časopis METAL SOUND br. 1 (maj/juni 2006, Beograd) 68 strana, A4, kolor korice, c/b štampa na mat kunstdruku, nov. RARITET, štampano u 300-ak primeraka. Prvo da kažem da sam se dvoumio da li da ovaj zine nazovem časopisom ili fanzinom. Po izgledu, koncepciji i štampi, to je ste časopis. Ali to nije dovoljno. Da bi `nešto` bilo časopis, mora i da ima određeni tiraž, i još važnije - širu distribuciju, kakvu ovaj zine nije imao. Ali pošto sam već BUTCHERIAN VIBE `smestio` među časopise, neka tu bude i METAL SOUND, mada je on faktički i realno - profesionalno odrađeni fanzin (prozine). Pre ovog zina urednik i finansijer Marko Miranović je izdavao fanzin HORNBURG na engleskom. Imam i jedan broj ovog zina, koji možete poručiti ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61188837_fanzin-HORNBURG-br-6-2005-srpski-metal-zine-na-ENG Želeći da postane bitniji faktor na srpskoj metal sceni, Marko je pokrenuo i ovaj zine, koji uprkos dobroj koncepciji i solidnim intervjuima (nekim i veoma dobrim), nije izazvao širu pažnju čitalaštva, niti ostvario neki veći uticaj. jednostavno, bilo je tada previše svega: bendova, izdanja, koncertata, pa i fanzina. Danas bi jedan ovakav časopis bio mnogo značajniji nego što je to MS bio tada. Evo i sadržaja prvog broja, koji je uvek bitan, jer čitalaštvu predstavlja viziju izdavača i urednika i nagoveštava sadržaj budućih brojeva. Na naslovnici su BLIND GUARDIAN, a unutra možemo čitati intervjue sa GRAVE DIGGER, THERION, KORN, BAL-SAGOTH, PRIMAL FEAR, DARK FUNERAL, IN FLAMES, OLD MAN`S CHILD, RAGE, SATYRICOM, HYPOCRISY, TARJA, DARKTHRONE, HAMMERFALL... Od domaćih bendova predstavljeni su RAIN DELAY i INTERFECTOR. Vidimo da je u METAL SOUNDU Marko Miranović (ovde potpisan kao `Morgan`) spojio svoje dve ljubavi u metalu - sympho BM, ali i sword & sorcery power metal, i napravio jedan dobar miks. U ponudi imam i drugi broj METAL SOUNDA, koji možete pogledati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61189153_casopis-METAL-SOUND-br-2-2007-srpski-metal-zine Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

fanzin THE VAULT No. 3 (2002, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 72 strane, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena. Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine vremenom `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Sa setom sam prelistavao ovaj broj, gde mi se Boško zahvaljuje u uvodniku, kao i mojoj kući Rock Express Records... Huuh. Iz sadržaja: ARTISAN, HOLY MOSES, FALCONER, MINOTAUR, TEUTONIC, WOLVERINE, DESASTER, ABATTOIR, SAVATAGE, BALLISTIC, OCTOBER 31, AGENT STEEL, UNDER COMMAND, LOGAR`S DIARY, HAMMERFALL, PARADOX, EIDOLON, BRUJERIA... DOMAĆA SCENA: recenzije (DR STEEL, DOGMA; ALISTER, AZAZEL, ALOGIA, GRIVA, PSYCHOPARADOX, PAVIĆ, koncerti: Oddium, Black Abbys, Spirit Of Destruction, Kraljevski Apartman, Abonos, Apocalypse, Amon Din, Sacramental Blood, Murder, Azazel, Krampm All My Sins, Nocturnal, Simargal, Acrocholia, Rapid Force...). Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. Ovaj oglas ilustrujem albumom Rninog benda SPACE EATER... Poslušajmo Boška Radišića i prisetimo se svih srpskih metal muzičara koji nisu više sa nama.

