RUSKI STRIP KRALJEVINE JUGOSLAVIJE KATALOG IZLOŽBE. BEOGRAD - 2018.GODINE. PERFEKTNO OČUVAN. U KOLEKCIONARSKOJ KLASI KVALITETA. ZA SVA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE! 0182/2021

Kao novo,244 stranica

Autori: Miroljub Brada Milutinović, Đorđe Milosavljević Izdavač : MORO DOO SYSTEM COMICS Pismo: Ćirilica Broj strana: 72 Povez: Tvrd Format: 30 cm Stanje kao na slici. NOVO!! Strip po kojem je nastala TV serija „Švindleri“! Inicijalno je objavljen 1993. godine, u nastavcima u strip magazinu Tron. Radnja „Švindlera“ smeštena je u Kraljevinu Jugoslaviju između dva svetska rata, u učmalu Palanku. Dvojica neuspelih članova Uličnog sindikata, Ika i Boža, saznaju da je u njhovoj rodnoj Palanci izvučen dobitnik Turističke lutrije Jadranske straže, pod pokroviteljskom kralja Petra II. U potrazi za dobitnikom, i u nadi da će nekako ogrebati o milion dinara koji dobitniku pripadaju, oni kreću za Palanku… Tamo će morati da se suoče sa nerazjašnjenim palanačkim skandalom koji je obojio njihovu mladost. U tom smislu, Švindleri su i ironična, crnohumorna priča o odrastanju, sazrevanju i iskupljenju.

EPITAF ZA ŠPIJUNA - Erik Ambler lepo očuvane, potpis, stranice malo požutele Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije.Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

Knjiga je polovna i bez oštećenja. Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije.Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

ROTO X 100 br.796 - Lun u otetoj podmornici kao na slikama - vrlo dobar. Mitar Milošević (1924, Uvač, Kraljevina SHS — 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) je bio srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač. Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom „Frederik Ešton“, pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna. Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena. ----------------- 24.6.19.

EPITAF ZA ŠPIJUNA: Erik Ambler Naslov Epitaf za špijuna / Erik Ambler ; preveo Mirko Bižić Jedinstveni naslov Epitaph for a spy. srpski jezik Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2017 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vulkan izdavaštvo, 2017 (Beograd : Vulkan štamparija) Fizički opis 279 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Bižić, Mirko, 1974- = Bižić, Mirko, 1974- ISBN 978-86-10-02080-9 (broš.) Napomene Prevod dela: Epitaph for a spy / Eric Ambler Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije.Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku. Odlično očuvana knjiga.

EPITAF ZA ŠPIJUNA - Erik Ambler Autor:: Erik Ambler ;Žanrovi:: Trileri ;Izdavač:: Vulkan izdavaštvo ;Godina izdanja:: 2017. ;Broj strana: 280 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 14,5 x 20,5 cm - dobro ocuvana ,3+ .malo su izlizane ivice korica ,malo ukosen hrbat ,ima malo traga hemijske na unutrasnjosti naslovnice ,ima malo salotejpa po knjizi ,izolir trake ,kao da je prekriven pecat neke biblioteke ; ;Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. ; ;Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije. ; ;Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku. -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (kutija 1)

Zdravko Zupan - Vek stripa u Srbiji Grrr!, Kulturni centar Panceva, Pancevo, 2007. Mek povez, 203 strane. Здравко Зупан (Загреб, 7. фебруар 1950 — Земун, 9. октобар 2015) био је југословенски и српски стрипски аутор, историчар, издавач. Рад Самостални ауторски опус Први стрип објавио је у београдском листу Мали Јеж 1965. године. Већ 1967. постао је стални сарадник предузећа „Дечје новине“ из Горњег Милановца. Најпознатије ауторске стрипске серије су му „Зузуко“ и „Муња“ које излазе до данас. Рад на америчким серијалима: Хана и Барбера, Дизни Од 1983. до 1988. са сценаристом Лазаром Одановићем цртао је серијал „Том и Џери“ за загребачку „Вјесникову прес агенцију“, по лиценци америчког предузећа Хана и Барбера. За француску подружницу предузећа Дизни цртао је од 1990. до 1994. серијале „Мики