Proces džentrifikacije predstavlja vidljiv fenomen preobražaja savremenih gradova, koji sažima nekoliko ključnih dimenzija urbane transformacije: restrukturiranje ekonomije, nove modele upravljanja i planiranja u gradovima, ali i promene obrazaca socijalne stratifikacije i promene u životnim stilovima. Restrukturiranje ekonomije na globalnom nivou (nova internacionalna podela rada i deindustrijalizacija gradova, pre svega gradova najrazvijenijih zemalja, ali i najrazvijenijih gradova regionalnih i nacionalnih urbanih sistema manje razvijenih zemalja) podrazumeva porast udela i značaja servisne ekonomije i kulturne industrije i novu ulogu prostora potrošnje u oblikovanju gradova. Novi preduzetnički model upravljanja u gradovima predstavlja napuštanje menadžerskog modela i njegovu zamenu preduzetničkim modelom (Harvi, 2005). U preduzetničkom gradu ostvaruje se partnerstvo javnog sektora sa privatnim sektorom (firmama i investitorima), a u planiranju gradova veću ulogu dobijaju brendiranje prostora i reklamiranje grada kao robe. Promena obrazaca socijalne stratifikacije (porast servisne i kreativne klase) uslovila je diverzifikaciju društvenih vrednosti i manifestaciju različitih životnih stilova u urbanom prostoru. Pojam džentrifikacije prvi put je upotrebila Ruth Glass 1964. godine u sociološkoj studiji London: Aspects of Change. Nakon toga, taj fenomen je teorijski i empirijski dosta proučavan, ali nije uspostavljena teorija džentrifikacije niti je postignuta saglasnost oko definicije ovog pojma. Najjednostavnije džentrifikacija se može definisati kao proces u kojem dolazi do menjanja fizičke strukture (stambenih) objekata, ili njihove namene (ako do tada objekti nisu sadržali stambenu funkciju), na centralnim gradskim lokacijama, koju prati promena socijalnih karakteristika ljudi kojima su ti renovirani ili novi objekti namenjeni. Džentrifikacija se posmatra kao prostorna refleksija ključnih socioekonomskih procesa u savremenom gradu jer ključne društvene promene (postfordizam i postmodernizam) uslovljavaju i oblikuju njeno ispoljavanje. U objašnjenjima procesa džentrifikacije mogu se izdvojiti dva osnovna pristupa: objašnjenja (ponude) koja polaze od strukturnih promena (restrukturiranja urbane ekonomije – kruženja kapitala) koje stvaraju prostor i imovinu pogodnu za džentrifikaciju, i objašnjenja koja polaze od tražnje – delanja (izbora) aktera koji stvaraju ili koriste džentrifikovane prostore. Idealnotipski moguće je razlikovati pionirsku, profitabilnu i posredovanu džentrifikaciju. U pionirskoj džentrifikaciji, akteri su uglavnom umetnici koji adaptiraju radni i životni prostor čime džentrifikuju susedstvo. U slučaju profitabilne džentrifikacije investitori i građevinske firme grade rezidencijalne objekte koji su namenjeni pripadnicima (nove) srednje klase (servisne i/ili kreativne klase), dok u posredovanoj džentrifikaciji proces iniciraju nacionalne ili lokalne vlasti. Namera ove knjige je analiza i sistematizacija teorijskih koncepata koji se koriste u objašnjavanju procesa džentrifikacije, prvenstveno analiza koncepata koji pripadaju opštoj odnosno urbanoj sociologiji. Analizira se način na koji su oni interpretirani, procenjuje se njihova primenjivost u različitim društvenim kontekstima, ali i njihov doprinos razumevanju ovog fenomena. Ciljevi takve analize su da se ukaže da je za razumevanje nastanka fenomena, njegovog širenja, posebno prelaska pionirske u profitabilnu džentrifikaciju neophodno kombinovanje strukturne i akterske perspektive (neomarksističkog i neoveberijanskog pristupa). Zatim, da se pokaže kako se dihotomija struktura-akteri prelama i kroz određivanje socijalnog položaja aktera džentrifikacije (džentrifikatora) u zavisnosti da li se njihov polažaj određuje strukturno (društvenim položajem), ili posredstvom životnog stila, kao oblasti individualnog izbora. Takođe, da se istakne značajan doprinos teorija kapitala (kulturnog, ekonomskog, socijalnog i simboličkog) u proučavanaju fenomena džentrifikacije. Kako je ispitivanje džentrifikacije nepotpuno bez analize socijalnih posledica na nivou susedstva i grada, pri proceni socijalnih efekata fenomena džentrifikacije (homogenizaciji susedstva, privatizaciji i fragmentaciji urbanog prostora) primenjuju se koncepti urbaniteta i socijalne kohezije. Sledeći geografiju džentrifikacije, jedan od ciljeva ove knjige je procenjivanje mogućnosti primene pojmova koji se povezuju sa fenomenom džentrifikacije u svetskim gradovima (fenomen je najizraženiji i najviše istraživan u najrazvijenijim gradovima, posebno u Njujorku i Londonu), kako bi se ukazalo da li neke socioprostorne promene u postsocijalističkim gradovima spadaju u fenomen džentrifikacije. Koncepti su uvek kontekstualizovani jer fenomen ima drugačija ispoljavanja na različitim prostorima i u različitim vremenskim periodima. Knjiga Džentrifikacija kao socioprostorni fenomen savremenog grada se sastoji iz sedam poglavlja. Nakon uvoda u drugom poglavlju Džentrifikacija kao socioprostorna refleksija ključnih socioekonomskih procesa u savremenom gradu, ukazuje se na ključne društvene promene koje uslovljavaju i oblikuju proces džentrifikacije. Osim toga, analiziraju se i bliski pojmovi urbane obnove i urbane revitalizacije. U poglavlju: Dominantni pristupi u objašnjavanju procesa džentrifikacije, džentrifikacija se osvetljava iz perspektive dva osnovna sociološka pristupa: strukturnog, pre svega, neomarksističkog i neoveberijanskog pristupa. U četvrtom poglavlju Matrice socioloških koncepata značajnih za razumevanje fenomena džentrifikacije, analiza fenomena se odvija na dva nivoa: nivo grada – transformacije urbanog prostora i individualni nivo – ponašanje džentrifikatora. U delu Struktura vs akteri analiziraju se mogućnosi primene Lefevrovog shvatanja proizvodnje prostora i Harvijevog simboličkog kapitala na prostorni aspekt fenomena džentrifikacije – grad i susedstvo. Korišćenjem Burdijeove teorije teži se razumevanju ponašanja prvih džentrifikatora (aktera tražnje), koji su značajni za pokretanje džentrifikacije (Ley, 1996, Zukin, 1989). Uloga aktera ponude (Smith, 1996) je, s druge strane, ključna za širenje procesa i nastanak profitabilne džentrifikacije. U poglavlju Klasa vs životni stil problematizuju se klasno/slojna pozicija džentrifikatora i povezanost džentrifikacije sa klasnim konstituisanjem. Zatim se, dominantno iz burdijeovske perspektive, analizira životni stil džentrifikatora. Nakon toga, u poglavlju Teorije kapitala – kulturni, ekonomski, socijalni i simbolički kapital, razmatraju se mogućnosti primene teorija kapitala (kulturnog, ekonomskog, socijalnog i simboličkog) na različite aspekte džentrifikacije. U četvrtom delu ovog poglavlja Urbanitet grada i džentrifikacija, ispituju se socijalne posledice fenomena džentrifikacije na prostor susedstva i grada, kao i povezanost džentrifikacije sa komercijalizacijom, privatizacijom i fragmentacijom gradskog prostora. U sledećem poglavlju: Diverzifikacija fenomena džentrifikacije, analiza se pomera na kontekstualnu ravan, i bavi se složenošću džentrifikacije kao globalnog i lokalnog fenomena u pogledu dve dimenzije: vremenske (faze kroz koje prolazi proces džentrifikacije) i prostorne (osobenosti procesa u gradovima različitog nivoa razvijenosti). U šestom odeljku Džentrifikacija u postsocijalističkim gradovima otvara se pitanje o specifičnosti džentrifikacije u postsocijalističkim gradovima. Namera ovog poglavlja jeste dalje određenje fenomena džentrifikacije, u pogledu neophodnih i dovoljnih uslova da se neke socioprostorne promene smatraju džentrifikacijom, posebno imajući u vidu specifičnost socioprostorne transformacije postsocijalističkih gradova. U ovom poglavlju analiza se spušta na najkonkretniji empirijski nivo, i zasniva na analizi dostupnih podataka (iz različitih izvora: statistički podaci, empirijska istraživanja, i sl.). U zaključku se sumiraju osnovni nalazi sprovedene analize.

KENET GERGEN MERI GERGEN SOCIJALNA KONSTRUKCIJA - ulazak u dijalog Prevod - Vineta Marinović Izdavač - Zepter Book World, Beograd Godina - 2006 106 strana 22 cm Edicija - Biblioteka Multiversa ISBN - 86-7494-100-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: POGLAVLJE 1: DRAMA SOCIJALNE KONSTRUKCIJE Osnovna ideja: mi konstruišemo svet Od jezičkih igara do mogućih svetova Jezik: od slike do prakse Jezičke igre i granice našeg sveta Stvarno kao Dobro Radikalni pluralizam Nauka vs religija? POGLAVLJE 2: OD KRITIKE DO REKONSTRUKCIJE Dekonstrukcija i izvan nje Od pojedinca do međusobnog odnosa Značenje kao koordinisano delanje Relaciono jastvo Relaciona rekonstrukcija uma POGLAVLJE 3: DRUŠTVENA KONSTRUKCIJA I PROFESIONALNA PRAKSA Društvena konstrukcija i terapeutske promene Narativna terapija: prepričavanje života Brze terapije fokusirane na rešavanje problema: magija reči Postmoderna terapija i „neznajuća“ pozicija Društvena konstrukcija i organizaciona efikasnost Od individualnog do relacionog vođstva Uvažavajuće ispitivanje: podsticanje organizacione promene Konstrukcionizam u učionici Kritička pedagogija i izvan nje Kolaborativno učenje Konstruktivno suočavanje sa konfliktom Projekat javne konverzacije POGLAVLJE 4: ISTRAŽIVANJE KAO KONSTRUKCIONISTIČKA PRAKSA Rekonstrukcija praksi saznavanja Pomeranje disciplinarnih granica Istraživanje koristi i vrednosti Podsticanje višestrukih metoda Proširivanje oblika izražavanja Društvena promena kroz fotografije Procvat metoda društvenog istraživanja Lična naracija Borba sa „monomitom“ dostignuća Studije o diskursu Održivi svetovi: etnografske avanture Stvaranje novih svetova: akciono istraživanje Akciono istraživanje u akciji POGLAVLJE 5: OD KRITIKE DO SARADNJE Od nihilizma do obogaćenih stvarnosti Izvan realizma: telo, um i moć Izvan moralnog relativizma DODATNI IZVORI POVEZANI SA TEMOM: Poglavlje I: Drama socijalne konstrukcije Poglavlje II: Od kritike do rekonstrukcije Poglavlje III: Društveni konstrukcionizam i profesionalna praksa Poglavlje IV: Istraživanje kao konstrukcionistička praksa Poglavlje V: Od kritike do saradnje `Kenet i Meri Gergen dali su ogroman doprinos dijalozima o socijalnoj konstrukciji. Njihovi radovi, predavanja i radionice uvažavani su širom sveta. Kenet Gergen je profesor psihologije na Svartmor koledžu i predsednik Taos instituta. Takođe je i profesor na univerzitetu Tilburg i počasni profesor Univerziteta u Buenos Ajresu. Među njegovim delima koja su dala najveći doprinos socijalnoj konstrukciji su: Stvarnosti i odnosi (Harvard University Press, 1994), Poziv na socijalnu konstrukciju (Sage, 1999) i Socijalna konstrukcija unutar konteksta (Sage, 2002). Profesor Gergen dobitnik je mnogih priznanja, među kojima stipendije fondacije Gugenhajm, Fulbrajt fondacije i fondacije Aleksandar Humbolt. Tu su i počasne diplome Univerziteta Tilburg i instituta Sajburk. Meri Gergen je profesor psihologije i ženskih studija u Pen Stejt Delaver okrugu, kao i potpredsednik Taos instituta. Svoj najveći doprinos socijalnoj konstrukciji dala je u delima Feminističke rekonstrukcije rekonstrukcije u psihologiji: naracija, pol i izvođenje (Sage, 2001), Antologija socijalne konstrukcije (Sage, 2004), priređeno sa Kenetom Gergenom i Ka novoj psihologiji polova: antologija, priređeno sa Sarom N. Dejvis (Routledge, 1997). Profesorka Gergen dobitnica je nagrade Aterton za podučavanje na Pen Stejt Univerzitetu Univerzitetu i stipendista Holandskog instituta za napredne studije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Kenneth J. Gergen Mary Gergen Social Construction Socijalni Konstrukcionizam Konstruktivizam

Autor - osoba Stajić, Vasa, 1878-1947 = Stajić, Vasa, 1878-1947 Naslov Novosadske biografije : iz arhiva Novosadskog magistrata. Sv. 1, A-J / ispisao Vasa Stajić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Grad Novi Sad, 1936 (Novi Sad : Jovanović i Bogdanov) Fizički opis VII, 324 str. ; 24 cm Zbirka Građa za istoriju Novog Sada ; ǂknj. ǂ2 (Ppl.) Napomene Beleške Vase Stajića. - Stara sign.: R III 3002/1.: VS III 108/1 Predmetne odrednice Biografije -- Novi Sad Vasa Stajić (Mokrin, 10. februar 1878 – Novi Sad, 10. februar 1947) bio je srpski filozof i pisac. Niz njegovih dela smatra se ključnim za poznavanje istorije Novog Sada. Biografija Gimnaziju učio u Velikoj Kikindi, Sremskim Karlovcima i Senju. Kao učenik bio je zbog socijalističke agitacije isključen i karlovačke gimnazije. Studirao je prava, a potom filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu, a diplomirao je 1902. godine u Budimpešti. Započeo rad kao učitelj u banatskim selima, potom je bio profesor u Pakracu, pa u Učiteljskoj školi u Somboru. Došavši iz Pakraca školske 1904–1905. godine počeo je sa radom kao profesor i suplent u Pljevaljskoj gimnaziji, gde je u istom periodu radio profesor i istoričar Gligorije Elezović. Godine 1938. objavljen je prigodni zbornik radova posvećen njegovom 60. rođendanu. U toj „Spomenici“ se ističe: Život profesor Stajića je bio uvek budna radinost i sveža delotvornost. Sadržinski se njegov život deli na dva perioda. U prvom, ranijem periodu on je revolucionar koji vrši veliki uticaj na omladinu. Delovao je u cilju oslobođenja i ujedinjenja jugoslovenskih naroda, koje se ostvarilo nakon završetka Prvog svetskog rata. Nastupa u novoj državi, u novim okolnostima njegove preusmerenje ka istorijskoj nauci, kada on ispisuje brojna istoriografska dela. Propagirao je Stajić ideje profesora Sandića i predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Kao poverenik Srpske narodne omladine propagirao je ujedinjenje svih Srba u državu Južnih Slovena. Izdavačka delatnost Izdavao je predratne časopise Novi Srbin i „Srpska Prosveta”. Zbog svojih ideja bio je često proganjan i osuđivan, i za vreme Prvog svetskog rata a i u miru. Nakon rata pokrenuo je opet list, sada je to `Nova Vojvodina` u kojem iznosi vojvođanske probleme. Sarađivao je pišući za mnogo listova. Bio je jedno vreme sekretar Matice srpske i urednik „Letopisa” (1921. i 1936). Bio je i sekretar Matice srpske, ali je 1944. godine, na poziv svojih đaka prešao u Srem i pridružio se partizanima. Napisao je preko 20 knjiga od kojih su mu najpoznatije „Novosadske biografije” u šest tomova, „Velikokikindski distrikt” i druge. Posebno se istakao studijama o Svetozaru Miletiću (1926, prepravljeno i doterano 1938), kao i Jovanu Jovanoviću Zmaju (1933). Napisao je preko 100 naučno-stručnih rasprava. Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Njegova kapitalna dela o istoriji Novog Sada „Privreda Novog Sada”, „Novosadske biografije”, „Građa za kulturnu istoriju Novog Sada”, „Građa za političku istoriju Novog Sada” su kapitalna dela na temu istorije grada. Zaslužan je za pokret planinarstva i izletništva u Vojvodini. Godine 1923. aktivno učestvuje u organizovanju Novosadske podružnice Srpskog planinarskog društva, koja 1924. godine postaje Planinarsko društvo Fruška gora. Jedna osnovna škola u Novom Sadu i osnovna škola u Mokrinu nose njegovo ime. MG119 (N)

Математический анализ 1 А.И. Герасимович, Н.А. Рысюк. 287 strana nekorišćena nekoliko slova naslova na korici malo potamnelo (videti sliku) takozvani kožni povez Google prevod o knjizi Главни проблеми диференцијални и интегрални рачун функција једне променљиве, према програму курса `више математике` за техничке факултете. Садржи примере и вежбе које илуструју теоретске принципе, алгоритми су неке од метода .. предговор Убрзани развој науке и технологије чини високе захтеве модерног математичког образовања генијална глумица рововима. Главни разлог - је фокус ученика за учење о примени математичких метода за решавање апликација и широко распрострањене употребе рачунара у процесу учења. Основа математичког обуке инжењера је генерални ток више математике. Искуство показује да успешан развој овог курса фаворизује рад не само са уџбеника и приручника, писане, по правилу, `академски` језик, али и користи вание различите врсте помоћних публикација - приручника и методолошких приручника, што одражава ниво наставника општег тока Бани виши математике у одређеној институцији. Читаоци се позивају да приручника о математичке анализе који је развијен у одељењу за више математике субјекти број 2 из Белорусије Политехничком институту - циљеви стопала техничким факултетима у земљи. То је записано у складу са општим програмом током више математике за техничке факултете. Овај приручник се фокусира на коришћење математичког формализма за готовим шемама (формула, дефиниција и теорема). Доказ о неколико теореме и формуле су изведени, није приказано овде, могу се наћи у академским публикацијама наведеним у списку литературе. Исправка има следећу структуру. Она садржи дефиницију основних појмова, изјава теореме и њихове последице, најважније доказе о теорема и закључака ИНР ГИХ формула. Старт доказе и теореме, Поука и својства означена са>, и на крају - <]. Д А најчешће користе владине дефиниције и теореме дати други (Схорт) снимати их уз помоћ квантификатора и логичких симбола. Поред тога, приручник садржи примјере решавању проблема, показује неку теоријску позицију, као и алгоритама и софтверских решења неких од општег тока виших проблема математике путем нумеричких метода на програмирати калкулатора `Електроника Б3-34`, а рачунар који припрема читаоца да те искористе компјутерска технологија. У предложеном приручнику прилично широко адреса. Може се користити за студенте техничких факултета у свим облицима учења за организацију самосталан рад на проучавању НИЈ опште току више математике, наставници универзитета и колеџа - у припреми предавања, практичних и семинара сесија. Инжењери и научни и технички радници она ће добити потребне информације о практичној примени диференцијални и интегрални рачун. Књига се састоји из два дела. У првом делу наведено диференцијални и интегрални рачун функције једне варијабле: елементе теорије скупова, нумеричке функције, крајњих граница и диференцијације, и комплексне вектор функцију правог аргумента, неодређеног и одређених интеграла и њихове примене. У апликацијама садржи формуле за израчунавање центре масовних координатама и табелу неке основне облике Мето редова интеграције. Поглавља 1-7 писани заједнички А И. Герасимовицх Н. О Рисиук, поглавља 8 и 10 апликација - А И. Герасимовицх. Аутори се захваљују рецензентима: запослени у одељењу за више математике на белоруски Института инжењера железничког саобраћаја е лезнодорозхного (Начелник одељења - кандидата за физички и математички наука ЗХ Е. Буховетс.), А особље Одељења за математику на Вилниус инжењерство и изградњи инсти дуда (Руководилац Одељења - Кандидат за физику matematičke науке вс Лиутикас) - за њихово корисне савјете и коментаре вавсхие доприноси побољшању користи, као и запослени на Департману за математику број 2 Белоруски политецхниц института и - за њихову помоћ у припреми рукописа за објављивање.

