"Vreme je tica, koja te kiti šarenim perjem, no, koja će doći i da počupa svoje! Ako budeš suviše vezao dušu svoju za perje, vreme će ti s perjem i dušu očupati. Ah, kako će tada ružna biti nagota tvoja!" Čitaj dalje

Skupljači perja - filmski scenario - Aleksandar Petrović Prometej Novi Sad 2017.god. tvrde korice 158 strana. odlično očuvano, pečat na 1. i zadnjem predlistu -------------------- 21.3.24.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lalevic, Stosic Stočarstvo je naziv za granu poljoprivrede koja se bavi uzgojem domaćih životinja u svrhu dobijanja proizvoda za ljudsku ishranu kao što su meso, mast, jaja i raznih sirovina kao što su koža, vuna, krzno, dlaka, perje, rogovi i papci. Pod izrazom stoka se najčešće podrazumijevaju krave, ovce, koze i (rjeđe) svinje, pa se stočarstvo u užem smislu definira kao uzgoj upravo tih životinja.

potonji zapisi dva krstarenja Jugoslavijom u ratu, marta i aprila 1999. Tokom marta i aprila 1999, u vreme agresija NATO-a na SR Jugoslavije, u znak solidarnosti sa Srbijom, Handke u dva navrata dolazi i obilazi našu zemlju, a svoje putopisne beleške sabira u knjizi Pitajući u suzama, koja se sada našla i u koricama ovog izdanja. Trenuci svakodnevnog "ludila“ tih dana u zemlji rata, dve hiljade kilometara daleko od zemlje protiv koje se intenzivno ratovalo, a nije to bilo ludilo iz prve ruke, pre si njime bio samo za trenutak očešan: na primer, kada bi ugledao ptičije perje i paperje u travi u ranojutarnjoj šetnji baštom: posledice i ogranci ko zna koje bombaške noći nad Jugoslavijom? Čitaj dalje

Nadovezujući se na Plutarha, koji govori o čoveku koji je, očerupavši slavuja i našavši na njemu sasvim malo mesa, konstatovao: "Ti si samo glas i ništa više", slovenski filozof Mladen Dolar dao je sebi zadatak da ukloni perje značenja koje prekriva glas, rastavi glas od tela iz kojega se, čini se, emituje, odupre se opčinjenosti zovom sirena i usredsredi se "samo na glas i ništa više". Glas nije bio važna filozofska tema sve do 1960-ih, kad su Derrida i Lacan, svaki zasebno, od njega napravili središnju teorijsku preokupaciju. U delu Glas i ništa više Dolar ide dalje od Derridaove ideje "fonocentrizma" te – kao jedan od najistaknutijih pripadnika tzv. slovenske lakanovske škole – iznova oživljava i razvija Lacanovu tvrdnju kako je glas jedno od primarnih utjelovljenja onoga što je on nazvao "objet petit a". Čitaj dalje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Književni sladokusci će sa zadovoljstvom dočekati novu knjigu Ratka Pekovića koji se vratio svojoj omiljenoj istraživačkoj temi, književnim polemikama na jugoslovenskom prostoru. Ovoga puta on je pod analitičku lupu stavio neke od ključnih sporova o jeziku, naciji i literaturi između 1945. i 1990. godine, ali je taj zahvat i hronološki i tematski mnogo širi, faktički obuhvatajući gotovo celi 20. vek i niz slojeva i linija kulturnog, političkog i intelektualnog života. U presecima tih linija su na krajnje dramatičan, često radikalan polemički način, ispoljavane suštinske razlike između zastupnika suprotstavljenih poetika i estetika, a duh vremena je tim sporovima utiskivao jasne znake širih kulturoloških, političkih i idejnih orijentacija, stremljenja i zabluda, ne samo pisaca, nego i filozofa, sociologa, istoričara, politikologa i drugih pripadnika intelektualne zajednice. Zahvaljujući pomnom istraživanju književne periodike, pogotovo Književnih novina, kao i arhivske građe koja je tek od pre nekoliko godina dostupna istraživačima, Peković svoje čitaoce uvodi na pozornicu kojom se u furioznom tempu kreću, istupaju i polemički sučeljavaju i sudaraju njegovi junaci. Na toj pozornici „leti perje“ na sve strane, traje uzbudljiva intelektualna borba, koja se često odvijala pod okriljem Partije i njenog shvatanja uloge umetnosti u izgradnji „novog društva“ i stvaranja „novog čoveka“ posle 1945. godine.