fanzin HORNBURG #6 (oktobar 2005, Beograd) 56 strana, A4, štampano c/b na glossy papiru, kolor korice. Nov. Ovo je, ako se dobro sećam, poslednji broj ovog fanzina koji je izdavao Marko Miranović, beogradski metal entuzijasta koji je imao različite nadimke (koje je sam sebi davao), npr. Despot, pa Morgan Hornburg, kako je ovde potpisan, pa... Ovaj njegov zin je bio u skladu sa njegovim muzičkim opredeljenjem, a to je simfonični (atmo) black metal. Pisan je na dobrom engleskom, i izazvao je i određenu pažnju u Srbiji, mada se pojavio u vremenu kada je bilo baš dosta fanzina i časopisa. Prelom je lep, štampa odlična. Sa časopisom su sarađivali i još neki bitni likovi sa tadašnje metal scene - Dachaz, koji je izradio i logo fanzina, Marko Ristić, koji će kasnije voditi NOCTURNE zine, Lazar Galić, odličan muzičar - član više bendova, između ostalih i DRACONIC, i Max Butcher, koji je broj prelomio (pa zato i liči dizajnom na njegov BUTCHERIAN VIBE). Sadržaj je veoma dobar: BAL-SAGOTH, BATTLELORE, DIMMU BORGIR, FALKENBACH, MOONSORROW, NAGLFAR, PRIMORDIAL, RAGNAROK, SIRENIA, TAAKE, THERION, WINTERSUN... Tu su i dva intervjua sa domaćim bendovima, što je uvek za pohvalu. Marko Miranović je predstavio CONSECRATION i ABONOS, a tu su i kraće vesti sa srpske scene. Naravno, kao i svi fanzini, i ovaj ima bogatu sekciju recenzija. Miranović je ubrzo po izlasku ovo broja odlučio da proširi koncepciju časopisa, da promoviše sve vrste metala, prvenstveno power metal, pa je ovaj zin ugasio, i pokrenmuo novi, pod nazivom METAL SOUND. Počeo je da piše na srpskom, u očitoj želji da postane važniji činilac na medijskoj metal sceni, što mu uglavnom nije uspelo. U ponudi imam i dva broja ovog zine, pogledajte ih na: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61189037_casopis-METAL-SOUND-br-1-2006-srpski-metal-zine https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61189153_casopis-METAL-SOUND-br-2-2007-srpski-metal-zine Miranović je imao i nekoliko bendova, objavio nekoliko CD-a, pa iako nije bio većini tadašnjih metalaca simpatičan, zbog svog odbojnog i često nabusito-nadrkanog ponašanja, mora se priznati da su za njega ostala dela, tj. da nije bio jedan od mnogih koji samo pričaju, a ništa ne urade. Takvi, iza kojih stoje rezultati, će uvek imati moju podršku. Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

fanzin THE VAULT No. 6 (jesen 2006, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 168 strana, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena, a svakako najobimnijem (ovaj broj ima čak 168 strana!!!). Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Na naslovnoj strani ovog broja su se razbaškarile beer`n`thrash legende - TANKARD (zato njihovom pesmom i ilustrujem ovaj oglas - pogledajte video), a unutra ćete naći intervjue sa metal legendama CYNIC, EXCITER, POSSESSED, EXUMER, ONSLAUGHT kao i opakim bendovima poput DEATHROW, HOLY TERROR, STORMWARRIOR, IMAGIKA, WOTAN.. -primećujete, većinom su to thrash bendovi. I po tome se Boškov zin izdvajao među hiljadama onih koji su podržavali death i black scenu. No, ono što je bio Rnin specijalitet - zaslužuje posebnu pažnju - RECENZIJE. Njih ima na stotine, na 70-ak strana, a na svakoj 5-10 recenzija, pa množite i sabirajte. Ako pažljivo čitate svaki tekst, a pisani su sitnim slovima, trebaće vam makar 6 meseci da `savladate gradivo`. Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

