(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Memoari; Dnevnik; Iz kratkih zapiski);

Nova, nekorišćena Žena na frontu : jedno poglavlje iz mog života / Alen Polc preveo s mađarskog Arpad Vicko Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1994 Novi Sad : Matica srpska, 1994 (Novi Sad : Futura) Fizički opis 170 str., [4] str. s tablama : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vicko, Arpad, 1950- = Vickó, Árpád, 1950- Zbirka Biblioteka Dokument ISBN 86-363-0267-6 (broš.) Napomene Prevod dela: Asszony a fronton / Polcz Alaine Alen Polc je rođena 1925. u Koložvaru i pisac je nekoliko dela iz oblasti psihologije. Knjigu memoarskog karaktera ` Žena na frontu` objavila je 1991 , izazvavši veliku pažnju literarne javnosti, a proglašena je u Mađarskoj 1991. za ` knjigu godine`. Dobila je i uglednu Derijevu nagradu, a nedavno je knjiga doživela i drugo izdanje.

Stanje:lepo očuvano,kao novo Izdavač:Matica Hrvatska,Subotica Godina Izd.:2018 Korica:meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- ZAG 2 -----

SKZ Beograd 1995 dobro očuvana

Zapisi Srpskog vojnog hirurga 1916 - 1918 Beograd 2004. meke korice 135 str. odlično očuvana

Ežen Jonesko - Isprekidano traganje Prevod - Ljiljana Jeremić Izdavač - Književna opština Vršac, Vršac Godina - 1991 137 strana 19 cm Edicija - Biblioteka Atlas vetrova; Biblioteka KOV Povez - Tvrd `Joneskova knjiga svakodnevnog traganja, koje se, kao i svako intenzivno traganje, odigrava na mahove, delo je starenja i njegovih iskušenja. Pred nama nije više autor fantazijskih dramskih komada, dijaloga punih apsurdnog humora čija nas skrivena gorčina odjednom zaskače, nego čovek suočen sa sobom, brižan zbog žene i ćerke, raspet pitanjima o Bogu i smrti. Zapravo, i dalje je pred nama autor nezaboravne Ćelave pevačice, te Stolica... Jonesko se oktriva, a mi smo zatečeni svakidašnjim naličjem umetnika koji se nosi sa sobom, svojim sumnjama o pisanju, slavi, prolzanosti, sujeti, prijateljstvu. Biva nam bliži, jer otkrivajući nam svoje nemire i uzbuđenja, raskiva nam i naša raspeća. Jonesko je, samoizgnanik, postao majstor francuskog jezika koji mu sad, pomešan s njegovim maternjim, rumunskim, pomaže u raskapanju najprisnijim dubina u sebi, ali i onih refleksivnih površina počev od kojih se svakoga časa, ma i od najvulagrnije zgode, stropoštavamo u nedoumice čija se običnost nebeski mudilira. Gubimo nametnuto rastojanje od pisca, i on se može volet.` Odlično očuvana knjiga, posveta na 4. predlistu. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 01062022

Borislav Mihajlović Izdavač: BIGZ 1991. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, strana 362 Dobro očuvana

NOVOSADSKI dnevnik 1991-2016 Laslo Vegel Str 323 Povez tvrd Stanje knjige nova knjiga OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Bilo bi dobro, pisao sam nekad, kad bismo mi, Mađari, čitali Gombrovičeve dnevnike. Ali ne moramo otići tako daleko, bilo bi dovoljno kad bismo poznavali Vegela. To kako on ume da govori o manjinskom položaju, o odnosu provincije i centra, provincije i provincijalizma, o regionu i svetu, o mađarstvu i evropejstvu, racionalno i s osećanjem, s lokalnim iskustvima (životom) i svetski širokim horizontima, o Trijanonu – trezvene pameti i srca, birajuću uvek teže puteve, nikad ne trpajući ništa pod tepih, niti ližući, grebuckajući rane. Ali, moguće je da to samo ja mislim tako, premda bih rado bio u tom pogledu u Vegelovoj senci. Kami je pisao: „Danas se svaki pisac ukrcava u galiju svog vremena.“ Veliki putnik te galije jeste Vegel.

