Katalog elektronskih komponenti,na engleskom i rusk9m jeziku,nedostaju korice,prvi list sadržaja,strane sa specifikacijama komponenti kompletne. UVOD: Niskofrekventni pojačivači snage (LFA) su najvažnije jedinice savremenih radio i elektronskih aparata. Sada su najpopularniji LFA u integrisanom kolu, zbog svojih prednosti, kao što su: lako podešavanje, male dimenzije, veliki opseg izlazne snage. Istovremeno, nema podataka o integrisanom kolu LFA proizvedenom u svetu, a postoje i određene poteškoće u testiranju i popravci kućnih radio i elektronskih aparata (radio, audio sistemi, autoradio TV aparati, plejeri), posebno inostrane proizvodnje. Postoji više od 850 integrisanih kola LFA koje proizvode vodeće svetske firme - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanio, SGS-ATES, kao i firme Unije nezavisnih država. Najvažniji LFA parametri integrisanih kola su: opseg napajanja, maksimalna izlazna snaga, opseg frekvencija, informacije o paketu. Parametri se nalaze u tabeli. Ovde su prikazana podešavanja električnih kola koje preporučuje proizvođač. Integrisana kola, koja imaju ekvivalentno podešavanje električnih kola, nalaze se u jednoj šemi i zapravo su analogna. Međutim, neki od električnih parametara mogu biti drugačiji. Zato morate konsultovati tabelu parametara. Ova publikacija ne duplira kataloge firmi integrisanih kola firmi proizvođača i ne donosi im nikakvu štetu. Naprotiv, cilj je da se ova integrisana kola koriste šire. Autori se nadaju da će ova publikacija pobuditi interesovanje stručnjaka za popravku kućnih radio i elektronskih aparata i radio-amatera. INTRODUCTION: The low frequency power amplifiers (LFA) are the most important units of the modern radio and electronics apparatuses. The most popular now are the LFA in the integrated circuit, because of their advantages, such as: easy setting, small dimensions, large range of power output. At the same time there is no information about integrated circuit LFA produced in the world, and there are some difficulties in testing and repairing of home radio and electronics apparatuses (radio, audio systems, autoradio TV sets, players), especially of foreign production. There are more than 850 integrated circuits LFA which are produced by the leading firms of the world - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanyo, SGS-ATES, and by the firms of the Union of Independence States. The most important integrated circuits LFA parameters are: the voltage supply range, the maximum power output, the frequency range, the package information. The parameters are held in the table. The electrical circuits setting which are recommended by the producing firm, are shown here.. The integrated circuits, having the equivalent electrical circuit setting are held in one scheme, and they are analogues in fact. However, some of the electrical parameters may be different. That`s why you must consult the parameter`s table. This publication does not duplicate firm catalogs of integrated circuits of producing firms and does not bring them any damage. On the contrary, it`s aim is to use these integrated circuits more widely. The authors hope that this publication will excite the interest of specialists repairing home radio and electronics apparatuses and of radio amateurs. The authors.

PRIRUČNIK PRAKTIČNE ELEKTRONIKE! Ova knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U ovoj knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Korisna je radio-amaterima i profesionalcima. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojačavači Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidači Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domaćinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobičnih fenomena MICHAEL SHUSTOV je doktor nauka i autor je 518 publikacija, uključujući 16 knjiga i 18 pronalazaka. ANDREY SHUSTOV je doktor elektrotehnike i autor je 24 publikacije, uključujući i 2 knjige.

SV 4 59944) Kako poraviti stare radio aparate na engleskom jeziku How To Repair Old Time Radios , Clayton L. Hallmark , Tab books USA 1979 , Ako ste kolekcionar starih radija, ili ako jednostavno želite da vratite stari radio koji je stajao na tavanu u radno stanje, ova praktična knjiga će vam pokazati kako da to uradite na pravi način! Moći ćete da locirate problematična mesta, popravite neispravne delove ili saznate kako da nabavite zamenu za zastarele cevi i druge komponente. Ovaj dobro ilustrovani vodič objašnjava sve suptilnosti i nijanse nekadašnje tehnologije. Pruža važne smernice za rešavanje problema sa starim kolima i pronalaženje zamene za zastarele, nezamenljive delove. Tu je i zgodan vodič za otkrivanje uzroka problema poput slabog i izobličenog prijema, zujanja, cviljenja ,isprekidanog pucketanja i svih drugih problema koji muče staromodnu radio opremu. tvrd povez, format 13,5 x 21,5 cm , engleski jezik, ilustrovano, 249 strana

elektronski muzički instrumenti mihajlović elektrotehnika u vasem stanu dinić prokopijević elektrotehnika za neelektrične škole nikola nikolić elektrotehnika petad miljnić elektrotehnički materijali pantelija nikolić osnovi elektronike radio uređaji za frekventnu modulaciju.. osnovi elektronike automatika dejstva električne struje svetozar božin elektronske cevi poluprovodnici i integrisana kola mesaroš električna struja i naši najmlađihajrudin čengić elektronički sklopovi stanko turk enciklopedija energetike nikolić dimitrijević mala škola elektronike I deo krstić elektronski merni instrumenti pantić pešić đukić stanković Prodajem samo u kompletu. Stanje solidno. Visina poštarine je za slanje poštom putem cc paketa. S 63

ANALOGNA ELEKTRONIKA I PROJEKTI SA MIKROKONTROLERIMA! Hobi elektroničarima može biti zanimljivo da nauče nove veštine koje mogu koristiti u karijeri. Oni koji razumeju osnove elektronike mogu praviti sopstvena kola i projekte. Ipak pre nego što potrčite potrebno je naučiti da hodate. Počinje sa analognom elektronikom. Trebalo bi da se upoznate sa jednostavnim komponentama i kolima, i razumete njihove osnovne osobine i ponašanje, kao i probleme sa kojima bi mogli da se susrećete. Najbolji način da to uredite je preko eksperimenata. Sama teorija nije dovoljna. Knjiga nudi veliki broj praktičnih početničkih kola koje svako može sastaviti sa osnovnim iskustvom. U elektronici je počelo novo poglavlje sa širenjem primene mikrokontrolera. Mikrokontroleri sada izvode sve više zadataka koji su ranije bili rešavani korišćenjem diskretnih komponenata i konvencionalnih, standardnih integrisanih kola. Rad sa mikrokontrolerima je postajao sve lakši i lakši zahvaljujući platformama kao što su Bascom, Arduino, Micro:bit. U knjizi su predstavljane brojne primene mikrokontrolera kojima se lako upravlja. Sada imamo slučaj elektronike sa manje lemljenja a više programiranja Kompletna knjiga je u koloru! Kratak sadržaj Deo 1 • Analogna elektronika Poglavlje 1 • Elektronika za početnike (1) Poglavlje 2 • Elektronika za početnike (2) Poglavlje 3 • Elektronika za početnike (3) Poglavlje 4 • Elektronika za početnike (4) Poglavlje 5 • Elektronika za početnike (5) Poglavlje 6 • Elektronika za početnike (6) Poglavlje 7 • Elektronika za početnike (7) Poglavlje 8 • Elektronika za početnike (8) Poglavlje 9 • Elektronika za početnike (9) Poglavlje 10 • Elektronika za početnike (10) Poglavlje 11 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 12 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 13 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 14 • Granične vrednosti EMV-EMC i CE deklaracija Poglavlje 15 • LED-LDR ring oscilator Poglavlje 16 • Piko ampermetar Poglavlje 17 • LC oscilator sa podešavanjem uz pomoć potenciometra Poglavlje 18 • Merenje radijacije sa FET-om Poglavlje 19 • “zelena” solarna lampa Poglavlje 20 • Održavanje baterije Poglavlje 21 • Naponski pretvarač sa jednim tranzistorom Poglavlje 22 • Analogno trčeće LED svetlo Poglavlje 23 • Eksperimentalni Hall senzor Poglavlje 24 • Jednostavni Dip metar Poglavlje 25 • Širokopojasni prijemnik za varničar Poglavlje 26 • Ring oscilator Poglavlje 27 • LED višestruka bljeskalica Poglavlje 28 • Audion sa emiterskim sledilom Poglavlje 29 • Relaksacioni oscilatori sa NPN tranzistorima Poglavlje 30 • Merenje Gama zraka sa foto diodom Poglavlje 31 • Kratkotalasni regenerativni prijemnik Poglavlje 32 • DRM superheterodini prijemnik (digitalni radio) Poglavlje 33 • Tranzistorski Dip metar Poglavlje 34 • DRM sa direktnim mikserom upotrebom cevi EF95/6AKS Poglavlje 35 • Modulator srednjih talasa Poglavlje 36 • EE večni treptač Poglavlje 37 • Kratkotalasni super regenerativni prijemnik Poglavlje 38 • Kratkotalasni pretvarač Deo 2 • Mikrokontroler Poglavlje 39 • Osnove osnova (1) Poglavlje 40 • Osnove osnova Mikrokontrolera (2) Poglavlje 41 • Osnove osnova Mikrokontrolera (3) Poglavlje 42 • Osnove osnova Mikrokontrolera (4) Poglavlje 43 • Osnove osnova Mikrokontrolera (5) Poglavlje 44 • Osnove osnova Mikrokontrolera (6) Poglavlje 45 • Osnove osnova Mikrokontrolera (7) Poglavlje 46 • Senzori imaju smisla (1) Poglavlje 47 • Senzori imaju smisla (2) Poglavlje 48 • Senzori imaju smisla (3) Poglavlje 49 • Senzori imaju smisla (4) Poglavlje 50 • Uputstvo za početnike za rad sa razvojnim okruženjem Poglavlje 51 • BBC micro:bit za elektroničare (1) Poglavlje 53 • RF detektor uz pomoć Arduino Poglavlje 54 • Merenje otpornosti sa Arduino Poglavlje 55 • AM predajnik uz pomoć Arduino Poglavlje 56 • Bezbednosne nalepnice kao ključ BURKHARD KAINKA je rođen 1953, radio amater sa pozivnim znakom DK7JD. Više godina je radio kao nastavnik fizike a od 1996 je samostalni razvojni inženjer i autor knjiga iz oblasti elektronike i mikrokontrolera. Između ostalih projekta održava stranice www.elektroniklabor.de i www.b-kainka.de