časopis VREME ZABAVE, br. 19 (jun 1995) 84 strane, A4, kolor korice, unutrašnjost c/b na novinskom papiru. U ponudi imam još neke brojeve VREMENA ZABAVE, pa ih potražite među mojim oglasima. Korice; Hugh Grant. Sadržaj: Jim Carrey, PULP, MORPHINE, Vesna pešić, ROLLING STONES, Bob Marley, Linda Rondstadt, BLOODBATH (beogradski metal bend), Slađana Milošević, Džambasovi, POLSKA MALCA, OPO, John McLaughlin, noćni život Beograda (piše Luna Lu)... Kolor posteri A3 - PULP i ICE-T. 90-ih godina je rock muzika bila svojevrsni način otpora Miloševićevom režimu, ratovima, bedi, krađi, infaciji, benzinu u flašama i neka oaza spasa u koju smo se sklanjali da ne bi sasvim poludeli, i da bi napunili baterije za naredne bitke koje su nas čekale. Nikad više bendova i koncerata, ali i nikad manje pravih rock časopisa (sve do 1997. i pojave Rock Expressa). Taj medijski prostor su popunjavali razno-razni `urbani` časopisi koji su forsirali neki `mekani` rock, mainstream, clubbing, techno i nudili jedan nihilistički eskapizam. Stvorena je jedna novinarska škola kojoj je temelje postavio upravo časopis VREME ZABAVE i njegov gl. urednik Petar Luković. Taj, i njegovi naslednici - XZ ZABAVA (koji je Pera Luković samostalno pokrenuo na razvalinama časopisa `Vreme Zabave`), OK i neki drugi, bili su finansirani od Soroša i sličnih fondacija, imali su mnogo plaćenih reklama (koje su takođe dobijali `teledirigovano`, iako su imali smešne tiraže), pa opet nisu uspevali da duže opstanu na tržištu, jer s ečitaoima nije sviđao takav pristup i koncepcija. Godinu-dve, 20-30 brojeva - i gasili su se. Ostaće zabeleženo da su moji časopisi ROCK EXPRESS i METAL EXPRESS objavili više brojeva nego VREME ZABAVE i XZ ZABAVA - zajedno, i bili dugovečniji nego svi ti `fensi` i `urbani` časopisi zajedno! Iako su iza njih stajali ozbiljan kapital, političke i druge organizacije - a iza nas samo ljubav prema rock muzici i - čitaoci. Novinari su se selili, kako bi se jedan ovakav `urbani magazin` ugasio, odmah se pojavljivao novi, sa sličnom koncepcijom i gotovo istovetnom novinarskom ekipom, i priča se ponavljala. Forsiranje istih bendova, minimalni tiraži, uticaj na mlade - veoma mali. Takođe, često je muzika zauzimala mnogo manji segment časopisa od filma i drugih tema, pa je pitanje da li VREME ZABAVE uopšte i možemo ubrojiti u muzičke časopise. No, i takvi časopisi predstavljaju značajne istorijske izvore, jer pojašnjavaju zašto je Milošević vladao toliko dugo. Ovakva filozofija koju su propagirali pomenuti časopisi, a koja je delila rock korpus gnušajući se heavy metala, punka i ostale zdrave muzike - doprinela je da dance i folk muzika ostvare upliv u redove mladih... No, duga je to i bolna tema, pa ću se ovde zaustaviti. VREME ZABAVE je izlazilo od 1993. do 1996, i objavljen je ukupno 31 broj (tj. manje, jer je bilo i dvobroja). Dinamika izlaženja je bila neredovna, kao i broj stranica. Korice su bile kolorne, dok je unutrašnjos bila štampana na lošem, novinskom papiru, pa su primerci bili nepodesni za čuvanje, pa je većina preživelih u osrednjem stanju. Neki brojevi su objavljivani kao podlistak matičnog časopisa VREME, i oni su tanji po obimu, dok su kasniji brojevi izlazili kao samostalni časopis, i imali veći broj stranica. Iako se nikad nisam slagao sa koncepcijom i temama koje je VREME ZABAVE forsiralo, mora se priznati da su objavili neke značajne intervjue sa rock bendovima, zatim oglase tadašnjih aktera u srpskom muzičkom biznisu i sl. - pa će i ovaj časopis jednog dana biti značajan za rekonstrukciju srpske rock istorije na kraju XX veka, pa uprkos svemu - ovaj časopis dobija prelaznu ocenu.