Маус“ („Mickey Mouse“), „Шиља“ („Goofy“) и „Гавран Гаша“ („Ellsworth“), према сценаријима угледног европског сценаристе Франсоаза Кортеђанија (François Corteggiani). Ови стрипови су премијерно објављивани у француском часопису Le Journal de Mickey, а прештампавани су широм света — Бразил, Немачка, Данска, Италија, Шведска, Колумбија, Норвешка, Турска, Шпанија, Уједињено Краљевство, Пољска и Словенија. У Србији је био запажен Зупанов стрип „Мики и Баш-Челик“ (Микијев забавник, 1999) према сценарију Николе Масловаре (издавач: „Политика“), у којем је свет Микија Мауса спојен са српском народном бајком. Историографија српског и југословенског стрипа Зупан је истакнути историчар српског и југословенског стрипа и први историчар популарне културе који је у десетинама текстова систематски истражио корене модерног стрипа Западног Балкана. Између осталог, заслужан је за проучавање тзв. „Златног доба“, међуратног периода у Краљевини Југославији, укључујући и опусе свих иоле битнијих аутора у Београду — Бранко Видић, Ђорђе Лобачев, Сергеј Соловјев, Никола Навојев, Константин Кузњецов, Момчило Мома Марковић, Иван Шеншин, Властимир Белкић, Себастијан Лехнер, Алексије Ранхнер, Ђука Јанковић, Никола Тишћенко, Вељко Коцкар — као и Загребу — Сергије Миронович Головченко, Андрија Мауровић, Фрањо Мартин Фуис, Валтер Нојгебауер и Норберт Нојгебауер, Фердинанд Фердо Бис... Зупан је 1986. објавио први том Историје југословенског стрипа у сарадњи са Славком Драгинчићем, у којој је прикупљена историографска грађа о стрипу до 1941. године. Његова капитална књига Век стрипа у Србији изашла је 2007. у издању ГРРР Фестивала, Панчево. Коаутор је критичког лексикона Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку са Живојином Тамбурићем и Зораном Стефановићем (2011). Организатор је више значајних изложби стрипа у земљама бивше Југославије и иностранству. Уређивање и издаваштво Издавач је популарних издања за децу (Енигматски забавник Муња, Муња Стрип и Муња Бојанка), као и за стрипофиле (Цепелин, Екстра Цепелин, Едиција „Репринти“...) Награде и признања Награда за теоријски допринос развоју југословенског стрипа, IV Салон југословенског стрипа, Винковци 1988. Награда „Фра Ма Фу“ за посебан допринос развоју југословенског стрипа, ОК ССОВ и „Стрип клуб 85`, Вировитица 1988. Награда „Срећко Јовановић“ за најбољег издавача на Међународном београдском салону стрипа, Београд, 2009. Меморијална плакета „Никола Митровић – Кокан“ за допринос српском стрипу, Удружење „Никола Митровић – Кокан“, Лесковац, 2011. Награда за издавачки подухват године на Сајму књига у Београду, за лексикон Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, (Тамбурић, Зупан, Стефановић) 2011. Плакета Свети Сава општине Пантелеј града Ниша, Фестивал „Нифест“ 2015. Велика повеља Гашиног сабора породици Зупан (2018), доделили Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[1]

Mračnim stazama, David B. , KOMIKO, Novi Sad, 2014, tvrdi povez, kolor, 126 strana, NOVO. FANTASTIČAN STRIP ! Po svim parametrima... Interesantna i relativno bliska tema, radnja se odvija u Rijeci u godinama posle Prvog svetskog rata. Relativno malo poznata dešavanja koja su prećutkivana i u Titovoj Jugoslaviji, a naročito u današnjoj Hrvatskoj, ovde su obradjena u jednoj fantazmagoričnoj priči. Već poznati i priznati pesnik D`Anuncio, komandant vojske dezertera, otpadnika i zanesenjaka, proglašava grad Rijeku za slobodnu i nezavisnu republiku. Rijeka, sa većinskim italijanskim stanovništvom dodeljena je mirovnim ugovorom novoformiranoj Kraljevini SHS. On sanja o daljem oslobadjanju Dalmacije i povratku pod Italiju i o svetskoj revoluciji, a sve to pratimo iz ugla nekoliko likova koji su se raznim povodima tu našli i na različite načine preživljavaju to suludo vreme. Crtež meni nepoznatog Davida B. sjajno odslikava i dodatno pojačava atmosferu priče i stanja likova koje pratimo. Standardni trud Komika da sve to i lepo upakuje samo zaokružuje moju konstataciju sa početka teksta koju ću i za kraj ponoviti - FANTASTIČAN STRIP !