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Elektronika je nauka koja se sastoji od fizike, inženjerstva, tehnologije i primena koje se bave emisijom, protokom i kontrolom elektrona u vakuumu i materiji.[1] Identifikacija elektrona 1897. godine, zajedno sa izumom vakuumske cevi, koja može da pojačava i ispravlja slabe elektronske signale, inaugurisali su polje elektronike i elektronsko doba.[2] Elektronika je svoje ime dobila tokom dvadesetih godina 20. veka po istoimenom američkom časopisu (Electronics). Pojmu elektronika je moguće dodeliti tri osnovna značenja: Elektronika kao nauka je deo fizike koja se bavi proučavanjem kontrole kretanja elektrona i drugih nosioca naelektrisanja kroz: slobodan prostor (elektronske vakuumske cevi), poluprovodne materijale (poluprovodničke komponete). Proučavanje procesa u poluprovodnicima često se naziva i fizika poluprovidnika. Elektronika kao tehnička disciplina je deo elektrotehnike koja se bavi razvojem i proizvodnjom elektronskih komponenti, uređaja i sistema. Elektronika kao pojam se često upotrebljava da označi deo uređaja proizvedenog od elektronskih komponenti (npr često kažemo elektronika automobila podrazumevajući pod tim sve delove automobila koji su načinjeni od elektronskih komponenti). Elektronika se bavi električnim kolima čime su obuhvaćene aktivne električne komponente kao što su vakuumske cevi, tranzistori, diode, integrisana kola, optoelektronika, i senzori, asocirane pasivne električne komponente, i tehnologije za međusobno povezivanje komponenti. Obično, elektronski uređaji sadrže opremu koja se prevashodno ili isključivo sastoji od primarnih aktivnih poluprovodnika uz dopunu pasivnim elementima; takvo kolo se naziva elektronskim kolom. Nelinearno ponašanje aktivnih komponenti i njihova sposobnost kontrole protoka elektrona omogućava pojačavanje slabih signala. Elektronika nalazi široku primenu u obradi informacija, telekomunikacijama, i obradi signala. Sposobnost elektronskih uređaja da deluju kao prekidači omogućava digitalnu obradu informacija. Interkonekcijske tehnologije kao što su štampane ploča, tehnologija pakovanja elektronike, i drugi raznovrsni oblici komunikacione infrastrukture kompletiraju funkcionalnost kola i transformišu mešovite komponente u regularni radni sistem. Električna i elektromehanička nauka i tehnologija se bavi generacijom, distribucijom, prebacivanjem, skladištenjem i konverzijom električne energije u i iz drugih formi energije (koristeći žice, motore, generatore, baterije, prekidače, releje, transformatore, otpornike, i druge pasivne komponente). Ovo razgraničavanje ze započilo oko 1906. godine sa Forestovim pronalaskom triode, što je omogućilo električno pojačavanje slabih radio i audio signala primenom nemehaničkih uređaja. Do 1950. godine ovo polje se zvalo „radio tehnologija”, jer je njegova primarna primena bila u dizajnu i teoriji radio transmitera, prijemnika, i vakuum cevima. Godine 2018. većina elektronskih uređaja je koristila poluprovodničke komponente za obavljanje elektronske kontrole. Izučavanje poluprovodničkih uređaja i srodnih tehnologija smatra se granom fizike čvrstog stanja, dok se dizajn i konstrukcija elektronskih kola radi rešavanja praktičnih problema svrstava pod elektronsko inženjerstvo. Ovaj članak ima fokus na inženjerskim aspektima elektronike...

III PROŠIRENO IZDANJE! Sa ovom knjigom, prate se aktuelna pitanja i upotpunjuje literatura iz oblasti Energetske elektronike na našem jeziku. Knjiga je obima oko 400 stranica sa oko 400 slika, desetine tabela i bezbroj matamatičkih izraza itd. Pri pisanju ove knjige namera je bila da se obuhvate sva najvažnija pitanja iz oblasti tranzistorskih pretvarača raznih vrsta. Iako nije praćen fakultetski program predmeta energetske elektronike, knjiga može da posluži studentima elektrotehničkih fakulteta. Pored toga, ona sigurno može korisno da posluži inženjerima i tehničarima koji se bave konstruisanjem, servisiranjem i održavanjem raznih vrsta pretvarača. Izložena materija podeljena je u pet poglavlja koja zasebno čine logične celine. Kratak sadržaj Prekidački tranzistori i diode U ovom poglavlju analiziraju se električne karakteristike pojedinih vrsta prekidačkih tranzistora a poseban akcenat se stavlja na MOSFET i IGBT. Takođe analiziraju se i karakteristike raznih vrsta dioda. Transformatori prigušnice i kondenzatori Ovde se analizira rad i elementi konstrukcije transformatora i prigušnica za pretvarače. Na kraju se analiziraju pojedine vrste kondenzatora i analiziraju njihove karakteristike. Tranzistorski pretvarači U ovom poglavlju se detaljno analiziraju sve četiri vrste pretvarača (DC/DC, DC/AC, AC/DC i AC/AC). Pored toga u ovom poglavlju prikazane su i neke savremene tehnike koje se primenjuju u ovoj oblasti. Regulacija brzine elektromotora U ovom poglavlju odvojeno i detaljno prikazani su principi tehnike regulacije brzine kao i pretvarača za ove primene. Akcenat je stavljen na regulaciji brzine kaveznih asinhronih motora gde su detaljno pbrađene tehnike skalarnog i vektorskog upravljanja. Kola za upravljanje i zaštitu U ovom poglavlju se analiziraju kola za upravljanje pojedinih vrsta pretvarača sa različitim vrstama prekidačkih tranzistora. Posebno se razmatraju drajverska i upravljačka kola. Posebna pažnja posvećena je pretvaračima sa tranzistorima tipa MOSFET i IGBT. RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

U našoj zemlji, energetska elektronika ili njena uža oblast energetski pretvarači, izučava se na svim elektrotehničkim fakultetima, višim školama, a u poslednje vreme i srednjim elektrotehničkim školama. Međutim, naša literatura nije adekvatno pratila ovu oblast. Ova knjiga je nastala kao pokušaj da se ne preskoči čitava tehnološka generacija tiristorskih pretvarača i da na našem jeziku ostane pisani trag o njima. Pri pisanju knjige namera je bila da se obuhvate sva najvažnija pitanja iz ove oblasti. Iako nije praćen fakultetski program predmeta energetske elektronike, pored inženjera, ona može korisno da posluži studentima koji izučavaju ovu materiju, ali i svima ostalima koji se praktično bave tiristorskim pretvaračima. Obim knjige je oko 300 stranica sa skoro 350 slika, crteža, dijagrama, tabela, nebrojeno mnogo matematičkih formula itd. Pretvarači sa tranzistorima kao prekidačkim elementima, detaljno su opisani u knjizi `Tranzistorski pretvarači`. Izlaskom i `Tiristorskih pretvarača` zaokružuje se oblast pretvarača energetske elektronike. U tom smislu ove dve knjige treba posmatrati kao celinu. Knjiga se sastoji od 10 poglavlja Kratak sadržaj 1. Poluprovodničke komponente: U ovom poglavlju su opisane osnovne karakteristike; dioda, tiristora, GTO, dijaka i trijaka. Ovde su prikazani i osnovni elementi njihove zaštite. 2. Osnovna kola sa diodama i tiristorima: Ovo poglavlje analizira ponašanje pojedinih elementarnih kola napajanih preko dioda i tiristora. Njegova uloga je da olakša praćenje materije izložene u narednim poglavljima. 3. Fazno upravljani pretvarači: Ovo je udarno poglavlje, i u njemu se na oko 100 stranica detaljno obrađuju osnovni principi i pojave pri ispravljanju AC napona. Zatim su detaljno razmatrani diodni i tiristorski ispravljači i invertori, zajednički nazvani fazno kontrolisani pretvarači. Na kraju je ukratko prikazan i rad četvoro kvadrantnih pretvarača ove vrste. 4. Harmonici, naponi, struje i snage ispravljača: Ovo poglavlje se bavi harmonicima u naponima i strujama ispravljača i invertora i njihovim posledicama. 5. Prisilna komutacija tiristora i čoperi: U ovom poglavlju se obrađuju načini prisilne komutacije tiristora i primena na pretvaračima tipa DC/DC (čoperima). 6. Pretvarači naizmeničnog napona: U ovom poglavlju se analiziraju pretvarači tipa AC/AC sa faznim upravljanjem. To su u prvom redu pretvarači sa antiparalelnim tiristorima i trijacima. 7. Autonomni invertori: Ovde se obrađuju autonomni invertori, različitih konfiguracija, naponskog i strujnog tipa. 8. Kola za upravljanje: U ovom poglavlju se analiziraju osnovni principi upravljačkih kola fazno kontrolisanih pretvarača. Takođe je objašnjena i primena nekih integrisana kola za ovu namenu. 9. Automatska regulacija pretvaračima: U ovom delu se obrađene su najvažnija pitanja automatske regulacije sa posebnim naglaskom na regulaciju tiristorskim pretvaračima. Detaljno je prikazan frekventni metod analize kao i osnovni principi optimitanja sistema regulacije. 10. Primeri primene: U ovom (poslednjem) poglavlju, je kroz nekoliko primera, prikazana konkretna primena tiristorskih pretvarača. RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