Izdavač: Rad Broj strana: 201 Pismo: latinica Povez: mek

Nolit 1988. 503 str. manji tamni trag na predlistu na papiru sa gornje strane manji trag zelene boje nije čitana

RASTKO ALEKSANDROV HIRURG POD STRESOM Izdavač - R. Aleksandrov, Beograd Godina - 2007 166 strana 21 cm ISBN - 978-86-910107-0-6 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Umesto predgovora Kako je bilo u Briselu Vojni rok Vojnomedicinska akademija Usavršavanje u Engleskoj i šta mu je neposredno prethodilo Povratak u VMA Nova Vojnomedicinska akademija Raspad Jugoslavije Bolnica u Glini Pokolj u Joševici Kako se ime Rastko umnožava Kako me je čuvao Bog Pogovor Bibliografija stručnih i naučnih radova dr Rastka Aleksandrova, kardiohirurga, doktora medicinskih nauka i izabranog redovnog člana `Američkog Koledža za krvne sudove` (`Felow of the American College of Angiology, FACA`) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

DR NELE KARAJLIĆ FAJRONT U SARAJEVU Izdavač - Laguna, Beograd; Novosti, Beograd Godina - 2014 384 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-1564-8 978-86-7446-241-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Fajront u Sarajevu je teško, pomalo bolno, svakako setno prebiranje po uspomenama jednog od Sarajlija koje su taj grad u Titovoj Jugoslaviji učinile posebnim. Novi primitivizam je Sarajevo izbacio iz zglobne čašice, učinio ga drugačijim, dao mu oreol avangarde, a najveća zvezda tog pokreta bio je dr Nele Karajlić. Ovo je njegova priča, iskrena, duhovita, priča bez koje predratno Sarajevo – grad raje i papaka – nije moguće razumeti do kraja. U tom kazivanju Nele je sanjar o sunčanoj strani ulice, naivac, žrtva, vizija koja hoda, nepresušni izvor ideja, hrpa straha. Takav njegov život mogao je da se kreće, i kretao se, samo od linije šesnaesterca fudbalskog kluba Vratnik, davnih sedamdesetih, do Prvog koronarnog odeljenja Urgentnog centra u Beogradu, četrdesetak godina kasnije. Sve što se važno odigralo između te dve stvarne i vremenske linije, naći ćete u ovoj knjizi.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Otkriće u izgubljenom vremenu Ivan Supek Globus Zagreb 1987 g./393 str. Tvrd povez sa omotom,odlicno ocuvana. -` Usredotočujući se na sukob na ljevici, sukob između izvornih slobodarskih težnji i partijskog vlastohleplja, dogmatizma i licemjerstva te ističući moralnu odgovornost intelektualaca, Supek pripovijeda o događajima koji su prethodili njegovu odlasku u partizane i vremenu koje uistinu možemo nazvati izgubljenim, prijetećim i nesređenim... S mnogo se argumenata može tvrditi da je zapravo najautobiografskiji Supekov roman, a ujedno i jedan od najautobiografskijih romana hrvatske književnosti 20. stoljeća. Ova knjiga već od prvih stranica magnetski privlači magičnošću autorove evokacije (svoga) života i vremena, ispričana između doslovnog dokumenta i beletrističke licencije. Stoga nam se neizbježno nameće pitanje žanrovskog određenja ove proze. Zaista, kakva je ovo knjiga? Neke dijelove čitamo kao romansiranu biografiju, neke opet kao pravu memoarsku literaturu; mjestimice nas silno privlači njezina dokumentarnost, ili, obratno njena uronjenost u literarnu fikciju. Sve skupa zajedno treba čitati kao izrazito konfesionalno štivo, kao svojevrsni i neponovljivi autorov ispit savjesti`... vr288x

Službeni glasnik 2011 god.,format 23x15 cm,302 str.,ilustrovano,odlična. žr10 444g

odlično očuvana

Poznato je da nakon završene Vojne akademije Sen Sir najbolji mladi poručnici imaju priliku da budu poslati da služe u Legiji. Služba u Legiji podrazumeva napredovanje u francuskim oružanim snagama i zbog toga svi kada upišu akademiju imaju jedan cilj - da budu među najboljima kako bi služili Legiji. „Tokom boravka u Legiji shvatio sam da je čovek najveća životinja i da su njegove granice izdržljivosti van granica razuma.` Onda je upoznao Sandru koja mu je otvorila oči i vratila samopouzdanje. Zbog nje Legionar je uspeo da prevaziđe psihičke krize i sindrome. kao nova

SEKSPIR NIKADA OVO NIJE RADIO - CARLS BUKOVSKI Trorog, 1989 92 str. Meki povez. Ilustrovano fotografijama. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Spolja zaprljana , unutra stranice čiste tvrd povez 653 strane 675 grama KSS1

