Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Mesna zajednica Crvenka 2007. 4 str. teksta + 18 razglednica tekst Mirjana Đekić

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala -ne znam god.

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala nije-piše datum

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Dopisnica PTT Jugoslavija, 170 dinara (odštampano) nekoriscena u odlicnom stanju,kao sto se vidi na slikama.

Lendava Terme

Kolor veća razglednica Istra Dimenzije: 19x13 cm K S V 12

Razglednica veća : Vojvodina motivi Turistička organizacija Vojvodine Dimenzije: 20,5x11,5 cm K S V 12

ОКТОИН, ШТАМПАНА У ШТАМПАРИЈИ БОЖИДАРА ВУКОВИЋА 1537.. ЧУВА СЕ У МАНАСТИРУ КРКИ ИЗДАЊЕ МУЗЕЈА СРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ РАЗГЛЕДНИЦА НИЈЕ ПУТОВАЛА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА КОЛЕКЦИОНАРСИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!!!! Екстра !!!!!!!!!!!! mbk5

MIĆA POPOVIĆ ROVINJSKI ATELJE IV 1987 JUGOSLAVIJAPUBLIK, Beograd JUDEF štampani potpis slikara dvodelna nekorišćena odličan primerak Miodrag Mića Popović rodjen 12. juni 1923 god u Loznici akademik, bio je slikar, likovni kritičar, pisac i filmski režiser.U Beograd sa porodicom dolazi 1927. godine gde je završio osnovnu školu, a od 1933. do 1941. pohađa Treću mušku gimnaziju. Na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao se 1946. u klasu profesora Ivana Tabakovića. Zajedno sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković, napušta Akademiju i odlazi u Zadar, gde je 1947. formirana čuvena „Zadarska grupa“, prva umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji. Po povratku u Beograd, zbog samovolje i nediscipline svi su bili izbačeni iz Akademije. Kasnije im je dozvoljeno da nastave studije slikarstva, sem Mići Popoviću, sa obrazloženjem da je „svršen slikar pa mu Akademije više nije potrebna“. Popović je nastavio da uči sam, uz pomoć profesora Ivana Tabakovića.Počeo je da slika 1938. godine družeći se sa slikarem Svetolikom Lukićem.Od 1940. godine izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvu samostalnu izložbu održao u Beogradu 1950. godine.Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985.Preminuo je 22. decembra 1996 god u Beogradu.

JOVAN BIJELIĆ (1886-1964) KUPAČICA (1929) Spomen zbirka PAVLA BELJANSKOG NOVI SAD Štampa: BEOGRADSKI GRAFIČKI ZAVOD JUGOSLAVIJA JOVAN BIJELIĆ (1886-1964) - veliki srpski slikar ******** SRPSKA RAZGLEDNICA (Original !!!!) .................................................................. TEKST NA SRPSKOM i FRANCUSKOM JEZIKU FORMAT 15 CM NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI EKSTRA ****** db11/pfbk10

ЈОВАН БИЈЕЛИЋ (1886-1964) НАРОДНИ МУЗЕЈ Б Е О Г Р А Д ЈОВАН БИЈЕЛИЋ, велики српски сликар ****** ................................................................. СРПСКА РАЗГЛЕДНИЦА (Оригинал !!!) ТЕКСТА НА СРПСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ ФОРМАТ 16 ЦМ НИЈЕ ПУТОВАЛА НИЈЕ КОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ЕКСТРА ********** дб11/пфкб10

Sa slika. Markica Novosadski Sajam - Kombajn

Sa slika.

Sa slika.

Fk Partizaan jesenji prvak 1991.-1992 Gornji red(sleva);Slobodan Krčmarević,Saša Ilić,Bratislav Mijalković,Blažo Pešikan,Petar Vasiljević,Nikola Damjanac, Budimir Vujačić, srednji red;Goran Panduroović,Ljubomir Vorkapić,Vujadin Stanojković,Igor Spasić,Dejan Marković,Slobodan Miletić, Fahrudin Omerović (sede)Nebojša Gudelj,Branko Brnović,Predrag Mijatović,Džoni Novak,Zlatko Zahović,Darko Milanić i Goran Bogdanović R

Vrhunski kvalitet. Čista nije putovala.

ALŽBETA ČIŽIKOVA `NA KLUPI` GALLERY OF NAIVA ART KOVAČICA 2011 NAIVA NOĆ MUZEJA 2011 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI iz 2011. *********** mkb5