KURS PROGRAMIRANJA ZA ARDUINO NANO V3, NANO EVERY I NANO 33 IoT! Sedam poglavlja u ovoj knjizi služe kao prvi korak za početnike i ljubitelje mikrokontrolera koji žele da steknu prednost u Arduino programiranju. U prvom poglavlju su predstavljeni Arduino platforma, ekosistem i postojeće varijante Arduino Nano ploča. Takođe ćete naučiti kako da instalirate različite alatke potrebne za početak Arduino programiranja. Drugo poglavlje počinje izradom elektronskih kola i programiranjem na vašem Arduinu. U trećem poglavlju istražujemo različite magistrale (buses) i analogne ulaze. U četvrtom poglavlju upoznaćete koncept modulisanja širine impulsa (PWM - Pulse width modulation) i rad u jednopolarnim koračnim motorima. U petom poglavlju sigurno ćete naučiti kreiranje lepe i osnovne ali korisne animacije pomoću eksternog ekrana. Šesto poglavlje upoznaje čitaoce sa konceptom I/O uređaja, kao što su senzori i piezo zujalica i istražuje njihove metode povezivanja i programiranja pomoću Arduino Nano-a. U poslednjem po*glavlju istražujemo još jednog člana Arduino Nano porodice Arduino Nano 33 IoT i njegove veoma zanimljive mogućnosti. Ovo poglavlje koristi i produbljuje mnoge koncepte naučene iz prethodnih poglavlja za kreiranje zanimljivih aplikacija za ogroman svet Interneta Stvari. U celoj knjizi sledimo „korak po korak“ pristup za objašnjavanje koncepata i funkcionisanje „stvari“. Svaki koncept je uvek praćen dijagramom kola od tačke do tačke i primerima koda. Slede detaljna objašnjenja sintakse i logike koje se koriste. Pažljivo prateći koncepte, naučićete izradu kola, Arduino programiranje, radne primere koda i predstavljanje dijagrama kola. Knjiga takođe ima mnogo referenci za spoljne resurse gde god je to potrebno. Arhivska datoteka (.zip), koja sadrži primere softvera i dijagrame kola u Fritzing stilu razmotrene u knjizi, može se besplatno preuzeti sa stranice proizvoda i resursa knjige. Kratak sadržaj Poglavlje 1 - Uvod u Arduino platformu i Arduino Nano Poglavlje 2 - Igranje sa elektronikom Poglavlje 3 - Različite magistrale i analogni ulaz Poglavlje 4 – Modulisanje širine impulsa i upravljanje jednopolarnim motorom sa digitalnim I/O Poglavlje 5 - Iscrtavanje geometrijske „umetnosti“ na eksternom displeju Poglavlje 6 - Rad sa zujalicom i senzorom Poglavlje 7 - Rad sa Arduino Nano 33 IoT-om ASHWIN PAJANKAR je diplomirao na Univerzitetu „IIIT Hyderabad“. Ima više od 25 godina iskustva u računarskom programiranju i elektronici i objavio je više od dvadesetak knjiga o ovim temama. Trenutno, predaje ove teme onlajn za više od 93.000 studenata širom sveta na Udemy-u i YouTube-u. Poznaje Linux, Shell Scripting, Windows PowerShell, C, C++, BASIC, asemblerski jezik 8085 i x86, Java, JavaScript, Python, HTML i Golang. Intenzivno je radio na računarima sa jednom pločom, kao što su Raspberry Pi i Banana Pro, Arduino, BBC Micro:bit i Raspberry Pi Pico.

OSNOVE ELEKTRONIKE SA MNOŠTVOM PRAKTIČNIH SAVETA I PRIMERA ELEKTRIČNIH KOLA! Izloženim radom autor može početniku u analognoj tehnici da pomogne da se snađe u džungli zbunjujućih tehničkih termina bez zbunjujućih formula. Namera je čitaocu ponuditi široku paletu tema bez dubinskih objašnjenja nego se usredsrediti na suštinu iako nije ispustio u prvom planu omiljene teme, mernu tehniku, muzičku elektroniku sa operacionim pojačavačima. Autor ukazuje (nakon razjašnjenja funkcije poznatih elektronskih komponenti) da se iza mnogih složenih kola ipak kriju isti osnovni elementi i jasno stavio do znanja na osnovu brojnih primera kako veštom kombinacijom takvih „modula“ skoro sva merna tehnika može ispuniti zahteve (ključna reč „uobličavanje signala“) ono što je posebno zanimljivo korisnicima u domenu merenja životne okoline. Brojne anegdote iz vremena dok je autor pipao po „tajnama“ elektronike su dokaz za to da se ovde prvenstveno ne radi o udžbeniku sa tehničkim žargonom i formulama nego o lakom i šaljivom pregledom tema o kojima bi trebalo da bude obavešten novajlija. Knjiga se mestimično čita skoro kao roman a zaokružuje se vrednim praktičnim savetima zasnovanim na iskustvu, iskustvom autora u nagrizanju pločica štampanih veza, izradom prednjih panela i kućišta koje je sakupio tokom vremena. Ukratko: knjiga koja ne prenosi samo znanje nego inspiriše čitaoca da razvije sopstvena električna kola. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Šta je potrebno? Poglavlje 2 • Šta je zapravo struja? Poglavlje 3 • Komponente elektronike: otpornici Poglavlje 4 • Komponente elektronike: kondenzatori Poglavlje 5 • Komponente elektronike: Kalemovi Poglavlje 6 • Komponente elektronike: poluprovodnici Poglavlje 7 • Naizmenični napon, naizmenična struja Poglavlje 8 • Oscilatori sa tranzistorima: klasični Poglavlje 9 • Kratki opamp intermeco Poglavlje 10 • Oscilatori sa operacionim pojačalima Poglavlje 11 • Važna osnovna analogna kola Poglavlje 12 • Praktične električne šeme Poglavlje 13 • Od analognog na digitalno KURT DIEDRICH je rođen rođen 1948 u Sarbrikenu. Posle srednje škole, prvo uspešno studira geologiju. Osamedestih je bio postojan saradnik Elektorovog tima i od tada objavio brojne stručne knjige. Nakon toga je radio uputstva za razne IT firme a danas radi kao honorarni stručni novinar.

DRUGO DOPUNJENO IZDANJE - V2018! Veliki uspeh prvog izdanja i interesovanje koje je ono pobudilo kod čitalaca ohrabrilo je autora da uloži dodatni trud i pripremi ovo drugo izdanje. Svako novo izdanje knjige bi trebalo da bude bolje od prethodnog. U ovom izdanju dopunjena su pojedina poglavlja, i neke teme bolje ili detaljnije obrađene. To se najviše odnosi na poglavlje 3 u kome se obrađuju povratne sprege. Posebna pažnja posvećena je dinamičkom ponašanju realnih OP u primenama kod pojačavača i integratora. Takođe nešto detaljnije su obrađeni i instrumentacioni pojačavači, itd. Drugi deo – zbirka šema je dopunjena sa novim šemama. Zbog svega toga, ovo drugo izdanje je po obimu veće od prvog izdanja. Svakako iskorišćena je prilika da se isprave i sve do sada uočene greške. Kratak sadržaj OSNOVNA RAZMATRANJA OPERACIONI POJAČAVAČI – KARAKTERISTIKE POVRATNA SPREGA OSNOVNA KOLA SA OPERACIONIM POJAČAVAČIMA POJAČAVAČI INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČI NESTANDARDNI OPERACIONI POJAČAVAČI IZVORI REFERENTNOG NAPONA – REFERENCE ANALOGNI MNOŽAČI MERENJE ELEKTRIČNIH VELIČINA MERENJE NEELEKTRIČNIH VELIČINA JEDNOSTRANO NAPAJANJE OP DODATAK – ZBIRKA ŠEMA LITERATURA RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

Kata Pejnović - Životni put i revolucionarno delo veoma retko , pomalo ilustrovano Autor Milenko Predragović Nakladnik NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac Datum 1978. Prava NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac 76 stranica -dobro ocuvana ,ima malo zutila od starosti ,malo su iskrzane korice ,na ivicama hrbata rођена је 23. марта 1899. године у подвелебитском селу Смиљан, код Госпића. Њен отац Дмитар Богић је радио у жандармеријској служби у Доњем Лапцу, а пошто се разболео, рано је отишао у пензију у вратио се у родни Смиљан. У браку са Јеленом Добрић из Доњег Лапца, имао је деветоро деце, а Ката је била шеста. Породица је тешко живела од малог сеоског имања и очеве пензије, која није била велика. Пошто отац није могао радити, породицу је делом издржавала мајка која је била кројачица. Најстарија ћерка је шила заједно са њом, а другу ћерку је послала у Госпић, где је учила како се шију градска одела. Како би синовима обезбедили бољи живот слали су их на учење заната. Ката се од малих ногу бавила кућним пословима, а од 1906. до 1910. године је похађала основну школу. Поред свакодневних послова, налазила је времена да чита и да друге упућује на читање. Од 1936. године почиње да прати напредну штампу, прихвата политику КПЈ и извршава партијске задатке. У кантама за млеко доносила је партијски материјал из Госпића и растурала га по селима западне Лике. Активно је радила у партијској фракцији „Сељачког кола“ и „Сељачке слоге“, на политичком и културном уздизању сељана. Године 1938. примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Првој окружној конференцији КП Хрватске за Лику, 1940. године, изабрана је за члана ОК КПХ за Лику. После окупације Краљевине Југославије и стварања Независне Државе Хрватске, радила је на припремама за оружани устанак. Обилазила је села, упућуивала народ да се склања од усташког терора и да прикупља оружје за устанак. У јулском покољу, усташе су јој убиле супруга и три сина. После отпочињања оружаног устанка у Лици, Ката је радила на формирању организације Антифашистичког фронта жена у Лици. У мају 1942. године, поново је изабрана за члана ОК КПХ за Лику, а у септембру исте године за председника Окружног одбора АФЖ за Лику. На Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, изабрана је за већника АВНОЈ-а (била је тада једина жена већник АВНОЈ-а). Исте године, на Првој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу изабрана је за председника АФЖ Југославије. На Првом и Другом заседању ЗАВНОХ-а бирана је за већника, а на Трећем заседању 1944. године и за члана Председништва ЗАВНОХ-а. На Првој конференцији АФЖ Хрватске јуна 1943. године, изабрана је за члана извршног одбора Главног одбора АФЖ Хрватске. После ослобођења Југославије, Ката је била потпредседник Сабора НР Хрватске и председник Одбора за молбе и жалбе Републичког већа Сабора НР Хрватске. На Другом конгресу КП Хрватске изабрана је за члана Централног комитета. Бирана је за републичког и савезног посланика. Била је члан Извршног одбора Савеза ратних и војних инвалида Југославије, члан Извршног одбора ССРН Хрватске, и члан Извршног одбора Конференције за друштвену активност жена Хрватске. Имала је чин потпуковника ЈНА у резерви. Умрла је 10. новембра 1966. године у Загребу. Сахрањена је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден за храброст. Указом председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, постхумно је 3. јуна 1968. године, проглашена за народног хероја Југославије.[1] (u hodniku ,levi ormaric)