John Updike: SELF-CONSCIOUSNESS MEMOIRS Džon Apdajk Tvrd povez sa omotom, 257strana, ALFRED A. KNOPH - NEW YORK 1989. John Updike’s memoirs consist of six Emersonian essays that together trace the inner shape of the life, up to the age of fifty-five, of a relatively fortunate American male. The author has attempted, his Foreword states, “to treat this life, this massive datum which happens to be mine, as a specimen life, representative in its odd uniqueness of all the oddly unique lives in this world.” In the service of this metaphysical effort, he has been hair-raisingly honest, matchlessly precise, and self-effacingly humorous. He takes the reader beyond self-consciousness, and beyond self-importance, into sheer wonder at the miracle of existence. 2009 - Умро је Џон Апдајк, амерички писац и књижевни критичар. Ироничан али суморан посматрач, писац снажног интроспективног дара, привидно баналним темама сведочио је о моралним дилемама модерног човека. Дипломирао је енглески на Харварду. Најпознатији је по циклусу о Харију Зеки Ангстрому. За дела `Зека је богат` и `Зека је умро` добио је Пулицерове награде. Био је један од најплоднијих америчких аутора, током вишедеценијске каријере написао је око педесетак књига. За угледни магазин `Њујоркер` редовно је писао кратке приче. Остала дела: романи `Бежи, Зеко, бежи`,`Кентаур`, `Сајам у убожници`, `На фарми`, `Парови`, `Зека се враћа`, `Ожени ме`, `Државни удар`, `Вештице из Иствика`, збирке прича `Иста врата`, `Голубије перје`, `Музичка школа`, `Проблеми`, `Музеји и жене`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ptice (lat. Aves) su klasa dvonožnih, toplokrvnih kičmenjaka koji polažu jaja. Ptice su tokom jure evoluirale od dinosaurusa podreda teropoda, a najranija poznata ptica iz kasne jure je Archaeopteryx.[3] Po veličini variraju od sitnih kolibrija do krupnih nojeva. Postoji između 10 i 11 hiljada poznatih vrsta ptica i najraznovrsniji su klasa među kopnenim kičmenjacima. Današnje ptice odlikuju perje, kljun bez zuba, polaganje jaja sa čvrstom ljuskom, visoka stopa metabolizma, srce s dve komore i dve pretkomore, te lagan, ali jak skelet. Mnoge ptice imaju prednje udove razvijene kao krila kojima mogu leteti, iako su nojevke i nekoliko drugih, uglavnom endemskih ostrvskih vrsta, izgubile tu sposobnost. Mnoge ptičje vrste svake godine kreću na selidbe u udaljene krajeve, a još više ih preduzima migracije koje su kraće i manje regularne. Ptice su društvene životinje i komuniciraju vizuelnim signalima, glasovnim pozivima i pevanjem, učestvuju u društvenom ponašanju što uključuje zajednički lov, pomoć pri odgajanju podmlatka i ponašanje karakteristično za jato. Neke vrste ptica su isključivo monogamne, druge prvenstveno monogamne uz povremeno parenje s drugim jedinkama. Druge vrste su poligine ili poliandrične. Jaja obično polažu u gnezdima gde se ona inkubiraju, i većina ptica duže vreme provodi u podizanju mladih nakon izleganja. Ljudi iskorištavaju ptice kao važan izvor hrane kroz lov i živinarstvo. Neke vrste, prvenstveno pevačice i papagaji omiljene su kao kućni ljubimci. Ptice su istaknuto zastupljene u svim pogledima ljudske kulture, od religije, poezije do popularne muzike. Oko 120 do 130 ptičjih vrsta izumrlo je kao rezultat ljudskog delovanja od 1600. godine, a pre toga još i više. Danas mnogim vrstama ptica preti izumiranje zbog delovanja ljudi i vrše se napori kako bi se zaštitile.

Aleksandar Ognjanović - Sonja Karan-Đurđić - Radomir Radovanović - Vladimir Perić TEHNOLOGIJA PRATEĆIH PROIZVODA INDUSTRIJE MESA Grupa autora Izdavač: POLJOPRIVREDNI FAKULTET - Beograd, UDŽBDENIK Godina izdanja: 1985 Broj strana: 322 Format: 23 x 16,5 Povez: Meki Opis i stanje: Ilustrovana, sadržaj na slici ima još dodatne dve stavke na zadnjoj strani: a. Kontinuelni postupci za proizvodnju mesnog, mesno koštanog i krvnog brašna. b. Postupci pri proizvodnji brašna od perja. Knjiga je kompaktna i cela, malo iskošena od čitanja, ima dosta podvlačenja i pisanja sa strane i na knjižnom bloku - vidi se na slikama Tags: UDŽBDENIK Mesni proizvodi Prerađevine od mesa 31.01.2023.

U narodnim pričama uopšte u narodnom stvaralaštvu nalazi se klica naše pismenosti, narodne umotvorine su prapočetak savremene kulture i često njen oslonac u sadašnjosti. U ovoj zbirci nalaze se priče: Ateš Periša. Biberčić. Babovina. Kabadaluk. Carev najmlađi sin. Ko dobro čini, ne kaje se. Čudotvorni prsten. Zlatna djeca. Carević i divova kći. Djevojka-ptica zlatna perja. Sedam braće i sedam divova. Srećni sat. Ćelo carev zet. Vezena marama. Otac i njegove kćeri. Ciganin i divovi. Zlatumbeg. Pravda i krivda. Oklen ingleskoj kraljici tolike pare. Titiz i džomet. Vezirov sin. Noćnica. Mala vila. Dijete sa devet čiraka. Maćeha. Materine suze. Sudbina. 1952., tvrdi povez, 236 strana, dečje žvrljotine, pocepan zadnji beli list.

