Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 19336 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Plava staklena rukom slikana casa visoka 20cm precnik 80mm osamdesete, ima ime autora na nalepnici
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
95x55mm
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Kao na slikama
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Kao na slikama
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Kao na slikama
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Figurica iz serije 2010 godina. Izuzetno retka figura vuka.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Teška činija od kristalnog stakla u obliku grozda je visine 6cm, maksimalne dimenzije 21x16cm.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Porcelanski dizajnerski svećnjak Ker Vitrex, Pate de France, ručno oslikan potpis Jeusef, je dimenzija visina 6,5cm, prečnik najšireg dela 10cm. Original nalepnica.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Meatlizirani omoti čokoladica. 8 različitih
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slike.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slike.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Tacna za serviranje od porcelana Thomas Germany je prečnika 30,8cm.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Heklana okrugla jastučnica za ukrasni jastuk. Dimenzije prečnik 37cm.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Pamučna jastučnica ručni rad, bogate izrade. Potrebno je zašiti dugmad. Dimenzija jastučnice 42x36cm
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Banjska šolja za ispijanje mineralne vode. Reljefni beli porcelan sa pozlatom. Dužina 12 cm. Visina 12 cm. Karlsbad Bohemia Karlovy Vary porcelan. Kao nova.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Drvena kutija sa poklopcem u dve boje, sa kašičicom, posuda za šećer. Dimenzije: visina 4,5cm ( sa poklopcem), prečnik najšireg dela 12,7cm. Na kašičici tragovi starosti, kutija sa poklopcem odlična.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Mesna zajednica Crvenka 2007. 4 str. teksta + 18 razglednica tekst Mirjana Đekić
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Obostrano oslikana cvetovima. Visina 22 cm. Zapremina 1,8 l. Alfoldi porcelan Hungary.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Porcelanski tanjir u reljefnom metalnom ramu. Ručno oslikana scena Zime. Sneško Belić, grudvanje, sankanje... Prečnik 23 cm. Made in Germany iz 1960ih.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Nekorišćeno. Mattel iz 2007.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Nekorišćeno. Mattel iz 2018.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Nekorišćeno. Mattel iz 2022.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]