Živko Surčulija : Ko vlada nacijom : marksizam, nacija i (dez)integracija / Beograd : Naučna knjiga, 1987 Fizički opis 181 str. ; 20 cm Zbirka Marksistička biblioteka. Kolo 2, Savremeno jugoslovensko društvo ; knj. 3 Predmetne odrednice Национално питање -- Југославија Нације -- Марксизам Očuvanost 4-. Живко (Светозар) Сурчулија рођен је 20. јуна 1945. године у Сремским Михаљевцима. Завршио је Земунску гимназију, у којој је до последњег дана био члан управе Фонда бивших матураната и професора Земунске гимназије. Дипломирао је 1968. године на Политичко-управном смеру Правног факултета Универзитета у Београду, где је и магистрирао и докторирао 1976. године. На Технолошко-металуршком факултету је радио од 1974. до 2010. године као асистент, доцент, ванредни, редовни професор и шеф катедре за друштвене науке, а једно време био је запослен и у Институту друштвених наука. Нека од његових најважнијих дела су „Друштвена анатомија национализма“ (Младост, 1976.), „Ко влада нацијом?“ (Рад, 1982.), Different Concepts and Types of Nationalism in the Nineteenth and Twentieth Centuries“ (MIT Press, Cambridge, vol.1, Num. 2, April 1996.), „Социолошка хрестоматија са коментарима“ (коаутор са др П. Раденовић); (Завод за уџбенике, 1999.), „Либерализам, социјализам и национализам у транзицији српског друштва и поглед у наредне године“ – поглавље у монографији „Промене вредности и транзиција у Србији: Поглед у будућност“, (Friedrich Ebert Stiftung; Институт друштвених наука, 2003.), „Приолози из социологије“ (Фото футура, 2011.).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Budućnost znanja i kulture je svojevrstan rečnik koji prkosi stegama konvencionalnosti. Ova knjiga poziva čitaoca da diskutuje i razmenjuje ideje sa nekim od najsmelijih mislilaca na svetu. Autor promatra sve moguće teme – od oružja za masovno uništenje do kuge, od svetih šumaraka do filozofije Koka – Kole, vodi čitaoca od Bolivuda do koronarnog bajpasa. Ovo delo je tu da promeni način razmišljanja koje je usađeno u ljudsku psihu tokom školovanja i kroz kućno vaspitanje. Budućnost znanja i kulture izaziva čitaoca da preispita poznavanje urbanog života, sigurnostisrednje klase i predočava mu da je ključ opstanka u novom veku otvoreni duh i umeće življenja u različitim i često kontradiktornim svetovima. O autorima: Vinaj Lal je profesor saradnik na Univerzitetu u Kaliforniji. Autor je velikog broja knjiga, poput Empire of Knowledge (2002), Of Cricket, Gandhi, and Guinness (2002) i priređivač knjige Dissenting Knowledges, Open Futures (2000). Ašis Nandi je nakon studija radio u Centru za studije razvojnih društava, Delhi. Tokom rada u Centru Nandi je razvio novu metodu rada spajajući kliničku psihologiju i sociologiju. Kasnije je bio i direktorCentra. Bio je autor velikog broja izveštaja o ljudskim pravima i aktivan član nekoliko pokreta za mir, alternativne nauke i tehnologije, kao i kulturni opstanak. Član je Saveta Svetske federacije za budućnost obrazovanja, Indijskog saveta za psihološka istraživanja i Inicijative za ljudska prava zemalja Komonvelta. Bio je prvi predsednik UNESCO Centra za Evropske studije u Triru.

LICENCNO IZDANJE ELEKTOR INTERNATIONAL NA SRPSKOM JEZIKU! Da li se još uvek isplati samogradnja pojačavača? Ovo pitanje mogu mnogi sebi da postave prolaze prolazeci kroz prodavnicu elektronike. Kada je u maju 1970. izašlo prvo izdanje Elektora, mnogo toga nije moglo da se kupi u vidu gotovog uredjaja. S druge strane postojalo je veliko oduševljenje da se svojerucno nešto napravi. Tokom devedesetih godina prošlog veka to je splasnulo, zbog sve veceg širenja kompjuterske tehnike i digitalizacije. Pojavile su se nove generacije, koje su odrastale uz bitove i bajtove. Zašto HiFI uređaji daju različit zvuk Često postavljana pitanja su: može li pretpojačavač jednog proizvođača da se spoji sa izlaznim stepenom drugog proizvođača? Da li to ima uticaja na zvuk? Da li moraju da se koriste specijalni kablovi i da li moraju da se preduzimaju posebne mere? U časopisima koji testiraju uređaje može se povremeno pročitati da CD plejer jednog proizvođača u kombinaciji sa određenim pojačavačem jednog drugog proizvođača daje posebno dobre zvučne rezultate. Ako se priključi neki drugi CD plejer, zvuk će biti drugačiji, ili lošiji. Bogatim rečnikom zatim sledi opis zvuka i puštaju se određene muzičke numere, koje su navodno izuzetno dobre za testiranje muzičkih uređaja. Elektrolitski kondenzatori, ispravljači i njihova pravilna upotreba Prilikom izrade mrežnih jedinica se često može primetiti nemarno ophođenje. Dosta se koristi princip ’’što više, to bolje’’. Kapacitet elektrolita se često povećava po želji, pogotovo ako se pri ruci nađu visokokapacitivni kondenzatori. Isto tako se koriste ispravljači sa mnogo više naponske stabilnosti nego što je potrebno. Misli se da ne može da škodi ako se umesto ispravljača od 80 V odmah ubaci onaj od 500 V. Što je sigurno, sigurno je. I baš tu se nalazi zabluda, kao i upotreba proizvoljno velikih kondenzatora. Ovaj članak će pokazati nekoliko međusobnih veza, na koje se uglavnom ne obraća pažnja. Pentodni PP izlazni stepen sa EL 84 T Princip PPP izlaznog stepena ima mnoge prednosti u odnosu na protivtaktni AB izlazni stepen i samo jedan nedostatak, a to je nešto manja snaga iz jednog kompleta cevi. Već duže vreme trend ide ka osetljivim zvučnicima, koji sa relativno malo snage mogu da stvaraju veliki zvučni pritisak. Tako postaje interesantan i PPP izlazni stepen sa malom snagom, ali koji pruža visok kvalitet zvuka. Srednjetalasni prijemnik sa dva oscilatorna kola Nakon prvih iskustava sa audionom od jednog oscilatornog kola, strasni samograditelj radio uređaja će poželeti da napravi prijemnik sa boljim performansama, da bi poboljšao kako osetljivost, tako i selektivnost svog radija. Da bi ceo proces i podešavanje bili pregledniji, ovaj članak predstavlja prijemnik sa dva oscilatorna kola. Povratna sprega nezavisna od demodulacije omogućava različite varijante sklopa i interesantna proširenja. Postignuta poboljšanja u prijemu, u odnosu na audion sa jednim oscilatornim kolom, su impresivna. Kratkotalasni audion sa ECC88 Cevni sklopovi sa malim anodnim naponom imaju posebnu draž. S njima se može eksperimentisati na bezopasan način bez problema sa inače uobičajenim visokim anodnim naponima. Jednostavni audion prijemnici mogu pri tom da daju dobre rezultate, kao i sklopovi sa visokim anodnim naponima. Otpornici za merenje opterećenja Uređaj sa snažnim otpornicima za merenje opterećenja ima posebnu svrhu. On je potreban prilikom testiranja izlaznih pojačavača. U slučaju da treba da se opterete do maksimuma, zvučnici nisu za to pogodni, jer bi posledica toga bila oštećenje sluha. Dakle, bolje je prvo snagu pretvoriti u toplotu i proveriti da li pojačavač uopšte funkcioniše i da li daje očekivanu snagu. Tek posle ovoga pojačavač zaslužuje zvučnike i muziku umesto sinusa. Mnogostruke eksperimentalne pločice Kada neki sklop treba na brzinu napraviti i proveriti, uvek se postavlja pitanje na koji način to uraditi. Lemljenje, limena konstrukcija, bušenje rupa, mnogo potrošenog vremena i još mnogo toga što čini da čoveku brzo prođe volja. Sa rešenjima predstavljenim u ovom članku mogu se napraviti različiti sklopovi za kratko vreme i uspešno ispitati. Mikrofonski pojačavač sa cevima To već spada u čudan fenomen, da u vreme visokorazvijene poluprovodničke tehnologije i digitalnog snimanja zvuka, audio uređaji sa cevima doživljavaju preporod. Uputstvo za izradu uređaja sa cevima bi trebalo da iskoristi prednosti tih komponenti i da se više razlikuje od tranzistorskog sklopa, a ne samo u visini radnog napona. Kod ovog sklopa radi se o pojačavaču za priključenje studijskog mikrofona. Konvertor cevnog zvuka Cevni zvuk ne mora obavezno da bude čist anahronizam – postoje izraziti ljubitelji zvuka cevnog pojačavača. Ipak, ne priliči svakom da izbroji velike sume novaca za cevni izlazni stepen, ili kompletan cevni pojačavač, da bi za to dobio relativno malu izlaznu snagu. Treba dodati još i to da moderni cevni pojačavači već i kod sobne jačine zvuka, bukvalno gomile vati pretvaraju utoplotu, tako da nisu baš ekološki bezopasni. EL34, 6L6GC ili KT88 Ovo je test o ponašanju izlaznih pentoda u protivtaktnom pojačavaču. Turbo od 1,4 litre ili snažni V8 velike zapremine. Na ovo pitanje je automobilska industrija odgovorila u korist bolje efikasnosti male zapremine. Da li se ovakvo poređenje može dozvoliti i kod izlaznih pentoda koje su u upotrebi? Naravno da može i rezultat je vrlo sličan. Magične oči, lepeze i trake Ranije su se u svakom boljem radio prijemniku koristile magične oči, lepeze i trake, gde su služile za podešavanja i prikaz jačine polja radio stanica. U trakašima i mnogim pojačavačima služile su za određivanje jačine snimka. Zelena svetlost mora da je u početku bila fascinantna kako za konstruktore, tako i za korisnike, zbog čega se i odomaćio pojam ’’magično oko’’, što je bila prva varijanta ovog tipa cevi. Površina prikaza je u početku bila okrugla, što je u toku rada podsećalo na oko. Kasnije su se pojavile cevi sa prikazivačem u vidu lepeze ili trake. U ovom članku treba da se objasne principi i osobine indikacionih cevi i kako se i danas još mogu korisno upotrebljavati. Borba protiv odstupanja parametara Pomalo već ide na živce koliko nazivne linije cevi, koje se danas mogu kupiti, odstupaju od toka navedenog u listi podataka. Ako jednu cev zamenimo za drugu istog tipa, može se lako dogoditi da pojačavač dobije drugačiji zvuk. Do sada je to pokušano da se izbegne, tako što su cevi selektovane, što je komlikovano i skupo. Međutim, postoji jedan trik u sklopu, pomoću kojeg i različiti primerci cevi automatski bivaju naterani na približno istu radnu tačku. Jednostavno ispitivanje cevi Za mnoge elektronske cevi se prilikom isporuke više ne daju kartoni sa potvrdom o ispitivanju, a takođe ni liste podataka. Sledeći postupak omogućava, da se sa minimalnim utroškom, na osnovu karakteristične anodne krive, utvrdi emisiona sposobnost neke cevi. Prikazuje se i kako se karakteristične krive menjaju, ukoliko cev naginje ka oscilovanju. Muke sa cevima lošeg kvaliteta Kvalitet cevi proizvedenih u današnje vreme nije na zadovoljavajućem nivou. Greška, koja može imati fatalne posledice, je kratak spoj između katode i grejanja. Ona često ne opstaje stalno, već samo povremeno. To otežava potragu za greškom. Ovaj izveštaj o sakupljenom iskustvu će možda nekome olakšati posao. SRPP Princip Ovaj članak opisuje varijantu sklopa, koja je u evropi i SAD-u ostala skoro nepoznata: SRPP princip (Shunt Regulated Push-Pull). U VF tehnici je odavno poznata ova varijanta, a japanac Anzai je krajem šezdesetih godina prošlog veka prvi put primenio ovaj koncept i u NF tehnici. Od tada je u japanu predstavljeno nekoliko varijanti SRPP principa, a SRPP cevni pretpojačavač je u najmanju ruku tamo postao standard. U komercijalnom smislu, ovaj koncept nažalost nikada nije mogao u većoj meri da se odomaći, zbog toga što je praktična primena SRPP principa u NF sektoru propala sa pobedničkim ulaskom tranzistorske tehnike u sve delove elektronike. Pošto su u međuvremenu cevi u mnogim krugovima ponovo ’’u modi’’, SRPP princip je opet postao interesantan.