Serbia Since 1989 Politics and Society under Milosevic Stručna knjiga o novijoj istoriji Srbije objavljena u SAD 446 strana, vrlo dobro očuvano, sadržaj je na dodatnim slikama. Serbia Since 1989 Politics and Society under Milosevic and After EDITED BY SABRINA P. RAMET AND VJERAN I. PAVLAKOVIC This book is a key collection in the study of Serbia and succeeds in discussing topics which have been neglected by many other texts." -European History Quarterly It is difficult to do justice to such a superbly edited and carefully conceived book as Serbia Since 1989. Despite the considerable literature on the Yugoslav break-up, few authors have managed to capture so consistently and with such attention to detail the political mood and social dynamics of Serbia as the contributors to this collection." -Canadian Slavonic Papers Serbia Since 1989 Politics and Society under Milosevic and After EDITED BY SABRINA P. RAMET AND VJERAN I. PAVLAKOVIC PUBLISHED: July 2015 SUBJECT LISTING: History / European History; Politics BIBLIOGRAPHIC INFORMATION: 440 pp., 6 x 9 in. TERRITORIAL RIGHTS: World Rights SERIES: Jackson School Publications in International Studies CONTENTS During their thirteen years in power, Slobodan Milosevic and his cohorts plunged Yugoslavia into wars of ethnic cleansing, leading to the murder of thousands of civilians. The Milosevic regime also subverted the nation's culture, twisted the political mainstream into a virulent nationalist mold, sapped the economy through war and the criminalization of a free market, returned to gender relations of a bygone era, and left the state so dysfunctional that its peripheries - Kosovo, Vojvodina, and Montenegro - have been struggling to maximize their distance from Belgrade, through far-reaching autonomy or through outright independence. In this valuable collection of essays, Vjeran Pavlakovic, Reneo Lukic, and Obrad Kesic examine elements of continuity and discontinuity from the Milosevic era to the twenty-first century, the struggle at the center of power, and relations between Serbia and Montenegro. Contributions by Sabrina Ramet, James Gow, and Milena Michalski explore the role of Serbian wartime propaganda and the impact of the war on Serbian society. Essays by Eric Gordy, Maja Miljovic, Marko Hoare, and Kari Osland look at the legacy of Serbia's recent wars-issues of guilt and responsibility, the economy, and the trial of Slobodan Milosevic in The Hague. Sabrina Ramet and Biljana Bijelic address the themes of culture and values. Frances Trix, Emil Kerenji, and Dennis Reinhartz explore the peripheries in the politics of Kosovo/a, Vojvodina, and Serbia's Roma. Serbia Since 1989 reveals a Serbia that is still traumatized from Milosevic's rule and groping toward redefining its place in the world. SABRINA P. RAMET is professor of political science at the Norwegian University of Science and Technology, Trondheim; a senior associate of the Peace Research Institute, Oslo; and a research associate at the Science and Research Center of the Republic of Slovenia, Koper. She is the author of many books including Balkan Babel and Social Currents in Eastern Europe. VJERAN PAVLAKOVIC is a doctoral candidate in history at the University of Washington and former Fulbright fellow at the University of Zagreb in Croatia. He is a coauthor of Sovereign Law vs. Sovereign Nation: The Cases of Kosovo and Montenegro.

Autor: Alessandro Agnini, Andrea Agnini, Christian Coachman Izdavač: Quintessence Publishing, 2017. Tvrd povez, 400 str. Format: 288 x 215 x 30 mm Težina: 1955 gr Digital dental revolution - The learning curve + CD For many years systematized and well-established conventional protocols have been used in prosthetic rehabilitations, yielding results that met clinicians’ expectations and often exceeded those of patients. Over time the advent of new technologies and new materials has enabled the dental team to create prosthetic rehabilitations with an accuracy and precision that were previously difficult to obtain. Today, intraoral scanning technology is one of the most exciting new areas in dentistry, with three-dimensional digital reconstruction of the oral structures facilitating a wide range of procedures in fields such as prosthodontics, implant dentistry, and orthodontics. Currently available intraoral scanners overcome many of the limitations and disadvantages of traditional impression procedures while maintaining a high level of accuracy, making them an efficacious alternative to conventional impression techniques. In this book, the authors introduce the protocol they have used in their own practice, integrating new digital technologies and advanced materials with experience gained from using traditional techniques to provide restorations with optimal strength, esthetics, and function while reducing treatment times and improving patient comfort. Many cases are presented, highlighting the modified protocols the authors have developed over time with their increasing knowledge of new materials and the ongoing development of new technology and demonstrating a level of quality in the results that is on par with if not superior to that achieved using conventional methods. New Technologies Tradition vs innovation: What has changed? Traditional protocol work flow Technical work flow with CAD/CAM technology Material selection and treatment plan sequencing Zirconia Mechanical properties of zirconia ceramics CAD/CAM technology for fabrication of zirconia abutments and frameworks for crowns and fixed dental prostheses Considerations for using zirconia as a restorative material Considerations for fixed implant restoration designs Zirconia abutments Recommended clinical protocols Diagnosis and Communication Smile analysis and esthetic designs Initiating smile analysis: Evaluating facial and orofacial esthetics Evaluating oral esthetics Dentogingival esthetics Digital Smile Design approach DSD protocol: Esthetic diagnosis, Communication, Feedback, Patient management, Education DSD work flow DSD concept goals Smile design test drive DSD Connect The four DSD views The Digital Impression Digital impressions in the literature The digital work flow The Zfx intraoral scanner Highlights of the system Important areas Areas of less importance Target area definition General scan Checking and finishing phase Learning curve Knife-edge preparation: A possibility with new materials? Zirconia and new technologies New customized abutment design: Zirconia inside laminate (ZIL) Is it possible to apply ZIL in the anterior dentition? Soft tissue displacement: Indications, purpose, and techniques Impression objectives Implants and digital impressions Surgical procedure Tooth extraction Implant placement Trabecular Metal Material Gap management Provisional restoration fabrication Connective tissue graft augmentation Bone graft augmentation Digital impression taking Technical work flow Protocol for overbuilding of the socket site CAD/CAM implant abutments: The true advantage Titanium or zirconia abutments: What is the rationale? Treatment planning in complex cases Patient complaint and history Preliminary tests and treatment Diagnosis and treatment plan Surgical phase Immediate provisional restoration Definitive restoration work flow Advantages of three-dimensional dental imaging Surgical phase Prosthetic phase Definitive restoration: The role of digital dentistry Scanning strategy: A critical step for success Passive fit The New Digital Possibilities Monolithic zirconia: Why and when Zfx Zirconium Effect 2.0 Multilayer Combining clinical experience: Monolithic zirconia crowns and digital impressions for a predictable restorative alternative Preliminary healing time Monolithic zirconia and intraoral scanner: Predictable for complex rehabilitations? Cementation: Finalization of the prosthetic rehabilitation New implant materials Trabecular Metal implant rationale Definitive prosthetic phase

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski Jezik! ACKNOWLEDGEMENTS CHAPTER 1: EARLY AMERICA The First Americans -- Mound Builders and Pueblos -- Native American Cultures The First Europeans -- Early Settlements -- Jamestown -- Massachusetts New Netherland and Maryland -- Colonial-Indian Relations -- Second Generation of British Colonies -- Settlers, Slaves and Servants The Enduring Mystery of the Anasazi CHAPTER 2: THE COLONIAL PERIOD New Peoples -- New England -- The Middle Colonies The Southern Colonies -- Society, Schools and Culture -- Emergence of Colonial Government The French and Indian War -- The Witches of Salem CHAPTER 3: THE ROAD TO INDEPENDENCE A New Colonial System -- Stamp Act -- Taxation Without Representation Townshend Acts-- Samuel Adams -- Boston `Tea Party` -- The Coercive Acts The Revolution Begins -- Common Sense and Independence -- Defeats and Victories Franco-American Alliance -- The British Move South -- Victory and Independence Loyalists During the American Revolution CHAPTER 4: THE FORMATION OF A NATIONAL GOVERNMENT State Constitutions -- Articles of Confederation -- The Problem of Expansion Constitutional Convention -- Debate and Compromise -- Ratification and the Bill of Rights President Washington -- Hamilton vs. Jefferson -- Citizen Genet and Foreign Policy Adams and Jefferson -- Louisiana and Britain -- War of 1812 The Second Great Awakening CHAPTER 5: WESTWARD EXPANSION AND REGIONAL DIFFERENCES Building Unity -- Extension of Slavery -- Latin America and the Monroe Doctrine Factionalism and Political Parties -- Nullification Crisis -- Battle of the Bank Whigs, Democrats and `Know-Nothings` -- Stirrings of Reform -- Women`s Rights Westward -- Seneca Falls CHAPTER 6: SECTIONAL CONFLICT Two Americas -- Lands of Promise -- Slavery and Sectionalism -- The Abolitionists Texas and War with Mexico -- The Compromise of 1850 -- A Divided Nation Lincoln, Douglas and Brown -- Secession and Civil War Western Advance, Eastern Stalemate -- Gettysburg to Appomattox With Malice Toward None -- Radical Reconstruction The End of Reconstruction -- Peace Democrats, Copperheads and Draft Riots CHAPTER 7: GROWTH AND TRANSFORMATION Technology and Change -- Carnegie and the Era of Steel -- Corporations and Cities Railroads, Regulations and the Tariff -- Revolution in Agriculture -- The Divided South The Last Frontier -- The Plight of the Indians -- Ambivalent Empire The Canal and the Americas -- United States and Asia CHAPTER 8: DISCONTENT AND REFORM Agrarian Distress and the Rise of Populism -- The Struggles of Labor -- The Reform Impulse Roosevelt`s Reforms -- Taft and Wilson -- A Nation of Nations CHAPTER 9: WAR, PROSPERITY AND DEPRESSION War and Neutral Rights -- United States Enters World War I -- The League of Nations Postwar Unrest -- The Booming 1920s -- Tensions Over Immigration -- Clash of Cultures The Great Depression CHAPTER 10: THE NEW DEAL AND WORLD WAR Roosevelt and the New Deal -- Unemployment -- Agriculture -- Industry and Labor The Second New Deal -- A New Coalition -- Eve of World War II Japan, Pearl Harbor and War -- The War in North Africa and Europe -- The War in the Pacific The Politics of War -- War, Victory and the Bomb -- The Rise of Industrial Unions CHAPTER 11: POSTWAR AMERICA Consensus and Change -- Cold War Aims -- Harry Truman`s Leadership Origins of the Cold War -- Containment -- The Cold War in Asia and the Middle East Eisenhower and the Cold War -- The Cold War at Home -- The Postwar Economy: 1945-1960 The Fair Deal -- Eisenhower`s Approach -- The Culture of the 1950s Origins of the Civil Rights Movement -- Desegregation CHAPTER 12: DECADES OF CHANGE Kennedy and the New Frontier -- Lyndon Johnson and the Great Society Confrontation Over Cuba -- The Space Program -- The War in Vietnam -- Detente Nixon`s Accomplishments and Defeats -- The Ford Interlude -- The Carter Years Post-Vietnam Foreign Policy -- The Civil Rights Movement 1960-1980 The Women`s Movement -- The Latino Movement The Native American Movement -- The Counter-Culture and Environmentalism CHAPTER 13: TOWARD THE 21ST CENTURY A Society in Transition -- Conservatism and the Rise of Ronald Reagan The Economy in the 1980s -- Foreign Affairs -- U.S.-Soviet Relations -- Space Shuttle Iran-Contra and Black Monday -- The Presidency of George Bush -- Budgets and Deficits End to the Cold War -- The Gulf War -- Panama and Nafta -- 1992 Presidential Election Afterword -- A Nation of Immigrants -- Third-Party and Independent Candidates CHAPTER 14: BRIEF READING LIST IN AMERICAN HISTORY