NIKOLA TESLA DNEVNIK IZ STRAZBURA 1883-1884 Dvojezično izdanje - na srpskom i nemačkom jeziku Predgovor - Marija Šešić, Blagota Žarković, Radmilo Ivanković Prevod - Vesna Radojev, Milan Ćirić Izdavač - Muzej Nikole Tesle, Beograd; Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd; Srpsko društvo za istoriju nauke, Beograd Godina - 2002 252 strana 21 cm ISBN - 86-81243-03-9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

POL ELIJAR PISMA GALI 1924-1948. Predgovor - Žan-Klod Karijer Prevod - Mirjana Bojić, Nada Bojić Izdavač - Narodna knjiga, Beograd Godina - 1990 272 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Selecta ISBN - 86-331-0212-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja `U svim velikim ljubavnim pričama svako nalazi svoju priču. Tako je i sa ovim pismima. Književna kritika će nam reći sve što treba da znamo o vezama, javnim i tajnim, koja ona imaju sa ostatkom dela. Mi, čitaoci, u njima srećemo čoveka koji nam govori, s upornošću, da je `bez ljubavi sve zauvek izgubljeno`. Bilo da je voleo Galu ili da je želeo da je voli čak i pre nego što ju je susreo i posle njihovog rastanka, bilo da je voli u svakom trenutku svog života - ali jedno ne isključuje drugo, naprotiv - bilo da je voli za `svu večnost`, ova pisma nas približavaju onoj borbi protiv vremena u kojoj je Pol Elijar uvek odabirao ljubav kao glavno oružje. Samo ljubav, to nam često govori, ima tu moć da sjedini prošlost i budućnost, da ih pomeša i da ih pobedi. Snažna ljubav postoji van trajanja stvari i Gala je njena piramida. `Mislim na Vas kao na sudbonosnu svetlost svog rođenja.` Rođen je za nju i od nje. Ona je njegovo poreklo, njegova sudbina, ona je njegova sloboda, ona je jednostavno on sam. (Žan-Klod Karijer)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Paul Eluard Lettres à Gala

DŽEJMS DŽOJS PISMA NORI Pogovor - Bojan Jovanović Prevod - Novica Petrović Izdavač - Gradina, Niš Godina - 1991 116 strana 20 cm ISBN - 86-7129-046-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Donosimo vam izbor iz pisama u kojima Džems Džojs, pišući svojoj supruzi Nori, svjedoči o teškim uslovima pod kojim su izlazile njegove prve knjige, o svojoj potrebi da odbaci društveno-religiozni poredak, ali i o averziji koju je osjećao prema Dablinu i Irskoj. Pisma su, međutim, zanimljivija po tome što i u njima autor Uliksa ispoljava svoj žestoki senzibilitet, jer ovdje kriterij ljepote postaje slast bestidnog voluptuoznog izražavanja, a u prebiranju po skarednim riječima, kao najljepšim izrazima ljubavi, otkriva se jaka potreba da se voli na jedan drugačiji način, mimo dobrih uzusa okamenjene bračne ljubavne gramatike.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. James Joyce Džems

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 413

NO WOMEN NO CRY: Rita Marli (Marley) Naslov No Woman No Cry : moj život sa Bobom Marlijem / Rita Marli u saradnji sa Heti Džouns ; [prevod Marjan Marinković, Miloš Živanović] Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2007 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Logos-art, 2007 (Beograd : Tukan print) Fizički opis 249 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Marinković, Marjan, 1976- = Marinković, Marjan, 1976- Živanović, Miloš, 1976- = Živanović, Miloš, 1976- ISBN 978-86-7360-057-4 (broš.) Neverovatna ispovest i svedočanstvo Rite Marley, žene koja je volela i živela sa jednim od najvećih muzičara svih vremena. Ovi memoari opisuju Boba Marlija iz ugla koji je do sada javnosti bio nedostupan i približavaju nam njegovu veličinu.`Rita je zaveštanju Boba Marlija učinila veliku uslugu, tako što je humanizovala i njegov lik i njegov zapanjujući muzički dar.` Dobro očuvana knjiga.