Živorad Žika Stojković 1922-1998. Spomenica Priredio Radovan Popović Naš dom, 2003. 220 strana, udžbenički format. Veoma očuvana. Za istoriju jedne knjizevnosti sudbinu autora nisu važna samo dela nego i kontekst u kome se cela stvar odvijala. Ako o okolnostima i duhu vremena naših starih pisaca saznajemo iz retkih sačuvanih papirića, onda bar o savremenicima imamo priliku da se obavestimo iz izvora prve vrste. Jedini je problem što i oni mogu, danas, biti nepouzdani. No jedno je jasno: odsustvo bilo kakve kulturne politike naročito je porazno za književnost i na njoj su se kola prelomila, bar do naredne prilike. Svi su dobili kakav takav deo, a književnost i izdavaštvo necivilizacijski porez... Znamo tu priču. Nismo znali mnogo o onome što je bilo par decenija ranije. Zato su tu jedinstvene biografije i spomenice Radovana Popovića. ŽIVORAD ŽIKA STOJKOVIĆ ( 1922 – 1998), SPOMENICA, PRIREDIO RADOVAN POPOVIĆ, NAŠ DOM, BEOGRAD, 2003, STR. 220 Svi se slažu da je bio instutucija, lovac na ljudske duše, neponovljiva ličnost naše posleratne kulture. Titov politički komesar iz 1945. brzo je skinuo uniformu i, razočaran, otišao da se bavi učiteljskim poslom, bar za prvi period. Karlovački đak nije lako prihvatao gvozdenu disciplinu. Izabrao je da radi i deluje iz senke. Tako je to dobro radio da se isti Broz sedamdesetih godina javno upitao: - Ko je taj Žika Stojković, za koga radi? Oni iz najobaveštenije službe nisu tada mogli mnogo da mu kažu. Dovoljan je, ipak, bio samo komesarski period, da Žika sačuva glavu i krene u nove poslove. A ko je u stvari Stojković bio, odgovor dobijamo tek ovom dragocenom knjigom/ spomenicom koju je sa pijetetom i prijateljskim simpatijama uradio novinar i urednik “«Politike”» Radovan Popović. Držeći se kolažne strategije Popović je pustio da o Stojkoviću govore njegovi savremenici, pisma, razglednice, dokumenti, posvete, fotografije. Onaj koji je presudno doprineo oživljavanju srpske književne baštine, u vreme kada je to bila prava jeres i opasnost, prvi je priredio knjigu, a zatim i dela zabranjenog pisca Slobodana Jovanovića, dela Dučića, Crnjanskog, Stankovića, Isidore Sekulić... Poznata je njegova monumentalna monografija „Zadužbina Kosovo” (1989). Svoj intelektualni testament ostavio je u svojoj knjizi «„Otisci” « (BIGZ,1996). Tvrdio je da su intelektualci potrebni jednom društvu zbog njihove sposobnosti da misle, a ne zbog njihovog oportunizma i konformizma. A on je mislio i delao, bio posmatrač i sudija u koga su svi gledali i onda kada on nije imao nikakvu funkciju/ položaj. O tome najbolje svedoče prepiske sa Andrićem, Mihizom, Isakovićem, Đilasom, Bećkovićem, Raičkovićem, Medakovićem, Leskovcem, Davičom, Kulenovićem, Konstantinovićem, Mićom Popovićem, Pavlom Ivićem i celom plejadom korifeja srpske kulture. Sve to zaslugom Radovana Popovića čitamo danas kao senzacije prve vrste i pravi prilog kontekstu, sa početka teksta. O Stojkoviću svedoče: Ivo Andrić, Matija Bećković, Miodrag Bulatović, Oskar Davičo, Milovan Danojlić, Milovan Đilas, Antonije Isaković, Skender Kulenović, Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz, Miodrag Pavlović, Boško Petrović, Stevan Raičković, Žan Pol Sartr, Isidora Sekulić, Meša Selimović, Dobrica Ćosić... Dobrica Ćosić je, 1988. godine, kazao: `Šta sve taj čovek nije radio i uradio, a njegova dela, verovatno, neće niko popisati i sabrati. Uman, eodan, dragocen i težak prijatlj.