Mračnim stazama, David B. , KOMIKO, Novi Sad, 2014, tvrdi povez, kolor, 126 strana, NOVO. FANTASTIČAN STRIP ! Po svim parametrima... Interesantna i relativno bliska tema, radnja se odvija u Rijeci u godinama posle Prvog svetskog rata. Relativno malo poznata dešavanja koja su prećutkivana i u Titovoj Jugoslaviji, a naročito u današnjoj Hrvatskoj, ovde su obradjena u jednoj fantazmagoričnoj priči. Već poznati i priznati pesnik D`Anuncio, komandant vojske dezertera, otpadnika i zanesenjaka, proglašava grad Rijeku za slobodnu i nezavisnu republiku. Rijeka, sa većinskim italijanskim stanovništvom dodeljena je mirovnim ugovorom novoformiranoj Kraljevini SHS. On sanja o daljem oslobadjanju Dalmacije i povratku pod Italiju i o svetskoj revoluciji, a sve to pratimo iz ugla nekoliko likova koji su se raznim povodima tu našli i na različite načine preživljavaju to suludo vreme. Crtež meni nepoznatog Davida B. sjajno odslikava i dodatno pojačava atmosferu priče i stanja likova koje pratimo. Standardni trud Komika da sve to i lepo upakuje samo zaokružuje moju konstataciju sa početka teksta koju ću i za kraj ponoviti - FANTASTIČAN STRIP !

ZIGOMAR Maskirani pravednik Navojev-Vidiž-Bogdanović *000*STRIP „Zigomar`„Zigomar protiv Fantoma“,-Bič pravde” -„Leteći Zigomar” -„Misterije Egipta”-Zigomarov drugi otac priredio: Zdravko Zupan ,predgovor: Aleksandar Zograf 2011.g Izdavač: KULTURNI CENTAR PANČEVO decembar 2011.g ISBN 978-86-87103-36-8 crtež Nikola Navojev izdavač: KULTURNI CENTAR PANČEVO decembar 2011.g Povez mekši karton, 179.strana, latinica, crno-bele ilustracije,veliki format: 29,5 x 21 cm, težina 670.grama stanje: vrlo očuvan strip kao nov-prednja korica ojačana ispod mekšim kartonom -sada nema opasnosti od lomljenja korica U pitanju je kolekcija stripova prvobitno objavljenih u beogradskoj štampi tridesetih godina prošlog veka. Zigomar je srpski stripski junak kojeg su stvorili scenarista Branko Vidić i crtač Nikola Navojev. Strip je objavljen prvi put u Mikijevom carstvu 1939. godine. Ukupno je izašlo šest epizoda. Zigomar je bio jedan od najomiljenijih likova masovne kulture u Kraljevini Jugoslaviji. Reklamiran je kao „vrhunac uzbudljivosti, vrhunac senzacija, vrhunac svega što je do sada stvoreno!“. Strip teoretičar Žika Bogdanović je primetio jednu interesantnu slučajnost – prva epizoda Zigomara se pojavila u štampi iste godine i meseca (maj 1939) kad i prva storija Betmena (u strip izdanju `Detective Comics`, br. 27). Iako tu uglavnom prestaju sličnosti između ova dva lika, Bogdanović zapaža da je Zigomar pre Betmena u strip uveo maloletnog pratioca (dečak Robin se pojavljuje kao nerazdvojni Betmenov sadrug tek nekih godinu dana nakon što je serijal započet) Knjiga je posvećena jednom od najznačajnijih junaka koji su se pojavili na sceni beogradskog stripa u predratno vreme, i sadrži po prvi put na jednom mestu reprintovan i kritički obrađen kompletan opus stripa o Zigomaru. Mada se radi o `pozajmljenom` junaku iz francuskih petparačkih romana sa početka istog veka, čija je slava misterioznog negativca došla sve do Japana, srpski autori Nikola Navojev, Branko Vidić i Dušan Bogdanović stvorili su autentičnog superheroja. Reč je o bogatom mladiću iz američkog visokog društva, koji postaje maskirani borac protiv nepravde u svetu. Tako se, pored raznih paralela koje se povlače između našeg apokaliptičnog doba i tridesetih godina, može navesti i ova želja za pravednikom, bezinteresnim čovekoljupcem koji kažnjava zlikovce širom sveta. A ukoliko postoji svest o neostvarivosti ove fantazije tada, kao ni danas, potreba za emotivno-psihološkim pročošćavanjem kroz strip time je samo naglašenija. ROĐENJE ZIGOMARA: Možda kao odjek uznemirujućih priča o supernegativcu koje su se pokazale iznenađujuće popularnim među publikom, u Francuskoj se 1909. godine na stranama časopisa `La Matin` pojavio Zigomar, palp roman u nastavcima, čiji je autor bio Léon Sazie. Zigomar je predstavljen kao maskirani odmetnik, čiji je zaštitni znak bilo slovo Z koje je urezivao na mestu zločina, a uzvik po kojem se njegova banda raspoznavala bilo je: `Z je život ! Z je smrt!