MEMOARI - Tomislav Karađorđević Izdavač: ZADUŽBINA KRALJA PETRA I Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Povez: tvrd Broj strana: 796 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dr Laza Kostić je rođen 31. januara 1841. godine u selu Kovilj, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Osnovnu školu je učio u Kovilju, gimnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava (koji je odbranio na latinskom jeziku) na univerzitetu u Pešti. Potom se vraća u Vojvodinu gde službovanje započinje kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu, zatim radi kao advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. U mladosti je bio jedan od omladinskih prvaka, buntovan, nacionalno prosvećen, baveći se politikom za dobrobit srpskog naroda. Dva puta je zatvaran u Pešti: prvi put zbog lažne dojave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. Kad je oslobođen, u znak priznanja, izabran je za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost`, ali pod pritiskom reakcionarne vlade mora da napusti Srbiju. Pred starost opredeljuje se za klerikalizam i napušta svoje saborce iz naprednog pokreta iz mladosti i ideje za koje se zalagao. Zbog toga biva osporavan, no kritici se izlaže i njegov celokupan rad. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i knežev politički saradnik. Potom se vraća u Bačku gde u Somboru provodi ostatak života relativno mirno. Živeo je iznad sredine u kojoj je boravio. Bio je u stalnom sukobu sa sredinom: niti je on shvatao ljude oko sebe, niti su se oni trudili da prihvate njega. Krupan i stasit, uvek obučen po najnovijoj modi, apolonski lep, sa neskrivenim prkosom se odnosio prema okolini. Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883. godine a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909. U suštini romantičar Laza Kostić je začetnik novog srpskog pesništva. Bio je jedan od najobrazovanijih književnika toga doba: znao je grčki, latinski, nemački, francuski, engleski, ruski i mađarski jezik. Čitao je antičke pisce i filozofe, u prvom redu Homera, Eshila i Heraklita. Interesovali su ga još i Dante, Gete, mitologija i estetika. Kostić je naš prvi šekspirolog. Na srpski je preveo neka Šekspirova dela(Romeo i Julija, Hamlet, Ričard III). Laza Kostić je bio pesnik, dramski pisac, esejista, novinar, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, estetičar, filozof... U jednome se odvaja od romantičara i približava na jednoj strani klasicistima a na drugoj modernim pesnicima, u svojim naučno-teorijskim, estetičkim i filozofskim preokupacijama. Govorio je da `nema pesnika bez mislioca, ni pravog mislioca bez mašte`. U njegovom delu povezane su pesnička imaginacija i pesnička refleksija, stvaranje poezije i razmišljanje o poeziji. Njegov naučno-teorijski rad došao je posle pesničkog. Najveći deo svojih pesama napisao je između 1858. i 1870. Od sredine 70-tih godina XIX veka do smrti napisao je malo pesama, uglavnom prigodnih i manje značajnih ali i svoju najbolju pesmu “Santa Maria della Salute” (1909). U tom periodu njegov esejističko-kritički i filozofski rad mnogo je izrazitiji od pesničkog. Tada je napisao najveći broj svojih kritičkih prikaza i ogleda kao i tri obimnija rada: estetičku raspravu “Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme” (1880.), filosofski traktat “Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju” (1884.) i veliku monografiju “O Jovanu Jovanoviću Zmaju” (Zmajovi), njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu (1902.). Napisao je dve istorijske drame, “Maksim Crnojević”(1866.) i “Pera Segedinac”(1882.), dve komedije, “Gordanu”(1889.) i “Okupaciju”(napisana na nemačkom 1878/79. a objavljena prvi put 1977.). Živeći između sna i jave i svoj zanos izrazio je u pesmi “Među javom i međ snom” (1863.). Za života objavio je tri knjige pesama: Pesme, 1873.,1874., i 1909. Svoju najbolju ljubavnu pesmu nije napisao u mladosti, nego pred smrt. Nju je godinama nosio u