stripovima njegove mladosti, E.C. liniji.` [5] Do drugog izdanja bio je sukreditiran (uz Russa Jonesa) kao urednik, i ubrzo postao urednik cijele Warrenove linije: Creepy, Eerie i Blazing Combat.[3][9] Radio je za Warrena između 1964. i 1967., kao glavni pisac i glavni urednik, u kojima je zaslužan za stvaranje mitologije za Warrenin klasični lik Vampirella, kao i za pisanje njezinih najuvjerljivijih priča. Nakon njegovog odlaska iz Warrena 1967., Goodwin bi povremeno objavljivao priče tijekom sljedećih 15 godina, a čak se i vratio na kratko kao urednik 1974. godine.[10] Poznato ime Prvu prozu Archieja Goodwina objavio je časopis Ellery Queen`s Mystery Magazine, koji ga je upozorio da ne može koristiti Archieja Goodwina kao pseudonim jer je to lik Rexa Stouta u knjigama Nera Wolfea. Prema Goodwinovoj supruzi Anne T. Murphy, urednici časopisa `onda su bili tako oduševljeni kada je uzvratio i rekao da je njegovo pravo ime da su upotrijebili anegdotu kao uvod u priču, koja je objavljena u broju iz srpnja 1962.` [11] Stripovi i DC stripovi Od 1967. do 1980. Goodwin je napisao scenarije za King Features Syndicate, uključujući dnevnu traku Secret Agent X-9, [3] koju je nacrtao Al Williamson, kao i radio na drugim trakama, uključujući Captain Kate. Njegovo iskustvo pisanja duhova, Dan Flagga, inspiriralo je `Priču o uspjehu` (nacrtao Williamson, koji je imao duhove na Flaggu) za Creepy #1 (1964.), poznatog među obožavateljima stripova po crnom humoru u EC stilu u prikazivanju kreatora čiji je jedini doprinos traka koja ga je učinila bogatim bio je njegov potpis.[12] Goodwin je kratko radio za DC Comics tijekom 1970-ih, gdje je uređivao ratne stripove G.I. Combat, Our Fighting Forces i Star Spangled War Stories, [9] i zamijenio Juliusa Schwartza na mjestu urednika Detective Comicsa[9] na godinu dana. Goodwinova suradnja s Waltom Simonsonom na pričuvnoj funkciji `Manhunter` u Detective Comicsu osvojila je nekoliko nagrada.[13][14] Goodwin je također napisao glavnu ulogu Batmana u Detective Comicsu, gdje su njegovi suradnici bili umjetnici Jim Aparo,[15] Sal Amendola, Howard Chaykin,[16] i Alex Toth.

Db Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fantom (engl. The Phantom) američki je strip koji je stvorio scenarista Li Folk, takođe tvorac stripa Mandrak. Strip o Fantomu, maskiranom borcu protiv kriminala koji živi u afričkoj džungli, prenet je na mnoge druge medije, uključujući televiziju i film. Strip serijal započeo je kao dnevni novinski strip 17. februara 1936, da bi se 28. maja 1939. godine pojavilo i nedeljno izdanje u boji. Li Folk je umro 1999. godine. Od 2005. do 2016. dnevni strip rade scenarista Toni Depol (Tony DePaul) i crtač Pol Rajan (Paul Ryan). Prethodni crtači novinskog stripa bili su Rej Mur (Ray Moore), Vilson Mekoj (Wilson McCoy), Bil Linjanti (Bill Lignante), Saj Beri (Sy Barry), Džordž Olsen (George Olesen), Kit Vilijams (Keith Williams), Fred Frederiks (Fred Fredericks) i Grejam Nolan (Graham Nolan). Nove priče o Fantomu štampaju se i u obliku strip svezaka širom sveta, među kojima su Moonstone Books za SAD, Egmont za skandinavske zemlje, Frew Publications za Australiju i Eurobooks (podružnica kuće Egmont) za Indiju. Strip albume o Fantomu su na srpskom jeziku izdavale Dečje novine. Iako Fantom nije prvi izmišljeni maskirani borac protiv zločina, prvi je koji je nosio kostim pripijen uz telo, što je postalo obeležje stripskih superheroja, i prvi koji je nosio masku bez vidljivih zenica, takođe jedna od superherojskih odlika.