➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Značka Zasluge u izgradnji Beograda 20.10. 1944-1949 Izdata povodom 5-godišnjice radnih akcija za izgradnju Beograda, 1949. Značka je od srebra Dimenzije 2,4 x 3cm Težina 16,58gr Trenutno stanje vidite na slikama.

Staklene čaše Staatl Fachingen u matriks zelenoj boji sa oznakom prizvođača na dnu čaše. Za mineralnu/kiselu/soda vodu ili bilo šta drugo. Retro, vintidž. Nedostaci: na dnu jedne čaše providna magličasta fleka; ostalo normalni tragovi korišćenja bez pukotina i naprsnuća. Dimezije približno: zapremina 1,75 dcl, težina 275 gr, visina 9 cm, gornji prečnik 6,2 cm, donji prečnik 4,5 cm, obim 18,5 cm. Konačna cena je za sve tri čaše. Stanje kao na fotografijama. Za sva dodatna pojašnjenja i fotografije predmeta pre eventualne kupovine slobodno me kontaktirajte putem kupindo/limundo poruke.

Krigla zapremine 0,5l je dimenzija: visina 13,5cm (bez ručke 11cm), prečnik dna 10,5cm, prečnik otvora 8,5cm. Na poklopcu na maloj površini metal promenio boju. Stanje zbog toga dosta dobro.

Krigla zapremine 0,5l je dimenzija: visina 18cm, prečnik dna 10cm, prečnik otvora 8,2cm. Poklopac od kalaja sa figurama kuglaških čunjeva.

Plitka keramička sosijera sa utisnutom oznakom proizvođača KIL. U crvenoj boji sa crnim detaljima namenjena za serviranje soseva, moče ili bilo čega drugog što vam padne na pamet. Bez pukotina. Ex Yu, retro, vintidž. Nedostaci: jedna tačka prečnika 1 mm na ušici posude i jedna neravnina sa unutrašnje strane ušice nastala u samoj proizvodnji posude. Normalni sitni tragovi korišćenja. Stanje kao na fotografijama. Dimezije približno: težina 1.o7 kg, prečnik 15 cm, visina 6,5 cm. Za sva dodatna pojašnjenja i fotografije predmeta pre eventualne kupovine slobodno me kontaktirajte putem kupindo/limundo poruke.

GILDEA & WALKER, England - Šest dubokih tanjira (1886) Dimenzije Prečnik: 25 cm Visina: 4 cm Ukupna težina: 3160 g Sitni tragovi pribora na dnu tanjira. Na dva tanjira glazura je značajnije ispucala, mestimično i potamnila, naročito na naličju. Na istim tanjirima po jedna napraslina sa strane. Svi tanjiri su prikazano pojedinačno na kolaž-slikama, sa lica i naličja, naprsline su prikazane posebno. Žig na dnu, štampan plavim: Crtež nagog keramičara koji kleči pri radu ENGLISH PORCELAIN (u kaišu oko crteža i ispod krune) (Inicijali) B. W & Co (za “Bates, Walker & Co”, na kraju kajša) Podglazurno utisnutio: GILDEA (za James Gildea) Štampani žig je koristila kompanija “Bates, Walker & Co” u periodu 1875-1878 godine, tada vlasnik fabrike “Dale Hall Works”u Longsportu, Stoke-on-Tent. Podglazurno utisnuto “GILDEA”, je za James Gildea, koji se pridružio kompaniji 1878. godine. Prema utisnutoj oznaci 9/86 pet tanjira je proizvedeni u septembru i jedan u oktobru 1886 godine (10/86), kada je Gildea ostao jedini vlasnik fabrike. To bi značilo da je nastavio da koristi žig prethodne kompanije, sa utisnutim dodatkom svog imena. Fabriku “Dale Hall Works”, u Logsportu, u blizini Barslem (Barzlem), u području Stoke-on-Tent (Stouk-on-Tent) koje je bilo centar engleske keramičarske industrije, osnovao je Joseph Stubbs (Džozef Stabs) 1790. godine. Nakon povlačenja iz posla 1829. Godine, Stubbs je umro 1836. godine. Oko 1843. godine fabriku je preuzela kompanja “T J & J Mayer” tri brata Mayer (Mejer): Thomasa (Tomas), Johna (Džon) i Joshue (Džošua) Mayer. Proizvodili su kvalitetni višebojnu keramiku, koja je svojila medalju na britanskoj izložbi 1851. godine. 1855. godine kompaniji se pridružio Liddle Elliot (Lidl Eliot), i fabrika je radila pod imenom “Mayer Bros (braća Mejer) & Elliot” do 1858. godine, kada je u kompaniji ostao samo Joshua Mayer, a ime promenjeno u “Mayer & Elliot”. 1862. godine se i Joshua Mayer povukao iz posla, a Elliot je nastavio posao zajedno sa sinom Thomasom (Tomas) Elliotom: “Liddle Elliot & Son.” Kada je Liddle Elliot umro 1869. godine, u kompaniji ga je zamenio William Bates (Vilijem Bejts). Ime je promenjeno u „Bates, Elliot & Co“ a asortiman je proširen i fabrika je, pored keramičkog posuđa, proizvodila i sanitarni, fotografski, apotekarski i parfimerijski pribor. Elliot je napustio kompaniju 1875. godine, a zamenio ga je John Walker (Džon Voker). Sada se kompanija zvala “Bates, Walker & Co“. 1878. godine partnerima se pridružio James Gildea (Džejms Gildej). 1881. godine Bates je napustio posao a Gildea i Walker su nastavili zajedno, pod imenom “Gildea & Walker”. 1885. godine povukao se i Walker, a Gildea je nastavio posao sam. Fabrika je radila do 1888. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (118/32-40pod-kp/1214)