Svaka pesma spustena na stranicu ove zbirke zazivela je svoj mali-veliki smisao. Poneka je mlada kao mlado proleće i nova ljubav ,a sve su zrele i uobličene u sveopšte ,u otkorovenje ; sve su odrastanje i nada,posvećene mladosti i strepnji i iskoraku u novo ,u buduce u sazrevanje. Iako tuga propupava u svakom stihu , ljubav je snaga koja vodi,nosi i oplemenjuje ovu mladu dušu,mladu autorku , pesnika! I mi smo svedoci da se iz čaure rađa leptir ; da se iz svlaka detinjstva pojavljuje prekrasna ptica sjajnog perja od uma, od pameti, od lepote reči i lepote stiha. Od lepote življenja. Čitaj dalje

Kao na slikama prelepe ilustracije iz ex yu Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из Јура#Подела|касне јуре]] је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима. Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност. Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања. Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле. Еволуција и систематика[уреди | уреди извор] Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4] Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6] Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету. Употреба појма[уреди | уреди извор] Мужјак коса Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves. Диносауруси и порекло птица[уреди | уреди извор] Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима. Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летења на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен. Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15] Географско ширење данашњих птица[уреди | уреди извор] Снежна сова Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17] Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица. Редови птица[уреди | уреди извор] Главни чланак: Класификација птица Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19] Aves Palaeognathae Struthioniformes (нојеви) Notopalaeognathae Rheiformes (нанду) †Dinornithiformes (моа) †Lithornithiformes Tinamiformes (тинаму) Novaeratitae Casuariiformes (ему & казуари) Apterygiformes (киви) †Aepyornithiformes (слоновска птица) Neognathae Galloanserae Galliformes (коке) Odontoanserae †Pelagornithidae Anserimorphae †Gastornithiformes Anseriformes (пловуше) Neoaves Columbea Mirandornithes Phoenicopteriformes (фламингоси) Podicipediformes (гњурци) Columbimorphae Columbiformes (голубови) Mesitornithiformes (месите) Pteroclidiformes (саџе) Passerea Cypselomorphae (колибри, чиопе) Otidimorphae Cuculiformes (кукавице) Otidiformes (дропље) Musophagiformes (туракои) Opisthocomiformes (хоацин) Cursorimorphae Gruiformes (ждралови) Charadriiformes (шљукарице) Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд) Eurypygimorphae Eurypygiformes (сунчана чапља) Phaethontiformes (тропске птице) Telluraves Afroaves Accipitrimorphae Cathartiformes (лешинари Новог света) Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима) Strigiformes (сове) Coraciimorphae Coliiformes (мишовкиње) Eucavitaves Leptosomatiformes (кукавичје модривране) Cavitaves Trogoniformes (трогони) Picocoraciae Bucerotiformes (кљунорошци) Coraciformes (модровране) Piciformes (детлић, тукан итд.) Australaves Cariamiformes Eufalconimorphae Falconiformes (соколови) Psittacopasserae Psittaciformes (папагаји) Passeriformes (певачице) Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица. Подразред Neornithes Paleognathae: Struthioniformes, ној, ему, киви Tinamiformes, тинаму Neognathae: Anseriformes, патке, гуске и лабудови Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун Sphenisciformes, пингвин Gaviiformes, северни гњурци Podicipediformes, гњурци Procellariiformes, бурњаци Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац Phoenicopteriformes, фламинго Accipitriformes, орао, јастреб Falconiformes, соколови Turniciformes, препеличице/препеличарке Gruiformes, ждрал Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник Pteroclidiformes, саџе Columbiformes, грлица, гугутка, голуб Psittaciformes, папагаји Cuculiformes, кукавице Strigiformes, сове Caprimulgiformes, помракуше Apodiformes, чиопе Trochiliformes, колибри Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац Piciformes, детлић, жуна, тукан Trogoniformes, трогони Coliiformes, мишјакиње Passeriformes, певачице Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, `Сиблијев поредак`, је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes. Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“). Карактеристике[уреди | уреди извор] Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје. Све птице имају перје. Свака птица има кљун. Све птице се излегу из јајета. Распрострањеност[уреди | уреди извор] Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста. Морфологија и анатомија[уреди | уреди извор] Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста Главни чланак: Морфологија и анатомија птица У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица. Птице певачице[уреди | уреди извор] Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота. Штиглић Цајзлов Канаринац Славуј Конопљар Грабљивице[уреди | уреди извор] Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака. Орао Соко Сова Кобац Ветрушка Занимљивости[уреди | уреди извор] Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила. Кондор не лети, него лебди. Гуска је прва птица припитомљена од стране човека. Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству. Птица која најбрже лети је сиви соко. Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm. Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања. Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg. Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица. Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