časopis VREME ZABAVE, br. 22 (septembar 1995) 84 strane, A4, kolor korice, unutrašnjost c/b na novinskom papiru. U ponudi imam još neke brojeve VREMENA ZABAVE, pa ih potražite među mojim oglasima. Korice; SEX PISTOLS (John Lydon). Sadržaj: X-Files, Jerry GArcia, Candy Dulfer, R.E.M., 20 godina anarhije - SEX PISTOLS, recenzije srpskih bendova (SVAROG, RITAM NEREDA), ROZE POZE, Katarina Kačunković, Marija Mihajlović, Zora Vitas, noćni život Beograda (piše Luna Lu)... Kolor posteri A3 - Cindy Crawford, Corto Maltese U ovom broju se nalazi i moj oglas, na 1/2 strane za notne knjige rock muzike - DREAMWORLD MUSIC SERVICE 90-ih godina je rock muzika bila svojevrsni način otpora Miloševićevom režimu, ratovima, bedi, krađi, infaciji, benzinu u flašama i neka oaza spasa u koju smo se sklanjali da ne bi sasvim poludeli, i da bi napunili baterije za naredne bitke koje su nas čekale. Nikad više bendova i koncerata, ali i nikad manje pravih rock časopisa (sve do 1997. i pojave Rock Expressa). Taj medijski prostor su popunjavali razno-razni `urbani` časopisi koji su forsirali neki `mekani` rock, mainstream, clubbing, techno i nudili jedan nihilistički eskapizam. Stvorena je jedna novinarska škola kojoj je temelje postavio upravo časopis VREME ZABAVE i njegov gl. urednik Petar Luković. Taj, i njegovi naslednici - XZ ZABAVA (koji je Pera Luković samostalno pokrenuo na razvalinama časopisa `Vreme Zabave`), OK i neki drugi, bili su finansirani od Soroša i sličnih fondacija, imali su mnogo plaćenih reklama (koje su takođe dobijali `teledirigovano`, iako su imali smešne tiraže), pa opet nisu uspevali da duže opstanu na tržištu, jer s ečitaoima nije sviđao takav pristup i koncepcija. Godinu-dve, 20-30 brojeva - i gasili su se. Ostaće zabeleženo da su moji časopisi ROCK EXPRESS i METAL EXPRESS objavili više brojeva nego VREME ZABAVE i XZ ZABAVA - zajedno, i bili dugovečniji nego svi ti `fensi` i `urbani` časopisi zajedno! Iako su iza njih stajali ozbiljan kapital, političke i druge organizacije - a iza nas samo ljubav prema rock muzici i - čitaoci. Novinari su se selili, kako bi se jedan ovakav `urbani magazin` ugasio, odmah se pojavljivao novi, sa sličnom koncepcijom i gotovo istovetnom novinarskom ekipom, i priča se ponavljala. Forsiranje istih bendova, minimalni tiraži, uticaj na mlade - veoma mali. Takođe, često je muzika zauzimala mnogo manji segment časopisa od filma i drugih tema, pa je pitanje da li VREME ZABAVE uopšte i možemo ubrojiti u muzičke časopise. No, i takvi časopisi predstavljaju značajne istorijske izvore, jer pojašnjavaju zašto je Milošević vladao toliko dugo. Ovakva filozofija koju su propagirali pomenuti časopisi, a koja je delila rock korpus gnušajući se heavy metala, punka i ostale zdrave muzike - doprinela je da dance i folk muzika ostvare upliv u redove mladih... No, duga je to i bolna tema, pa ću se ovde zaustaviti. VREME ZABAVE je izlazilo od 1993. do 1996, i objavljen je ukupno 31 broj (tj. manje, jer je bilo i dvobroja). Dinamika izlaženja je bila neredovna, kao i broj stranica. Korice su bile kolorne, dok je unutrašnjos bila štampana na lošem, novinskom papiru, pa su primerci bili nepodesni za čuvanje, pa je većina preživelih u osrednjem stanju. Neki brojevi su objavljivani kao podlistak matičnog časopisa VREME, i oni su tanji po obimu, dok su kasniji brojevi izlazili kao samostalni časopis, i imali veći broj stranica. Iako se nikad nisam slagao sa koncepcijom i temama koje je VREME ZABAVE forsiralo, mora se priznati da su objavili neke značajne intervjue sa rock bendovima, zatim oglase tadašnjih aktera u srpskom muzičkom biznisu i sl. - pa će i ovaj časopis jednog dana biti značajan za rekonstrukciju srpske rock istorije na kraju XX veka, pa uprkos svemu - ovaj časopis dobija prelaznu ocenu.

