Kolor koverte sa sačuvanim markicama: - Muzejski eksponati Srbija : dečja nošnja, putovala 2009., 2 kom - Muzejski eksponati Srbija, putovala 2006., 3 kom - Vaskrs: Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse, nekorišćena, 2 kom - Grožđe i vinorodne regije Srbije, nije korišćena - Sveti Trifun - zaštitnik vinogradara i vinara, nije korišćena - Pet vekova manastira Rakovac, Dimenzije: 16,5x11,5 cm K S V 12

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Čisto bez falca Godina 2011 - 2020. Očuvanost Dosta dobro Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Likovno rješenje za poštansku marku na kojoj je prikazan portret blaženopopočivšeg patrijarha Pavla izradio je akademski slikar Boban Savić, kreator poštanskih maraka „Pošte Srbije“. Povodom puštanja u opticaj poštanske marke u oktobru bi trebalo da bude organizovana izložba u PTT muzeju u Beogradu, koju će otvoriti Njegova svetost patrijarh srpski Irinej. Patrijarh Irinej će na otvaranju izložbe održati kratku besjedu o životu blaženopočivšeg patrijarha Pavla. Tačan datum svečanog otvaranja izložbe, kojem će prisustvovati i ličnosti iz crkvenog, kulturnog, političkog i javnog života, biće određen u dogovoru sa predstavnicima „Pošta Srbije“. Vlada Srbije je 25. jula donijela odluku o objavljivanju prigodne poštanske marke u čast 100 godina od rođenja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, koja je objavljena u Službenom glasniku 1. avgusta. Ova odluka Vlade Srbije izazvala je veliko interesovanje među filatelistima i narodom, a naročito među Srbima iz dijaspore, pa je gotovo čitav tiraž ovog izdanja prodat u pretplati, neposredno po objavljivanju odluke. Srpska pravoslavna crkva i Javno preduzeće „Pošte Srbije“ već više decenija sarađuju na objavljivanju tradicionalnih izdanja prigodnih poštanskih maraka povodom najsvetijih hrišćanskih praznika, Božića i Vaskrsa, kao i doplatnih poštanskih maraka za izgradnju hrama Svetog Save na Vračaru. Povodom 100 godina od rođenja blaženopočivšeg patrijarha Pavla sutra će u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu biće otvorena izložba posvećena njegovoj ličnoj biblioteci. Poštanska marka biće puštena u opticaj zajedno sa prigodnom kovertom.

Predratna razglednica Ljube Davidovića. Ljubomir Davidović (24. 12. 1940., Beograd) je bio srpski i jugoslovenski političar, državnik i osnivač Demokratske stranke. Školovao se u Beogradu. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u unutrašnjosti Srbije. Bio je čak i profesor prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, sa kojim je u vreme njegove vladavine, iako oštro suprotstavljen, naročito njegovoj ličnoj diktaturi iz 1929, do njegove pogibije, ostao u dobrim ličnim odnosima. Bio je u Narodnoj radikalnoj stranci i 1901. godine je bio u krilu koje se izdvojilo. Godine 1912. postaje vođa Samostalne radikalne stranke (od 1919. se objedinjuje u Demokratsku stranku). Bio je ministar prosvete (1904.), predsednik Opštine Beogradske (1909), predsednik Narodne skupštine (1909) pa ministar prosvete (1904.). Tokom srpske golgote bio je zadužen za smeštaj i obrazovanje izbegličke dece na grčkom ostrvu Krfu. Zahvaljujući njemu su na Krfu izlazile i srpske novine. Nakon Prvog svetskog rata i stvaranja Demokratske stranke, sastavljao je ispred svoje stranke Vladu tri puta (dva puta 1919. i jednom 1924), ali je na njoj ostao razmerno kratko, svega 289 dana. Predsednik je Demokratske stranke od osnivanja 1919. godine do 1940. godine. Na mestu predsednika Demokratske stranke ga je nasledio Milan Grol. Kao na fotografijama

nije putovala kao na slikama ne znam tacnu godinu, procenjeno po izgledu Vasilije „Vasa” Eškićević (Irig, 1/13. januar 1867 — Novi Sad, 21. januar/3. februar 1933) je bio srpski slikar i nastavnik crtanja. Sadržaj 1 Biografija 2 Reference 3 Vidi još 4 Spoljašnje veze Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Irigu, 1/13. januara 1867. godine, od oca Koste ratara i majke Ljube rođ. Lazić iz Bukovca.[1] Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, učio je berberski zanat, ali ga je napustio zbog umetnosti. Posle toga je otišao u Beč i upisao jednu privatnu slikarsku školu. U Beču je pohađao i večernji kurs crtanja pri Akademiji likovnih umetnosti. Posle tri godine školovanja u Beču otišao je u Rusiju gde je završio petorazrednu umetničku školu, kao pitomac ruske države.[2] Posle te škole pohađao je još tri godine privatni institut kneginje Tenišove u Petrogradu pod vođstvom čuvenog ruskog realiste Ilje Rjepina, a 1900. godine primljen je kao Rjepinov đak u Imperatorsku akademiju umetnosti, koju je završio 1908. dobivši diplomu za konkursnu sliku „Zabajkalski kozaci u mandžurskim klancima“.[3] Do Prvog svetskog rata ostao je u Rusiji kao nastavnik crtanja i izlagao u Moskvi i Petrogradu. Kad je počeo Prvi svetski rat došao je u Srbiju i postao dobrovoljac, ratni slikar Prve srpske armije. Kao dobrovoljac u vojsci je proveo pet godina i prošao golgotu Albanije, boravak na Krfu i proboj Solunskog fronta. Posle toga se vratio u Irig. Nedugo zatim prešao je u Novi Sad, u kome je nastavio da živi sve do smrti, 1933. godine.[2] Najveći deo njegovih starijih slika ostao je u Petrogradu. Osim slika koje se nalaze u Rusiji, opus mu sačinjavaju uglavnom portreti ratnika, scene i položaji iz rata i, ređe, pejzaži. Radio je u stilu akademskog realizma. Prema novijim stavovima likovne kritike, u njegovim delima ima elemenata ekspresionizma. Bavio se i književnim radom i prevođenjem. Bio je član književnog odeljenja Matice srpske. Pesme, članke i prevode objavljivao je u „Otadžbini“ (1892), „Luči“ (1896—99), „Braniku“ (1898-99 i 1904), „Srbadiji“ (1923—24), „Severnoj Srbiji“ (1925—26). Njegova autobiografija, skice i ostali rukopisi čuvaju se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Njegova porodica je najvredniji deo umetničke zaostavštine poklonila Galeriji Srpske čitaonice i knjižnice u Irigu. Najveći privatni kolekcionar njegovih slika sa motivima iz Prvog svetskog rata bio je Željko Ražnatović Arkan. Umro je u Novom Sadu, 21. januara/2. februara 1933. godine.[2]