PČELINJA PAŠA + 2 knjige o pcelarstvu na madjarskom jeziku sve je ukoriceno u 1 knjigu ,da ne bude zabune veoma retko .. 1 knjiga na madjarskom je Méhészet dióhéjban Héjjas Endre A MÉHÉSZET ALAPISMERETEI, ELMÉLETBEN ÉS GYAKORLATBAN/KEZDŐKNEK ÉS HALADÓKNAK EGYARÁNT AJÁNLVA -BUDAPEST 1936 GODINA , 120 STRANICA 2 KNJIGA na madjarskom je Méhészet - gyakorlati tanácsadó kezdő méhészek számára -340 stranica ,veoma staro ,predratno sve je ukoriceno u 1 knjigu vrlo dobro ocuvano ,ukoriceno u tvrdi povez ,ima dosta podvlacenja teksta hemijskom olovkom ,lepo ,pedantno PČELINJA PAŠA Momirovski Šimić Jovan Momirovski i Filip Šimić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Poljoprivredni nakladni zavod, 1953 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 108 str., [1] presavijen list s geogr. kartom : ilustr. ; 20 cm Napomene Kalendar cvjetanja: str. 105-108 Bibliografija: str. [109]. Predmetne odrednice Medonosne biljke Pčele – Paša Predgovor 3 Uvod 5 I. Opći dio 7 Važnost poznavanja pčelinje paše 7 Biologija cvijeta 9 Izlučivanje nektara 12 Uvjeti izlučivanja nektara 13 Slatki biljni sokovi 16 О količini proizvodnje nektara kod biljaka 17 Polen 18 Propolis 20 Cvjetanje biljaka 21 Oprašivanje ratarskog bilja 24 Oprašivanje voćaka 25 Kako se pčele sporazumijevaju 27 Dresiranje pčela 29 Daljina leta kod pčela 30 II. Posebni dio 33 Voćke 33 Bagrem 35 Sofora 38 Lipe 41 Kesteni pitomi 44 Divlji ili konjski kesten 46 Javori 47 Vrbe 48 Fajasen, kiselo drvo 49 Dafina, srebrna vrba 51 Gledić, trnovac 51 Katalpa 51 Hrastovi 52 Bukva 54 Četinari 54 Glog 54 Lijeska 55 Šiblje 55 Biserak 55 Čivitnjača 56  Živi plot, živičnjak 57 Kupina, ostruga 57 Mahonija 58 Majčina dušica 59 Malina 59 Vrbolika ili kiprovina 60 Zlatošipka 61 Zeljaste biljke 61 Suncokret 61 Repica 62 Tikva, buča 63 Duhan 64 Heljda 64 Pamuk 65 Korijander 65 Povrtlarske biljke 65 Lucerna ili vi ja 65 Crvena djetelina 66 Esparzeta 68 Grahorica 68 Metvica 69 Livade i pašnjaci 71 Bijela djetelina 76 Švedska ili hibridna (barska) djetelina 78 Bijeli bosiljak ili staračac 79 Os jak ili palamida 80 Pčelarske biljke 81 Facelija 82 Svilenica, cigansko perje 82 Medonosno bilje jadranskog područja i krša 83 Ružmarin 83 Žalfija, kadulja ljekovita 85 Vrijesak mali, bresina 87 Vriština, vrišt 90 Levanda 91 Veliki vrij es 91 Drača, diraka 92 Planika obična, jagodnjak 93 Medljika 94 Medljika od cmogorice 96 III. Popravljanje pčelinje paše 99 IV. Kalendar cvjetanja 103 Literatura 109 (u hodniku ,na polici ,na otvorenom)

U dnevničkim pismima Branislave Branke Petrović sažeto je osamnaest godina neprežaljenog odsustva Aleksandra Saše Petrovića, muža i reditelja svetskog kalibra koji je našu kinematografiju uvrstio u sam vrh evropske kulture, i Dragana, sina jedinca kome je doktorska nesposobnost nenadano prekinula život. Kroz Pisma Draganu i Saši čuje se glas majke i supruge o savremenom svetu i njegovim nepravdama, podelama, zabludama, neizlečivoj mržnji, ali i o društvenim problemima prikazanim u Petrovićevim filmovima. U životu, kao i na filmu, Petrović je razmatrao pitanja vlasti i moći, slobode i položaja pojedinca u totalitarnom režimu, zbog čega je često bio na udaru komunističkih činovnika. Neposredno, iskreno i intimno, pred nama je autentično svedočanstvo o Petrovićevom odnosu i saradnji sa mnogim eminentnim imenima tadašnje glumačke scene kao što su: Mija Aleksić, Ljubiša Samardžić, Bata Živojinović, Bekim Fehmiu, Olivera Vučo i drugi. Filmovi Saše Petrovića osvojili su tri pulske „Zlatne arene“, a Skupljači perja (1967), prvi igrani film na romskom jeziku, nagrađen je Velikom nagradom žirija i nominovan za Oskara. Ovi zapisi sadrže mnogobrojna sećanja, fotografije, anegdote sa snimanja i pružaju bliži uvid u Petrovićev život kao umetnika sa ogromnim stvaralačkim porivom i kao vernog supruga i nežnog oca. Čitaj dalje

kao nova! Pismo: Latinica Broj strana: 251 Povez: Mek Format: 13x20 cm „Daleko mi je Banat, crna košulja“, pisao je Đura Jakšić, a u Farkaždinu Ljube Živkova Banat je i blizu i daleko. Blizu jer nam prizori, zvuci, mirisi i divanjenje dolaze iz prve ruke, daleko jer su i preko Banata i preko pisca preletela, poput ptica selica, silna godišnja doba, a umesto crne košulje pojaviće se šarena paorska košuljanka, marame crkvenih žena koje nisu posve crne – kad im priđete bliže, ugledaćete na njima sitne tufne, nalik na pege u perju morke… Pisac ove duhovite i na mahove setne knjige kao kroz pukotinu napravljenu u zaboravu plete i raspreda žive slike svog zavičaja, sve one razgovore, godišnja doba, mobe, kosidbe, svinjokolje, snegove, a pre svega ljude, među kojima je većina odavno između Jamura i Selišta, gde je seosko groblje. Farkaždin je mozaik, zamišljen možda da bude crno-beli, kao žurnal koji je prethodio svakom filmu u lokalnom bioskopu Omladinac, jednom od rodnih mesta autorove poetike, ali se po njegovim rečima taj mozaik sam od sebe bojadisao: na njegovoj pozadini vide se i plavetnilo letnjeg neba, i zelenkasta voda Tamiša, i paradajz koji se u bašti crveni kao što bulke poziraju ispred polja žita, kroz proreze na kotarkama probija se zlatna boja kukuruza – i čitalac će se vratiti, ako je bivao u Banatu, jeziku sela i govoru paora, uživaće u šalama koje Banaćani najčešće prave na svoj račun, jer kad se smeješ sebi, nema ko da se ljuti… Farkaždin je knjiga koja ubedljivo pokazuje kako se od novinara postaje pisac.