`, nakon čega su postavljali ruke u obliku ovog slova. Jedan od zanimljivih psiholoških fenomena bila je prikrivena ili otvorena očaranost publike negativnim junakom i njegovom moći da pobeđuje društvene norme. Zigomar je predstavljen kao vođa romske bande (čak i njegovo ime dolazi od unatraške pročitane reči `Ramogiz`, „Knjiga je opremljena obimnim tekstom istoričara stripa, Zdravka Zupana, o ljudima koji su radili na stvaranju Zigomara. U izdanju se nalaze sve epizode sabrane u veoma interesantno i uzbudljivo delo, koje je potpuno u skladu s onim što se dešavalo po pitanju stripa u celom svetu. Glavni junak je maskirani pravednik koji nastoji da izbavi ugrožene od strane sveprisutnog i opasnog zla koje vlada svetom. On želi da ostane anoniman, iza maske, što je i prepoznatljiv stil tadašnjeg američkog stripa. U nekim od stripova prikazan je susret Zigomara i američkog junaka Fantoma, nekada protivnika, a nekada saradnika, koji sebe vide kao borce protiv zla. Priča kaže da su počeli da se bore, zato što su ih zavadili indijski fakiri. Ono što je posebno interesantno u vezi Zigomara je to da je on decenijama bio zaboravljen i da je Zdravko Zupan godinama sakupljao originalna izdanja i crteže, koji su posetioci imali priliku da vide izložene večeras. Kroz sav taj detektivski rad on ustvari nastoji da rekonstruiše jedan veoma bitan period za naš strip. Silom prilika Zigomar je prestao da se izdaje u štampu pre početka Drugog svetskog rata i zato je u velikoj meri bio zaboravljen.” Zigomar je srpski stripski junak kojeg su stvorili scenarista Branko Vidić i crtač Nikola Navojev. Strip je objavljen prvi put u Mikijevom carstvu 1939. godine. Ukupno je izašlo šest epizoda. Sabrane epizode Zigomara – maskiranog pravednika, superjunaka srpskog stripa iz tridesetih godina prošlog veka, koje je upravo objavio Kulturni centar Pančeva, pojavljuju se pred čitalačkom publikom u pravom trenutku. Mada se radi o `pozajmljenom` junaku iz francuskih petparačkih romana sa početka istog veka, čija je slava misterioznog negativca došla sve do Japana, srpski autori Nikola Navojev, Branko Vidić i Dušan Bogdanović stvorili su autentičnog superheroja. Reč je o bogatom mladiću iz američkog visokog društva, koji postaje maskirani borac protiv nepravde u svetu. Tako se, pored raznih paralela koje se povlače između našeg apokaliptičnog doba i tridesetih godina, može navesti i ova želja za pravednikom, bezinteresnim čovekoljupcem koji kažnjava zlikovce širom sveta. A ukoliko postoji svest o neostvarivosti ove fantazije tada, kao ni danas, potreba za emotivno-psihološkim pročošćavanjem kroz strip time je samo naglašenija. Treba pomenuti da se Zigomar pojavljuje istovremeno sa klasičnim junacima ovog žanra, samo tri godine nakon Fantoma, a istovremeno sa Betmenom (maja 1939) i da je prvi superheroj koji dobija maloletnog pomoćnika, kineskog dečaka Či-Janga. Ovo `izdanje na koje se dugo čekalo` priredio je Zdravko Zupan, koji je i pisac propratnih tektova o autorima, a predgovor je napisao Aleksandar Zograf (Saša Rakezić). Zigomar, maskirani junak, nastao je po scenariju Branka Vidića, poznatijeg kao Brandon Vid