Zivorad Zika Stojkovic 1922-1998 Spomenica Priredio Radovan Popovic Nas dom, Beograd/Lozana, 2003. Mek povez, 220 strana, ilustrovano. Za istoriju jedne knjizevnosti sudbinu autora nisu važna samo dela nego i kontekst u kome se cela stvar odvijala. Ako o okolnostima i duhu vremena naših starih pisaca saznajemo iz retkih sačuvanih papirića, onda bar o savremenicima imamo priliku da se obavestimo iz izvora prve vrste. Jedini je problem što i oni mogu, danas, biti nepouzdani. No jedno je jasno: odsustvo bilo kakve kulturne politike naročito je porazno za književnost i na njoj su se kola prelomila, bar do naredne prilike. Svi su dobili kakav takav deo, a književnost i izdavaštvo necivilizacijski porez... Znamo tu priču. Nismo znali mnogo o onome što je bilo par decenija ranije. Zato su tu jedinstvene biografije i spomenice Radovana Popovića. ŽIVORAD ŽIKA STOJKOVIĆ ( 1922 – 1998), SPOMENICA, PRIREDIO RADOVAN POPOVIĆ, NAŠ DOM, BEOGRAD, 2003, STR. 220 Svi se slažu da je bio instutucija, lovac na ljudske duše, neponovljiva ličnost naše posleratne kulture. Titov politički komesar iz 1945. brzo je skinuo uniformu i, razočaran, otišao da se bavi učiteljskim poslom, bar za prvi period. Karlovački đak nije lako prihvatao gvozdenu disciplinu. Izabrao je da radi i deluje iz senke. Tako je to dobro radio da se isti Broz sedamdesetih godina javno upitao: - Ko je taj Žika Stojković, za koga radi? Oni iz najobaveštenije službe nisu tada mogli mnogo da mu kažu. Dovoljan je, ipak, bio samo komesarski period, da Žika sačuva glavu i krene u nove poslove. A ko je u stvari Stojković bio, odgovor dobijamo tek ovom dragocenom knjigom/ spomenicom koju je sa pijetetom i prijateljskim simpatijama uradio novinar i urednik “«Politike”» Radovan Popović. Držeći se kolažne strategije Popović je pustio da o Stojkoviću govore njegovi savremenici, pisma, razglednice, dokumenti, posvete, fotografije. Onaj koji je presudno doprineo oživljavanju srpske književne baštine, u vreme kada je to bila prava jeres i opasnost, prvi je priredio knjigu, a zatim i dela zabranjenog pisca Slobodana Jovanovića, dela Dučića, Crnjanskog, Stankovića, Isidore Sekulić... Poznata je njegova monumentalna monografija „Zadužbina Kosovo” (1989). Svoj intelektualni testament ostavio je u svojoj knjizi «„Otisci” « (BIGZ,1996). Tvrdio je da su intelektualci potrebni jednom društvu zbog njihove sposobnosti da misle, a ne zbog njihovog oportunizma i konformizma. A on je mislio i delao, bio posmatrač i sudija u koga su svi gledali i onda kada on nije imao nikakvu funkciju/ položaj. O tome najbolje svedoče prepiske sa Andrićem, Mihizom, Isakovićem, Đilasom, Bećkovićem, Raičkovićem, Medakovićem, Leskovcem, Davičom, Kulenovićem, Konstantinovićem, Mićom Popovićem, Pavlom Ivićem i celom plejadom korifeja srpske kulture. Sve to zaslugom Radovana Popovića čitamo danas kao senzacije prve vrste i pravi prilog kontekstu, sa početka teksta. O Stojkoviću svedoče: Ivo Andrić, Matija Bećković, Miodrag Bulatović, Oskar Davičo, Milovan Danojlić, Milovan Đilas, Antonije Isaković, Skender Kulenović, Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz, Miodrag Pavlović, Boško Petrović, Stevan Raičković, Žan Pol Sartr, Isidora Sekulić, Meša Selimović, Dobrica Ćosić... Dobrica Ćosić je, 1988. godine, kazao: `Šta sve taj čovek nije radio i uradio, a njegova dela, verovatno, neće niko popisati i sabrati. Uman, eodan, dragocen i težak prijatlj.

PRINCIPI, PRIMENA I DIZAJN! Knjiga je namenjena ljudima koji žele da razumeju kako rade frekventni regulatori (AC inverter drives) i kako se koriste u industriji. Knjiga daje više o praktičnom dizajnu i primeni regulatora nego o matematičkim principima na kojima je zasnovan njihov rad. Ključna načela elektronike za pobudu i pogon elektromotora su opisana i predstavljena veoma jednostavno pošto su osnova za rad elektromotora jednosmerne i naizmenične struje (DC, AC). Objašnjeni su delovi AC pobude uz teorijsku pozadinu kao i stavke praktičnog dizajna kao što su hlađenje i zaštita. Važan deo knjige daje detalje karakteristika i funkcija koje se često nalaze u AC pogonima i daju se praktični saveti kako i gde iskoristiti ova znanja. Opisan je širok opseg primene pobuda, od pumpanja sveže vode do sistema za raspoređivanja prtljaga. Predstavljeni su praktični problemi upotrebe regulatora u industriji zajedno sa aplikacijama i opisima funkcija koje su se pokazale korisne i informativne. Predstavljeni su standardi koji se koriste u zadnjih nekoliko godina a koji menjaju zahteve koji se odnose na korisnike i proizvođače pogona i elektromotora. Knjiga objašnjava njihovu važnost. Opisuju se i buduće tehnologije pogona uključujući i matrični inverter. Matematika je zadržana na osnovnom minimumu. Pretpostavlja se da postoje osnovna znanja i razumevanja mehaničke i električne teorije dok bi bilo korisno osnovno znanje o monofaznim i trofaznim naizmeničnim sistemima. Ko god koristi ili montira regulatore ili je samo zainteresovan kako rade elektronski proizvodi za pogon elektromotora i kako se upravlja u modernoj industriji smatraće knjigu fascinantnom i informativnom. Kratak sadržaj Ovo znate ali… Osnovne jednačine Komponente i Omov zakon Mehanika Snaga Komponente energetske elektronike i gradivi blokovi Aktivne komponente Modeli napajanja (spuštač ili podizač napona) Kontrola fazeInvertori (pretvarači jednosmernog u naizmenični napon) Motori Osnovni principi - elektromagnetski efekat DC motor Osnovne jednačine DC motora Regulatori jednosmernih elektromotora (DC drives) Uvod DC regulator Trofazni regulisani ispravljač Obrtanje unapred i unazad, rad u motornom i generatorskom režimu DC regulatori - praktični dizajn AC Drives - Frekventni regulatori (invertori) Uvod Inverter promenljivog napona i učestanosti Metode modulacije Promena smera obrtanja i regeneracija Kontrola regulatora i zaštitni sistemi Napajanje Ulazi i izlazi Centralna procesorska jedinica Kontrola u zatvorenoj i otvorenoj petlji Regulator i zaštita motora Frekventni regulatori, konstrukcija i upravljanje (AC drive) Inteligentna kola - ASIC Elektronika ASIC-a Ispravljač i komponente DC linka Gubici i efikasnost Zaštita i filtracija Osobine, funkcije i žargon Uvod Izbor i podešavanja - Parametri i programiranje Osnovne osobine i funkcije Neke korisne osobine Napredne karakteristike Karakteristike za pumpe i ventilatore Primena frekventnih regulatora (AC drives) Ventilatori i pumpe Rukovanje materijalom Aplikacije u mašinama EMC, harmonici i instalacija Elektromagnetna kompatibilnost (EMC) Harmonici Instalacija Šta je sledeće Rastuće tržište Izmena tehnologija Uticaj na rast i razvoj regulatora Zaključna razmišljanja MARTIN BRAUN je diplomirao na Univerzitetu Lester i radio na energetskoj elektronici, pridružio se Simensu 1981 gde je razvio nekoliko novih visokonaponskih napajanja za upotrebu na zemaljskim stanicama satelitskih komunikacija. Godine 1987 je radi sa malim timom na razvoju jeftinog frekventnog regulatora za regulaciju brzine industrijskih elektromotora. To je bio tehnički i komercijalni uspeh! Uskoro je sledilo još regulatora pa se Martin uključio u korisničke aplikacije posećujući mesta širom sveta. Nastavio je da putuje kao inženjer za obuku u servisima podržavajući prodaju i pomažući korisnicima. Posećivao je instalacije i fabrike korisnika tako da je dobio uvid iz prve ruke kako se regulatori stvarno koriste i često zloupotrebljavaju. Ovakav uvid uz njegovo tehničko znanje i iskustvo je vredelo podeliti u ovoj knjizi.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu.[1] Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja.[2] Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor[2] sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić,[2] baletska kritičarka i prevodilac.[3] Član je Društva književnika Hrvatske od 1945.[2] Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana.[1] Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti).[4] Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika.[2] Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike.[4] Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.[5] Bibliografija Proze (1948) Ni braća ni rođaci - zbirka proze (1949) Geste i grimase - kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951) Pod balkonima - zbirka proze (1953) Ruke - zbirka proze (1953) Glorija - drama (izvedena 1955, štampana 1956) Poniženje Sokrata - zbirka proze (1959) Karneval i druge pripovijetke (1964) Kiklop - roman (1965) Politeia ili Inspektorove spletke - drama (1977) Zajednička kupka - roman (1980) Pustinja - drama (1982) Nevesele oči klauna - knjiga eseja (1986) Never more - roman (1993)[4] Nagrade i priznanja Savezna nagrada 1948. Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965. NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965. Nagrada grada Zagreba 1966. Goranova nagrada 1966. Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem.[2] Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora.[6] Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade.[7] Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču.[8] Pozorišne adaptacije i ekranizacije Prva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorijaiz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. USrpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976).[2] Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine.[4] Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.