ŽOZE SARAMAGO BELEŽNICE - tekstovi objavljeni na blogu od septembra 2008. do novembra 2009. godine Prevod - Jasmina Nešković i Jovan Tatić Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2021 306 strana 20 cm Edicija - Odabrana dela Žozea Saramaga ISBN - 978-86-521-4108-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: BELEŽNICA I SEPTEMBAR 2008. Reči upućene jednom gradu Oprost Darvinu? Džordž Buš, ili doba laži Berluskoni i kompanija Ka groblju u Pulijanasu Aznar, prorok Životopisi Razvodi i kućne biblioteke Slika bez tona Čista krpa Bistro kao voda Nade i utopije OKTOBAR 2008. Gde je levica? Kućni neprijatelj O Fernandu Pesoi Ona strana Ko o čemu Bog i Racinger Eduardo Lourenso Žorž Amado Karlos Fuentes Federiko Major Saragosa Bog kao problem (Finansijski) zločin protiv čovečanstva Ustavi i stvarnost Šiko Buarki de Olanda Imaju li dželati dušu Hose Luis Sampedro Kad porastem, želim da budem kao Rita Fernando Mejrelis i društvo Novi kapitalizam? Pitanje NOVEMBAR 2008. O laži i istini Rat koji nije izbio Gvantanamo Sto šest godina Reči Roza Parks Uputstvo za ubijanje jednog čoveka Stari i mladi Dogme PRK Osamdeset šest godina Živ, živissimo Poplava Sva imena U Brazilu Stoka Dve vesti Beskrajna stranica interneta Još jedan dan Seksualno obrazovanje Knjižara Kultura DECEMBAR 2008. Razlike Salomao se vraća u Belem Svim zainteresovanima Saviano Calle Santa Fe Počast Baltasar Garson (1) Baltasar Garson (2) Borhes Završni udarac Reči Izdavači Gaza Godinu dana kasnije Božić je Božićna večera Šuraci i šurnjaje Knjiga Izrael JANUAR 2009. Računica Neodgovorni Sarkozi „No nos abandones` Od Davidovog kamenja do Golijatovih tenkova Uz Gazu Zamislimo Anhel Gonsales Predsednici Kamenovanja i drugi užasi Jedna druga kriza Obama Odakle? Izrael i njegovi derivati Šta? Klinton? Rodam Hervasio Sančes Svedok FEBRUAR 2009. Hleb Davos Bankari Adolf Ajhman Sampajo Vatikancije Sigifredo Ateisti Kažemo Kinesko perje Maltretman Smrt pred kućnim vratima Šta ćemo s Italijanima? Susi Pako Pismo Antoniju Maćadu Levica Pravde Vodeni pas MART 2009. Gonsalo M Tavareš Izbori Primetiti Primetiti još jednom Osmi mart Douro-Duero Jedinstvo u mnoštvu Ljubljenje imena Demokratija u taksiju Predsednica BELEŽNICA II MART 2009. Funes i Funes Evo vuka! Naše sutra i milenijum Pitanje boje Mačke u džaku Sunčeva lisica Fraktalna geometrija APRIL 2009. Mahmud Darviš G-20 Santa Marija de Ikike Sat Još jedno štivo za doba krize Čitanje L`Akvila Bo Kolumbija u Lansaroteu Grandomanija Sa Dariom Foom Egzibicionizmi Spavaćica O nemogućnosti portretisanja (1) O nemogućnosti portretisanja (2) Eduardo Galeano Dečaci u crnom Sećanja Svinjski grip (1) Svinjski grip (2) MAJ 2009. Havijer Ortis Izbacivanje Benedeti Kućni svetac Novi čovek Sajam Mučenja Hrabrost Korupcija na engleski način Sofija Gandarijas Dokle? Šarlo Pesnici i poezija San Mito Veterani Priča o jednom cvetu Naoružanje Muzika Čiste ruke? Razočaranje JUNI 2009. Bronza Markos Ana Putovanja Sekularizam Karlos Kasares Ono što se zove Berluskoni Paradoks Dobra ideja Epitaf za Luisa de Kamoiša Telo božje Migeiš Netanijahu Putovanje jednog slona U Kaštelu Novu Povratak Sastre Sabato Obrazovanje (1) Obrazovanje (2) Crna Španija Dve godine JULI 2009. Aguština Prevođenje Izgled Kritika Subjekat o sebi samom Kastril Razdeljak Knjige za leto Akademik Akilino Siza Vijeira Boje zemlje Emigrantske priče Žardimova posla Mesec Montanja Blanka Pet filmova Jedno poglavlje za Jevanđelje Problem s muškarcima Pravo na greh Epur si muove Odricanje Alvaro Kunjal AVGUST 2009. Gabo Patio do Padejro Almodovar Očeva senka (1) Očeva senka (2) Jemen Afrika Jedan takav kralj Gvatemala Žan Žiono Akteal Karloš Paredeš Krv u Ćijapasu Tuga Treći bog Prljava igra Dva pisca Republika Dihtung Oproštaj SEPTEMBAR 2009. Povratak „Formentor` OKTOBAR 2009. Radosni dani NOVEMBAR 2009. Reći nezaposlenosti „ne“ O Mariji Žoao Pireš O piscu `Dobitnik Nobelove nagrade Dve sveske Saramagovih