Pun naslov: PORT ENGINEERING Third Edition Autor: PER BRUUN with contributions by: E.G. Frankel Massachusetts Institute of Technology O.G. Houmb Norwegian Institute of Technology G. Moe Norwegian Institute of Technology E. Bratteland Norwegian Institute of Technology • Izdavač: Gulf Publishing Company, o Book Division, Houston, o London Paris ,Tokyo • Godina izdanja: 1981., Third Edition • Jezik: Engleski • Format: 7’5” x 10’2” (19cm x 26cm ) • Oprema:Tvvrdi povez, plastificiran, bogato ilustrovan crtežima i fotografijama. • Broj strana:787 • Stanje: Knjiga je malo korišćena, u odličnom stanju, skoro kao nova.Na prednjem podlisku na 2 mesta ispisan broj 2216 i spolja na hrbatu (jedva vidljivo) . • •*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.•*•*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.• Knjiga Port Engineering je u sadasnjem trenutku najkompletniji izvor informacija za projektovanje i izvodjenje Luka. •*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.•*•*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.• Review This third edition of Port engineering reaffirms the book`s stature as the most comprehensive, up-to-date source of poor planning, design, and engineering information available. New material on the latest trends in shipping technology, navigation techniques and transportation procedures, or development, and economics makes Port engineering the essential state-of-the-art reference in the specialized yet vital field. The book`s broad coverage is now greatly expanded with more than 120 new figures, tables, graphs, etc.,: new information on portal layout and site selection: optimal dimensions of maritime fairways and shallow seas and sea straits: and the latest advances in Breakwater, Mooring, and fendering design. This third edition also describes the most recent developments in dredging technology, including the environmental aspects of disposal of dredged material, Littoral drift and sedimentation problems are examined in detail to help engineers plan and maintain a port by dredging or bypassing. In addition this work relates Port engineering to coastal geomorphology-geology, geography, and geophysics-to provide a better understanding of the influence of wins, waves, and currents on Shoreline and coastal zone development. Because of the accelerated activity and offshore energy exploration, this new edition offers the latest research findings on ways statistics and methods for calculating current and wave forces on offshore structures`. New appendices and contributions by some of the world’s foremost researchers and practicing port/ocean engineers make Port Engineering, Third Edition, the most complete and current source of port engineering information you can find. Per Bruun The author holds an M.S. degree in port engineering and a D.Sc. degree in coastal engineering from the Technical University of Denmark. He has served with the Ministry of Public Works in Denmark, as a lecturer in port and coastal engineering at the Technical University of Denmark, as head of the Department of Coastal Engineering at the University of Florida (where he established the Florida Coastal Research Laboratory), and as professor of port engineering at the Norwegian Institute of Technology. Dr. Bruun has served on several committees of the Permanent International Association of Navigation Congresses (PIANC) and has chaired the Proceedings of the International Conference on Port and Ocean Engineering Under Arctic Conditions (POAC). ln 1980 he received a doctorate honoris causa in port and coastal engineering from the University of Santander, Spain. CONTENTS Preface, XI Introduction: Modern Trends in Port Engineering 1  Transport of Ore, 4  Unitized Transport, 7  Future Port Development, 8 Chapter 1 Part 1. Port and Shipping Technology and Economics. 17 by E. G. Frankel  Developments in Port Operations and Technology, 20  Unitized Cargo Transfer and Handling , 21  Barge Handling, 23  Warehouse, 23  Bulk Handling and Transfer, 23  Liquid Bulk Cargo, 24  Dry Bulk Cargo, 24  Special and General Cargo Handling and Transfer, 25  Port Planning Methods and Models , 27  Environmental Impact on Port Development and Operations, 30  Analysis of Port Operations-Container Shipping and Terminal , 31  Shipping Technology Development , 33  Objectives in Ocean Transport Technology, 37  Container Ships , 39  Port Pricing , 42  Port Economics, 42 Part 2. Site Selection. 54  Area Requirements, 54  Environmental Parameters Affecting Port and Ship Operation and Behavior, 55  Wind Analyses, 56  Wave Analyses, Data, and Statistics, 61  Encounter Probability of Storm Durations, 71  Seiches, 71  Slowdrift, 73  Storm Surges, 74  Current Analyses, 74  Visibility, 75  Ice, 75 Chapter 2 Port Navigation and Hydraulics. 80  Harbor Entrances and Channels , 80  Turning Basins, 91  Harbor Hydraulics, 92  Current Action, 93  Wave Action in Ports, 94  Long-Period Waves , Basic Conditions, 103  Measures Against Wave Action in Ports , 108  Floating and Transportable Breakwaters, 125 Appendix A Optimal Layout Dimensions of Maritime Fairways in Shallow Seas, Sea Straits, and Maritime Waterways. 139. Chapter 3 Breakwaters, Jetties, and Piers. 156  Wave Forces on a Vertical Wall Breakwater, 157  New Breakwater Activities, 169  Rubble-m.ound Breakwaters, 17 4  Design Wave Height, 187  Recent Developments of Armor Block, 192  New Design Principles (1980) , 195  Latest Design Developments in Mound Breakwaters, 203  Unit and Armor Stability, 213  Damage to Mound Breakwaters, 217  Data Needed for Design , 219  Practical Aspects of Design and Construction of Breakwaters, 220  Up rush-Examples of Tests, 223  Permeable and Submerged Breakwaters, 230  Use of Prefabricated and Prestressed Structures, 231  Economic Feasibility; Optimum Design , 234  Open-sea and Pier Facilities , 235 Appendix B Part 1. Latest Developments in Wave Statistics. 253 by 0. G. Houmb Part 2. Latest Developments in Wave and Current Forces. . . . 271 by G. Moe Part 3. Wave Forces on Vertical-Wall Breakwaters in Deep Water .. 295 by S. Nagai Chapter 4. Wharves, Quays, Fenders, Dolphins, and Mooring Devices. 303  Layout of Quays and Wharves , 303  Walls Classified According to Hydraulic Performance, 309  Walls Classified According to Method of Absorbing Earth Pressure , 325  Berthing and Mooring Forces on Structures, 330  Forces on Vessels at Berth , 331  Fenders, 331  Dolphins , 336  Moorings, 342  Forced Fendering , 349  Pontoon-Wharves and Piers , 356  Transport Equipment, 358  Terminals , 363  Artificial Islands , 371  Design Considerations for LNG Terminals, 376  Ferry Terminals , 380 Appendix C Part 1. Pile Foundations. 387 by N. Janbu, L. Bjerrum, B. Kjaernsli Part 2. Anchored Bulkheads. 393 by N. Janbu, L. Bjerrum, B. Kjaernsli Part 3. Berthing Maneuvers. 406 by F. Vasco Costa Chapter 5. Transportation Systems. . . . . . . . . . . 423  Transportation vs . Transfer, 424  Conventional Transport, 425  Unitization Container and Pallet System , 427  The Future Development of Container Transport, 445  Special Vessels, 447  The Future Development of Bulk Transport, 448  Pallet System , 452  Comparative Cost Figures for Various Systems, 459  Factors Determining Port Capacity, 461  Application of Queuing Models to Ship Turnaround Time, 466  Port Transportation Studies (IBRB), 472 Appendix D Optimizing Container Ships and Their Terminals. 478 by S. Erichsen Chapter 6 Littoral Drift and Sedimentation Problems. 493  Computation of Longshore Transport (Bijker Method). 496  Littoral Barriers on Shores, 508  Littoral Drifts and Coastal Structures , 512  Principles Involved in By-Passing by Tidal Flow Actions, 519  Tracing, 525  Sediment Problems in Estuaries, 525  Shoaling of Estuaries, 528  Sand Waves on the Bottom, 554 Appendix E Use of Tracers in Harbor, Coast, and Ocean Engineering. 564 Chapter 7. Coastal Geomorphology vs. Port Engineering. 577  Static and Evolutionary Descriptions, 579  Dynamic Approach , 580  Influence of Rise in Sea Level , 581  Shore Geometry, 584  Development of Beach Profiles , 595  Equilibrium Profiles of Beach and Offshore Bottom, 596  Uprush/Downrush and Profile Development, 606  Influence of Port Installations on Coastal Morphological Development, 618  Recent Developments in Coastal Geomorphology, 637 Chapter 8. Tidal Inlets on Alluvial Shores.  Tidal Hydraulics, 642  By-Passing Plants , 655  Future Development of By-Passing , 656  Cross-Sectional Stability, 658  Importance of the DIM or AIM Ratio , 667  Design Procedure for Tidal Inlets on Alluvial Shores , 676 Chapter 9. Dredging Technology.  Types of Dredges, 680  Cutters and Boosters, 689  Hydraulic Dredging, 692  Dredging of Navigation Channels, 694  Agitation Dredging, New Versions of an Old Method, 696  Dredging for Landfills, 704  Deepwater Dredging For Minerals, 708  Environmental Problems in Hydraulic Dredging Operations, 712  Rock Dredging, 714  Drilling and Blasting Systems and Principles, 718  Disposal Problems, 724  Dredging Economics, 727 Chapter 10. Fishing Ports and Small Craft Harbors. 732  Establishment of Fisheries, 732  Requirements of Harbor Facilities, 735  Processing Facilities for Fish and Fish Products, 743  Small Craft Harbors, 750  Floating Berths, 753  Concrete Floats, 756 Appendix F Fishery Harbor Planning. 760 by M. Breimer, J. Engstrom, L. 0. Engra/1, WJ. Guckian, N. W van der Haaze/, J. van der Waad Index. 776

Create a RESTful web service with Spring Boot Grasp the fundamentals of dependency injection and how to use it for backend development Discover techniques for securing the backend using Spring Security Understand how to use React for frontend programming Benefit from the Heroku cloud server by deploying your application to it Delve into the techniques for creating unit tests using JUnit Explore the Material UI component library to make more user-friendly user interfaces React Hooks have changed the way React components are coded. They enable you to write components in a more intuitive way without using classes, which makes your code easier to read and maintain. Building on from the previous edition, this book is updated with React Hooks and the latest changes introduced in create-react-app and Spring Boot 2.1. This book starts with a brief introduction to Spring Boot. You’ll understand how to use dependency injection and work with the data access layer of Spring using Hibernate as the ORM tool. You’ll then learn how to build your own RESTful API endpoints for web applications. As you advance, the book introduces you to other Spring components, such as Spring Security to help you secure the backend. Moving on, you’ll explore React and its app development environment and components for building your frontend. Finally, you’ll create a Docker container for your application by implementing the best practices that underpin professional full stack web development. By the end of this book, you’ll be equipped with all the knowledge you need to build modern full stack applications with Spring Boot for the backend and React for the frontend. Unleash the power of React Hooks to build interactive and complex user interfaces Build scalable full stack applications designed to meet demands of modern users Understand how the Axios library simplifies CRUD operations Table of contents 1 Setting Up the Environment and Tools - Backend Technical requirements Setting up the environment and tools Summary Questions Further reading 2 Dependency Injection Technical requirements Introducing DI Summary Questions Further reading 3 Using JPA to Create and Access a Database Technical requirements Basics of ORM, JPA, and Hibernate Summary Questions Further reading 4 Creating a RESTful Web Service with Spring Boot Technical requirements Basics of REST Summary Questions Further reading 5 Securing and Testing Your Backend Technical requirements Spring Security Securing your backend using JWT Testing in Spring Boot Creating unit tests Summary Questions Further reading 6 Setting Up the Environment and Tools - Frontend Technical requirements Installing Node.js Installing VS Code Creating and running a React app Summary Questions Further reading 7 Getting Started with React Technical requirements Basic React components Basics of ES6 JSX and styling Props and the state Component life cycle methods Stateless components React hooks Handling lists with React Handling events with React Handling forms with React Summary Questions Further reading 8 Consuming the REST API with React Technical requirements Using promises Using the fetch API Using the axios library Practical examples Summary Questions Further reading 9 Useful Third-Party Components for React Technical requirements Using third-party React components React Table Material-UI component library Routing Summary Questions Further reading 10 Setting Up the Frontend for Our Spring Boot RESTful Web Service Technical requirements Mocking up the UI Preparing the Spring Boot backend Creating the React project for the frontend Summary Questions Further reading 11 Adding CRUD Functionalities Technical requirements Creating the list page The delete functionality The add functionality The edit functionality Other functionalities Summary Questions Further reading 12 Styling the Frontend with React Material-UI Technical requirements Using the Button component Using the Grid component Using the TextField components Summary Questions Further reading 13 Testing Your Frontend Technical requirements Using Jest Snapshot testing Using Enzyme Summary Questions Further reading 14 Securing Your Application Technical requirements Securing the backend Securing the frontend Summary Questions Further reading 15 Deploying Your Application Technical requirements Deploying the backend Deploying the frontend Using Docker containers Summary Questions Further reading 16 Best Practices What to learn next Best practices Summary Questions Further reading

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Manji format! Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rudolf Steiner / Rudolf Štajner /: REINKARNACIJA I KARMA : KAKO DELUJE KARMA Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

U častv 60. godišnjice Saveza komunista Jugoslavije Proučavanjem, djela akademika dr Grge Novaka a posebno onih 0 prošlosti srednje Dalmacije i njenih otoka, primjerice Hvara 1 Visa, uočljivo je da on nije stigao da šire objasni mukotrpan život i rad obalnih i otočkih težaka, ribara i radnika, pogotovo u međuratnom razdoblju. Na trud njihovih predaka ukazuju količinski i dužinski neizmjerne, rukom izgrađene gomile. Pomoću njih su oni na pobrđima i po »poljima« onemogućavali prirodno-erozivno djelovanje, a da bi prokrčili tlo, odvajali zemlju od kamena, te silnim znojem zasadili terasaste vinograde maslinjake i površine pod aromatičnim biljem. Iz redova siromašnih i srednjih težaka, najčešće željnih i tvrda kruha, ponikle su mase profesionalnih i sezonskih ribara, te najamnih radnika svih vrsta. Njihovim znojem podignute su luke i najljepše zgrade u naseljima, njihovim otporom suzbijane su talijanske denacionalizatorsko-asimilatorske težnje, a njihova borba i prolivena krv doprinijeli su osnivanju nove države Srba, Hrvata i Slovenaca. U monarhističkoj Jugoslaviji navedene socijalne grupacije bezdušno su iskorištavane i izigravane. Na viškom otočju, pripadnici viške težačke grupacije, usprkos žustroj i upornoj borbi, grubo su izigrani od monarhističkog režima, a sve građanske stranke i crkveni krugovi nastojali su, bez trajnijeg uspjeha, da onemoguće razvitak i djelovanje komiško-općinskog radničko-težačko- -ribarskog bloka, predvodnika siromašnih i većeg dijela srednje egzistentnih slojeva. To povijesno razdoblje između dva svjetska rata autor je obradio u djelu koje mu je omogućilo da bolje shvati kasnija lokalna i zbivanja šireg značenja koja su se na viškom otočju odigrala tijekom narodnooslobodilačke borbe (NOB-e). Međutim, novčani i drugi uvjeti omogućavaju da se sada objavi ovo djelo, koje obuhvata čitav period NOB-e, uz prethodne sažete SADRŽAJ Strana PREDGOVOR UVODNI PODACI Viško otočje u historiografiji 20. stoljeća Opći podaci geografskog karaktera Neke značajke međuratnih prilika DIO PRVI ETAPA VIŠKO-OTOCKOG ZNAČENJA (od sloma u travnju 1941. do kapitulacije Italije 9. rujna 1943) Glava I ORGANIZACIONO STANJE KPH I PROMJENE 1941. GODINE Partijske organizacije Organizacije SKOJ-a Oslonac na mase Procjene predvodničkih snaga Glava II POČETAK DRUGE TALIJANSKE OKUPACIJE I ANEKSIJE Stanje do dolaska okupatora Uspostavljanje talijanske okupacije Aneksija i početne mjere Glava III ORGANIZIRANJE AKTIVNOG OTPORA I PRVE ŽRTVE Početne aktivnosti i širenje utjecaja komunista Hapšenja, prvi ilegalci i smrt Mladena Ivulić-Burela Poziv KPJ na oružani ustanak i pripreme na otočju Lik i pogibija Ante Brajčića, prvog viško-otočkog borca u NOP odredima na kopnu Glava IV AKTIVNOSTI ZA SIRENJE ORGANIZIRANOSTI NOP-a Ilegalno prevoženje dobrovoljaca ribarskim brodovima sredinom kolovoza 1941. godine Organiziranje otpora talijanskoj politici odnarođivanja Mjere za jačanje aktivnosti Paljenje tvornice sardina »Braća Mardešić« u Komiži Protutalijanske demonstracije komiških žena 10. prosinca 1941. Stanje NOP-a na viškom otočju koncem 1941. godine Glava V PRIPREME ZA UPUĆIVANJE DOBROVOLJACA U NOP ODREDE NA KOPNU Talijanska kaznena ekspedicija na otoku Visu početkom 1942. godine - 71 Jakov Radišić-Malenko žrtva talijanske zasjede . . . . . . . 74 Napori za uspostavljanje ilegalnih pomorskih kanala za prebacivanje dobrovoljaca u NOP odrede na kopnu Glava VI ORGANIZIRANOST NOP-a U 1942. GODINI Osnivanje Kotarskog komiteta KPH za viški kotar i organizaciono stanje Organizacije SKOJ-a Osnivanje i razvitak Saveza mlade generacije (SMG) Odbori narodne pomoći Osnivanje narodnooslobodilačkih odbora, masovnih i političkih organizacija Važnije aktivnosti Glava VII RAZVITAK I DJELOVANJE ORGANA NARODNE VLASTI DO KAPITULACIJE ITALIJE Opći podaci Specifičnosti u razvitku ilegalnog sistema narodne vlasti Djelatnost narodnooslobodilačkih odbora u omasovljavanju NOP-a Organizacioni oblici Ilegalna tehnika i tisak Sadržaji »Izvještaja« Ekonomske prilike i mjere Narodnooslobodilački fond Narodno sudstvo i njegove mjere Glava Vili RAZVITAK I DJELOVANJE PARTIJSKIH I MASOVNIH ORGANIZACIJA U 1943. GODINI DO OSLOBOĐENJA VIŠKOG KOTARA Strana Partijske organizacije Organizacije SKOJ-a i USAOH-a Masovne organizacije NOP-a Najvažnije aktivnosti za razvitak i učvršćenje NOP-a Glava IX PROCES DOBROVOLJNOG STUPANJA U NOP ODREDE NA KOPNU I ILEGALNA PREVOŽENJA (od početka NOB-e do 8. rujna 1943) Mogućnosti i teškoće Ilegalni kanal sa Splitom i napori za povoljnija rješenja Ilegalni kanal s trogirsko-rogozničkim područjem Ilegalni kanal viško-hvarsko-biokovsko područje Zbirni rezultati Glava X DOGAĐAJI I STANJE PRED KAPITULACIJU ITALIJE Herojska smrt Nikole Marinković-Topa Osnivanje Viškog udarnog bataljona i »Leteće čete« Razoružanje posade izvidno-signalne stanice na brdu Hum Kaznena ekspedicija, represalije i strijeljanje 20 talaca Predaja posada talijanskih garnizona i stanje NOP-a DIO DRUGI ETAPA HISTORIJSKOG ZNAČENJA (od 9. rujna 1943. do 26. listopada 1944) Podjela etape Glava XI PRERASTANJE ZNAČENJA OTOKA VISA DO ODLUKE O NJEGOVOJ UPORNOJ OBRANI Mjere narodne vlasti na oslobođenom području Obrambene mjere i osnivanje novih viških jedinica —r Prvi viški bataljon — »Leteća četa«; dvije samostalne čete; Komanda otoka — Viška flotila . . — Drugi viški bataljon — Treći viški bataljon — Viški dobrovoljački bataljon Uspostavljanje prvih veza sa saveznicima u južnoj Italiji Porast značenja otoka Visa do konca njemačke jesenje ofenzive . . . 208 Kako je donijeta konačna odluka VS NOV i POJ o upornoj obrani otoka Visa Glava XII PRETVARANJE OTOKA U SNAŽNU BAZU NOVJ Uloga 26. divizije, ostalih jedinica i stanovništva u utvrđivanju otoka Razvitak Mornarice NOVJ s osloncem na otok Vis Vojno-pozadinska organizacija i zadaci Saveznički dijelovi i njihova uloga Viški aerodrom, saveznička i zračna baza NOVJ Sistem veza — Pomorsko-saobraćajni pravci i veze — Veze tehničkim sredstvima (signalne, telefonsko-telegrafske, radio-veze — Tanjugova djelatnost na otoku Visu Glava XIII ULOGA OTOKA VISA U RAZBIJANJU NJEMAČKE PREVLASTI NA JADRANU I NAPADNE AKTIVNOSTI S OTOKA Raznovrsnosti značenja otoka Visa Njemački planovi za osvajanje otoka i njihove važnije aktivnosti . . . 273 Planovi za napadne aktivnosti s otoka Visa Desantni diverzioni prepadi Desantno-prepadne operacije ograničenih razmjera —• Desantni prepad na otok Mljet — Desantno-prepadna operacija na otoku Korčuli — Desantni prepad na otok Šoltu —■ Tragedija pri potapljanju bolničkog broda »Marin II« — Desantno prepadna operacija na otok Brač Aktivnosti za neprekidno iznuravanje protivnika Desatna operacija za konačno oslobođenje otoka i obale — Pripreme do Titovog govora 12. rujna — Desant na srednjodalmatinske otoke i poluotok Pelješac . . . 288 — Desant na kopno Glava XIV RAZNOVRSNOST OPCE I VOJNE NAMJENE OTOKA VISA KAO BAZE Prihvatno-otpremni centar ranjenika, bolesnika i izbjeglica — Zbrinjavanje ranjenika i bolesnika — Zbrinjavanje izbjeglica Transportno skladišni centar Snabdjevačko i pomorsko-prometno središteSnabdijevanje — Pomorski promet Centar obuke vojno-stručnih i političkih kadrova Središte sportskih aktivnosti i jedinice NK »Hajduk-NOVJ« Glava XV SREDISTE DALMACIJE (od 28. prosinca 1943. do 26. listopada 1944) Razlozi boravka oblasnih rukovodstava na otoku Visu Oblasni komitet kao usmjeritelj djelatnosti Oblasni NO odbor kao organizator vlasti i poslovanja — Organiziranost ONOO-a i razvitak narodne vlasti — Rješavanje opće problematike — Poljoprivreda — Ribarstvo i industrija za preradu ribe — Unutarnja trgovina Trgovina s južnom Italijom Agitaciono-propagandna i izdavačka djelatnost na otoku Visu — Vojno-izdavačka djelatnost — Izdavačka djelatnost političkih i organa vlasti Glava XVI SREDISTE SREDNJODALMATINSKOG OTOČKOG PODRUČJA (od 28. prosinca 1943. do 26. listopada 1944) Organiziranost na okružnom području Djelatnost Okružnog NOO-a za SDO područje — Radne brigade i posebne radne čete Privredna i politika obnove — Vinogradarstvo i ratarstvo — Ribarstvo i zanatstvo — Narodnooslobodilački fond i procjene šteta Glava XVII KOTAR VIS I NJEGOVO STANOVNIŠTVO OD SIJEČNJA DO 20. LISTOPADA 1944. GODINE Do prestanka opasnosti njemačkog desanta Partijsko-političke organizacije i njihov rad Djelatnost organa narodne vlasti Dobra i proizvodnja na raspolaganju okupljenima na otocima Visu i Biševu SREDIŠTE NOVE JUGOSLAVIJE (od 7. lipnja 1944. do 15. listopada 1944) Prikaz prethodnih napora NOP-a za međunarodno priznanje tekovina NOB-e Dolazak VŠ NOV i POJ i centralnih rukovodstava NOP-a s maršalom Josipom Brozom Titom na čelu na otok Vis Smještaj i početni boravak maršala . Tita i članova centralnih rukovodstava NOP-a Proces i rezultati borbe za međunarodno priznanje nove Jugoslavije na otoku i s otoka Visa — Do sporazuma — Sporazum Tito-šubašić ili »Viški sporazum« — Titov posjet savezničkim predstavnicima u Italiji i rezultati 377 — Nova dostignuća Govor maršala Tita 12. rujna i njegov odlazak sa otoka Visa 18. rujna Neke od djelatnosti centralnih rukovodstava na otoku Visu — Usmjeravanje razvitka NOVJ i rukovođenje operacijama — Napori za daljnji razvitak narodne vlasti — Ugovori općeg značenja i razvitak međunarodne suradnje — Zakonodavni akti DIO TREĆI ZAVRŠNA ETAPA (od 20. listopada 1944. i do konca NOB-e) . . Glava XIX KOTAR VIS U ZAVRŠNOJ ETAPI NOB-e Borci s viškog kotara u jedinicama NOVJ Normaliziranje prilika na području viškog kotara Izbori za mjesne i seoske narodnooslobodilačke odbore Djelatnost NO odbora od rujna 1944. godine do kraja NOB-e Izbor narodnih zastupnika i povratak izbjeglica ■ 1- Glava XX REKAPITULACIJA DOPRINOSA I ŽRTAVA U NOB-i Općenito o doprinosima stanovništva i značenju otoka Visa Zbirni podaci Pregledi-spiskovi rekapitulacije — Članovi KPJ na viškom otočju polovinom travnja 1941. godine — Članovi KPJ na viškom otočju od polovine travnja 1941. do 9. rujna 1943. godine. 504 — Pregled stanja partijskih organizacija, kandidata i simpatizera KPJ od travnja 1941. do rujna 1943. godine — Organizacije SKOJ-a, SMG-e i USAOH-e do konca rujna 1943. godine — Komiški i biševski dobrovoljci pri pokušaju da 16/17. VIII 1941. ilegalnim prevoženjima stupe u NOP odrede na kopnu — Ilegalna prevoženja dobrovoljaca s viškog otočja radi stupanja u NOP odrede i NOVJ zaključno 7/8. rujna 1943. godine — Žrtve tijekom NOB-e — Nosioci »Spomenice 1941.« i važnija odlikovanja Zaključak22 PRILOZI I — Objašnjenje skraćenica II — Tablice, pregledi i pjesme III — Sheme i crteži . IZVORI I LITERATURA I — Arhivi 1. Neobjavljena građa . 2. Objavljena građa . . . . . II — Memoarska građa 1. Neobjavljena građa 2. Objavljena građa 3. Konzultirani III — Enciklopedije i zbirke IV — Literatura 1. Knjige 2. Radovi u raznim izdanjima (časopisi)8 3. Tisak 4. Tisak na otoku Visu 1943—1944 odlično očuvana NOVLI.10