AGO MAMUZIC I NACIONALNI POKRET BACKIH BUNJEVACKIH HRVATA - Lazo Vojnić Hajduk - veoma retko / nema se za kupiti / mali tiraz samo 300 primeraka -Lazo Vojnić Hajduk, , samizdat, Subotica, 2012. godina - 248 stranica / Autor prikaza: Slaven Bačić Godina: 2013. Izdanje: Godišnjak za znanstvena istraživanja 34-343 - VRLO dobro ocuvana,sadrzaj je cist / ,ima samo posveta na najavnoj stranici Životopis - Po završetku osnovne škole u Subotici školovanje nastavlja u Franjevačkom sjemeništu u Zagrebu. Na Kaptolu završava Klasičnu gimnaziju kao jedan od najboljih učenika u generaciji, novicijat u Cerniku (Nova Gradiška), a filozofski studij u Samoboru na Filozofskom učilištu Franjevačke provincije sv. Ćirila i Metoda u Hrvatskoj koji završava s visokom prosječnom ocjenom. Godine 1964. vraća se u Suboticu kada upisuje i Pravni fakultet u Novom Sadu. Radio je u Pioniru i u SDK u Subotici. Društveno politički rad Iako pod stalnom prismotrom DB i SUP-a, godine 1968. skupa sa nekolicinom nacionalno svjesnih Hrvata uključuje se u rad Pododbora Matice hrvatske u Subotici te aktivno radi na realiziranju ideja „hrvatskog proljeća“ u Bačkoj, obnavlja žetveni običaj Dužijanca i osniva Kulturnu udrugu „Bunjevačko kolo“. Kad su konzervativni socijalistički krugovi u Jugoslaviji krenuli u obračunavanje sa hrvatskim proljećem, i Lazo Vojnić Hajduk se kao intelektualac našao na meti tih progona. Vrhunac je bio gubitak posla u SDK u Subotici. Uvođenjem višestranačja i liberaliziranjem političkog života u Jugoslaviji, aktivirao se u svom političkom radu. Tako je bio jednim od članova osnivača DSHV, najjače stranke Hrvata u Vojvodini, gdje je bio dopredsjednik od 1993. do 1996. Na prijedlog DSHV-a 1993. izabran je na dužnost predsjednika Izvršnog odbora SO Subotica, a po isteku mandata savjetnik je u predsjedništvu i šef protokola SO Subotica. Godine 1996. skupa sa nekoliko hrvatskih intelektualaca isljučen je iz DSHV-a. Godine 2000. ponovno biva izabran za vijećnika SO Subotica. U to vrijeme radi i kao ravnatelj HKC "Bunjevačko kolo". Zaslužan je da je ova institucija promijenila ime, ali i status u Hrvatski kulturni centar "Bunjevačko kolo". 1993.-2003. predsjedavao je organiziranjem Dužijance, za što je bio nagrađivan: Antušova nagrada 1994., Pro urbe 2001. i ostale. Pored Dužijance, predsjedavao je i organiziranjem manifestacije Veliko prelo. 1998.-2000. je bio predsjednikom u Hrvatskom narodnom savezu, a 1999. je jednu godinu predsjedavao Forumom hrvatskih institucija i organizacija u Vojvodini. 2002. je izabran za člana Vijeća HNV R. Srbije i za prvog predsjednika Izvršnog odbora HNV-a na kom mjestu je ostao do pred kraj 2006. godine kada je višegodišnja hajka od strane političke stranke DSHV-a urodila plodom. Smijenjen je i bez prava na obranu u trećem pokušaju nakon optužbi za financijske malverzacije koje nikada nitko od vođa hajke nije niti pokušao dokazati. Godine 2008. sa još nekolicinom intelektualaca osniva udrugu HDF „Preporuke iz Lemeša“. Kulturni rad - organizator manifestacije Piece child musical u povodu 50. obljetnice Ujedinjenih Naroda - „Godišnji koncert“ – urednik i nadklanik CD Subotičke filharmonije Urednik je i nakladnik više od 10 knjiga hrvatskih pisaca. Djela Obiteljska dužijanca bunjevačkih Hrvata u subotičkom kraju, Organizacijski odbor Dužijance 2011., Subotica 2011., 105 strana „Dužijanca“ – reprezentativna monografija o žetvenim svečanostima u Subotici, Nakladnik: NIU „Hrvatska riječ“ Subotica, 2006. , 243 strane, bogato ilustrirana. Kako u novo bez loma: misli o životu u hrvatskoj manjinskoj zajednici : strukturalna, funkcionalna i organizacijska rješenja nekih logičkih cjelina iz života naše zajednice i kod nekih drugih oblika iz okruženja, Hrvatski demokratski forum, Subotica 2010., 240 strana Ago Mamužić i nacionalni pokret bačkih bunjevačkih Hrvata, samizdat, Subotica, 2012., 248 strana - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (VELIKI ,beli ormar ,u sobi)

58971) OSNOVI TT TEHNIKE I TT UREĐAJI , Vučeta Petar tehnički major dipl. inž. ; Državni sekretarijat za narodnu odbranu Ratna Mornarica 1970 , sadržaj : UVOD Glava I OSNOVI TEORIJE INFORMACIJA 1. Kod i kodiranje 2. Količina informacije 3. Telekomunikacioni kanal 4. Redundansa Glava II OSNOVNI POJMOVI IZ TELEGRAFIJE 1. Telegrafski kodovi 1) Morzeov kod 2) Morzeov kablovski kod 3) Teleprinterski kodovi 4) Kodovi za otkrivanje i ispravljanje grešaka 2. Brzina telegrafisanja 3. Osnovna frekvencija telegrafisanja 4. Telegrafska izobličenja 1) Karakteristično izobličenje 2) Nepravilno izobličenje 3) Jednostrano izobličenje 4) Marža telegrafskih prijemnika 5. Rad sa prostom i duplom strujom 6.- Telegrafski releji 1) Polarizovani releji 2) Nepolarizovani releji 7. Morzeov telegrafski aparat 8.- Vibropleks 9. Elektronski taster Glava III TELEGRAFSKI PRENOSNI SISTEMI 1. Potrebna širina frekventnog opsega za prenos telegrafskih impulsa 2.- Telegrafski prenosni sistemi sa jednosmernom strujom 1) Simpleksni rad 2) Dupleksni rad 3. Zvučno frekventna telegrafija 1) Prenos podataka telefonskim kanalima 2) Prenos podataka i sinhronizacija 3) Detekcija i ispravljanje grešaka 4. Radio-telegrafski sistemi 1) Diverziti rad 2) Frekventna stabilnost 3) Amplitudna modulacija 4) Frekventna modulacija Glava IV AUTOMATSKI MORZE UREĐAJI 1. Morze perforator sa tastaturom 2. Vitstonov predajnik 3. Ondulator 4. Morze reperforator 5. Morze štampač 6. Kodni pretvarači Glava V 1. Start-stop teleprinteri - TELEPRINTERI 1) Tastatura teleprintera 2) Predajnik teleprintera (1) Multikontaktni predajnik (2) Predajnik sa jednim kontaktom (vezni) (3) Predajnik sa jednim kontaktom (udarni) 3) Blokiranje tastature 4) Prijemnik teleprintera 5) Mehanizam za štampanje 6) Neštampajuće funkcije teleprintera 2. Automatski predajnik 3. Perforator 4. Reperforator 5. Elektronski teleprinter 6. Teleprinter »Siemens T-100«< 1) Tastatura teleprintera 2) Predajnik teleprintera 3) Prijemnik teleprintera 4) Mehanizam za štampanje 5) Promena marže prijemnika teleprintera 7. Regenerativni ponavljač 8. Brzina rada teleprintera 9. Automatska korekcija grešaka Glava VI FAKSIMIL I FOTO-TELEGRAFIJA 1. Predajnik faksimila 1) Sistem za sinhronizaciju 2) Sistem za skaniranje (1) Svetlosni izvori (2) Fotocevi 4) Modulator 3) Generator noseće frekvencije 5) Pojačavač 6) Sistem za faziranje 2. Prijemnik faksimila 1) Direktni sistemi za reprodukciju 2) Foto-sistem za reprodukciju 3. Telefonska kola za faksimil prenos 4. Radio-faksimil Glava VII TELEGRAFSKE CENTRALE 1. Ručne telegrafske centrale 2.- Retransmisione centrale 3. Automatske direktne centrale- - Glava VIII · OSNOVNI POJMOVI IZ AKUSTIKE 1. Zvuk 2. Govor 3. Razumljivost i vernost govora 4. Jačina zvuka Glava IX OSNOVNI POJMOVI IZ TELEFONIJE 1. Automatski telefonski aparat 1) Ugljeni mikrofon 2) Telefonska slušalica 3) Mikrotelefonska kombinacija 4) Indukcioni kalem 5) Telefonsko zvono 6) Viljuška (menjač) 7) Brojčanik 2.- Induktorski telefonski aparat - 3.- Telefonski aparat sa centralnom baterijom - 4. Birači - 1) Obrtni birači - 2) Birači sa dva kretanja 3) Koordinatni birači 5. Telefonski releji Glava X TELEFONSKE CENTRALE 1. Ručne telefonske centrale 1) Induktorska telefonska centrala 2) Centrala sa centralnom baterijom 2.- Automatske telefonske centrale 1) Centrala sistema »korak po korak (1) Predbirački stepen (2) Stepeni grupnih birača (3) Stepen linijskog birača (4) Rad centrale sistema »korak po korak u mrežnoj grupi 2) Centrale sa koordinatnim biračima (1) Pretplatnički stepen (2) Relejski slog SR (3) Registar grupnog stepena REG-GV (4) Grupni stepen GV (5) Relejski slog LKR I registar pretplatničkog stepena REG SL. (6) Način uspostavljanja veze kod centrala sistema ARF 50 3.- Mrežne grupe Glava XI NAPAJANJE TELEFONSKIH CENTRALA Punjenje akumulatorskih baterija Sistemi napajnja telefonskih centrala Olovni akumulatori Akumulatorske baterije Glava XII VIŠESTRUKO ISKORISCENJE VODOVA 1. Dvojni priključci 2. Grupni priključci - 3. Selektivno-serijski priključci Glava XIII TELEFONSKI SAOBRAĆAJ Glava XIV OSNOVI VISOKOFREKVENTNE TELEFONIJE 1. Modulacija 1) Višestruka modulacija 2) Grupisanje kanala 2. Električni filtri 3. Pojačavači 4. Generatori nosećih frekvencija 5. Dvožična I četvorožična veza - 6. Uređaji za prenos poziva I impulsa biranja Glava XV TELEKOMUNIKACIONI VODOVI 1. Homogeni vodovi 1) Prostiranje prostoperiodičnih struja 2) Prostiranje složenoperiodičnih struja 2. Pupinizacija 3. Preslušavanje 4. Vazdušni vodovi 5. Kablovi 6. Podmorski kablovi 7. Koaksijalni kablovi PRILOZI: Broj 1 Tablica 1 - Internacionalni Morzeov kod Broj 2 Tablica 2 Međunarodni kod broj 1 Broj 3 Tablica 3 Međunarodni kod broj 2 Broj 4 Tablica 4 Tablica logaritama za osnovu 2 Literatura tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , latinica, ilustrovano, 166 strana