Beležnica, zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam poručuje portugalski nobelovac kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih proslavljenih romana. Kako to da Adam nikada nije ni kročio u raj, da li su engleski parlamentarci osiromašili, zašto je Berluskoni „spodoba koja opasno podseća na ljudsko biće“, treba li izmisliti novog boga i zašto, da li je ljude lakše mobilisati za rat ili za mir, šta Bog misli o Rimokatoličkoj crkvi, hoće li nestati poreski rajevi i šifrovani računi, zašto Mediteran vrvi od davljenika, kakve su nam pouke ostavili Kafka, Darvin, Borhes, Almodovar, Amado, Pesoa, Markes, Čaplin, a šta da mislimo o Klintonu, Netanijahuu, Sarkoziju, Bušu…? Duhovito, mudro, beskompromisno, Saramago u poslednjoj godini svog života, kao u kakvoj književnoj oporuci, uvek stajući na stranu zlostavljanih i obespravljenih, sabira svoje opomene svetu koji nas okružuje i koji nas zatrpava apsurdima a daruje retkim radostima. „U ovim kratkim zapisima Saramago nastavlja da proživljava i tumači svet onako naopak kakav jeste, da bi ga posle toga ponovo sagledao s mirnijeg rastojanja, s moralnog i poetskog stanovišta (a ponekad da bi ga predstavio još gorim nego što jeste – iako deluje da je to nemoguće).“ – Umberto Eko „Saramago je najdarovitiji pisac našega vremena.“ – Harold Blum „Provokativnim i jednostavnim stilom Saramago secira mrežu ’organizovanih laži’ koje se nadvijaju nad čovečanstvom i nastoji da otrezni čitaoce iznoseći svoja shvatanja u ovom nizu neukrašenih, razornih proznih udaraca. Formiran u godinama pod Salazarovim fašističkim režimom, moglo bi se reći da je Saramago prošao savršenu obuku za prepoznavanje i ocenu političkog obmanjivanja.“ – Independent` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. José Saramago O caderno

Milosavljevic - Veljko Puaca veoma retka i kvalitetna knjiga Stočna hrana : satojci stočne hrane, hraniva, krmne smeše, dodaci stočnoj hrani, ocenjivanje hranljive vrednosti / Živojin Milosavljević, Veljko Puača Језик српски Година 1978 Издање 1. izd. Издавање и производња Beograd : Privredni pregled, 1978 godina Физички опис 461 str. : ilustr. ; 24 cm vrlo dobro ocuvana ,blago izlizane ivice korica Donošenje regulativa o kvalitetu neke robe (mleko, meso, stočna hrana i dr.) u većini slučajeva su pratile publikacije (priručnici) o toj robi, da bi odredbe propisa mogle lakše da se razrade i lakše i pravilnije primene, čime društvena zajednica obezbeđnje zakonitost, koja za celu našu privredu ima naročiti značaj. I u ovom slučaju u knjizi „točna hrana“ u celini je obrađena materija koju obuhvata naš Pravilnik o kvalitetu stočne hrane 1978, s nešto izmenjenim redosledom izlaganja. Deo materije koja ne spada u domen ovog propisa, kao: ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane, silaža i neka hraniva (čičoka, krompir, bundeva itd.), obuhvaćen je radi poznavanja nauke o ishrani kao celini. Odredbe novog Pravilnika obuhvataju mnoga hraniva ili grupu hraniva, koja u ranijim propisima nisu bila u velikom obimu obuhvaćena. To se naročito odnosi na neke sušene i druge biljne proizvode (čl. 25. i 26) i hraniva životinjskog porekla (čl. 28), pa je i ova materija grupisana i na pogodan način izložena u tekstu knjige. Posebna painja posvećena je načinu proveravanja kvaliteta, za koji su zainteresovani proizvođači stočne hrane, učesnici u prometu i kontrolni organt nadležni za kvalitet. Izložene su organoleptičke karakleristike pojedinih hraniva i krmnih smeša, sadržaj hranljivih i drugih sastojaka, higijenska ispravnost, moguća krivotvorenja, način proveravanja kvaliteta i dr. Celokupna materija u knjizi podeljena je u 10 poglavlja, čiji je sadržaj obrađen tako da se lako može povezati s odnosnim odredbama iz Pravilnika. Na kraju knjige priložene su tabele prosečnog hemijskog sastava glavnih sirovina i Pravilnik o kvalitetu stočne hrane 1978. Kao osnova za pripremu Priručnika poslužila je obimna