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Štajner je upoznao Ničeovo delo 1889. Odmah fasciniran Nietszcheovim stilom i odbačen određenim patološkim aspektima njegove svesti, Steiner je prepoznao Nietzscheovu duhovnu premoć kao `borca za slobodu`. Šest godina kasnije, kao rezultat susreta sa Nietzscheovom sestrom, Steiner se susreo sa samim umirućim filozofom. Nakon toga, proveo je nekoliko nedelja u Ničeovoj arhivi. Rezultat je bila ova knjiga, bitna stepenica ka razumevanju antropozofije. Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Autor - osoba Steiner, Rudolf, 1861-1925 = Štajner, Rudolf, 1861-1925 Naslov Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner ; preveo [s nemačkog] Dragomir Perović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Arion, 1988 (Beograd : `Kosmos`) Fizički opis 62 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Perović, Dragomir, 1937-2021 = Perović, Dragomir, 1937-2021 Zbirka ǂBiblioteka ǂAstra. ǂkolo ǂ9 ; ǂknj. ǂ50 (broš.) Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG135 (N)

Naslov Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner ; preveo [s nemačkog] Dragomir Perović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Arion, 1988 (Beograd : `Kosmos`) Fizički opis 62 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Perović, Dragomir, 1937-2021 = Perović, Dragomir, 1937-2021 Zbirka ǂBiblioteka ǂAstra. ǂkolo ǂ9 ; ǂknj. ǂ50 (broš.) Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Rudolf Steiner – Ausgewählte Werke Rutolf Štajner – Izabrana dela na nemačkom (knjige br. 1, 2, 5 i 6) Izdavač: ‎ FISCHER Taschenbuch (1 Jan. 1985) Format: 19 x 12,5 cm Povez: Broširano 1. Die Mystik im Aufgange des neuzeitlichen Geisteslebens und ihr Verhältnis zur modernen Weltanschauung. 2. Die Philosophie der Freiheit. Grundzüge einer modernen Weltanschauung 3. Die Geheimwissenschaft im Umriss 4. Die Kernpunkte der Sozialen Frage in den Lebensnotwendigkeiten der Gegenwart und Zukunft Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG136

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor - osoba Steiner, Rudolf, 1861-1925 = Štajner, Rudolf, 1861-1925 Naslov Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner ; preveo [s nemačkog] Dragomir Perović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Arion, 1988 (Beograd : `Kosmos`) Fizički opis 62 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Perović, Dragomir, 1937-2021 = Perović, Dragomir, 1937-2021 Zbirka ǂBiblioteka ǂAstra. ǂkolo ǂ9 ; ǂknj. ǂ50 (broš.) Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Плетеные изделия ,Ф. Никулин, В. Бочаров, В Железнов TEHNOLOGIJA IZRADE. /////////////// ПЛЕТЕНЫЕ ИЗДЕЛИЯ Авторы Федор Никулин, Владимир Бочаров, Виктор Железнов Плетеные изделия В книге обобщен опыт организации производства плетеных изделий из ивового прута в Ивантеевском лесном селекционном опытно-показательном питомнике. Описаны соответствующие техника и технология - от способов выращивания ивового прута на промышленных плантациях, заготовки и обработки сырья до приемов изготовления различных изделий. Рассмотрены такие важные вопросы, как разработка новых образцов изделий, организация рабочего места и производительность труда, себестоимость продукции и организация ее сбыта, рентабельность производства. Книга иллюстрирована фотографиями изделий, лучших образцов товаров народного потребления. О книге Предисловие История и современное состояние промысла Зарождение и развитие промысла Современное состояние промысла Сырьевая база Ивовое сырье Выбор и организация территории Предпосадочная обработка почвы Машины и орудия для предпосадочной обработки почвы Виды и сорта ив, рекомендуемые для закладки плантаций Способы размножения ив Заготовка и хранение черенков Время и способы посадки Уход за плантацией Заготовка, хранение и учет зеленого прута Производительность и рентабельность плантаций Очистка ивового прута от коры Сортировка, учет и хранение белого прута Выход белого прута из неокоренного зеленого Изготовление пластин, шин и лент Рентабельность производства белого прута Другие виды растительного сырья Техника и технология плетения Инструменты и оборудование Виды и способы плетения Корзиночные изделия Плетеные изделия для аранжировки цветами Сувенирно-подарочные изделия из ивового прута Сувенирно-подарочные изделия из ивового прута в сочетании с берестой Плетеная мебель Виды и конструкции плетеной мебели Основные технические требования к материалу и конструкции мебели Шаблоны для изготовления гнутых деталей Мебель для взрослых Столы Кресла и стулья Диваны Кресла-качалки Детская плетеная мебель Кресла и диваны Столы Кроватки и оградки для детей Игрушки Окрашивание материалов и готовых изделий Художественное воплощение замысла Список литературы Источник: Никулин Ф.М., Бочаров В.С., Железнов В.П. `Плетеные изделия` - Москва: Лесная промышленность, 1982 - с.175 Забыть про серые рабочие будни помогут чувственные путаны со страницы prostitutkipitera.me, и клиент всегда останется доволен. ------------------------------ Вицкер роба Књига сумира искуство организовања производње врбовог дрвета из врбовог штапа у Ивантеевски Форест Елецтион Екпериментал Нурсери. Описане су одговарајуће технике и технологије - од метода повећања врбе на индустријским плантажама, припреме и прераде сировина до метода производње различитих производа. Разматрана су тако важна питања као што су развој нових узорака производа, организација радног места и продуктивност рада, трошкови производње и организација његове продаје, профитабилност производње. Књига је илустрована фотографијама производа, најбољим узорцима робе широке потрошње. О књизи Предговор Историја и садашње стање рибарства Порекло и развој рибарства Садашње стање рибарства База сировина Виллов сировине Избор и организација територије Посредовање култивације тла Машине и уређаји за узгој тла Врсте и сорте врба, препоручене за садњу Начини репродукције врба Припрема и чување сјеча Време и начини садње Брига о плантажама Набавка, складиштење и рачуноводство зеленог штапа Продуктивност и профитабилност плантажа Чишћење врбе од кора Сортирање, књиговодство и складиштење бијеле шипке Излаз бијелог штапа из зеленог корена Израда плоча, гума и трака Профитабилност производње белих шипки Друге врсте биљних сировина Техника и технологија ткања Алати и опрема Врсте и начини ткања Кошаркашки производи Вицкерворк за уређење цвијећа Сувенири и поклони од врбових врећа Сувенири и поклони од врбовог врећа у комбинацији са брезовом коре Вицкер намештај Врсте и дизајн плетеног намештаја Основни технички захтеви за материјал и дизајн намештаја Узорци за производњу савијених делова Намештај за одрасле Табеле Столице и столице Софас Столне столице Дечији плетени намјештај Фотеље и софе Табеле Дечији кревет и ограде за децу Играчке Обрада материјала и готових производа Уметничко остварење плана Референце Извор: Никулин ФМ, Боцхаров ВС, Зхелезнов ВП `Вицкерворк` - Москва: шумарство, 1982 - стр.175 Да заборавите на сиве радне дане помоћи ће вам сензуална конфузија са странице проституткипитера.ме, а клијент ће увек бити задовољни. ------------------- Обобщен опыт организации производства плетеных изделий из ивового прута в Ивантеевском лесном селекционном опытно-показательном питомнике. Описаны соответствующие техника и технология - от способов выращивания ивового прута на промышленных плантациях, заготовки и обработки сырья до приемов изготовления различных изделий. Рассмотрены также важные вопросы, как разработка новых образцов изделий, организация рабочего места и производительность труда, себестоимость продукции и организация ее сбыта, рентабельность производства. Книга иллюстрирована фотографиями изделий, лучших образцов товаров народного потребления. Для ИТР цехов товаров народного потребления лесохозяйственных предприятий. ----------------- Искуство организовања производње плетивача из врбовог штапа генерализовано је у Ивантеевском експерименталном расаднику за селекцију шума. Описане су одговарајуће технике и технологије - од метода повећања врбе на индустријским плантажама, припреме и прераде сировина до метода производње различитих производа. Разматрана су и важна питања, као што су развој нових узорака производа, организација радног места и продуктивност рада, трошкови производње и организација његове продаје, профитабилност производње. Књига је илустрована фотографијама производа, најбољим узорцима робе широке потрошње. За инжињеријско одељење продавница робе широке потрошње шумарских предузећа. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` -----------------------⭐️ Knjiga je ,na RUSKOM jeziku L2 ovde jedna sigurno ,1k Na jednom od ova dva mesta numerisana L2

Teaches by example, demonstrating concepts through compelling projects that illuminate realistic use cases. From the Foreword by Gray Norton, Polymer Project, Google Web Components are a standardized way to build reusable custom elements for web pages and applications using HTML, CSS, and JavaScript. A Web Component is well-encapsulated, keeping its internal structure separate from other page elements so they don’t collide with the rest of your code. In Web Components in Action you’ll learn to design, build, and deploy reusable Web Components from scratch. Part 1: First steps 1 The framework without a framework 1.1 What are Web Components? 1.1.1 The date picker 1.1.2 The Shadow DOM 1.1.3 What do people mean when they say Web Components? 1.1.4 The problematic history of HTML Imports 1.1.5 Polymer Library and X-Tags 1.1.6 Modern Web Components 1.2 The future of Web Components 1.3 Beyond the single component 1.3.1 Web Components are just like any other DOM element 1.3.2 From individual component to application 1.4 Your project, your choice 1.5 Summary 2 Your first Web Component 2.1 Intro to HTMLElement 2.1.1 Crash course in inheritance 2.1.2 Inheritance in your favorite elements 2.2 Rules for naming your element 2.3 Defining your custom element (and handling collisions) 2.4 Extending HTMLElement to create custom component logic 2.5 Using your custom element in practice 2.6 Making a (useful) first component 2.6.1 Set up your web server 2.6.2 Writing our HTML tag 2.6.3 Creating our class 2.6.4 Adding content to our component 2.6.5 Styling our component 2.6.6 Component logic 2.6.7 Adding interactivity 2.6.8 Finishing touches 2.6.9 Improving the carousel 2.7 Notes on browser support 2.8 Summary 3 Making your component reuseable 3.1 A real-world component 3.1.1 A 3D search use case 3.1.2 Starting with an HTTP request 3.1.3 Wrapping our work up in a custom component 3.1.4 Rendering search results 3.1.5 Styling our component 3.2 Making our component configurable 3.2.1 Creating our component API with setters 3.2.2 Using our API from the outside looking in 3.3 Using attributes for configuration 3.3.1 An argument against a component API for configuration 3.3.2 Implementing attributes 3.3.3 Case sensitivity 3.4 Listening for attribute changes 3.4.1 Adding text input 3.4.2 The attribute changed callback 3.4.3 Observed attributes 3.5 Making more things even more customizable 3.5.1 Using hasAttribute to check if an attribute exists 3.5.2 Fully customizing the HTTP request URL for development 3.5.3 Best practice guides 3.5.4 Avoiding attributes for rich data 3.5.5 Property and attribute reflection 3.6 Updating the slider component 3.7 Summary 4 The component lifecycle 4.1 The Web Components API 4.2 The connectedCallback handler 4.2.1 Constructor vs. connected 4.3 The remaining Web Component lifecycle methods 4.3.1 Disconnected callback 4.3.2 Adopted callback 4.4 Comparing to React’s lifecycle 4.5 Comparing to a game engine lifecycle 4.6 Component lifecycle v0 4.7 Summary 5 Instrumenting a better web app through modules 5.1 Using the script tag to load your Web Components 5.1.1 Having to deal with many JS and CSS references 5.1.2 Tiny scripts are more organized, but make the reference problem worse 5.1.3 Including CSS for self-reliant components 5.1.4 Dependency hell 5.2 Using modules to solve dependency problems 5.2.1 Creating a musical instrument with Web Components and JS modules 5.2.2 Starting with the smallest component 5.2.3 Importing and nesting a Web Component within a Web Component 5.2.4 Using a Web Component to wrap an entire web application 5.3 Adding interactivity to our component 5.3.1 Listening for mouse movement 5.3.2 Passing data to child components 5.3.3 Making your components shake with CSS 5.4 Wrapping third-party libraries as modules 5.4.1 Frontend tooling for wrapping a module with Node.js 5.4.2 Not perfect, but does the job 5.4.3 Using the wrapped module to play some notes 5.4.4 No more audio autoplay 5.4.5 Playing the Web Harp 5.5 Summary Part 2: Ways to Improve your Component Workflow 6 Markup managed 6.1 String theory 6.1.1 When inline HTML gets ugly 6.1.2 String syntax with the backtick 6.2 Using template literals 6.2.1 Business card creator 6.2.2 Iterating design with just HTML and CSS 6.3 Importing templates 6.3.1 Keeping markup out of the main component logic 6.3.2 A module just for HTML and CSS 6.4 Template logic 6.4.1 Creating menus from data 6.4.2 More generation logic, harder automation 6.5 Element caching 6.5.1 Don’t make me query-select in my component 6.6 Smart templating 6.6.1 Using lit-html 6.6.2 Repeating with templates 6.6.3 Should you use it? 6.6.4 Injecting event listeners into markup 6.7 Updating the slider component 6.8 Summary 7 Templating your content with HTML 7.1 R.I.P. HTML Imports 7.1.1 Polyfilling HTML Imports 7.1.2 What’s inside the import 7.2 The template tag 7.2.1 Document fragments 7.2.2 Using template content 7.3 Choose your own template adventure 7.4 Dynamically loading templates 7.5 Entering the Shadow DOM with slots 7.5.1 Slots without a name 7.6 Summary 8 The Shadow DOM 8.1 Encapsulation 8.1.1 Protecting your component’s API 8.1.2 Protecting your component’s DOM 8.2 Enter the Shadow DOM 8.2.1 The shadow root 8.2.2 Closed mode 8.2.3 Your component’s constructor vs. connectedCallback 8.3 The Shadow DOM today 8.4 Summary 9 Shadow CSS 9.1 Style creep 9.1.1 Style creep into component descendants 9.1.2 Style creep into your component 9.2 Style creep solved with the Shadow DOM 9.2.1 When styles creep 9.3 Shadow DOM workout plan 9.3.1 Application shell 9.3.2 Host and ID selectors 9.3.3 Grid and list containers 9.4 Adaptable components 9.4.1 Creating the exercise component 9.4.2 Exercise component style 9.5 Updating the slider component 9.6 Summary 10 Shadow CSS rough edges 10.1 Contextual CSS 10.1.1 A small bit of interactivity 10.1.2 Contextual style 10.1.3 Workaround for host-context 10.2 Component themes 10.2.1 Shadow and deep selectors 10.2.2 CSS Variables 10.2.3 Applying CSS Variables to our demo 10.3 Using the Shadow DOM in practice (today) 10.3.1 Browser support 10.3.2 Polyfilling 10.3.3 Design systems 10.4 Summary Part 3: Putting your components together 11 A real-world UI component 11.1 Crafting a color picker 11.1.1 The components of our component 11.2 Coordinate picker component 11.2.1 The coordinate picker Web Component class 11.2.2 Coordinate picker HTML/CSS 11.2.3 Component demos 11.3 The color picker 11.3.1 Observing attribute changes for interaction 11.3.2 Responding to input fields 11.3.3 Responding to attribute changes 11.4 Adding a common design language 11.4.1 Swapping in CSS vars for a consistent design 11.4.2 Using imports for more complex CSS 11.5 Summary 12 Building and supporting older browsers 12.1 Backwards compatibility 12.1.1 Toggling the Shadow DOM 12.1.2 Comparing to polyfills 12.1.3 Shadow CSS and child elements 12.2 Building for the least common denominator 12.3 Build processes 12.3.1 Using NPM scripts 12.4 Building components 12.4.1 Why we build 12.4.2 Module bundling with Rollup 12.4.3 Running builds with npm 12.5 Transpiling for IE 12.5.1 Babel 12.5.2 CSS var ponyfill 12.6 Summary 13 Component testing 13.1 Unit testing and TDD 13.2 Web Component tester 13.2.1 Writing tests 13.3 Comparing to a standard test setup with Karma 13.3.1 Karma Web Components 13.3.2 Multiple tests in the same project 13.3.3 A note on Safari 13.4 Summary 14 Events and application data flow 14.1 Framework offerings 14.2 Events 14.2.1 Native events and WebComponentsReady 14.2.2 When custom elements are defined 14.2.3 Custom Events 14.2.4 Custom Event bubbling 14.3 Passing events through Web Components 14.3.1 Native event propagation through the Shadow DOM 14.3.2 Custom Event propagation through the Shadow DOM 14.4 Separate your data 14.4.1 Model-view-controller 14.4.2 Local storage 14.4.3 Wiring UI to the data model 14.5 Exercise playback view 14.6 Passing events with an event bus 14.6.1 Static getter event types 14.6.2 Design patterns as suggestions 14.7 Summary 15 Hiding your complexities 15.1 Looking to the Web Component future 15.2 3D and mixed reality 15.2.1 A-Frame 15.2.2 Model viewer component 15.2.3 Model-viewer + Poly search 15.2.4 AR with model-viewer 15.2.5 Your own 3D component 15.3 Video effects 15.3.1 Processing pixels with JS 15.3.2 WebGL shaders 15.4 Hand tracking and machine learning 15.5 Summary Appendixes Appendix A: ES2015 for Web Components A.1 What is ES2015? A.2 Rethinking variables with ES2015 A.2.1 Variable declaration with let A.2.2 Variable declaration with const A.2.3 Important by convention but not functionality A.3 Classes A.3.1 Constructor A.3.2 Properties A.3.3 Private properties in JS A.3.4 Getters and setters A.3.5 Static methods A.4 Modules A.4.1 Top-level objects in JS A.4.2 Module syntax for importing and exporting A.4.3 Working with multiple functions in the same module A.5 Template literals A.5.1 Inserting variables into a template literal A.6 The fat arrow A.6.1 The callback scope problem A.6.2 Losing scope in classes A.6.3 Managing scope with the fat arrow About the Technology The right UI can set your sites and web applications apart from the ordinary. Using the Web Components API, you can build Custom Elements and then add them to your pages with just a simple HTML tag. This standards-based design approach gives you complete control over the style and behavior of your components and makes them radically easier to build, share, and reuse between projects. About the book Web Components in Action teaches you to build and use Web Components from the ground up. You’ll start with simple components and component-based applications, using JavaScript, HTML, and CSS. Then, you’ll customize them and apply best design practices to maximize reusability. Through hands-on projects, you’ll learn to build production-ready Web Components for any project, including color pickers, advanced applications using 3D models, mixed reality, and machine learning. What's inside Creating reusable Custom Elements without a framework Using the Shadow DOM for ultimate component encapsulation Leveraging newer JS features to organize and reuse code Fallback strategies for using Web Components on older browsers About the reader Written for web developers experienced with HTML, CSS, and JavaScript. About the author Ben Farrell is a Senior Experience Developer at Adobe working on the Adobe Design Prototyping Team.