po čijoj je ideji Nikola Navojev 1939. nacrtao prvu epizodu stripa. Zigomar je reklamiran kao tajanstveni pustolov i branioc slabih i predstavljao je odgovor redakcije “Mikijevog carstva“ na lik popularnog Fantoma koji je u to vreme objavljivala konkurentska kuća “Mika miš”. Priređivač knjige “Zigomar - maskirani pravednik”, Zdravko Zupan, najznačajniji je istoričar stripa iz ex-Yu regiona, smatra Saša Rakezić. - Zdravko Zupan je prisutan na našoj sceni već više decenija, pre svega kao istoričar, koji detektivskim radom sakuplja informacije u vezi sa istorijom stripa na teritoriji čitave negdašnje Jugoslavije, kazao je Zograf. Rakezić je učestvovao u izradi ove knjige i autor je predgovora. Interesantno je da je reč o stripu koji je kvalitetom bio u skladu sa stripovima objavljivanim u to vreme na Zapadu, kaže on. - Iste godine i iste nedelje pojavili su se maskirani junak Zigomar u Srbiji, i maskirani junak Betmen u Americi, dodao je Zograf. - Zigomar nosi masku preko lica, na ruci prsten sa ugraviranim slovom “Z”, poput Fantoma koji na ruci nosi prsten sa ugraviranom mrtvačkom lobanjom. Prsten kao nekakav pečat ostavlja žig na licu negativca koga on potkači. Kao i u slučaju Fantoma, mi u stvari ne znamo ko je Zigomar. Nesumnjivo je da je on najpopularniji junak, nastao na prostorima bivše Jugoslavije između dva svetska rata, objasnio je Zdravko Zupan. Građu za ovu knjigu Zdravko Zupan prikupljao je decenijama. - Kada sam se ozbiljnije zainteresovao za strip, krajem šesdesetih, bilo je nemoguće doći do primeraka lista “Mika miš” i “Mikijevog carstva” jer Narodna biblioteka je izgorela do temelja 1941. u nacističkom bombardovanju. U toku rata je počela njena obnova ali strip je bio u zapećku, tako da Narodna biblioteka ni danas nema komplet “Mikijevog carstva”, dodao je Zdravko Zupan. Uprkos značaju stripa o Zigomaru, zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata, decenijama je bio zaboravljen a tek sedamdesetih godina ponovo je reprintovan u našoj zemlji. - U ovoj knjizi, koja se pojavila u našem gradu, prvi put su sakupljene sve epizode Zigomara i objavljeno je nekoliko tekstova koji se bave istorijom ovog stripa, dodao je Zograf. Publika je bila u prilici da vidi izložbu originalnih tabli autora Nikole Navojeva i Dušana Bogdanovića, s kraja tridesetih i početka četrdesetih godina. A slikar Uroš Đurić koji se popularnom kulturom bavi dugi niz godina, za ovu priliku prikazao je jedno svoje delo inspirisano Zigomarom. - Bilo je zanimljivo da vidimo kako ovaj strip utiče, ne samo na one koji se bave istorijom stripa, već i na ljude koji se na jedan veoma živ način bave popularnom umetnošću u ovoj sredini, rekao je Zograf. U razgovoru o fenomenu Zigomar, Zdravko Zupan i Saša Rakezić pokušali su da objasne značaj koji ovo ostvarenje ima u sferi popularne kulture ovih prostora, kao i njegovu percepciju u svetu. Već tridesetih godina, jedna od bitnijih knjiga kuvarskih recepata u Francuskoj, zabeležila je recept za Zigomar – tortu. Organizatori GRRR! Programa pronašli su ovaj recept, napravili tortu i podelili je sa posetiocima. (Sa portala RTV Pancevo, autor priloga: Aleksa Vukelic, postavljeno 24.12.2011.)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mika Miš je zabavni list u stripu, odnosno strip magazin koji je izlazio u Beogradu od 1936. do 1941. Prvi broj izašao je 21. marta 1936. godine, a poslednji u kontinuitetu, 504. izašao je 4. aprila 1941. godine, dva dana pre bombardovnja Beograda. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine, u okupiranom Beogradu pojavio se i 505. broj, zvanično poslednji.