domaća i strana literatura, što ne isključuje mogućnost izvesnih nedostataka — izostavljanje neke materije, da su nedovoljno ili preopširno obrađeni pojedini delovi ili pojedine parlije knjige i sl. Stoga ćemo eventualne predloge i savete rado prihvatiti i smatraćemo ih kao korisne za dalje naučno usavršavanje materije obrađene u ovom priručniku. Dr Živojin M. Milosavljević Dr Veljko Puača Sadržaj PREDGOVOR UVOD I. OSNOVI ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA Sličnost hemijskog sastava životinjskog i biljnog organizma Sastojci stočne hrane 1. Voda a) Voda u stočnoj hrani b) Uloga vode u organizmu c) Potrebe domaćih životinja za vodom 2. Ugljeni hidrati a) Podela ugljenih hidrata b) Iskorišćavanje ugljenih hidrata 3. Lipidi a) Značaj i podela lipida 1) Jednostavni ili prosti lipidi (masti, ulja i voskovi) Masti i masna ulja Voskovi 2) Složeni lipidi 3) Derivati lipida 4) Pratioci lipida 4. Proteini a) Sadržaj proteina u stočnoj hrani b) Aminokiseline i srodna jedinjenja c) Biogeni amini d) Podela aminokiselina e) Potrebe u aminokiselinama f) Biološka vrednost proteina g) Podela proteina 1) Jednostavni proteini 2) Proteidi — složeni proteini h) Denaturisanje proteina i) Biljke kao inicijalni izvori proteina j) Iskorišćavanje proteina u organizmu (metabolizam proteina) k) Ureja i druga neproteinska azotna jedinjenja u ishrani preživara 1) Određivanje proteina u stočnoj hrani 5. Mineralne materije a) Prirodni sadržaj i značaj minerala b) Usvojivost mineralnih elemenata u organizmu c) Način obezbeđivanja mineralnim materijama i pojava deficita d) Potrebe u mineralnim materijama Kalcijum i fosfor Kalcijum Fosfor Magnezijum Natrijum, kalijum i hlor Natrijum Kalijum Hlor Sumpor Mangan Cink Gvožđe Bakar Molibden Selen Fluor Jod Kobalt Ostale mineralne materije 6. Vitamini a) Definicija vitamina b) Priroda vitamina i njihovi izvori c) Pojava i uslovi deficita d) Vitamini u odredbama propisa o kvalitetu stočne hrane e) Klasifikacija vitamina Vitamin A Vitamin D Vitamin E Vitamin K Vitamini B kompleksa Vitamin B1 Vitamin B2 (Riboflavin) Nikotinska kiselina (Nijacin) Vitamin B6 (Piridoksin) Pantotenska kiselina Biotin Folna kiselina Vitamin B12 Holin Vitamin C Ostali vitamini i neidentifikovani faktori 7. Fermenti (encimi) II. OCENJIVANJE HRANLJIVE VREDNOSTI STOČNE HRANE 1. Određivanje hranljive vrednosti stočne hrane hemijskom analizom 2. Određivanje svarljivosti stočne hrane 3. Određivanje produktivnog dejstva stočne hrane 4. Biološko ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane 5. Jedinice energetske vrednosti stočne hrane III. HRANIVA — KRMIVA A. Definicija i opšte osobine hraniva B. Faktori koji utiču na sastav i hranljivu vrednost hraniva C. Klasifikacija hraniva 1. Zelena hrana a) Način korišćenja zelene hrane 1. Sveža zelena hrana 2. Konzervisana zelena hrana (a) Sušena zelena hrana (b) Silaža (previr) 2. Slama i druga gruba hraniva a) Slama žita b) Slama leguminoza c) Pleva žita i mahune leguminoza d) Kukuruzovina (kukuruzna slama) e) Kočanka (oklasak) 3. Korenje i krtole a) Krompir b) Stočna repa (Beta Vulgaris) c) Šećerna repa d) Stočna sorta mrkve (šargarepa) e) Čičoka ili topinambur (Heliantus tuberosus) f) Manioka (tapioka) koren 4. Zrnasta hraniva i plodovi a) Žita za ishranu životinja 1. Kukuruz (Zea mays) 2. Ostala žita za ishranu životinja Ovas — zob (Avena sativa) Ječam (Hordum vulgare) Raž (Secale cereale) Pšenica (Triticum) Sirak (Andropogon sorghum, Sorghum Californica) Proso (Pannicum milliaceum) Pirinač (Oryza sativa) Lomljena zrna žita Zajednički uslovi kvaliteta za zrna žita Proveravanje kvaliteta b) Zrna leguminoza Grašak, bob i grahorica Poljski grašak (Pisum arvense) Stočni bob (Vicia faba) Grahorica (Vicia sativa) Leća — sočivo (Lens esculenta) Pasulj (Phaseolum vulgaris) Slanutak — leblebija, naut, slani grašak (Cicer arietinum) Guar (cvamopsis tetragonalis, C. psoraloides) Lupina ili vučjak (Lupinus) Soja pasulj (Glycine hispida) Arašid — kikiriki (Arachis hipogaea) c) Zrna i semenje uljarica d) Ostalo seme i plodovi Seme šećerne i stočne bele repe (Beta vulgaris) Seme raznih vrsta deteline i lucerke Hrastov žir Divlji kesten (Aesculus hyppocastanum) Rogač — rogačić Očinci Mesnati plodovi 5. Proizvodi i sporedni proizvodi mlinarstva a) Mekinje Pšenične mekinje Ražane mekinje Kukuruzne mekinje Pirinčane mekinje Obezmašćene pirinčane mekinje b) Stočna (krmna) brašna Pšenično stočno brašno Ražano stočno brašno Kukuruzno stočno (krmno) brašno c) Klice žita Kukuruzne klice Pšenične klice 6. Sporedni proizvodi industrije skroba a) Kukuruzni gluten b) Kukuruzni gluten s mekinjama c) Kukuruzna droždina d) Kukuruzna droždina s kornstipom e) Pšenični gluten 7. Sporedni proizvodi industrije alkohola i vrenja a) Osušeni stočni (krmni) kvasac Osušeni stočni — krmni kvasac (Torula i Saccharomyces) Osušeni pivski kvasac (Saccharomyces) b) Osušeni pivski kom c) Ječmene sladne klice d) Sušena džibra 8. Proizvodi i sporedni proizvodi industrije šećera a) Suvi rezanci šećerne repe b) Suvi rezanci šećerne repe melasirani c) Denaturisani šećer d) Melasa šećerne repe e) Melasa šećerne trske 9. Proizvodi i sporedni proizvodi industrije ulja a) Sporedni proizvodi industrije ulja i njihova definicija b) Vrste uljanih sačmi i pogača 1. Sačme i pogače od suncokretovog semena i sačma od oljuštenog semena suncokreta 2. Sačme i pogače od sojinog zrna i sačma od oljuštenog semena soje 3. Sačme i pogače od kikirikija i sačma od oljuštenog kikirikija 4. Sačme i pogače od bundevinog semena 5. Sačme i pogače od uljane repice 6. Pogače i sačme od semena pamuka 7. Pogače i sačme od semena maka 8. Pogače i sačme od semena lana 9. Pogače i sačme od semena sezama 10. Pogače od palminih koštica 11. Pogače i sačme od semena kopre — jezgra kokosovog oraha 12. Pogače i sačme od kukuruznih klica i sačme od pšeničnih klica c) Ljuske uljarica 10. Ostali biljni proizvodi a) Biljne masti b) Masne kiseline 13. Hraniva životinjskog porekla a) Riblje brašno i ostali proizvodi od riba Riblje brašno Brašno od ribljih otpadaka Brašno od haringe Sušeni riblji sok (Fish solubles) Rastvorljivi riblji protein b) Kitovo brašno i sušeni kitov sok (Whale solublas) Kitovo brašno Sušeni kitov sok (Whale saluble) c) Mesno brašno — mesno koštano brašno Mesno brašno Mesno koštano brašno d) Brašno od otpadaka pri klanju živine e) Krvno brašno f) Čvarci g) Brašno od perja — hidrolizirano h) Jetreno brašno i) Masti i ulja (mast, loj, riblje ulje) Mast (svinjska mast) Loj Tehnička mast Riblje ulje j) Mleko i proizvodi od mleka Obrano mleko u prahu Surutka u prahu Delaktozirana surutka u prahu Kazein Laktoalbumin 12. Hraniva s dodatkom neproteinskih azotnih jedinjenja 13. Mineralna hraniva a) Koštano brašno b) Sirovo koštano brašno c) Jodirana stočna so d) Stočna so nejodirana e) Stočna kreda f) Fosfati kao mineralna hraniva g) Magnezijumove soli IV. DODACI STOČNOJ HRANI 1. Hranljivi dodaci stočnoj hrani a) Vitamini i vitaminski preparati b) Elementi u tragovima (mikroelementi) c) Neproteinska azotna jedinjenja Ureja Amonijačne soli d) Aminokiseline 2. Ostali dodaci stočnoj hrani a) Antibiotici b) Antioksidanti c) Emulgatori ili deterdženti d) Boje (pigmenti) e) Kokcidiostatici i antihelmintici f) Mirisi i encimi g) Ostali neškodljivi dodaci 3. Denaturisanje stočne hrane V. ZABRANJENE MATERIJE U PROIZVODNJI STOČNE HRANE VI. KRMNE SMEŠE 1. Opšti principi sastavljanja obroka (krmnih smeša) 2. Podela krmnih smeša a) Potpune — kompletne krmne smeše b) Dopunske krmne smeše c) Predsmeše ili premiksi Opšti uslovi kvaliteta Organoleptički uslovi kvaliteta Strane primese Izmešanost (homogenost) krmnih smeša Tehnološki postupak proizvodnje krmnih smeša 3. Podela krmnih smeša prema vrstama životinja i nameni a) Krmne smeše za ishranu svinja Karakteristike ishrane svinja Potrebe svinja u hranljivim materijama Podela krmnih smeš (desni ormaric ,u hodniku)