Nova knjiga GERMAN FEDERALISM Past, Present, Future Publisher: Palgrave Macmillan, 2002 RETKO U PONUDI! Nemački federalizam This book explores the German idea of federalism denoting `diversity within unity`. Historians, linguists and political scientists examine how federalism emerged in the Holy Roman Empire, was re-shaped by nineteenth-century cultural movements, and was adopted by the unified state in 1871 and again after 1945. The myth of federalism as a safeguard against totalitarianism is tested in regard to the Third Reich and the GDR. The book concludes with an outlook on German federalism`s future in Europe. Federalizam (franc. federalisme, od lat. foedus — „dogovor”, „savez”) je osnovni princip federacije, priznavanje političkog ideala federalne organizacije države, odnosno želja da se kombinuje nekoliko pojedinačnih država u federaciju ili pretvori unitarna država u federaciju. To je složena društvena i politička struktura stvorena udruživanjem užih celina u širu zajednicu kako bi se postigli neki trajniji ciljevi. Federalisti su pristalice federalne organizacije njihove države ili svih država uopšte. Kao oblik političkog udruživanja federalizam se javlja već u antici gde su grci u cilju odbrane od Persijanaca stvarali različite oblike udruživanja i saradnje. Najstariji takav oblik udruživanja je Jonska liga, nakon koje slede Beotijski savez, Lakedemonski savez, Panhelenska liga i druge.[1] U srednjem veku takođe dolazi do stvaranja širih složenih zajednica sa istim interesima. U severnoj Italiji razvijeni gradovi stvaraju Lombardijsku ligu u 11. veku, u Nemačkoj Hansa u 13. veku, a sličnih primera je bilo i širom evrope. Federalizam je prvi put primenjen u SAD 1787. godine, a nakon toga se proširio na mnoge svetske države. Poseban oblik federalizma je bio razvijen i u SFRJ i bio je razrađen u ustavu iz 1974. godine.[1] U Evropi „federalistima“ se ponekad nazivaju oni koji se zalažu za poptune savezne vlade, rasporede vlasti na regionalni, nacionalni i nadnacionalni nivo. Evropski federalizam je nastao u posljeratnoj Evropi, a jedna od najvažnijih inicijativa u tom pravcu bio je govor Vinstona Čerčila u Cirihu 1946. godine.[2] Federalizam se razlikuje od konfederalizma, u kojem je opšti nivo vlasti podređen regionalnom nivou, i od devolucije unutar unitarne države, u kojoj je regionalni nivo vlasti podređen opštem nivou.[3] To predstavlja centralnu formu na putu regionalne integracije ili razdvajanja, ograničenu sa manje integrisane strane konfederalizmom, a sa više integrisanom devolucijom unutar unitarne države.[4][5] Pregled[uredi | uredi izvor] Put regionalne integracije ili razdvajanja Etimologija[uredi | uredi izvor] Izrazi „federalizam” i „konfederalizam” imaju koren u latinskoj reči foedus, što znači „ugovor, pakt ili sporazum”. Njihovo uobičajeno rano značenje do kasnog osamnaestog veka bilo je jednostavna liga ili međuvladin odnos među suverenim državama zasnovan na ugovoru. Stoga su u početku bili sinonimi. U tom smislu je Džejms Madison u Federalistu br. 39 pomenuo novi Ustav SAD kao „ni nacionalni ni federalni ustav, već sastav oba“ (tj. kao da ne čini ni jednu veliku unitarnu državu niti ligu/konfederaciju između nekoliko malih država, ali hibrid te dva pristupa).[6] Tokom devetnaestog veka u Sjedinjenim Državama, značenje federalizma se promenilo, ojačavajući da se jedinstveno odnosi na novu složenu političku formu ustanovljenu Filadelfijskom konvencijom, dok će značenje konfederalizma ostati na ligi država.[7] Poreklo[uredi | uredi izvor] U užem smislu, federalizam se odnosi na način na koji je političko telo jedne države organizovano iznutra, i to je značenje koje se najčešće koristi u modernim vremenima. Politikolozi ga, međutim, koriste u mnogo širem smislu, pozivajući se umesto toga na „višeslojni ili pluralistički koncept društvenog i političkog života“.[8] Prvi oblici federalizma nastali su u antičko doba, u vidu saveza između država. Neki primeri iz sedmog do drugog veka p. n. e. bili su Arhaični savez, Etolski savez, Peloponeski savez i Delski savez. Rani predak federalizma bio je Ahajski savez u helenističkoj Grčkoj. Za razliku od grčkih gradskova država klasične Grčke, od kojih je svaka insistirala na očuvanju svoje potpune nezavisnosti, promenljivi uslovi u helenističkom periodu naterali su mnoge gradske države da se udruže čak i po cenu gubitka dela svog suvereniteta. Kasniji savezi država uključivali su prvu i drugu Švajcarsku konfederaciju (1291–1798 i 1815–48), Ujedinjene provincije Holandije (1579–1795), Nemački Bund (1815–66), prvu američku uniju poznatu kao Konfederacija Sjedinjenih Američkih Država (1781–89), i druga američka unija formirana kao Sjedinjene Američke Države (1789–1865).[9] Politička teorija[uredi | uredi izvor] Savremeni federalizam je politički sistem zasnovan na demokratskim pravilima i institucijama u kojima je vlast za upravljanje podeljena između nacionalnih i pokrajinskih/državnih vlada. Termin federalista opisuje nekoliko političkih uverenja širom sveta u zavisnosti od konteksta. Pošto termin federalizacija takođe opisuje karakteristične političke procese, njegova upotreba zavisi i od konteksta.[10] U političkoj teoriji prepoznaju se dva glavna tipa federalizacije: integrativna,[11] ili agregativna federalizacija,[12] označavajući različite procese kao što su: integracija nefederativnih političkih subjekata stvaranjem nove federacije, pristupanje nefederativnih subjekata u postojeću federaciju ili transformacija konfederacije u federaciju devolutivna,[11] ili disagregativna federalizacija:[13] transformacija unitarne države u federaciju Razlozi za usvajanje[uredi | uredi izvor] Prema Danijelu Ziblatu, postoje četiri konkurentna teorijska objašnjenja u akademskoj literaturi za usvajanje federalnih sistema: Idejne teorije, koje smatraju da veća ideološka posvećenost decentralističkim idejama u društvu čini federalizam verovatnijim za usvajanje. Kulturno-istorijske teorije, koje smatraju da je veća verovatnoća da će federalne institucije biti usvojene u društvima sa kulturno ili etnički fragmentiranom populacijom. Teorije „društvenog ugovora“, koje smatraju da se federalizam pojavljuje kao pogodba između centra i periferije gde centar nije dovoljno moćan da dominira periferijom, a periferija nije dovoljno moćna da se otcepi od centra. Teorije „infrastrukturne moći“, koje smatraju da će se federalizam verovatno pojaviti kada podjedinice potencijalne federacije već imaju visoko razvijenu infrastrukturu (npr. one su već ustavne, parlamentarne i administrativno modernizovane države).[14] Imanuel Kant je primetio da „problem uspostavljanja države može da reši čak i nacija đavola“ dokle god poseduju odgovarajući ustav koji suprotstavlja suprotstavljene frakcije jedne protiv drugih uz sistem provere i ravnoteže. Često su pojedine države zahtevale federaciju kao zaštitu od mogućnosti rata.[15] Zagovornici federalnih sistema su istorijski tvrdili da podela vlasti svojstvena federalnim sistemima smanjuje unutrašnje pretnje bezbednosti, kao i strane pretnje. Federalizam omogućava državama da budu velike i raznolike, ublažavajući rizik od tiranske vlade kroz centralizaciju moći.[16][17] Evropa vs. Sjedinjene Države[uredi | uredi izvor] U Evropi, „federalistički“ se ponekad koristi da opiše one koji se zalažu za zajedničku federalnu vladu, sa raspoređenom moći na regionalnom, nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Unija evropskih federalista se zalaže za ovaj razvoj unutar Evropske unije, koji na kraju vodi ka Sjedinjenim Evropskim Državama.[18] Vidi još[uredi | uredi izvor] Federacija Federalna država istorija nemačke nemačka država kroz istoriju nemci nemačkog naroda