svojoj mašti(dnevnik koji je vodio na francuskom jeziku otkriva genezu te pesme) dok nije dobila konačan oblik, savršen, klasičan. Međutim, ljubav u “Santa Maria della Salute” nije osećanje nego princip, osnovni princip ljudskog života i kosmičkog poretka stvari, sila koja, kao i kod Dantea, pokreće svetove. Pesma je posvećena Lenki Dunđerski devojci neizmerne lepote. Laza je imao 50 godina, a ona tek 21. Platonski je hranio svoju ljubav prema prelepoj Lenki zadovoljavajući se prijateljskim druženjem sa njom: razgovorima, slušanjem klavira, vožnjom kočijama ili šetnjom. Da bi se odvojio od svoje neizbežne i večite ljubavi Laza Kostić se ženi Julkom Palanački, ali svoju ljubav prema Lenki, koja prerano umire od tifusne groznice (u 25. godini), odslikava u svojim pesmama. Umro je 26. novembra 1910 god. u Beču. Svoje duboko usađeno rodoljubivo osećanje Laza Kostić je poneo još iz svog zavičaja, iz vojničke i ratničke Šajkaške, gde je rođen u Gornjem Kovilju 1841 godine u porodici šajkaškog kapetana Petra Kostića. Kao treće dete u porodici on je rano ostao bez starijeg brata i majke, a 1863 mu umre i sestra. Prilično imućan otac i još imućniji ujak i tetka omogućili su Lazi bezbrižnu mladost, pažnju i čak maženje. Crtu razmaženog jedinca sačuvao je Laza skoro kroz čitav svoj život, a njegov snažan pesnički talenat, uverenost da je veliki pesnik, pažnja i divljenje okoline učinili su da je Laza u prvim godinama svog pesničkog stvaranja nesumnjivo često zloupotrebljavao svoj talenat i dao tako materijala za kasnije uopšteno negiranje njegova talenta od strane Lj. Nedića i J. Skerlića. Svršivši školu u Novom Sadu i dva razreda nemačke realke u Pančevu, Laza 1852 godine prelazi u gimnaziju u Novom Sadu, a zatim u Budimu, gde polaže sa odlikom ispit zrelosti, `ispit — kako kaže njegov biograf M. Savić — kakova potonja pokolenja ne poznaju`. U gimnaziji, u kojoj se predavalo na nemačkom jeziku, Laza uči od stranih jezika još francuski i engleski, i klasične jezike — grčki i latinski. Tako on još u mladosti postaje dobar poznavalac nekoliko stranih jezika, a kasnije proširuje to svoje znanje, tako da je odlično znao francuski, engleski i mađarski jezik, a govorio ruskim, nemačkim, latinskim i grčkim jezikom. Takvo obimno znanje stranih jezika omogućilo mu je da prati gotovo celokupnu evropsku modernu nauku i književnost kao i da poznaje klasičnu književnost, što je sve učinilo da Kostić za svoje doba bude jedan od najuniverzalnije obrazovanih naših pesnika. Pravni fakultet je završio u Pešti, a 1866 položio i doktorat prava. Tezu je branio na latinskom jeziku i komisija ga je naročnto pohvalila za sjajnu `ciceronsku besedu` kojom je odbranio tezu. Za sve vreme boravka u Pešti Laza je jedan od najaktivnijih saradnika đačke družine u Pešti `Preodnice` i već u to doba čuven i poznat omladinski pesnik. Na književnim sastancima `Preodnice` on već 1863 godine čita svoga `Maksima Crnojevića` i s Kostom Ruvarcem ispunjava radovima književni zbornik koji je `Preodnica` te iste godine izdala. Godine 1866 izabran je za nastavnika Novosadske gimnazije. Već na vrhuncu svoje pesničke slave on je više boem i pesnik nego nastavnik, i 1867 godine, još pre završetka školske godine, ide na svetsku izložbu u Parizu, a odande na slovensku etnografsku izložbu u Moskvi. On će i kasnije mnogo i često putovati ne samo širom gotovo svih balkanskih zemalja nego i širom Evrope (1869 godine u Prag na otvaranje češkog narodnog pozorišta, 1873 godine ponovo u Prag na proslavu Jungmanove stogodišnjice, u Beč i Peštu je već češće odlazio i duže boravio, 1899 putuje sa ženom u Italiju do Napulja, a 1900 opet u Pariz). Kada je 1867 godine pobedila srpska lista za Novosadski magistrat, Svetozar Miletić postaje gralonačelnik, a Laza Kostić veliki beležnik. Godine 1896 Kostić, kao odličan pravnik, postaje član varoškog suda i ostaje na tom mestu sve do 1872 godine, kada je mađarska država oduzela sudstvo varoškim opštinama i stavila ga pod svoju