Laguna Beograd 2006g. 22str.

Enter, if you dare, the bloodcurdling (and sidesplitting) world of Transylvania’s most infamous gourmet. Open the Velcro tabs on this coffin-shaped tomb — er, tome — for a peek at some little-known details of Dracula’s infancy, school days, cherished belongings, and lively nightlife. Peer inside a vampire’s fridge and closet, peruse photos of little Drac with boyhood friends, meet his many pets, and get a taste, so to speak, of what eternal life is like for the world’s biggest pain in the neck. Just beware of the final spread — who knows what creepy consequences might spring up if visitors don’t obey the signs? Featured in Dracula’s Tomb: * Drac-Facts * My School Days * My School Report * My Pets * Holiday Snaps * Dracula’s Fridge * My Wardrobe * My Stuff * A Night in the Life of Count Dracula a4.1

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Original, tvrd povez, ima podvlačenja grafitnom olovkom, lako se može obrisati. Solidno očuvano.

Original, tvrd povez, dobro očuvano.

2012 GOD TVRDE KORICE I LISTOVI 8 STRANA C3

petao mačak branko ćopić odlično očuvana

Pre Drugog svetskog rata štampano je prvo izdanje ove dečije knjižice (izdanje knjižare Đura Jakšić), koju je ilustrovao Đorđe Lobačev. U ovom izdanju iz 1952, delimično ili potpuno je izmenjen tekst (Dragan Lukić), dok se Đorđe Lobačev više ne navodi kao autor ilustracija, već je navedeno da je knjigu `tehnički uredio` Milovan Jakšić. Jurij Pavlovič Lobačev (rus. Юрий Павлович Лобачев, 4. mart 1909 — 23. jul 2002.), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa. Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi. Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć — prvog stripa objavljenog u SSSR 1966. Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime. dobro očuvana, ojačan selotejp TOR.9

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Belgrade, Que Les Turcs Nomment Biograd XVIII vek kolorisani bakrorez Vojni muzej Beograd Snimio: Dragoslav Elezović godina nepoznata

Izdavač: Naša djeca, Zagreb Stihovi: Anđelka Martić Povez: tvrd (cela slikovnica je od tvrdog kartona) Broj strana: 12 Ilustrovano. Ćirilično izdanje. Format: 22 x 29 cm Spolja kao na slikama. Malo habanja na jednoj dvolisnici (poslednja slika) i crvenog mastila na hrbatu i dva lista, lepo očuvana. (K-141)

Sa slike.

Na prvoj strani manji deo zalepljen selotejpom.

Пеца и његова група учествују на плесном такмичењу у Њујорку. Ако пођеш с њима и препустиш се ритму који ће те натерати да заиграш, осетићеш праву „грозницу суботње вечери“ у њујоршкој дискотеци!

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

7(20k) Bugarska 1918 Cenzurisana razglednica iz Sofije za Vranje

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.