A complete guide to the challenges and solutions in securing microservices architectures. Massimo Siani, FinDynamic Unlike traditional enterprise applications, Microservices applications are collections of independent components that function as a system. Securing the messages, queues, and API endpoints requires new approaches to security both in the infrastructure and the code. Microservices Security in Action teaches you how to address microservices-specific security challenges throughout the system. This practical guide includes plentiful hands-on exercises using industry-leading open-source tools and examples using Java and Spring Boot. About the Technology Integrating independent services into a single system presents special security challenges in a microservices deployment. With proper planning, however, you can build in security from the start. Learn to create secure services and protect application data throughout development and deployment. As microservices continue to change enterprise application systems, developers and architects must learn to integrate security into their design and implementation. Because microservices are created as a system of independent components, each a possible point of failure, they can multiply the security risk. With proper planning, design, and implementation, you can reap the benefits of microservices while keeping your application data—and your company's reputation—safe! About the book Microservices Security in Action is filled with solutions, teaching best practices for throttling and monitoring, access control, and microservice-to-microservice communications. Detailed code samples, exercises, and real-world use cases help you put what you've learned into production. Along the way, authors and software security experts Prabath Siriwardena and Nuwan Dias shine a light on important concepts like throttling, analytics gathering, access control at the API gateway, and microservice-to-microservice communication. You'll also discover how to securely deploy microservices using state-of-the-art technologies including Kubernetes, Docker, and the Istio service mesh. Lots of hands-on exercises secure your learning as you go, and this straightforward guide wraps up with a security process review and best practices. When you're finished reading, you'll be planning, designing, and implementing microservices applications with the priceless confidence that comes with knowing they're secure! Part 1: Overview 1 Microservices security landscape 1.1 How security works in a monolithic application 1.2 Challenges of securing microservices 1.2.1 The broader the attack surface, the higher the risk of attack 1.2.2 Distributed security screening may result in poor performance 1.2.3 Deployment complexities make bootstrapping trust among microservices a nightmare 1.2.4 Requests spanning multiple microservices are harder to trace 1.2.5 Immutability of containers challenges how you maintain service credentials and access-control policies 1.2.6 The distributed nature of microservices makes sharing user context harder 1.2.7 Polyglot architecture demands more security expertise on each development team 1.3 Key security fundamentals 1.3.1 Authentication protects your system against spoofing 1.3.2 Integrity protects your system from data tampering 1.3.3 Nonrepudiation: Do it once, and you own it forever 1.3.4 Confidentiality protects your systems from unintended information disclosure 1.3.5 Availability: Keep the system running, no matter what 1.3.6 Authorization: Nothing more than you’re supposed to do 1.4 Edge security 1.4.1 The role of an API gateway in a microservices deployment 1.4.2 Authentication at the edge 1.4.3 Authorization at the edge 1.4.4 Passing client/end-user context to upstream microservices 1.5 Securing service-to-service communication 1.5.1 Service-to-service authentication 1.5.2 Service-level authorization 1.5.3 Propagating user context among microservices 1.5.4 Crossing trust boundaries Summary 2 First steps in securing microservices 2.1 Building your first microservice 2.1.1 Downloading and installing the required software 2.1.2 Clone samples repository 2.1.3 Compiling the Order Processing microservice 2.1.4 Accessing the Order Processing microservice 2.1.5 What is inside the source code directory? 2.1.6 Understanding the source code of the microservice 2.2 Setting up an OAuth 2.0 server 2.2.1 The interactions with an authorization server 2.2.2 Running the OAuth 2.0 authorization server 2.2.3 Getting an access token from the OAuth 2.0 authorization server 2.2.4 Understanding the access token response 2.3 Securing a microservice with OAuth 2.0 2.3.1 Security based on OAuth 2.0 2.3.2 Running the sample 2.4 Invoking a secured microservice from a client application 2.5 Performing service-level authorization with OAuth 2.0 scopes 2.5.1 Obtaining a scoped access token from the authorization server 2.5.2 Protecting access to a microservice with OAuth 2.0 scopes Summary Part 2: Edge security 3 Securing north/south traffic with an API gateway 3.1 The need for an API gateway in a microservices deployment 3.1.1 Decoupling security from the microservice 3.1.2 The inherent complexities of microservice deployments make them harder to consume 3.1.3 The rawness of microservices does not make them ideal for external exposure 3.2 Security at the edge 3.2.1 Understanding the consumer landscape of your microservices 3.2.2 Delegating access 3.2.3 Why not basic authentication to secure APIs? 3.2.4 Why not mutual TLS to secure APIs? 3.2.5 Why OAuth 2.0? 3.3 Setting up an API gateway with Zuul 3.3.1 Compiling and running the Order Processing microservice 3.3.2 Compiling and running the Zuul proxy 3.3.3 Enforcing OAuth 2.0-based security at the Zuul gateway 3.4 Securing communication between Zuul and the microservice 3.4.1 Preventing access through the firewall 3.4.2 Securing the communication between the API gateway and microservices by using mutual TLS Summary 4 Accessing a secured microservice via a single-page application 4.1 Running a single-page application with Angular 4.1.1 Building and running an Angular application from the source code 4.1.2 Looking behind the scenes of a single-page application 4.2 Setting up cross-origin resource sharing 4.2.1 Using the same-origin policy 4.2.2 Using cross-origin resource sharing 4.2.3 Inspecting the source that allows cross-origin requests 4.2.4 Proxying the resource server with an API gateway 4.3 Securing a SPA with OpenID Connect 4.3.1 Understanding the OpenID Connect login flow 4.3.2 Inspecting the code of the applications 4.4 Using federated authentication 4.4.1 Multiple trust domains 4.4.2 Building trust between domains Summary 5 Engaging throttling, monitoring, and access control 5.1 Throttling at the API gateway with Zuul 5.1.1 Quota-based throttling for applications 5.1.2 Fair usage policy for users 5.1.3 Applying quota-based throttling to the Order Processing microservice 5.1.4 Maximum handling capacity of a microservice 5.1.5 Operation-level throttling 5.1.6 Throttling the OAuth 2.0 token and authorize endpoints 5.1.7 Privilege-based throttling 5.2 Monitoring and analytics with Prometheus and Grafana 5.2.1 Monitoring the Order Processing microservice 5.2.2 Behind the scenes of using Prometheus for monitoring 5.3 Enforcing access-control policies at the API gateway with Open Policy Agent 5.3.1 Running OPA as a Docker container 5.3.2 Feeding the OPA engine with data 5.3.3 Feeding the OPA engine with access-control policies 5.3.4 Evaluating OPA policies 5.3.5 Next steps in using OPA Summary Part 3: Service-to-service communications 6 Securing east/west traffic with certificates 6.1 Why use mTLS? 6.1.1 Building trust between a client and a server with a certificate authority 6.1.2 Mutual TLS helps the client and the server to identify each other 6.1.3 HTTPS is HTTP over TLS 6.2 Creating certificates to secure access to microservices 6.2.1 Creating a certificate authority 6.2.2 Generating keys for the Order Processing microservice 6.2.3 Generating keys for the Inventory microservice 6.2.4 Using a single script to generate all the keys 6.3 Securing microservices with TLS 6.3.1 Running the Order Processing microservice over TLS 6.3.2 Running the Inventory microservice over TLS 6.3.3 Securing communications between two microservices with TLS 6.4 Engaging mTLS 6.5 Challenges in key management 6.5.1 Key provisioning and bootstrapping trust 6.5.2 Certificate revocation 6.6 Key rotation 6.7 Monitoring key usage Summary 7 Securing east/west traffic with JWT 7.1 Use cases for securing microservices with JWT 7.1.1 Sharing user context between microservices with a shared JWT 7.1.2 Sharing user context with a new JWT for each service-to-service interaction 7.1.3 Sharing user context between microservices in different trust domains 7.1.4 Self-issued JWTs 7.1.5 Nested JWTs 7.2 Setting up an STS to issue a JWT 7.3 Securing microservices with JWT 7.4 Using JWT as a data source for access control 7.5 Securing service-to-service communications with JWT 7.6 Exchanging a JWT for a new one with a new audience Summary 8 Securing east/west traffic over gRPC 8.1 Service-to-service communications over gRPC 8.2 Securing gRPC service-to-service communications with mTLS 8.3 Securing gRPC service-to-service communications with JWT Summary 9 Securing reactive microservices 9.1 Why reactive microservices? 9.2 Setting up Kafka as a message broker 9.3 Developing a microservice to push events to a Kafka topic 9.4 Developing a microservice to read events from a Kafka topic 9.5 Using TLS to protect data in transit 9.5.1 Creating and signing the TLS keys and certificates for Kafka 9.5.2 Configuring TLS on the Kafka server 9.5.3 Configuring TLS on the microservices 9.6 Using mTLS for authentication 9.7 Controlling access to Kafka topics with ACLs 9.7.1 Enabling ACLs on Kafka and identifying the clients 9.7.2 Defining ACLs on Kafka 9.8 Setting up NATS as a message broker Summary Part 4: Secure deployment 10 Conquering container security with Docker 10.1 Running the security token service on Docker 10.2 Managing secrets in a Docker container 10.2.1 Externalizing secrets from Docker images 10.2.2 Passing secrets as environment variables 10.2.3 Managing secrets in a Docker production deployment 10.3 Using Docker Content Trust to sign and verify Docker images 10.3.1 The Update Framework 10.3.2 Docker Content Trust 10.3.3 Generating keys 10.3.4 Signing with DCT 10.3.5 Signature verification with DCT 10.3.6 Types of keys used in DCT 10.3.7 How DCT protects the client application from replay attacks 10.4 Running the Order Processing microservice on Docker 10.5 Running containers with limited privileges 10.5.1 Running a container with a nonroot user 10.5.2 Dropping capabilities from the root user 10.6 Running Docker Bench for security 10.7 Securing access to the Docker host 10.7.1 Enabling remote access to the Docker daemon 10.7.2 Enabling mTLS at the NGINX server to secure access to Docker APIs 10.8 Considering security beyond containers Summary 11 Securing microservices on Kubernetes 11.1 Running an STS on Kubernetes 11.1.1 Defining a Kubernetes Deployment for the STS in YAML 11.1.2 Creating the STS Deployment in Kubernetes 11.1.3 Troubleshooting the Deployment 11.1.4 Exposing the STS outside the Kubernetes cluster 11.2 Managing secrets in a Kubernetes environment 11.2.1 Using ConfigMap to externalize configurations in Kubernetes 11.2.2 Defining a ConfigMap for application.properties file 11.2.3 Defining ConfigMaps for keystore.jks and jwt.jks files 11.2.4 Defining a ConfigMap for keystore credentials 11.2.5 Creating ConfigMaps by using the kubectl client 11.2.6 Consuming ConfigMaps from a Kubernetes Deployment 11.2.7 Loading keystores with an init container 11.3 Using Kubernetes Secrets 11.3.1 Exploring the default token secret in every container 11.3.2 Updating the STS to use Secrets 11.3.3 Understanding how Kubernetes stores Secrets 11.4 Running the Order Processing microservice in Kubernetes 11.4.1 Creating ConfigMaps/Secrets for the Order Processing microservice 11.4.2 Creating a Deployment for the Order Processing microservice 11.4.3 Creating a Service for the Order Processing microservice 11.4.4 Testing the end-to-end flow 11.5 Running the Inventory microservice in Kubernetes 11.6 Using Kubernetes service accounts 11.6.1 Creating a service account and associating it with a Pod 11.6.2 Benefits of running a Pod under a custom service account 11.7 Using role-based access control in Kubernetes 11.7.1 Talking to the Kubernetes API server from the STS 11.7.2 Associating a service account with a ClusterRole Summary 12 Securing microservices with Istio service mesh 12.1 Setting up the Kubernetes deployment 12.1.1 Enabling Istio autoinjection 12.1.2 Clean up any previous work 12.1.3 Deploying microservices 12.1.4 Redeploying Order Processing and STS as NodePort Services 12.1.5 Testing end-to-end flow 12.2 Enabling TLS termination at the Istio Ingress gateway 12.2.1 Deploying TLS certificates to the Istio Ingress gateway 12.2.2 Deploying VirtualServices 12.2.3 Defining a permissive authentication policy 12.2.4 Testing end-to-end flow 12.3 Securing service-to-service communications with mTLS 12.4 Securing service-to-service communications with JWT 12.4.1 Enforcing JWT authentication 12.4.2 Testing end-to-end flow with JWT authentication 12.4.3 Peer authentication and request authentication 12.4.4 How to use JWT in service-to-service communications 12.4.5 A closer look at JSON Web Key 12.5 Enforcing authorization 12.5.1 A closer look at the JWT 12.5.2 Enforcing role-based access control 12.5.3 Testing end-to-end flow with RBAC 12.5.4 Improvements to role-based access control since Istio 1.4.0 12.6 Managing keys in Istio 12.6.1 Key provisioning and rotation via volume mounts 12.6.2 Limitations in key provisioning and rotation via volume mounts 12.6.3 Key provisioning and rotation with SDS Summary Part 5: Secure development 13 Secure coding practices and automation 13.1 OWASP API security top 10 13.1.1 Broken object-level authorization 13.1.2 Broken authentication 13.1.3 Excessive data exposure 13.1.4 Lack of resources and rate limiting 13.1.5 Broken function-level authorization 13.1.6 Mass assignment 13.1.7 Security misconfiguration 13.1.8 Injection 13.1.9 Improper asset management 13.1.10 Insufficient logging and monitoring 13.2 Running static code analysis 13.3 Integrating security testing with Jenkins 13.3.1 Setting up and running Jenkins 13.3.2 Setting up a build pipeline with Jenkins 13.4 Running dynamic analysis with OWASP ZAP 13.4.1 Passive scanning vs. active scanning 13.4.2 Performing penetration tests with ZAP Summary Appendixes Appendix A: OAuth 2.0 and OpenID Connect A.1 The access delegation problem A.2 How does OAuth 2.0 fix the access delegation problem? A.3 Actors of an OAuth 2.0 flow A.3.1 The role of the resource server A.3.2 The role of the client application A.3.3 The role of the resource owner A.3.4 The role of the authorization server A.4 Grant types A.4.1 Client credentials grant type A.4.2 Resource owner password grant type A.4.3 Refresh token grant type A.4.4 Authorization code grant type A.4.5 Implicit grant type A.5 Scopes bind capabilities to an OAuth 2.0 access token A.6 Self-contained access tokens A.7 What is OpenID Connect? A.8 More information about OpenID Connect and OAuth 2.0 Appendix B: JSON Web Token B.1 What is a JSON Web Token? B.2 What does a JWT look like? B.2.1 The issuer of a JWT B.2.2 The subject of a JWT B.2.3 The audience of a JWT B.2.4 JWT expiration, not before and issued time B.2.5 The JWT identifier B.3 JSON Web Signature B.4 JSON Web Encryption Appendix C: Single-page application architecture C.1 What is single-page application architecture? C.2 Benefits of a SPA over an MPA C.3 Drawbacks of a SPA compared with an MPA Appendix D: Observability in a microservices deployment D.1 The need for observability D.2 The four pillars of observability D.2.1 The importance of metrics in observability D.2.2 The importance of tracing in observability D.2.3 The importance of logging in observability D.2.4 The importance of visualization in observability Appendix E: Docker fundamentals E.1 Docker overview E.1.1 Containers prior to Docker E.1.2 Docker adding value to Linux containers E.1.3 Virtual machines vs. containers E.1.4 Running Docker on non-Linux operating systems E.2 Installing Docker E.3 Docker high-level architecture E.4 Containerizing an application E.4.1 What is a Docker image? E.4.2 Building the application E.4.3 Creating a Dockerfile E.4.4 Building a Docker image E.4.5 Running a container from a Docker image E.5 Container name and container ID E.6 Docker registry E.6.1 Docker Hub E.6.2 Harbor E.6.3 Docker cloud platforms and registries E.7 Publishing to Docker Hub E.8 Image name and image ID E.8.1 Docker images with no tags (or the latest tag) E.8.2 Docker images with a tag E.8.3 Working with third-party Docker registries E.8.4 Docker Hub official and unofficial images E.8.5 Image ID E.8.6 Pulling an image with the image ID E.9 Image layers E.10 Container life cycle E.10.1 Creating a container from an image E.10.2 Starting a container E.10.3 Pausing a running container E.10.4 Stopping a running container E.10.5 Killing a container E.10.6 Destroying a container E.11 Deleting an image E.12 Persisting runtime data of a container E.12.1 Using Docker volumes to persist runtime data E.12.2 Using bind mounts to persist runtime data E.13 Docker internal architecture E.13.1 Containerd E.13.2 Containerd-shim E.13.3 Runc E.13.4 Linux namespaces E.13.5 Linux cgroups E.14 What is happening behind the scenes of docker run? E.15 Inspecting traffic between Docker client and host E.16 Docker Compose E.17 Docker Swarm E.18 Docker networking E.18.1 Bridge networking E.18.2 Host networking E.18.3 No networking E.18.4 Networking in a Docker production deployment E.19 Moby project Appendix F: Open Policy Agent F.1 Key components in an access-control system F.2 What is an Open Policy Agent? F.3 OPA high-level architecture F.4 Deploying OPA as a Docker container F.5 Protecting an OPA server with mTLS F.6 OPA policies F.7 External data F.7.1 Push data F.7.2 Loading data from the filesystem F.7.3 Overload F.7.4 JSON Web Token F.7.5 Bundle API F.7.6 Pull data during evaluation F.8 OPA integrations F.8.1 Istio F.8.2 Kubernetes admission controller F.8.3 Apache Kafka F.9 OPA alternatives Appendix G: Observability in a microservices deployment F.1 The need for observability F.2 The four pillars of Observability F.2.1 The importance of metrics in observability F.2.2 The importance of tracing in observability Appendix H: Creating a certificate authority and related keys with OpenSSL G.1 Creating a certificate authority G.2 Generating keys for an application Appendix I: Secure Production Identity Framework for Everyone H.1 What is SPIFFE? H.2 The inspiration behind SPIFFE H.3 SPIFFE ID H.4 How SPIRE works H.5 SPIFFE Verifiable Identity Document H.5.1 X.509-SVID H.5.2 JWT-SVID H.6 A trust bundle Appendix J: gRPC fundamentals I.1 What is gRPC? I.2 Understanding Protocol Buffers I.3 Understanding HTTP/2 and its benefits over HTTP/1.x I.3.1 Request/response multiplexing and its performance benefits I.3.2 Understanding binary framing and streams in HTTP/2 I.4 The different types of RPC available in gRPC I.4.1 Understanding channels I.4.2 Understanding request metadata I.4.3 What is unary RPC? I.4.4 What is server streaming RPC? I.4.5 What is client streaming RPC? I.4.6 What is bidirectional streaming RPC? Appendix K: Kubernetes fundamentals J.1 Kubernetes high-level architecture J.1.1 Master nodes J.1.2 Worker nodes J.2 Basic constructs J.2.1 A Pod: The smallest deployment unit in Kubernetes J.2.2 A node: A VM or physical machine in a Kubernetes cluster J.2.3 A Service: an abstraction over Kubernetes Pods J.2.4 Deployments: Representing your application in Kubernetes J.2.5 A namespace: Your home within a Kubernetes cluster J.3 Getting started with Minikube and Docker Desktop J.4 Kubernetes as a service J.5 Getting started with Google Kubernetes Engine J.5.1 Installing gcloud J.5.2 Installing kubectl J.5.3 Setting up the default setting for gcloud J.5.4 Creating a Kubernetes cluster J.5.5 Deleting a Kubernetes cluster J.5.6 Switching between multiple Kubernetes clusters J.6 Creating a Kubernetes Deployment J.7 Behind the scenes of a Deployment J.8 Creating a Kubernetes Service J.9 Behind the scenes of a Service J.10 Scaling a Kubernetes Deployment J.11 Creating a Kubernetes namespace J.12 Switching Kubernetes namespaces J.13 Using Kubernetes objects J.13.1 Managing Kubernetes objects J.14 Exploring the Kubernetes API server J.15 Kubernetes resources J.16 Kubernetes controllers J.17 Ingress J.18 Kubernetes internal communication J.18.1 How kubectl run works J.18.2 How Kubernetes routes a request from an external client to a Pod J.19 Managing configurations J.19.1 Hardcoding configuration data in the Deployment definition J.19.2 Introducing ConfigMaps J.19.3 Consuming ConfigMaps from a Kubernetes Deployment and populating environment variables J.19.4 Consuming ConfigMaps from a Kubernetes Deployment with volume mounts Appendix L: Service mesh and Istio fundamentals K.1 Why a service mesh? K.1 The evolution of microservice deployments K.2.1 The Service Mesh architecture K.2.2 Service mesh implementations K.2.3 Service mesh vs. API gateway K.3 Istio service mesh K.4 Istio architecture K.4.1 Istio data plane K.4.2 Istio control plane K.4.3 Changes introduced to Istio architecture since Istio 1.5.0 release K.5 Setting up Istio service mesh on Kubernetes K.5.1 Setting up Istio on Docker Desktop K.5.2 Setting up Istio on GKE K.5.3 Limitations of Istio on GKE K.6 What Istio brings to a Kubernetes cluster K.6.1 Kubernetes custom resource definitions K.6.2 The istio-system namespace K.6.3 Control plane components K.6.4 The istio-ingressgateway Service K.6.5 The istio-ingressgateway pod K.6.6 Istio’s MeshPolicy K.7 Setting up the Kubernetes deployment K.8 Engaging Istio to STS and the Order Processing microservices K.8.1 Sidecar auto injection K.8.2 Setting up iptables rules K.8.3 Envoy sidecar proxy K.9 Running the end-to-end sample K.10 Updating the Order Processing microservice with Istio configurations K.10.1 Redeploying STS and the Order Processing microservices K.10.2 Creating a Gateway resource K.10.3 Creating a VirtualService resource for the Order Processing and STS microservices K.10.4 Running the end-to-end flow K.10.5 Debugging the Envoy proxy What's inside Microservice security concepts Edge services with an API gateway Deployments with Docker, Kubernetes, and Istio Security testing at the code level Communications with HTTP, gRPC, and Kafka About the reader For experienced microservices developers with intermediate Java skills. About the authors Prabath Siriwardena is the vice president of security architecture at WSO2. Nuwan Dias is the director of API architecture at WSO2. They have designed secure systems for many Fortune 500 companies.