časopis VREME ZABAVE, br. 15 (septembar 1993) dodatak objavljen u časopisu `VREME` br. 152 od 20.09.1993. 36 strana, A4, kolor korice, unutrašnjost c/b na novinskom papiru. NAPOMENA: `Vreme Zabave` je počelo sa izlaženjem 1993, i to u okviru časopisa `Vreme`; kao dodatak. Istovremeno, `Vreme` je imalo i razne druge dodatke (Vreme Novca, Vreme Zdravlja, Vreme Nekretnina..), pa su ti dodaci nosili `zbirne` brojeve, koji su se nastavljali i važili za sve dodatke. Zato ovaj broj `Vremena Zabave` nosi broj 15, a to nije 15-ti broj `Vremena Zabave`, već mislim 2. (tokom 1993. je objavljeno ukupno 5 dodataka `Vreme Zabave`, od kojih neki ne nose nikakav broj, npr. `Vreme Zabave` iz novembra 1993,a neki ove `zbirne` brojeve), a od 1994. počinju da nose svoje brojeve (1994: br. 6-13; 1995: 14-24; 1996: 25/26 - 31). U ponudi imam još neke brojeve VREMENA ZABAVE, pa ih potražite među mojim oglasima. Naslovna strana: Nataša Lučanin (inače, moja školska drugarica iz klupe iz OŠ `Radojka Lakić`; jedno vreme je bila prva riba u gradu, zabavljala se sa Franom Lasićem, Miškom Plavim, Branislavom Lečićem, glumila u filmovima uključujući i `Mi nismo anđeli`, a onda su poroci uticali da se skloni sa javne scene). Sadržaj: Švarceneger, Dragan - Gagi Jovanović, Žerar Depardje, Tom Kruz, NIRVANA, nezavisna diskografska scena u Srbiji (značajan članak! u kome Ivan Rizinger predstavlja nezavisne kuće TIOLI, CARLO RECORDS i ITV Melomarket), OD SRCA (to je preteča benda PRSLOOK BAND, pa tu vidimo kako su braća Sandro i Nikica izgledali dok su furali duge kosijane!!!), valjevska rock scena, BJESOVI (dobar intervju), Boris Kovač... 90-ih godina je rock muzika bila svojevrsni način otpora Miloševićevom režimu, ratovima, bedi, krađi, infaciji, benzinu u flašama i neka oaza spasa u koju smo se sklanjali da ne bi sasvim poludeli, i da bi napunili baterije za naredne bitke koje su nas čekale. Nikad više bendova i koncerata, ali i nikad manje pravih rock časopisa (sve do 1997. i pojave Rock Expressa). Taj medijski prostor su popunjavali razno-razni `urbani` časopisi koji su forsirali neki `mekani` rock, mainstream, clubbing, techno i nudili jedan nihilistički eskapizam. Stvorena je jedna novinarska škola kojoj je temelje postavio upravo časopis VREME ZABAVE i njegov gl. urednik Petar Luković. Taj, i njegovi naslednici - XZ ZABAVA (koji je Pera Luković samostalno pokrenuo na razvalinama časopisa `Vreme Zabave`), OK i neki drugi, bili su finansirani od Soroša i sličnih fondacija, imali su mnogo plaćenih reklama (koje su takođe dobijali `teledirigovano`, iako su imali smešne tiraže), pa opet nisu uspevali da duže opstanu na tržištu, jer s ečitaoima nije sviđao takav pristup i koncepcija. Godinu-dve, 20-30 brojeva - i gasili su se. Ostaće zabeleženo da su moji časopisi ROCK EXPRESS i METAL EXPRESS objavili više brojeva nego VREME ZABAVE i XZ ZABAVA - zajedno, i bili dugovečniji nego svi ti `fensi` i `urbani` časopisi zajedno! Iako su iza njih stajali ozbiljan kapital, političke i druge organizacije - a iza nas samo ljubav prema rock muzici i - čitaoci. Novinari su se selili, kako bi se jedan ovakav `urbani magazin` ugasio, odmah se pojavljivao novi, sa sličnom koncepcijom i gotovo istovetnom novinarskom ekipom, i priča se ponavljala. Forsiranje istih bendova, minimalni tiraži, uticaj na mlade - veoma mali. Takođe, često je muzika zauzimala mnogo manji segment časopisa od filma i drugih tema, pa je pitanje da li VREME