2 značke : Elektronski računari Novkabel - Novi Sad sve se vidi sa slike.

sve se vidi sa slike.

sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 3 kom - MTC sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 4 kom -Garant Futog sve se vidi sa slike.

značke - 2 pez, Tom i Dzeri sve se vidi sa slike.

zmačke 3 kom - N sve se vidi sa slike.

značke 3 kom - banke sve se vidi sa slike.

značke 3 kom - BBA sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 5 kom sve se vidi sa slike.

značke 4 kom sve se vidi sa slike.

AUGUST RAPPSILBER - Posuda za mleko (1880-1886) Natpis na prednjoj strani, zlatnim, goticom: `Neka te prate sreća i blagoslov` Dimenzije Visina: 15 cm Dužina: 16 cm Širina: 9 cm Prečnik dna: 9 cm Prečnik otvora: 6,5 cm Zapremina: 0,5 l Težina: 420 g Vrh poklopca je bio odlomljen, pa je naknadno zalepljen - vidljivo je na posebnoj slici. Žig na dnu: (Inicijali) A. R. (za August Rappsilber, ispod orla raširenih krila s krunom, i skiptrom i šarom u kandžama – šar, kugla na čijem vrhu se nalazi krst, hrišćanski simbol autoriteta koji se koristi od srednjeg veka, simbolizuje Hristovu vladavinu nad svetom). “Porzellanfabrik August Rappsilber O.H.G.“ (kasnije „Königszelt A.G.“) koristila je žig od 1880. do 1886. godine. Kompaniju „Porzellanfabrik Silber & Comp.“ u nemačkom gradu Königszelt (Kenigscelt, danas Jaworzyna Śląska u Poljskoj) osnovao je biznismen i građevinar Silber (Zilber) 1860. godine. Königszelt (Kraljevski šator) je dobio ime jer se smatralo da je negde u tom području bio postavljen šator Fridriha Velikog 1761. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata. Silber je mesto za fabriku izabrao zbog bogatih nalazišta gline i uglja u okolini. Pošto su troškovi proizvodnje bili veoma niski, fabrika je bila u stanju da proizvodi mnogo jeftinije nego druge kompanije, i postala je interesantna za investitore. 1871. Silber je dobio unosnu ponudu da proda posao, i 1872. godine fabriku su preuzeli C. Heckmann (Hekman) i August Rappsilber (Rapzilber), i nastavili sa proizvodnjom istog asortimana. Heckmann se pridružio Rappsilberu samo kao investitor, i uskoro je odlučio da proda svoj udeo. Rappsilber je nastavio samostalno, i kako je u kratkom vremenu postignut odličan uspeh, kompanija je zapala za oko Dr. Gustavu Struppu (Gustav Štrup), glavnom dirktoru investicione grupe „Strupp-Konzern”. 1886. godine fabrika je prodata koncernu Strupp i registrovana kao akcionarsko društvo: „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ To je omogućilo kompaniji Lorenza Hutschenreuthera (Lorenc Hučenrojter) da kupovinom akcija postane većinski vlasnik 1905. godine. Paleta proizoda je promenjena, s težištem na kvalitetnijem posuđu koje se proizvodilo i za izvoz. Postrojenja su proširena i povećan broj radnika, koji je 1913. godine dostigao 670 zaposlenih. I Svetski rat nije zaustavio proces širenja i 1922. godine fabrika je imala 850 radnika, a 1930. godine više od 1000. 1937. godine broj zaposlenih je pao na oko 800, uglavnom zbog optimizacije rada i uvođenja nove tehnologije. Taj broj je ostao relativno konstantan čak i tokom rata, iako je rad fabrike povremeno zaustavljan na kratko vreme. Pred kraj rata „Hutschenreuther A.G.” prodao je svoje akcije kompaniji „Porzellanfabrik Kahla“. Posle 1945. godine fabrika je ostala na poljskoj teritoriji i svi nemački radnici morali su da je napuste. 1951. godine fabrika je preimenovana u „Zakłady Porcelany Stołowej `Jaworzyna` Śląska”, objekti fabrike su prošireni i tehnologija modernizovana, naročito tokom 1956. godine. Godinu dana kasnije fabrika je postala akcionarsko društvo, pod imenom „Zakłady Porcelany Stołowej `Karolina` Spółka z o.o.“. Narednih godina provedena je obimna modernizacija: peći na ugalj zamenjene su gasnim pećima, instalirana je specijalna električna tunelska peć za pečenje nadglazurne dekoracije, ručno livenje zamenjeno je mehaničkim, dugotrajno štampanje pomoću čeličnih ploča zamenjeno sito-štampom. Proces proizvodnje stalno je usavršavan tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina što je imalo za rezultat izvanredan kvalitet po kojem je fabrika poznata i danas. (120/30-43/141-kp/1306)