upravu. Otada Kostić nije hteo da ulazi ni u kakvu službu, već se kao slobodan javni pravnik bavi poezijom, a još više publicistikom i politikom. Još ranije je aktivno ušao u politički život, i od 1869 — 1875 godine bio je poslanik Karlovačkog sabora za grad Titel, a 1873 godine bio je izabran u svojoj Šajkaškoj za poslanika u Ugarskom državnom saboru na listi Miletićeve Narodne liberalne stranke. U Saboru Kostić se odlučno zalaže za nacionalna i građanska prava Srba u Vojvodini i u nekoliko mahova istupa u odbranu kulturne autonomije srpskog življa u Ugarskoj. Kasnije, 1875 godine, kada je Sv. Miletić u svom izbornom srezu izgubio poslanički mandat, Kostić mu ustupa svoj pouzdani šajkaški srez, smatrajući da je Miletićevo prisustvo na Ugarskom saboru mnogo značajnije i potrebnije za srpsku nacionalnu stvar nego njegovo. U tom istom periodu Kostić je 1872 godine bio i zatvaran od mađarskih vlasti zbog rodoljubivog govora koji je održao na jednom svečanom banketu u Beogradu i u kome je izražavao nadu u skoro nacionalno oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda. Pošto je proveo pet meseci u peštanskom zatvoru, Kostić je bio pušten početkom 1873 godine. To hapšenje Kostićevo imalo je velikog nacionalnog odjeka u Vojvodini, bila je spevana čak i pesma o `robovanju` Laze Kostića, a `Zastava` je gotovo svakodnevno donosila vesti o zatvoreniku. Od 1875 godine Laza Kostić je češće i duže boravio u Beču. Iz tog vremena značajno je njegovo predavanje koje je održao 1877 u Bečkom naučnom klubu o našoj narodnoj poeziji (`Ženski karakteri u srpskoj narodnoj poeziji`). Povod za to predavanje bio je jedan napad u najčitanijem dnevnom listu bečkom `Tagblatt`, uperen protiv Crnogoraca, u kome se kaže da su Crnogorci `kulturunfahig` (nesposobni za primanje kulture) već i zato što ne umeju da poštuju svoje žene. Kostić, koji je nekoliko meseci pre toga boravio u Crnoj Gori kao dopisnik stranih novina (`Politsche Korrespondenz`, `Norddeutsche Algemeine Zeitung`, Daily News`, i nekih francuskih listova) i koji je bio svedok teških borbi koje su u to doba vodili Srbi i Crnogorci s Turcima, bio je ogorčen tim napadom i u svome predavanju istakao je uzvišeni lik srpske majke, sestre, dragane u našim narodnim pesmama. U pogovoru svojoj knjizi `Osnovi lepote u svetu` (1880) Kostić govori kakav je snažan utisak ostavilo to njegovo predavanje na najpoznatije bečke naučnike onoga doba i koliko je ono doprinelo pravilnijem i tačnijem upoznavanju zapadnoevropske javnosti s nacionalnim i kulturnim težnjama srpskog naroda. Od 1879 godine Kostić boravi u Beogradu, gde je trebalo da dobije katedru na Pravnom fakultetu Velike škole ili da postane upravnik Narodnog pozorišta. Medjutim, oba ta plana su propala. Godine 1880/81 on je jedno vreme sekretar srpskog poslanstva u Petrogradu, odakle se ponovo vraća u Beograd da bi urećivao liberalni organ `Srpska nezavisnost`. Tu mu stranačka spletkarenja i netrpeljivost kralja Milana onemogućuju dalji opstanak i on 1884 prelazi na Cetinje za urednika zvaničnog crnogorskog organa `Glasa Crnogorca`. U to doba boravi na Cetinju i drugi poznati srpski pisac Sima Matavulj, i ta dva različita temperamenta, ali i dva predana nacionalna i književna radnika sklapaju prisno prijateljstvo, koje će trajati sve do Simine smrti 1909 godine. Ali liberalni i slobodoumni Kostićev duh nije se ni ovde mogao složiti s apsolutističkim duhom kneza Nikole, i Laza 1891 godiie napušta Crnu Goru i vraća se u Novi Sad. U Vojvodini Kostić provodi nestalan i neobezbedjen život. I tek pod stare dane (1895 godine) on se ženi bogatom Julkom Palanačkom iz Sombora, svojom dugogodišnjom ljubavi, i otada ima smireniji i sređeniji život. Povremeno putuje iz Sombora u Novi Sad, Beograd, Zagreb i Beč i 1909 godine doživljuje proslavu pedesetogodišnjice svog književnog rada. Umro je 1910 godine u Beču, gde je bio otišao na lečenje, a telo mu je preneseno u Sombor i sahranjeno u zajedničkoj grobnici s njegovom ženom...