[2] Fantom u Srbiji Strip je tokom decenija izlazio u časopisima Boomerang, Denis, Eks, Majin strip, Mandrak magazin, Mika Miš, Pegaz, Politikin zabavnik, Strip 81, Stripoteka i Super. Fantom se takođe pojavio kao protivnik, a potom saveznik jednog domaćeg junaka. Zigomar je stripski lik kojeg su stvorili scenarista Branko Vidić i crtač Nikola Navojev 1939. godine, baš po uzoru na popularnog američkog heroja. Iste godine u drugoj epizodi pod naslovom „Zigomar protiv Fantoma“ došlo je i do borbe između ova dva junaka, što je jedno od prvih superherojskih „ukrštanja“ ikada. Srpski autori Branislav Kerac[3] i Vladimir Kuzmanov[4] ilustrovali su po jednu epizodu Fantoma za strane izdavače. Vizuelni umetnici Uroš Đurić i Vladimir Miljković[5] u nekim svojim radovima bili su nadahnuti ovim stripom. Fantom se pominje u pesmi „Betmen, Mandrak, Fantom“ grupe Disciplina kičme sa albuma „Zeleni Zub na planeti dosade“ iz 1989. godine. Lion Harison Gros (engl. Leon Harisson Gross), poznatiji pod pseudonimom Li Folk (engl. Lee Falk; 28. april 1911 — 13. mart 1999) je bio američki scenarista, režiser i producent, ali najpoznatiji kao kreator stripova o superherojima Fantomu i Mandraku. Takođe je bio pisac pozorišnih komada i pozorišni režiser/producent. U njegovim predstavama su glumili Marlon Brando, Čarlton Heston, Pol Njumen, Čiko Marks i Itel Veters. Folk je takođe snimio TV seriju Fantom po temama iz svog stripa. Preminuo je 13. marta 1999. godine u 88. godini. Raymond S. Moore (1905. - 13. siječnja 1984.) bio je američki strip crtač. Nakon Leeja Falka, bio je prvi umjetnik na onome što će postati najpopularniji pustolovni strip na svijetu, The Phantom, koji je započeo 1936. godine.[1] Biografija Moore je rođen u Montgomery Cityju, Missouri, 1905. Bio je sin draguljara[2] i urara, i prvotno je namjeravao postati inženjer (na zahtjev svog oca), prije nego što je shvatio da može živjeti od svog posao kao umjetnik. Pohađao je Umjetničku školu Sveučilišta Washington u St. Louisu.[1] Moore je počeo crtati The Phantom 1936. nakon što je tvorac Falk shvatio, dva tjedna nakon stripa, da neće imati vremena sam napraviti ilustracije na stripu. Moore je prethodno radio kao pomoćnik Phila Davisa na stripu Mandrake the Magician koji je kreirao Lee Falk, zbog čega se smatralo da je on prikladan izbor za crtanje Falkove nove kreacije. Moore je dijelio umjetnički studio s Wilsonom McCoyem. Godine 1941., kada je Moore otišao služiti vojsku tijekom Drugog svjetskog rata,[3] McCoy je preuzeo odgovornost za ilustriranje Fantoma.[2] Nakon povratka iz rata, Moore se usredotočio samo na nedjeljne stranice, ali je bio prisiljen otići u mirovinu 1947. [4]. Različiti izvori sukobljavaju se u svojim prikazima prijelaza s Moorea na McCoya. U intervjuu s piscem Fantoma Falkom iz 1978. opisao je promjenu na sljedeći način: McCoy je bio Mooreov pomoćnik i dobar prijatelj. Kada je Moore pozvan u vojsku, McCoy je preuzeo dužnost, a nastavio je i kada se Moore vratio. Od tada je Moore crtao u iznimno rijetkim prilikama, ali je i dalje bio na platnoj listi, a isprva je njegov potpis bio i na nekim serijama koje nije crtao.[5] U još jednom intervjuu, Falk je izjavio: `Ray je to crtao samo tri ili četiri godine, a onda je otišao u rat kao pilot. Onda je Wilson McCoy, koji mu je bio prijatelj, ... preuzeo to u njegovoj odsutnosti. Ali zadržao je Rayevo ime na njemu kroz cijeli rat.[6] Osobni život i smrt Moore je bio poznat kao misteriozan kao i lik Fantoma kojeg je ilustrirao. Većinu svog života proveo je u Missouriju, zajedno sa suprugom Claire.[2] Prije 2011. znalo se da postoje samo dvije njegove fotografije, obje u profilu. Njegovo je lice stoga bilo sasvim nepoznato svijetu. I ako je u rijetkim prilikama davao intervju, rijetko je spominjao svoj privatni život.[potreban citat] Vjeruje se da je ideja o Fantomovom kućnom ljubimcu vuku Đavolu proizašla iz Mooreova životnog zadovoljstva crtanjem vukova i njegove ljubavi prema psima.[potreban citat] Ray Moore umro je u Manchesteru, Missouri, 1984. od moždanog udara.[1] Iza njega je ostala supruga Claire, koja je umrla 2005.; Mary Adelia Moore (sada pokojna); njegov mlađi brat, David Yerly Moore Jr.; [1] njegov nećak, John Alt Moore; i njegove pranećakinje, Maria Moore Zeig i Gina Moore Reiners. 13 jutara (53.000 m2) šume koju su Claire i Ray posjedovali u Des Peresu, Missouri, donirano je Odjelu za očuvanje Missourija i nazvano `Fantomska šuma` po njegovom stripovskom junaku.[potreban citat] U srpnju 2011., u znak zahvalnosti obožavateljima Phantoma diljem svijeta iu čast 75. godišnjice stripa Phantom, njegova pranećakinja Gina Moore Reiners objavila je seriju fotografija obitelji Moore u rasponu od djetinjstva Raya Moorea do odrasle dobi.