[2] Vlasnik i pokretač lista bio je Aleksandar J. Ivković, a izdavač Izdavačko-knjižarsko preduzeće i cinkografija `Rus`.[3] Naziv časopisa Mika Miš je ime dobio po istoimenom crtanom junaku, koji se prvi put pojavio u strip magazinu Veseli četvrtak 1932. godine. Na njemu su radili crtač Ivan Šenšin i scenaristi Božidar Kovačević i Svetislav Lazić. Miku Miša treba razlikovati od Mikija Mausa. Radilo se o domaćoj kopiji slavnog Diznijevog junaka, koji je i pored toga što je bio kopija bio po mnogo čemu samosvojstven i nezavistan. Zapravo, Mika Miš se, zbog nepostojanja ugovora Diznija sa domaćim izdavačima, na našim kioscima našao nešto pre Mikija Mausa (1935).[4] Glavni članak: Mika Miš (crtani lik) Format i sadržaj List je u početku izlazio subotom i prodavan je po ceni od jedan dinar. Imao je osam strana formata 21 × 29 cm, a korice i srednje strane štampane su u tri boje. Od 14. broja list se štampa u jednoj boji, ali je zato broj strana povećan sa 8 na 12. Od 24. broja počeo je da izlazi dva puta nedeljno. Tom prilikom redakcija je izdala sledeće saopštenje: „Za Beograd izlazi utorkom i petkom, a u unutrašnjosti sredom i subotom“. Broj 61. izlazi sa prvom i poslednjom stranom odštampanom u boji, a obim je povećan na 20 strana. Sledeći broj, božićno izdanje, takođe ima korice u boji, ali već od 63. broja list se ponovo štampa u jednoj boji i na 16 strana. Krajem 1939. godine, osećajući sve više na tržištu snagu moćnog Politikinog zabavnika, a delimično i konkurentskog Mikijevog carstva, naslovne strane Mike Miša štampaju se u dve boje i počinje da izlazi na 24 strane. Trudeći se da ostane konkurentan na tržištu, od 1939. godine Mika Miš osim stripova počinje da objavljuje i tekstualne romane i priče, vesti iz sporta i avijacije, enigmatske strane (ukrštene reči, rebuse i sl.), ne menjajući cenu. Do 27. broja (od 12. septembra 1936. godine) list je izlazio sa datumom na naslovnoj strani. Naredni brojevi, do broja 60, izlaziti su bez datuma, a od 5. januara 1937. godine (61. broj) Mika Miš ponovo označavati datume izlaska svojih brojeva.[2] Istorija Prvi broj Mike Miša pojavio se 21. marta 1936. godine. U početku se zvao Dečji strip Mika Miš i bio je zamišljen kao dečiji časopis, ali je ubrzo postao list za sve generacije.[5] Startovao je sa četiri stripa: „Mali instruktori“, „Miki spasava Mim iz Abisinskog ropstva” (nevešta imitacija Diznijevog Miki Mausa), „Lav, vuk i lisica” prema basni Dositeja Obradovića i „Mika čuva decu malu sa rđavom pravi šalu“. U drugom broju pojavljuju se „Koralno ostrvo“ i „Mika u Beogradu“. Ovi stripovi su izlazili u nastavcima. Prvi se završio u 9. a drugi nešto kasnije, u 15. broju. U prvih šest brojeva objavljeni su isključivo stripovi domaćih autora. U 7. broju lista Mika Miš prvi put objavljuje jedan inostrani strip, pod naslovom „Kako Spira reklamira“, što se nastavilo i u kasnijim brojevima. Zanimljivo je da se od prvog broja na naslovnim stranama objavljuje crtež, da bi od tog pravila odstupio od 10. do 12. broja i kasnije u gotovo svim brojevima od 22. do 29. Kod pomenutih izuzetaka list je na naslovnoj strani donosio strip, i to uvek stranog autora. U 14. broj pojavljuje se i Rejmondov „Flaš Gordon“, a u 16. i „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa. U 26. broju prvi put se javljaju tri člana budućeg Beogradskog kruga: Đorđe Lobačev sa „Carevim glasnikom“ Žila Verna, a Nikola Navojev i Branko Vidić sa „Hajdukovim sinom“ i „Osvajačima severnog pola“.Zanimljivo je da u 51. broju svoj prvi strip, pod nazivom „Junaci Pavlove ulice“, završava Žika Mitrović, posle rata poznati filmski režiser. U narednim godinama domaći autori, posebno oni okupljeni oko Beogradskog kruga, bili su zaslužni za to što je Mika Miš dsostigao neverovatnu popularnost. Domaći stripovi zasenili su radove stranih autora.