ZABAVE uopšte i možemo ubrojiti u muzičke časopise. No, i takvi časopisi predstavljaju značajne istorijske izvore, jer pojašnjavaju zašto je Milošević vladao toliko dugo. Ovakva filozofija koju su propagirali pomenuti časopisi, a koja je delila rock korpus gnušajući se heavy metala, punka i ostale zdrave muzike - doprinela je da dance i folk muzika ostvare upliv u redove mladih... No, duga je to i bolna tema, pa ću se ovde zaustaviti. VREME ZABAVE je izlazilo od 1993. do 1996, i objavljen je ukupno 31 broj (tj. manje, jer je bilo i dvobroja). Dinamika izlaženja je bila neredovna, kao i broj stranica. Korice su bile kolorne, dok je unutrašnjos bila štampana na lošem, novinskom papiru, pa su primerci bili nepodesni za čuvanje, pa je većina preživelih u osrednjem stanju. Neki brojevi su objavljivani kao podlistak matičnog časopisa VREME, i oni su tanji po obimu, dok su kasniji brojevi izlazili kao samostalni časopis, i imali veći broj stranica. Iako se nikad nisam slagao sa koncepcijom i temama koje je VREME ZABAVE forsiralo, mora se priznati da su objavili neke značajne intervjue sa rock bendovima, zatim oglase tadašnjih aktera u srpskom muzičkom biznisu i sl. - pa će i ovaj časopis jednog dana biti značajan za rekonstrukciju srpske rock istorije na kraju XX veka, pa uprkos svemu - ovaj časopis dobija prelaznu ocenu.

Славко Воркапић: ВИЗУЕЛНА ПРИРОДА ФИЛМА Издавач: КЛИО. Београд, 1994.год. Меки повез, 264 стране, илустровано, латиница. Одлично очувано. РЕТКО У ПОНУДИ. `Славољуб „Славко“ Воркапић (енгл. Slavko Vorkapich; Добринци, 17. март 1894 — Михас, 20. октобар 1976) је био амерички филмски теоретичар, монтажер и редитељ српског порекла, дугогодишњи професор филма на Универзитету Јужне Калифорније; предавао је и на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Заступник схватања филма као специфичног и аутохтоног медијума који се може тумачити са становишта психологије гешталта, он у филму види динамично-пластични визуелни потенцијал независан од позоришта, литературе или било које друге уметничке дисциплине. Као стваралац познат по секвенцама такозване „стваралачке монтаже“ у холивудским филмовима других редитеља из тридесетих и четрдесетих година. Самостално режирао, поред низа документарних филмова, и експериментална остварења „Живот и смрт холивудског статисте број 9413” (The Life and Death of 9413: a Hollywood Extra, 1928), „Фингалова пећина” (Fingal`s Cave, 1940), „Шума шумори” (Forest Murmurs, 1941) и југословенски дугометражни играни филм „Ханка” (1955)... Славко Воркапић је умро 20. октобра 1976. године, од срчаног удара за време посете свом сину Едварду у Шпанији, где је и сахрањен. Детињство и младост Славољуб Воркапић се родио 17. марта 1894. године у Добринцима, а одрастао је и школу учио у Сремској Митровици и Земуну. После шестог разреда гимназије прешао је у Београд и уписао се у тадашњу Уметничку занатску школу, а 1912. добио је стипендију Матице српске и наставио студије на Сликарској академији у Будимпешти. Рат 1912. године затекао га је код сестре у Крушевцу. За време рата био је наставник цртања у гимназији у Кратову. После повлачења, преко Црне Горе и Албаније, доспео је са осталим избеглицама у Француску. У Паризу је одмах примљен у Академију лепих уметности (`Academie des Beaux Arts`), али је ту био свега годину дана и сликарске студије наставио у слободној академији Рансон на Монпарнасу. Међутим, љубав према филму све се више манифестује, и изврсни амерички