"Vreme je tica, koja te kiti šarenim perjem, no, koja će doći i da počupa svoje! Ako budeš suviše vezao dušu svoju za perje, vreme će ti s perjem i dušu očupati. Ah, kako će tada ružna biti nagota tvoja!" Čitaj dalje

potonji zapisi dva krstarenja Jugoslavijom u ratu, marta i aprila 1999. Tokom marta i aprila 1999, u vreme agresija NATO-a na SR Jugoslavije, u znak solidarnosti sa Srbijom, Handke u dva navrata dolazi i obilazi našu zemlju, a svoje putopisne beleške sabira u knjizi Pitajući u suzama, koja se sada našla i u koricama ovog izdanja. Trenuci svakodnevnog "ludila“ tih dana u zemlji rata, dve hiljade kilometara daleko od zemlje protiv koje se intenzivno ratovalo, a nije to bilo ludilo iz prve ruke, pre si njime bio samo za trenutak očešan: na primer, kada bi ugledao ptičije perje i paperje u travi u ranojutarnjoj šetnji baštom: posledice i ogranci ko zna koje bombaške noći nad Jugoslavijom? Čitaj dalje

Nadovezujući se na Plutarha, koji govori o čoveku koji je, očerupavši slavuja i našavši na njemu sasvim malo mesa, konstatovao: "Ti si samo glas i ništa više", slovenski filozof Mladen Dolar dao je sebi zadatak da ukloni perje značenja koje prekriva glas, rastavi glas od tela iz kojega se, čini se, emituje, odupre se opčinjenosti zovom sirena i usredsredi se "samo na glas i ništa više". Glas nije bio važna filozofska tema sve do 1960-ih, kad su Derrida i Lacan, svaki zasebno, od njega napravili središnju teorijsku preokupaciju. U delu Glas i ništa više Dolar ide dalje od Derridaove ideje "fonocentrizma" te – kao jedan od najistaknutijih pripadnika tzv. slovenske lakanovske škole – iznova oživljava i razvija Lacanovu tvrdnju kako je glas jedno od primarnih utjelovljenja onoga što je on nazvao "objet petit a". Čitaj dalje

Svaka pesma spustena na stranicu ove zbirke zazivela je svoj mali-veliki smisao. Poneka je mlada kao mlado proleće i nova ljubav ,a sve su zrele i uobličene u sveopšte ,u otkorovenje ; sve su odrastanje i nada,posvećene mladosti i strepnji i iskoraku u novo ,u buduce u sazrevanje. Iako tuga propupava u svakom stihu , ljubav je snaga koja vodi,nosi i oplemenjuje ovu mladu dušu,mladu autorku , pesnika! I mi smo svedoci da se iz čaure rađa leptir ; da se iz svlaka detinjstva pojavljuje prekrasna ptica sjajnog perja od uma, od pameti, od lepote reči i lepote stiha. Od lepote življenja. Čitaj dalje

U dnevničkim pismima Branislave Branke Petrović sažeto je osamnaest godina neprežaljenog odsustva Aleksandra Saše Petrovića, muža i reditelja svetskog kalibra koji je našu kinematografiju uvrstio u sam vrh evropske kulture, i Dragana, sina jedinca kome je doktorska nesposobnost nenadano prekinula život. Kroz Pisma Draganu i Saši čuje se glas majke i supruge o savremenom svetu i njegovim nepravdama, podelama, zabludama, neizlečivoj mržnji, ali i o društvenim problemima prikazanim u Petrovićevim filmovima. U životu, kao i na filmu, Petrović je razmatrao pitanja vlasti i moći, slobode i položaja pojedinca u totalitarnom režimu, zbog čega je često bio na udaru komunističkih činovnika. Neposredno, iskreno i intimno, pred nama je autentično svedočanstvo o Petrovićevom odnosu i saradnji sa mnogim eminentnim imenima tadašnje glumačke scene kao što su: Mija Aleksić, Ljubiša Samardžić, Bata Živojinović, Bekim Fehmiu, Olivera Vučo i drugi. Filmovi Saše Petrovića osvojili su tri pulske „Zlatne arene“, a Skupljači perja (1967), prvi igrani film na romskom jeziku, nagrađen je Velikom nagradom žirija i nominovan za Oskara. Ovi zapisi sadrže mnogobrojna sećanja, fotografije, anegdote sa snimanja i pružaju bliži uvid u Petrovićev život kao umetnika sa ogromnim stvaralačkim porivom i kao vernog supruga i nežnog oca. Čitaj dalje