LIČNOST I MOĆ ISTORIJA Šifra artikla: 390437 Isbn: 9788652151295 Autor : Ijan Keršo Izdavač : LAGUNA „Pronicljivo prikazani portreti vođa koji su oblikovali Evropu dvadesetog veka.“ – Observer Lenjin – Musolini – Staljin – Hitler – Čerčil – De Gol – Adenauer – Franko – Tito – Tačer – Gorbačov – Kol U kojoj meri jedan vođa može da menja tok istorije? Moderno doba svedoči pojavi pojedinaca na č... Detaljnije „Pronicljivo prikazani portreti vođa koji su oblikovali Evropu dvadesetog veka.“ – Observer Lenjin – Musolini – Staljin – Hitler – Čerčil – De Gol – Adenauer – Franko – Tito – Tačer – Gorbačov – Kol U kojoj meri jedan vođa može da menja tok istorije? Moderno doba svedoči pojavi pojedinaca na čelu evropskih država koji su često u svojim rukama imali neograničenu vlast i radili šta im se prohte, ne obazirući se na posledice, ali i onih koji su svojom vizijom doprineli svetloj budućnosti kontinenta. Nova knjiga Ijana Kerša je ubedljivo, oštroumno i nadahnuto nastojanje da se razumeju ti vladari, kako oni koji su delali na svetskoj pozornici tako i oni čiji se uticaj više ograničavao na države na čijem su čelu bili. Šta je to u vezi sa njima i sa vremenom u kome su živeli što im je omogućilo da u svojim rukama često imaju nesputanu moć? I šta je dovelo do okončanja te ere? Keršo razmatra različite tipove karaktera, od Lenjina, Hitlera, Staljina, Musolinija, Čerčila i De Gola, preko Adenauera, Franka i za nas uvek interesantnog Tita do Gorbačova, Margaret Tačer i Kola. Oslanjajući se na svoje izuzetno znanje eminentnog istoričara, istražuje kako su ličnosti koje su se međusobno izrazito razlikovale koristile moć. „Brižljivo promišljeni prikazi dvanaest izuzetnih vođa koji su odigrali presudnu ulogu u Evropi dvadesetog veka.“ –Financial Times „Ovi izuzetno temeljni opisi važnih ličnosti i njihovog uticaja na milione ljudi pomažu nam da bolje razumemo zašto je današnji svet ovakav kakav jeste.“ – BookPage „Svojim oštroumnim prikazima bitnih istorijskih ličnosti, Keršo pruža važan okvir za razumevanje moći i načina na koji se ona koristi.“ – Kirkus „Ijan Keršo nam ovom knjigom jasno ukazuje da su društva verovatno srećnija i zdravija kada su vođe najmanje važne.“ – Sunday Times Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA Autor Ijan Keršo Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2024 Format 13x20 Strana 488 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

PLC PROGRAMIRANJE SA PROJEKTOM OTVORENOG KODA NA RASPBERRY PI I MODBUS PRIMERI NA ARDUINO UNO I ESP8266! Danas je PLC programiranje u industriji i kućnoj automatici veoma rašireno. U knjizi je autor opisao kako se može iskoristiti Raspberry Pi kao PLC. Počinje sa softverskom instalacijom na Raspberry Pi a PLC Editor na PC-ju ide posle opisa hardvera za programiranje. Slede zanimljivi primeri po IEC 61131-3 na različitim programskim jezicima. Detaljno će biti razjašnjeno kako se koristi PLC Editor i kako se prebacuju i izvode programi na Raspberry Pi. Počinjemo sa „Relejnim šemama“, pa preko ST (Structured Control Language) do AS (Special Function Chart) čime ćemo pokriti primere svih podržanih IEC jezika. Ovo se može preuzeti sa veb sajta autora. Nije zanemareno ni umrežavanje. Arduino Uno su programirani kao moduli ModbusRTU ili ModbusTCP, da biste dobili pristup spoljnim perifernim uređajima. Ovim je omogućeno očitati senzore i preklopiti aktuatore. Takođe mogu biti zanimljiva U/I kola po industrijskom standardu na 24 V. Knjigu zaokružuju pregledi naredbi za ST i Special Function Chart. Posle temeljnog rada na knjizi čitalac će biti u mogućnosti da ostvari sopstveno PLC upravljanje sa Raspberry Pi. Kratak sadržaj Uvod Poglavlje 1 – Instalacija Raspberry Pi 1.1 Opis hardvera 1.2 Instalacija operativnog sistema 1.3 Instalacija VNC Viewr-a 1.4 Instalacija softvera File Transfer WinSCP 1.5 Instalacija Runtime openplcproject Poglavlje 2- Instalacija editora OpenPLC 2.1 Preuzimanje i instalacija 2.2 Opis izvoda Raspberry Pi 2.3 Dodatna hardverska U / I ispitna ploča 2.4 Dodatna hardverska 24 V PLC pločica Poglavlje 3 – OpenPLC editor 3.1 Opis editora OpenPLC 3.2 Leder (relejne šeme) (LD/KOP) 3.3 Funkcionalni blokovi (FBD/FUP) 3.4 Primer spiska instrukcija (IL/AWL) 3.5 Struktuirani tekst (ST) 3.6 Sekvencijalne tabele (SFC/AS) – primer Poglavlje 4 – OpenPLC i Modbus 4.1 Testiranje PLC programa sa ModbusTCP 4.2 Vizuelizacija PLC programa sa AdvancedHMI 4.3 Vizuelizacija PLC programa preko interneta Poglavlje 5 – Modbus U/I (en. I/O; nem. E/A) moduli 5.1 Modbus RTU modul sa Arduino Uno 5.2 Modul ModbusTCPsa ESP8266 i WLAN-om 5.3 Aplikacija veb servera sa U/I modulom ESP8266 Poglavlje 6 – Prilog 6.1 Bibliografija 6.2 Veb veze 6.4 Električne šeme i raspored na pločici (Layout) JOSEF BERNHARDT se od malih nogu bavi elektronikom. Sa dvanaest godina je napravio svoje prvo detektorsko pojačalo. Prva iskustva u programiranju prikupio je osamdesetih godina na Commodore VC20. Nije mu strano ni programiranje u asembleru na procesoru 8088. Može se osvrnuti na 30 godina razvoja elektronike na univerzitetu u Regensburgu. Tamo je radio u oblastima elektronike i razvoja softvera. Implementira elektronske projekte za kupce svojom sopstvenom SMD proizvodnjom. Celog života ga prati radost u radu na programiranju i elektronici kao i interesovanje za sve novo.

Izdavač:ŠKOLSKA KNJIGA Zagreb Broj strana:367 Pismo:Latinica Povez:Tvrd Format: 20,5 x 15 cm Godina izdanja:1959 Očuvana knjiga, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Pavletić, Vlatko, hrvatski književni kritičar, književni teoretičar, esejist i političar (Zagreb, 2. XII. 1930 – Zagreb, 19. IX. 2007). Studij jugoslavistike završio 1955. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje je 1975. i doktorirao temom o Ujevićevu pjesništvu. Radio je kao urednik u Vjesniku (1954–57), ravnatelj Drame zagrebačkoga HNK-a (1958–60), glavni urednik izdanja Matice hrvatske (1965–72). Od 1960. bio je profesor književnosti na Akademiji dramske umjetnosti. Početkom 1972. uhićen je kao sudionik Hrvatskoga proljeća te osuđen na godinu i pol zatvora. God. 1990–92. bio je ministar prosvjete, kulture, tehničke kulture i športa RH, od 1992. saborski zastupnik, 1995–99. predsjednik Sabora, a potom, nakon smrti F. Tuđmana, dva mjeseca privremeni predsjednik RH. Redoviti je član HAZU bio od 1991. Bio je među pokretačima časopisa Krugovi (1952) i prvi glavni urednik, a poslije se afirmirao kao vodeći teoretičar i kritičar krugovaškoga naraštaja te promicao vrjednovanje književnosti na temelju isključivo estetskih kriterija. Uređivao je i Izvor, Republiku, Literaturu, Kolo i Kritiku te kulturne rubrike Vjesnika, Vjesnika u srijedu i Telegrama. Objavio je mnoštvo recenzija, osvrta, članaka, feljtona, eseja, antologija, zbornika, kritičkih panorama te teorijskih tekstova o tumačenju i razumijevanju pjesništva. Kao književni kritičar sljedbenik je matoševske impresionističke kritike, a služio se i postupcima hermeneutike i strukturalističke kritike. Autor je i mnogobrojnih monografija o hrvatskim književnicima. Djela: Sudbina automata (1955), Kako su stvarali književnici (1956), Trenutak sadašnjosti (1960), Analiza bez koje se ne može (1961), Protivljenja (1970), Protiv barbarokracije (1971), Djelo u zbilji (1971), Ujević u raju svoga pakla (1978), Obuzdani gnjev (1978), Ključ za modernu poeziju (1986), Zagonetka bez odgonetke (1987), Poetizacija životnih običnosti (1991), Kako razumjeti poeziju (1995), Kritički medaljoni: panorama hrvatskih pisaca i djela (1996), Prisjećanja o sebi i drugima (2006), Poetka korelacija: sveopća mreža odnosa (2007) i dr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tihomir Ostojić Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju.[1] Mladost i obrazovanje Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski)[2], koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće.[3] Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnik Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”.[4]Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića.[5] Fotografija I razreda Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu sa razrednim starešinom Tihomirom Ostojićem (1892) Prosvetni i javni rad U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici[6], teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom.[7] Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne.[8] Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu.[9] U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”.[10] Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju.[11] Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Intelektualni krug „Pokret” Krajem 19. veka doktor filozofije[12] Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Matica srpska Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[5]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine.[13] Srpsko narodno pozorište U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi kontakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta.[13] Prvi svetski rat Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se uključuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Odlazak u Skoplje Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske.[14] Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao.[15] Smrt Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine.[16] „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.