Autor - osoba Steiner, Rudolf Naslov Četiri predavanja / Rudolf Štajner Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Stilos, 1991 (Smederevo : „D. Davidović“) Fizički opis 72 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Janković, MIloš B., 1885-1984 = Janković, Miloš B., 1885-1984 Zbirka ǂEdicija ǂPosebna izdanja Sadržaj Sadržaj: Krv je sasvim osobit sok : jedno ezoterno razmišljanje ; Suština umetnosti : stenogram predavanja od 28.10.1909. godine ; Misija gneva ili Okovani Prometej : prvo predavanje iz ciklusa Metamorfoze doživljaja duše, održano u Berlinu, 21.10.1909. godine ; Oče naš / Rudolf Štajner (Broš.) Napomene Pogovor Miloš Janković Tiraž 3.000 Predmetne odrednice Antropozofija Filozofska mistika Stanje: potpis u vrhu predslista, inače dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata... Pred nama se, posle više od pola veka, ponovo nalaze stenogrami sa četiri predavanja Dr Rudolfa Štajnera. Ova predavanja, koja su tada bila publikovana u vidu zasebnih knjiga, samo su deo izdanja ANTROPOZOFSKE BIBLIOTEKE i JUGOSLOVENSKOG ANTROPOZOFSKOG DRUŠTVA. U toku te godine, 1929, 1930. i 1931, sem ovih, objavljene su još četiri knjige: „Teosofija“, „Kako se stiču saznanja viših svetova“, Reinkarnacija i karma“ i „Praktično vaspitanje mišljenja“. Kako u poslednje vreme opet oživljava interesovanje za ovu vrstu, slobodno možemo reći – nauke, i kako je jedan deo Štajnerovih predavanja kod nas prvi put preveden i obavljen – namera mi je bila da podsetim poštovaoca Štajnerovog dele i sve one koje antropozofija zanima na ove knjige, koje su svojevremeno bile „obavezna lektira“ za svakog koje sa antropozofskog stanovišta posmatra svet i čoveka. Međutim, budući da je prošlo više od pedeset godina, nužne su bile izvesne intervencije na tekstu — u smislu lekture, osuvremenjivanja jezika, drugačije organizacije, kao i njene sistematizacije i objedinjavanje u jednu knjigu. U svemu ostalom, trudio sam se da očuvam verodostojnost Štajnerove misli, nekadašnji način mišljenja, sistem vrednosti i pečat vremena. Za one koji se prvi put susreću sa antropozofijom i Štajnerom, dao bih nekoliko kratkih napomena, bez želje da ih nečemu poučim, pa čak ni da ih uputim u čitanje ove knjige: njena sadržina će to već sama učiniti. Osnovne postavke antropozofije kao nauke, antropozofske filozofije i rada Dr Rudolfa Štajnera kao njenog lučonoše, baziraju se na duhu, na onom duhovnom i duševnom u čoveku. Ono što se javlja kao rezultanta bavljenja antropozofijom (ukoliko je izraz „baviti se“ adekvatan; Možda bi ispravnije bilo reći „proučavati“, ali ni tada ne bismo sa sigurnošću mogli tvrditi da smo pronašli pravu reč), jeste razumevanje sveta kao celina. Osnovni zadatak, „ tako očigledan u svim Štajnerovim predavanjima, je pokušaj da se objasni svet i čovek u njemu sa jednog novog, drugačijeg stanovišta. Štajner kroz svoja predavanja-knjige, postavlja mnogo-brojna pitanja: kakav je smisao ljudskog življenja i delanja: postoji li život i iza smrti: kako je čovek postao: kako je nastala umetnost; kako je Zemlja nastala; odakle u čoveku tako izražene, a tako suprotstavljene oprečnosti, kao što su dobro i zlo; postoji li sudbina, i kakva Je njena uloga u ljudskom životu; može li čovek, sam, pobediti sudbinu i tome slično. Iako je ovo samo mali deo večitih nedoumica koje od postojanja čovek pokušava da reši, vidimo da one, po svo-joj važnosti, predstavljaju srž ljudskih napora kroz vekove. Štajner nam (kao najglasovitiji antropozof, a knjiga koje su pred nama mogle bi se smatrati izvesnim odabirom iz njegovog stvaralaštva), kroz svoju nauku (jer, antropozofija ima sve atribute nauke: ima svoj predmet istraživanja, svoje metode i tehnike i svoje predstavnike, naravno), kroz ove četiri, sada objedinjene knjige, daje samo neke odgovore. Kažem – daje neke odgovore – misleći pritom samo na one koje eksplicitno ovde iznosi. Ostavljam vas zato, sledstveno osnovnim postavkama antropozofije, da sami, čitajući ovu knjigu, utvrdite da li se u njoj nalaze odgovori i na neka vaša pitanja. Miloš Janković Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG92 (N)

From start to finish, the best book to help you learn AI algorithms and recall why and how you use them. Linda Ristevski, York Region District School Board Grokking Artificial Intelligence Algorithms is a fully-illustrated and interactive tutorial guide to the different approaches and algorithms that underpin AI. Written in simple language and with lots of visual references and hands-on examples, you’ll learn the concepts, terminology, and theory you need to effectively incorporate AI algorithms into your applications. And to make sure you truly grok as you go, you’ll use each algorithm in practice with creative coding exercises—including building a maze puzzle game, performing diamond data analysis, and even exploring drone material optimization. About the Technology Artificial intelligence touches every part of our lives. It powers our shopping and TV recommendations; it informs our medical diagnoses. Embracing this new world means mastering the core algorithms at the heart of AI. About the book Grokking Artificial Intelligence Algorithms uses illustrations, exercises, and jargon-free explanations to teach fundamental AI concepts. All you need is the algebra you remember from high school math class. Explore coding challenges like detect­ing bank fraud, creating artistic masterpieces, and setting a self-driving car in motion. 0 Preface 0.1 Our obsession with technology and automation 0.1.1 We’re wired to automate 0.2 Ethics, legal matters, and our responsibility 0.2.1 Intention and impact: Understanding your vision and goals 0.2.2 Unintended use: Protecting against malicious use 0.2.3 Unintended bias: Building solutions for everyone 0.2.4 The law, privacy, and consent: Knowing the importance of core values 0.2.5 Singularity: Exploring the unknown 1 Intuition of Artificial Intelligence 1.1 What is Artificial Intelligence? 1.1.1 Defining AI 1.1.2 Understanding Data is Core to AI Algorithms 1.1.3 Viewing Algorithms as Instructions in Recipes 1.2 A Brief History of Artificial Intelligence 1.3 Problem Types and Problem-Solving Paradigms 1.3.1 Search Problems: Find a path to a solution 1.3.2 Optimization Problems: Find a good solution 1.3.3 Prediction and Classification Problems: Learn from patterns in data 1.3.4 Clustering Problems: Identify patterns in data 1.3.5 Deterministic Models: Same result each time it’s calculated 1.3.6 Stochastic/probabilistic models: Potentially different result each time it’s calculated 1.4 Intuition of Artificial Intelligence Concepts 1.4.1 Narrow Intelligence: Specific-purpose solutions 1.4.2 General Intelligence: Humanlike solutions 1.4.3 Super Intelligence: The great unknown 1.4.4 Old AI and New AI 1.4.5 Search Algorithms 1.4.6 Biology-Inspired Algorithms 1.4.7 Machine Learning Algorithms 1.4.8 Deep Learning Algorithms 1.5 Uses for Artificial Intelligence Algorithms 1.5.1 Agriculture: Optimal Plant Growth 1.5.2 Banking: Fraud Detection 1.5.3 Cybersecurity: Attack Detection and Handling 1.5.4 Healthcare: Diagnosis of Patients 1.5.5 Logistics: Routing and Optimization 1.5.6 Telecoms: Optimizing Networks 1.5.7 Games: Creating AI Agents 1.5.8 Art: Creating Masterpieces 2 Search Fundamentals 2.1 What is Planning and Searching? 2.2 Cost of Computation: The Reason for Smart Algorithms 2.3 Problems Applicable to Searching Algorithms 2.4 Representing State: Creating a framework to represent problem spaces and solutions 2.4.1 Graphs: Representing search problems and solutions 2.4.2 Representing a Graph as a Concrete Data Structure 2.4.3 Trees: The concrete structure used to represent search solutions 2.5 Uninformed Search: Looking blindly for solutions 2.6 Breadth-first Search: Look wide before looking deep 2.7 Depth-first Search: Looking deep before looking wide 2.8 Use Cases for Uninformed Search Algorithms 2.9 Optional: More About Graph Categories 2.10 Optional: More Ways to Represent Graphs 2.10.1 Incidence Matrix 2.10.2 Adjacency List 3 Intelligent Search 3.1 Defining Heuristics: Designing educated guesses 3.2 Informed Search: Looking for solutions with guidance 3.2.1 A* Search 3.2.2 Use Cases for Informed Search Algorithms 3.3 Adversarial Search: Looking for solutions in a changing environment 3.3.1 A Simple Adversarial Problem 3.3.2 Min-max Search: Simulate actions and choose the best future 3.3.3 Alpha-beta Pruning: Optimize by exploring the sensible paths only 3.3.4 Use Cases for Adversarial Search Algorithms 4 Evolutionary Algorithms 4.1 What is Evolution? 4.2 Problems Applicable to Evolutionary Algorithms 4.3 Genetic Algorithm: Life Cycle 4.4 Encoding the Solution Space 4.4.1 Binary Encoding: Represent possible solutions with zeros and ones 4.5 Creation a Population of Solutions 4.6 Measuring Fitness of Individuals in a Population 4.7 Selecting Parents Based on their Fitness 4.7.1 Steady State: Replacing a portion of the population each generation 4.7.2 Generational: Replacing the entire population each generation 4.7.3 Roulette Wheel: Selecting parents and surviving individuals 4.8 Reproducing Individuals from Parents 4.8.1 Single-point Crossover: Inheriting one part from each parent 4.8.2 Two-point Crossover: Inheriting more parts from each parent 4.8.3 Uniform Crossover: Inheriting many parts from each parent 4.8.4 Bit-String Mutation for Binary Encoding 4.8.5 Flip-Bit Mutation for Binary Encoding 4.9 Populating the Next Generation 4.9.1 Exploration vs. Exploitation 4.9.2 Stopping Conditions 4.10 Configuring the Parameters of a Genetic Algorithm 4.11 Use Cases for Evolutionary Algorithms 5 Advanced Evolutionary Approaches 5.1 Evolutionary Algorithm Life Cycle 5.2 Alternative Selection Strategies 5.2.1 Rank Selection: Even the playing field 5.2.2 Tournament Selection: Let them fight 5.2.3 Elitism Selection: Choose only the best 5.3 Real-value Encoding: Working with real numbers 5.3.1 Real-value Encoding at its Core 5.3.2 Arithmetic Crossover: Reproduce with math 5.3.3 Boundary Mutation 5.3.4 Arithmetic Mutation 5.4 Order Encoding: Working with sequences 5.4.1 Importance of the Fitness Function 5.4.2 Order Encoding at its Core 5.4.3 Order Mutation: Order/Permutation Encoding 5.5 Tree Encoding: Working with hierarchies 5.5.1 Tree Encoding at its Core 5.5.2 Tree Crossover: Inheriting portions of a tree 5.5.3 Change Node Mutation: Changing the value of a node 5.6 Common Types of Evolutionary Algorithms 5.6.1 Genetic Programming 5.6.2 Evolutionary Programming 5.7 Glossary of Evolutionary Algorithm Terms 5.8 More Use Cases for Evolutionary Algorithms 6 Swarm Intelligence: Ants 6.1 What is Swarm Intelligence? 6.2 Problems Applicable to Ant Colony Optimization 6.3 Representing State: What do paths and ants look like? 6.4 The Ant Colony Optimization Algorithm Life Cycle 6.4.1 Initialize the Pheromone Trails 6.4.2 Set up the Population of Ants 6.4.3 Choose the Next Visit for Each Ant 6.4.4 Update the Pheromone Trails 6.4.5 Update the Best Solution 6.4.6 Determine the Stopping Criteria 6.5 Use Cases for Ant Colony Optimization Algorithms 7 Swarm Intelligence: Particles 7.1 What is Particle Swarm Optimization 7.2 Optimization Problems: A slightly more technical perspective 7.3 Problems Applicable to Particle Swarm Optimization 7.4 Representing State: What do particles look like? 7.5 Particle Swarm Optimization Life Cycle 7.5.1 Initialize the Population of Particles 7.5.2 Calculate the Fitness of Each Particle 7.5.3 Update the Position of Each Particle 7.5.4 Determine the Stopping Criteria 7.6 Use Cases for Particle Swarm Optimization Algorithms 8 Machine Learning 8.1 What is Machine Learning? 8.2 Problems Applicable to Machine Learning 8.2.1 Supervised learning 8.2.2 Unsupervised learning 8.2.3 Reinforcement learning 8.3 A Machine Learning Workflow 8.3.1 Collecting and Understanding Data: Know your context 8.3.2 Preparing Data: Clean and wrangle 8.3.3 Training a Model: Predicting with Linear Regression 8.3.4 Testing the Model: Determine the accuracy of the model 8.3.5 Improving Accuracy 8.4 Classification with Decision Trees 8.4.1 Classification Problems: Either this or that 8.4.2 The Basics of Decision Trees 8.4.3 Training Decision Trees 8.4.4 Classifying examples with decision trees 8.5 Other Popular Machine Learning Algorithms 8.6 Use Cases for Machine Learning Algorithms 9 Artificial Neural Networks 9.1 What are artificial neural networks? 9.2 The perceptron: A representation of a neuron 9.3 Defining artificial neural networks 9.4 Forward propagation: Using a trained ANN 9.5 Back propagation: Training an ANN 9.5.1 Phase A: Setup 9.5.2 Phase B: Forward propagation 9.5.3 Phase C: Training 9.6 Options for activation functions 9.7 Designing artificial neural networks 9.7.1 Inputs and outputs 9.7.2 Hidden layers and nodes 9.7.3 Weights 9.7.4 Bias 9.7.5 Activation functions 9.7.6 Cost function and learning rate 9.8 Artificial neural network types and use cases 9.8.1 Convolutional neural network 9.8.2 Recurrent neural network 9.8.3 Generative adversarial network 10 Reinforcement Learning with Q-Learning 10.1 What is reinforcement learning? 10.1.1 The inspiration for reinforcement learning 10.2 Problems applicable to reinforcement learning 10.3 The life cycle of reinforcement learning 10.3.1 Simulation and data: Make the environment come alive 10.3.2 Training with the simulation using Q-learning 10.3.3 Testing with the simulation and Q-table 10.3.4 Measuring the performance of training 10.3.5 Model-free and model-based learning 10.4 Deep learning approaches to reinforcement learning 10.5 Use cases for reinforcement learning 10.5.1 Robotics 10.5.2 Recommendation engines 10.5.3 Financial trading 10.5.4 Game playing What's inside Use cases for different AI algorithms Intelligent search for decision making Biologically inspired algorithms Machine learning and neural networks Reinforcement learning to build a better robot About the reader For software developers with high school–level algebra and calculus skills. About the author Rishal Hurbans is a technologist, founder, and international speaker.