филмови са Чаплином, Даглас Фербанксом, Виљем Хартом и другима, Грифитови филмови и филмови Енса, све га више учвршћују у уверењу да ће он своје намере, идеје и снове најбоље моћи да оствари путем филма. У то доба француски филм „тапкао је у месту“ и једино што је било значајно били су теоретски чланци Кануда или одушевљени написи Луј Делика. Воркапић је осетио „да то није то“ и да ако жели – а он је то желео – да створи нешто уметничко, он то може да постигне само у САД. Али да се жеља оствари да путује у Америку требало је много покушаја. Најзад, умешала се мало и срећа. Одлазак у Америку Крајем 1920. пружила му се прилика да путује у Америку и то луксузним бродом „Ил де Франс“, као чистач палубе. Свеједно, главно је било стићи у Њујорк, а одатле у Сан Франциско и најзад 1921. у Холивуд, и све до 1927. године његови планови ће се остварити само делимично и ретко. У прво време бавио се сликарством и имао извесног успеха, па је чак једно време изгледало да ће напустити филм, јер мале улоге у неким филмовима Рекс Инграма (млади Наполеон у „Скарамушу“), нису га могле задовољити. Тек је 1927. године, у сарадњи са Флорејом, успео да оствари први филм `Живот и смрт холивудског статисте број 9413“. И та филмска сатира, донела је прво признање и помало славе и успех. Одмах сутрадан „Парамаунт“ га је ангажовао као „специјалисту“ за уметничку монтажу и уметничке ефекте. Везан неколико година уговором за то предузеће прелази доцније код РКО па МГМ да би најзад, уочи рата постао слободни уметник филма. Године 1948, остварио је давнашњу жељу, а то да као педагог своје знање пренесе на друге. Постао је професор филмске катедре на универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. За све време Воркапић је писао студије о естетици филма, о филмском језику, о визуелној поезији итд. Од филмова које је сам режирао и снимио у првом реду истичу се краткометражни уметнички филмови, визуелне илустрације Вагнерове и Менделсонове музике: „Шуме шуморе“ (1940) и „Фингалова пећина“ (1941). За време рата режирао је „Редова Смита“ (1942) историју једног од милиона америчких регрута. Од великог броја филмова на којима је сарађивао као уметник монтаже било као стручњак за разне уметничке, светлосне, визуелне ефекте, као мајстор у осветљавању извесних тема путем симбола психолошким или ритмичким наглашавањем асоцијација, поменућемо само неколико најзначајнијих: поетичне сцене из „Давида Коперфилда“, полетне моменте из филма „Добра земља“, затим ванредне секвенце „Мистер Смита у Сенату“ и „Јованке Орлеанке“ и најзад, пролог филма „Злочин без страсти“... Филмографија и најважнији теоријски огледи Епизодне улоге: Prisoner of Zenda (1922, Reks Ingram), Black Orchids (1922, Reks Ingram), Scaramouche (1923, Reks Ingram). Режија играног филма: Hanka (1955) Коредитељ играног филма: I take this woman (1931, Marion Goering), The Past of Mary Holmes (1933, Harlan Thompson) Помоћник редитеља играног филма: Joan of Arc (1948, Victor Fleming) Самостална или корежија кратких и експерименталних филмова: The Life and Death of 9413, A Hollywood Extra (1927/28, Robert Flory), Millions of us (1937), Fingal`s Cave (Moods of the Sea) – (1940), Forest Murmurs (1941), Private Smith (of the U.S.A.) (1942), Conquer by the Clock (1942), Medicine on Guard (1943), Lieutenant Smith (of the U.S.A.) (1943), Sailors All (1943), Mail Call (1944), New Americans (1944), номинација за ”Оскара”, Experiment in Kodachrome (1963). Аутор