[6] Krajem 20. veka objavljen je reprint prvih brojeva Mika Miša iz 1936. godine.[7] Postojala je ideja da se objave reprint izdanja svih 505 brojeva, ali ona nikada nije realizovana.[5] Danas se mnogi brojevi mogu čitati u elektronskom izdanju. Poslednji broj Mika Miša Poslednji broj Mika Miša koji je izašao u kontinuitetu bio je broj 504. On se pojavio u petak, 4. aprila 1941. godine, dva dana pre šestoaprilskog bombardovanja Beograda. Ovo, međutim, nije bio kraj lista koji je tokom neprekidnog šestogodišnjeg izlaženja postao jedan od najpopularnijih strip magazina na ovim prostorima. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine pojavio se u okupiranom Beograd i 505. broj. Sudeći prema oglasu objavljenom na desetoj strani: „Dvadesetosma sveska Krnje izlazi u četvrtak, 10. aprila“, list je verovatno već bio grafički pripremljen, a naknadno je promenjen samo datum na naslovnoj strani. Ovaj poslednji broj „Mike Miša“ doneo je nastavke priča započetih u prethodnim brojevima i prve dve table nove epizode „Tarzana“. Nijedan od objavljenih stripova nije bio završen.[2] Vlasništvo i uredništvo Vlasnik i izdavač lista bio je Aleksandar J. Ivković a urednik prvih devet brojeva Borivoje Josimović. Od 10. broja njega će zameniti Milutin S. Ignjačević, koji će list uređivati sve do 282. broja kada taj posao preuzima Svetislav B. Lazić.[2] Autori stripova Mika Miš bio je jedan od najpopularnijih, ali ne i prvi takav časopis u Kraljevini Jugoslaviji. U periodu pred Drugi svetski rat strip je u Srbiji, kao i u ostatku države bio izuzetno popularan medij. Tražnja je bila veća od ponude, a kvalitet i originalnost nisu presudno uticali na prihode. Konkurencija je brzo reagovala na novine ostalih crtača i izdavača. Prvi specijalizovani magazin Strip pokrenut je u proleće 1935. godine, a svega dve nedelje kasnije, u aprilu, počeo je da izlazi i konkurentski Crtani film, koji je za svega godinu i po dana, koliko je izlazio, objavio čak 158 svezaka, a imao je redakciju i u Zagrebu. U Crtanom filmu je prvi put kod nas objavljen čuveni junak Hala Fostera `Tarzan`, kao i `Džim iz džungle` Aleksa Rejmonda. Ovaj magazin je objavljivao i Mekmanusovu `Porodicu Tarana`. Posle njih na kioscima su se pojavili i mnogi drugi časopisi sa stripovima, od kojih su najvažniji Mika Miš, Mikijevo carstvo i Politikin zabavnik. Osim njih izlazili su i drugi magazini, koji nisu opstali tako dugo. Među njima su: Robinzon, Mikijeve novine, Zabavnik, Veseli zabavnik, Crveni vrabac, Truba, Tarcan, Plavi zabavnik, Paja Patak. Svi su prekinuli da izlaze po izbijanju rata 1941. godine.[8] Popularnosti Mika Miša najviše su doprineli domaći strip crtači, među kojima su se isticali članovi Beogradskog kruga. Među najistaknutijim domaćim autorima bili su: Đorđe Lobačev, Nikola Navojev, Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov, Đuka Janković, Aleksije Ranhner, Ivan Šenšin i Branko Vidić kao scenarista Od 7. broja Mika Miš počinje da objavljuje i stripove stranih autora, pa su se na stranama ovog časopisa našla dela nekih od najpoznatijih strip crtača tog vremena: Aleks Rejmond (Flaš Gordon), Li Fok (Mandrak, Fantom), Fil Dejvis (Mandrak), Rej Mur (Fantom), Klarens Grej (Brik Bradford), Lajmen Jang (Pustolovine Tima Tajlora), Pat Saliven (Mačak Feliks), Čarls Flanders (Tajni agent X–9), Harold Foster (Princ Valijant), Elzi Segar (Popaj), Hal Foster (Tarzan - gospodar džungle), Čarls Flanders, Vik Forsajt, Pol Frem, Čik Jang i drugi.