Autor - osoba Damjanović, Aleksandar, 1964-2021 = Damjanović, Aleksandar, 1964-2021 Naslov Ka tumačenju bića : psihobiografije : kako i zašto pisati o Silviji Plat, Arturu Šopenhaueru, Kseniji Atanasijević, F. M. Dostojevskom, Čarlsu Darvinu, Francu Kafki, Jukio Mišimi, Osami bin Ladenu, Mišelu Montenju, Fridrihu Ničeu, Alfredu Hičkoku, Robertu Fišeru ... / Aleksandar Damjanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Via media, 2013 (Beograd : Fotofutura) Fizički opis 303 str. ; 25 cm (broš.) Napomene Tiraž 300 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 287-300. Predmetne odrednice Psihologija ličnosti -- Biografski metod Znamenite ličnosti -- Psihobiografije Aleksandar Damjanović je u svojoj obimnoj studiji „Ka tumačenju bića” ostvario izuzetno naučno delo u kome je filozofski, psihološki, psihijatrijski, antropološki, religijski aspekt ukomponovao u izuzetnu naučnu postavku psihobiografije. Postoje naučna dela koja prevazilaze svoju osnovnu potku i ulaze u svet umetnosti, dobijaju dodatni impuls zanimljivosti i širine. Upravo ulazeći u prostore psihobiografije Damjanović je dosegao širinu naučno-književnog dela što daje posebnu draž njegovom pisanju, ali uspešno ostvaruje i njegovu nameru koju je nedvosmisleno naglasio na početku svoje knjige: „Pri pisanju psihobiografije ne treba se ponašati kao naučnik nego kao umetnik. Potrebna je naracija... Čitalac mora da oseti rastuću dramsku tenziju koju će razrešiti interpretacija – iznenadno otvaranje vrata, čime se otkriva pravi izvor misterije... Ako je razumevanje ljudi zaista analogno interpretaciji pesme, onda ne možemo da poreknemo ključnu veštinu psihobiografskog poduhvata.” Damjanovićeva knjiga „Ka tumačenju bića” dosegla je sklad među komponentama teorijskog uspostavljanja osno¬va psihobiografije, njenog nastanka, odlika i ekspanzije u nauci i brilijantnih eseja iz drugog dela knjige koji su u potpunosti usaglašeni sa postavljenom teorijom i njenim ciljevima: „Kako je Elms (1994.) naveo u poslednjem poglavlju svoje knjige, bavljenje psihobiografijom nije ga odvelo na stranputicu, već ‘kući’. On navodi: „Mislim da sam pronašao put u sam centar psihologije, u razumevanje ljudskih bića u njihovoj punoj složenosti. Znam da postoji mnogo puteva koji vode ka samom centru, uključujući razne staze koje sam napustio jer nisu odgovarale mojim veštinama i mojoj ličnosti. Očekujem da će mi se na putu psihobiografije pridružiti sve veći broj psihologa, sve dok to ne postane prometna avenija”. Koherentnost u izlaganju Damjanović je postigao povezujući tri aspekta: postojanje jedinstvene tematsko – problemske strukture koja počiva na povezanosti pojmova i ideja, jasnom i logičnom sledu izlaganja čiju okosnicu čine osnovne ideje i logičan tok drugog dela posvećen psihobiografijama koje kroz primere učvršćuju snagu prihvaćene i obrazložene teorije. Kroz celinu vidi se jasno podcrtana nit koja okuplja sve delove u logički zasnovanu celinu koja kao takva potvrđuje zacrtane ciljeve. Inspirativnim naučnim esejima objašnjene su veze između ideja, pojmova, po¬java, činjenica uključenih u strukturu teksta tako da je primetna uređenost sadržaja, dati fenomeni i objašnjenja, uzrok i posledice, tvrdnje i implikacije, problemi i rešenja. Razvijanjem osnovne tematske niti i kontinuiteta izlaganja svaki deo studije obogaćen je vrsnim literarnim nabojem koji doprinosi razvoju teme i ima logično mesto. U psihobiografijama postoje digresije, ali one uvek u sebi sadrže signalizaciju povratka osnovnom temat¬skom toku. Damjanović u svojoj naučnoj studiji uvodi brojne primere prilikom pisanja psihobiografija kojima objašnjava pojave, pojmove, i određene ideje. Primeri omogućuju da se apstraktni pojmovi ili fenomeni (mikro ili makro pojave) mogu približiti i konkretizovati. Primeri uspostavljaju vezu između postojećeg znanja, iskustva i onog saznajnog što donosi studija. Raznovrsnost kategorija primera postaje moćno sredstvo kojim pisac podržava proces izgradnje opštih ideja vezanih za psihobiografiju: „Možda je osnovni uzrok samoubistava pisaca u Japanu u predvidljivom odbrambenom mehanizmu, koji koriste sunarodnici razbijeni na grupe, gde pisci – usamljenici mogu da suprotstave samo svoju kreativnost. Kada piščev magijski izvor inspiracije usahne, nastupa depresija, preplavljivanje anksioznošću, stvaralačka kriza, dakle ne samo simbolički već i stvarni gubitak egzistencijalnog modaliteta bića i njegove primarne narcisoidnosti. U ovakvoj životnoj „suženosti”, suicid postaje ponekad jedini izlaz. Samo su motivi različiti.” Damjanovićev zahvat pažljivo obrazlaže razliku između činjenica i raznih interpretacija koje uvodi u svoj rad. On postupno, posebno u prvom delu studije, procenjuje iznete naučne teorije i navodi kriterijume na osnovu kojih ih vrednuje, eksplicira nužne, logički opravdane posledice, konsekvence određenog stava i problemski izlaže sadržaj koji u nauci promoviše vrednosti za različita tumačenja, izgrađivanje stava filozofske skepse, ali i opreza u donošenju stavova i sudova: „Samostalna psihologija se sagledava u okvirima imanentne filozofije, pri čemu ne čudi da su veliki psiholozi bez ikakvog zazora citirali i temeljili mnoga svoja učenja na tvorevinama velikih filozofa, smatrajući sebe njihovim vernim sledbenicima... Filozofsko znanje pomaže psihijatru takođe da prihvati čoveka kao organizmičku celinu i skladno iskoristi svoje kognitivne kapacitete da bi upoznao pravce, granice i kvalitet ljudskog življenja... I Karl Jaspers je smatrao da je filozofija neophodna psihijatriji, jer se samo kroz sintezu psihološke analize i filozofske spoznaje može stvoriti plodonosni pomak prema fundiranju naučne psihijatrije.” U drugom delu svoje impresivne studije Damjanović se bavi ličnostima iz sve¬ta nauke, književnosti, politike, filma... koje su obeležile vreme, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag. Psihobiografija, koja „predstavlja nesigurno udruživanje biografije i psihologije”, postaje nauka uz pomoć koje naučnik prodire u duboke lavirinte odabranih ličnosti. Damjanović, psihijatar sa enciklopedijskim znanjem, pronalazi put u centar psihologije i psihijatrije, u razumevanje postupaka i ponašanja odabranih u njihovoj punoj složenosti. Pisac u svojoj studiji naslovljenoj „Ka tumačenju bića” pribegava vrsti naučnog eseja prožetog mnoštvom činjenica i svedočenja, bezbrojnim validnim dokumentima jer mu ovakav način predstavljanja činjenica omogućava sistem otvorene forme koja daje relevantnost suda, misaonu dinamiku, otmenu intelektualnu superiornost, ali i izraženu literarnu potku koja daje originalnost, zanimljivost i estetsku težinu Damjanovićevom pisanju. Naučni esej odgovara osnovama skeptičnog duha koji se stalno projektuje unapred, koji traži i sumnjom privremena rešenja dolazi do pravih otkrića. Misaona i naučna zasnovanost naučnih eseja podudara se sa literarnim uobličenjem iskustvenih, otkrivenih, zasnovanih misaonih činjenica. „Ka tumačenju bića” konsultuje mnoge autoritete na polju nauke – filozofije, psihijatrije, antropologije, medicine..., ali misaoni elan nije u potpunosti utopljen u gotove obrasce. Intelektualno-literarna i naučna aktivnost uobličava značenja i strukture koje nastaju u slobodnom i spontanom misaonom kruženju koje uključuje i beskrajne prostore imaginacije i duha: „Nedovršenost psiho-seksualnog razvoja i voajerske crte očituju želju da se ne doživi potpuni telesno-senzualni kontakt. Pornografija takođe omogućava izolovanje eksitacija i libidinozno zadovoljenje bez objekta. Svoje polne prohteve Kafka je zadovoljavao u bordelima. Ta anonimna seksualnost verovatno je deo Kafkine strategije da svoju „večitu” verenicu i ostale devojke koje su mu se sviđale izoluje od sirove seksualnosti i potencira kompleksnost žene kao dvojnog entiteta bludnice vs. device posredstvom splitinga. Romantizovana ljubav idealizuje se i ne konzumira, a ona druga, bludna, omogućava libidinozno rasterećenje i posmatra se kao objekat tog istog rasterećenja.” Naučni eseji posvećeni ličnostima Ksenije Atanasijević, junacima Dostojevskog, Čarlsu Darvinu, Francu Kafki, Jukio Mišimi, Bin Ladenu, Montenju, Ničeu, pojedinim političarima, filmskim rediteljima... odgovaraju formi naučnog eseja i u prvi plan izbacuju Damjanovićevo shvatanje teorijsko-formalnih odlika eseja kao naučno-literarnog žanra koji se podudara sa metodama njegovog na¬učnog mišljenja i zahtevima njegove tragalačke misli. Predstavu celovite i harmonične ljudske prirode koju je negovao antički mit, a potom vaskrsla renesansa o skladu kozmičkog i ljudskog, naučnici i autoriteti, koje je svoj naučni rad uveo Damjanović, su doveli u pitanje ne prihvatajući ga kao gotov obrazac. Autor, obazriv i skeptičan, sklon analizama ljudske prirode, usmerava svoj naučni duh ka prostorima slojevitosti i nepredvidljivosti ljudskog bića: „Filozofija, zapravo, ne može da upravlja telesnim supstratom, nervima, bolom. Dakle, patnja i bol znače granice i ustanovljavaju kriterijume našeg iskustva i odnosa prema bolesti. Svest o telu ‘katektiranom’ bolešću označava ono mesto gde osobe ne podležu nikakvoj drugoj nadležnosti do one kojom im priroda određuje da trpe svoju telesnu sudbinu.” Svoj kritički instrumentarij pisac ozbiljnih psihobiografija, kakav je Damjanović, prilagođava konkretnim individualnostima i manjkavostima čovekove saznajne moći, nepredvidljivim i tamnim lavirintima ljudske duše. Kao vrstan psihijatar sa snažnim literarnim talentom, Damjanović u karakterizaciji ljuske ličnosti sugeriše da je nemoguće doneti jednostrane sudove o stvarima koje se javljaju u neizmernom bogatstvu vidova i značenja. Prihvatanje sumnje kao regulativnog načela za Damjanovića se nameće kao nužnost naučnika u donošenju sudova o ličnostima kojima se bavio. MG128 (N)

Autor - osoba Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 Naslov Bajka o zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani / Johan Wolfgang von Goethe ; sa predavanjem Rudolfa Štajnera ; prevod Josif Korać ; [crteži Asja Turgenjev] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1984 (Senta : Udarnik) Fizički opis 54 str. : crteži ; 21 cm Drugi autori - osoba Štajner, Rudolf Korać, Josif Turgenjev, Asja Crkvenjakov, Lazar Zbirka ǂEdicija ǂNovi Sad ; ǂknj. ǂ21 (Broš.) Napomene Tiraž 3.000 Str. 3-4: Predgovor / Crkvenjakov Lazar Str. 35-54: Geteova tajna objava / Rudolf Štajner. Predmetne odrednice Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 Veoma dobro očuvano! PREDGOVOR Pred nama je izuzetno inspirativan tekst Geteove bajke objavljen na kraju njegovog spisa „Zabavljanje nemačkih iseljenika`. Po bogatstvu arhetipskih likova i simboličnih događanja bajka zauzima izuzetno mesto u Gete- ovom stvaralaštvu. Njena dubina, snaga i zatvorenost za uobičajena tumačenja gotovo da nemaju premca u toj vrsti literature osim možda što izvesnu paralelu možemo povući sa srednjovekovnim tekstom: „Čarobna svadba Kristijana Rozenkrojca”. Bajku su mnogi objašnjavali, ali sigurno da je najvrednije i najdublje sudove o njoj dao Rudolf Štajner, filozof i duhovno naučni istraživač. Njemu je u dvadeset drugoj godini života poveren rad na pripremi, komentaru i redakciji izdanja Geteovih prirodnonaučnih spisa. Zadatak ovog mladog geteaniste bio je možda najteži pošto je za njegovo izvršenje bilo potrebno isto tako dobro poznavanje prirodnih nauka, filozofije i književnosti, koliko i samog Getea. Štajner se na ovom poslu zadržao 15 godina. U toku ove naučno filozofske delatnosti naišao je na Geteovu bajku, „O zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani”. O tome on u svojoj autobiografiji piše sledeće: ...„Tu zagonetnu priču objašnjavali su mnogi. Meni tada nimalo nije bilo stalo do toga da „tumačim” njenu sadržinu. Nju sam usvajao jednostavno u poetsko umetničkom obliku. Uvek mi je bilo neprijatno da objašnjenjima razbijam delatnu fantaziju. Video sam tada da je bajka nastala iz Geteovog razgovora sa Šilerom u vreme kad je ovaj pisao svoja „Pisma za unapređenje čovekovog estetskog vaspitanja”. Šilerov duh je prolazio kroz filozofsku fazu svoga razvoja. Mnogo se bavio „objašnjenjem čovekove svesti sa samom sobom”. To je osećao kao zadatak svoje duše. Ova mu je izgledala sasvim predana razumskoj delatnosti. On je osećao da u čistoj razumskoj delatnosti, duša nije zavisna od telesno-čulne organizacije. No Šiler nije bio zadovoljan tom vrstom natčulne delatnosti. Duša je u „duhu” kada je predana „logičkoj nužnosti”, smatra on. Ali u toj delatnosti nije ona slobodna, a nije ni unutarnje živa. Na drugoj strani je Šiler prImetio, kakva je ljudska duša u jednoj suprotnoj delatnosti, potpuno predana telu, kada je pod uticajem čulnih opažanja i nagonskih impulsa. [...] ona je u tom drugom slučaju predana prirodnoj zakonitosti koja ne sačinjava njenu suštinu. Tako je Šiler došao do shvatanja, da u obe delatnosti čovek nije „istinoljubiv čovek`. Čovek treba da postigne srednje raspoloženje između logičke i prirodne prinude. Po Šileru je čovek u takvom raspoloženju kada živi u umetničkom životu. Estetsko shvatanje gleda čulno, ali tako, što u čulnom nalazi duh. Čulno živi u senci duha. Estetsko shvatanje u stvaranju i primanju daje duhu čulni lik tako da pri tome gubi senovito apstraktno postojanje.  Video sam, nastavlja Štajner, kako je Gete primio Šilerovo predstavljanje „istinoljubivog čoveka”. Poznato je iz prepiske ta dva prijatelja, da je Gete nalazio da je Šilerovo rešenje ovog pitanja suviše apstraktno i jednostrano filozofsko. Šilerovom filozofskom shvatanju Gete je protivstavio jedno shvatanje u obliku poetske bajke. Gete je smatrao da u traženju svoje prave suštine, čovek ne treba da prilazi zagonetki duše filozofskim pojmovima, nego bogatstvom duševnog doživljavanja. Gete je u toj bajci stvaralačku imaginaciju uzdigao do granice, na kojoj ona prelazi u unutrašnje duševno zbivanje, koje je istovremeno saznajno doživljavanje stvarnog duhovnog sveta. Smatrao sam da možemo najdublje pogledati u njegovu dušu, kada se udubimo u tu bajku [...] Izgledalo mi je kao da je Gete pri sastavljanju te bajke bio nošen unutrašnjom snagom nekog polusvesnog duševnog života i da je u svom pogledu na svet sebe nadvisio. Tako o bajci govori Rudolf Štajner. A kada uđemo u bajku kao u tajanstvenu zemlju, zagonetka sledi zagonetku, Geteove sfinge nam postavljaju pitanja ali mi na njih nemamo odgovora. Nerešive zagonetke nisu prijatne ali jednom popijen gorak lek počinje da deluje a da sami ne znamo kako i s kojim ciljem. Bajka nas podseća na veliku slagalicu, ispreturani mozaik, čiji nam je slog neko baš pokazao ali smo ga istog trenutka zaboravili. Pokazano je u psihološkim istraživanjima stvaralačkog procesa da u čoveku nerešeni problem, zagonetka, nastavlja da živi, preoblikuje se, da bi se sasvim iznenada pojavila u svesti u potpuno novom svetlu i s razrešenjem. Geteova bajka nam daje živu materiju i putokaz da u našoj unutrašnjosti potražimo snage i inspiracije za razrešenje njenih i svojih zagonetki, polako i strpljivo sklapajući kriptični mozaik. Lazar Crkvenjakov Johan Volfgang fon Gete (nem. Johann Wolfgang von Goethe; Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 – Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade. Biografija Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765, zatim 1770. na univerzitetu u Štrasburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Štrasburgu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Šturm und drang. Godine 1771. radi u Frankfurtu kao advokat gde izdaje i književni časopis „Gec fon Berlihingen“. Odlazi 1772. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog poznanika Jerusalima, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. Roman „Jadi mladog Vertera“ izdaje 1774. godine, i on mu donosi svetsku slavu, dok je iza sebe imao dramu „Gec fon Berlihingen“, poznatu, ali ne u tolikoj meri. Iste godine se veri sa Elizabet Šeneman (Lili iz njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar gde je obavljao niz političkih poslova. Naposletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio „Egmonta“, pretočio u stihove „Ifigeniju“ i započeo „Torkvata Tasa“. Učestvovao je u ratu protiv Francuske što se veoma odrazilo na njegovu ličnost. U narednom periodu sklopio je prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom koje je potrajalo do 1805. Iako je imao verenicu, oženio se Kristijanom Vulpius 1806. godine. Od 1794. godine posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, godine 1832. preminuo je u Vajmaru. Rad Njegovo prvo delo napisano pre odlaska u Vajmar, tragedija „Gec fon Berlihingen“ (nem. Götz von Berlichingen, 1773), ujedno je i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „Jadi mladog Vertera“ koje mu je donelo izvanrednu naklonost svetskog čitalaštva. U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je „Godine učenja Vilhelma Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „Fausta“, „Izbor po srodnosti“, svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života: činjenice i fikcija“, opisao je putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila. Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi. Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“. U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu strani, jer je u osnovi bio realista. Od svih svojih savremenika najviše ceni Bajrona, upravo zato što mu se činilo da Bajron više pripada klasici nego romantici. Najviše ceni klasičnu poeziju i umetnost – u romantizmu vidi nešto nezdravo, neorgansko. Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke sklobode i elementarne snage („Dobrodošlica i rastanak“). Gete je postao spinozista: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa – sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu. Kasnije se ovo filozofsko shvatanje nijansira, i Gete kao pesnički motiv uzima grčke bogove kao personifikaciju prirodnih sila, i buni se protiv njih („Prometej“). Ova poezija je ujedno patetična, puna borbe i zanosa. U to vreme Getea zaokuplja ideja velikih ljudi: Cezara, Fausta, Prometeja, Muhameda – simbol genija koji vodi čovečanstvo. U ovoj fazi (Šturm und drang) javljaju se slobodni ritmovi, stihovi svaki drugom broju slogova, da bi se skoro mogli pisati u prozi. U Vajmaru prestaje buntovništvo i javlja se smireni Gete, pesnik harmonije koji u prirodi vidi materinsku silu čovečanstva. Priroda više nije jezovita, puna neprijateljskih, demonskih sila, nego je protkana harmonijom i redom, a božanske sile su naklonjene čoveku („Putnikova noćna pesma“, „Pevanje duhova nad vodama“). Što više Geteova poezija postaje misaona, to se više kreće oko ideje humaniteta („Božansko“). Čežnja za jugom, za Italijom, ogleda se u delu „Minjon“. Posle Italije njegova poezija postaje čulna koliko i misaona. Gete je još od pokreta Šturm und drang pisao balade, a usavršio se u takmičenju sa Šilerom. Dok Šiler redovno polazi od etičke ideje, Gete je slobodniji u koncepciji. Za Šilera (kantovac) balada je zamisao za dramu, dok se kod Getea (spinozista) pre oseća delovanje prirodnih sila, koje su jače od čoveka i razum ne može da ih objasni i definiše. Najznačajnija dela Jadi mladog Vertera Jadi mladog Vertera je prvo Geteovo delo koje ga je proslavilo, a nastalo je 1774. godine. Reč je o dubokoj ličnoj ispovesti. Fabula je jednostavna, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. U romanu se radi o pasivnom, sentimentalnom nezadovoljstvu osećajnog, ali preosetljivog junaka svog doba, koji beži od sveta, ali ne može da izbegne okove koje mu nameće društvo. On se onda potpuno okreće od ljudi i tone u prirodu. To nije samo ljubavni roman – pisma (po uzoru na Ričardsona[traži se izvor]) su ujedno i junakove ispovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše. Ovo je jedan od najznačajnijih Geteovih ljubavnih romana u svetskoj književnosti. Veličina ovog dela se ogleda u tome što je to osećajna i lirska setna ispovest najtajnijih duševnih raspoloženja i najintimnijeg duševnog bola. Za tako nešto se pre toga nije ni znalo, a kasnije će se ispostaviti, neće se ni posle toga čuti. Gete je na isto tako neuporediv način pisac uspeo da u opis jedne ljubavne tragedije sažme sve velike probleme svog vremena u borbi za razvoj ličnosti. Zbog povećanog broja samoubistava knjiga je jedno vreme zabranjivana u Italiji i Danskoj. Godine učenja Vilhelma Majstera Delo Godine učenja Vilhelma Majstera je nastalo 1796. godine. Vilhelm Majster je kao junak posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda. Izbor prema sličnosti U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, psiho-hemijski pokušaj. Putovanja Vilhelma Majstera Roman Putovanja Vilhelma Majstera je napisao 1821. godine, četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi Oni koji se odriču. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao Pedagoška provincija. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, kao i poneka pesma. Bibliografija Romani Jadi mladog Vartera (1774) Putovanja Vilhelma Majstera (1821) Godine učenja Vilhelma Majstera (1796) Izbor prema sličnosti Drame Gete je bio veoma plodan na polju drama. Napisao ih je preko stotinu. Gec od Berlihingena (1773) – prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti. Ifigenija na Tauridi Egmont (1788) Torkvato Taso (1789) Faust, prvi deo (1808) Faust, drugi deo (1832) Pesme Prometej 1 Kralj vilenjaka Rimske elegije (1795) Rajneke Fuks (Reineke Fuchs) Godine učenja čarobnjaštva Herman i Doroteja (1797) Naučna dela Metamorfoza biljaka (1790) Teorija boja (1810) Putovanje Italijom Posmrtna posla Geteovi razgovori Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG100 (N)