монтажних секвенци у играним филмовима: NANCY CAROL (1928), VAGABOND KING (1930), NATIVE (1930, Leo Mc Carey), GIRLS ABOUT TOWN (1931, George Cukor), HOLLYWOOD ON PARADE (LOVE ME TONIGHT) – (1932, Ruben Mamoulian), THE CONQUERERS (1932, William A. Wellman), WHAT PRICE HOLLYWOOD (1932, George Cukor), A BIL OF DEVORCEMENT (1932, George Cukor), GIRLS ABOUT TOWN (1932, George Cukor), NO TOHER WOMAN (1933, J. Walter Rubin), CHRISTOPHER STRONG (1933, Dorothy Arzner), TOPAZE (1933. Heri D`Arrast), DANCING LADY (1933, Robert Z. Leonard), TURN BACK THE CLOCK (1933, Edgar Selwyn), MANHATTAN MELORDAMA (1934, W.S. Van Dajk), VIVA VILLA! (1934, Jack Conway), CRIME WITHOUT PASSION (1934, Ben Hecht-Charles Mc Arthur), PRESIDENT VANISHES (1934, Wiliam A. Wellman), DAVID COPPERFIELD (1935, George Cukor), A TALE OF TWO CITIES (1935, Jack Conwey), BRODADWAY MELLODY OF 1936. (1935, Roy Del Ruth), ROMEO AND JULIET (1936, George Cukor), THE FIREFLY (1937, Robert Z. Leonard), MAYTIME (1937, Robert Z. Leonard), THEY GAVE HIM A GUN (1937, W.S. Van Dajk), THE LAST GANGSTER (1937, Edward Ludwig), THE GOOD EARTH (1937, Sidney Franklin), MARIE ANTOINETTE (1938, W.S. Van Dajk), CITY GIRL (1938, Fox Alfred Werker), BOY`S TOWN (1938, Norman Taurog), SHOP-WORN ANGEL (1938, H.C. Potter), THE OF THE GOLDEN WESTE (1938, Robert Z. Leonard), SWEETHEARTS (1938, W.S. Van Dajk), THREE COMRADES (1938, Frenk Borzage), YELLOW JACK (1938, George, B. Saitz), TEST PILOT (1938, Victor Fleming), PORT OF SEVEN SEAS (1938, James Whale), OF HUMAN HEARTES (1938, Clarence Brown), THE GREAT WALTZ (1938, Jullien Duvivier), IDIOTS DELIGHT (1939, Clarence Brown), MR. SMITH GOES TO WASHINGTON (1939, Frank Capra), MEET JOHN DOE (1941, Frank Capra), THE HOWARDS OF VIRGINIA (1949, Frank Lloyd), A SONG TO REMEMBER (1945, Charles Vidor), JOAN OF ARC (1948, Victor Fleming). Сарадник на монтажним секвенцама: San Francisco (1936, W.S. Van Dajk) Монтажне секвенце у кратким филмовима: Моша Пијаде (1959, Жика Чукулић) Сценариста: The Mask (1961, Julian Roffman) Сценариста за недовршене пројекте: A MOONLIGHT FANTASY (1928), BIRTH OF VENUS (1939), THE SHOW OF TOUNELA (1940), THE GLIMPSES OF THE MOON (1945), SLAVKO VORKAPICH ON FILM AS A VISUAL MEDIUM (1965) Филмски инсерти за предавања: Колекција филмских одломака и оригиналних експеримената за предавања о ”Визуелној природи филмског медијума” (1965) Монтажер нових верзија филмова: Moscow Strikes Back (1942), Leonid Varlaamov), номинација за ”Оскара”, John Gunther`s High Road (1959-60, John Gunther) Воркапићеви материјали у другим филмовима: Song of Love (1947, Clarence Brown; умонтиран материјал из филма ”Шума шумори”) Најважнији теоретски огледи: „Ка правом филму“, код нас познат и под насловом „Филм као стваралачко средство“ (1952), објављен први пут у Сједињеним државама седам година касније под насловом `Toward True Cinema`, Film Culture, бр. 19, 1959; „Страх од људске говорљивости“ (1952); „Белешке о филмском занату“ (1958—1959); „Критика теорије интелектуалног филма“ (1959); „Плес и филм“ (1968). Цитати Хвала ти Vorky! Дивим ти се и поштујем твој неизмеран допринос филму... Унео си нешто ново, нешто маштовито у филм и магију која је спасавала лоше филмове, а уздизала добре. Из личног искуства знам колико си стваралаштва унео у моје филмове... Волим те као великог уметника — Френк Капра, редитељ Увек сам веровао да је стварање филма у основи уметност, а не индустрија. — Славко Воркапић, филмски уметник