TREBA ZNATI- NAJČEŠĆE NEDOUMICE RODITELJA U PRVOJ GODINI ŽIVOTA DETETA TRUDNOĆA I NEGA DECE Šifra artikla: 355102 Isbn: 9788663450257 Autor : SLAĐANA CRVENKOV Izdavač : BEGEN COMERC Najčešće nedoumice roditelja u prvoj godini života bebe, knjiga koja rešava najćešće postavljena pitanja i nejasnoce roditeljima, kako po dolasku bebe iz porodilišta , tako i do godinu dana. Što bi se reklo instant hit, pisan rukom više medicinske sestre Slađane Crvenkov, sa preko dve decenije is... Detaljnije Najčešće nedoumice roditelja u prvoj godini života bebe, knjiga koja rešava najćešće postavljena pitanja i nejasnoce roditeljima, kako po dolasku bebe iz porodilišta , tako i do godinu dana. Što bi se reklo instant hit, pisan rukom više medicinske sestre Slađane Crvenkov, sa preko dve decenije iskustva u patronažnom radu s trudnicama i novonastalim majkama. Čitajući lagano štivo saznacete o: - Najčešćim promenama na telu kod beba - Sadržaju pregleda u prvom mesecu - Ultrazvučnom pregledu kukova (kada se radi, kako i zašto) - Sadržaju pregleda u prvoj godini (koje su obavezni pregledi i kada) - Razvoju motorike bebe po mesecima - Nezi genitalija beba - Infekcijama kod dece i prvoj pomoći kod istih (ojedi,osipi, ekcem, bakterije u stolici i u urinu, prehlada, povraćanje, proliv, upala i pojava gnoja zanoktice, nokta... ) - Nicanju zuba - Uvođenu nemlečne ishrane (kojim redosledom, kako spremati ,čuvati i sl) - Bezbednosti dece u kuci i saobraćaju - Putovanju s decom - Eko proizvodima za decu - Smetnjama u toku dojenja – ragade i upala dojki ( rana detekcija i saniranje nastalih promena) - Upotrebi lekova tokom dojenja, kontracepciji, infekcijama majke itd. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRUDNOĆA I NEGA DECE Autor SLAĐANA CRVENKOV Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač BEGEN COMERC Pismo Latinica Povez Broš Godina 2021 Format 14x21 Strana 151 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Izdavač: Begen comerc Autor: Slađana Crvenkov Br. str.: 155 Povez: Mek Format: 145mm x 210mm Pismo: Latinica Opis Najčešće nedoumice roditelja u prvoj godini života bebe – četvrto izmenjeno izdanje – autor Slađana Crvenkov KNJIGA KOJA REŠAVA NAJČEŠĆA PITANJA RODITELJA I NEJASNOĆE PO DOLASKU BEBE I U PRVIH GODINU DANA Čitajući Najčešće nedoumice roditelja u prvoj godini života bebe pisano rukom iskusne babice – više medicinske sestre na osnovu njenog više od dvodecenijskog iskustva u radu s trudncama i bebama, saznacete o: • najčešćim promenama na telu kod beba • sadržaju pregleda u prvom mesecu • sve o ultrazvučnom pregledu kukova (kada i zašto) • sadržaju pregleda u prvoj godini (kada, kako i zašto) • sve o razvoju motorike bebe po mesecima • infekcijama kod dece i prva pomoć kod istih (ojedi, pelenski osipi, ekcem, bakterije u stolici i u urinu, prehlada, povraćanje, proliv, upala i pojava gnoja zanoktice, nokta…) • nicanju zuba • uvođenu nemlečne ishrane (kojim redosledom, kako spremati, čuvati i slično) • bezbednosti dece u kući i saobraćaju • putovanju s decom • eko proizvodima za decu – pelene, maramice, posteljina • komplikacijama dojenja – pojavi i saniranju ragada i upale dojki • upotrebi lekova tokom dojenja, kontracepciji, infekcijama majke i još mnogo toga. Ukoliko želite da prelistate nekoliko strana ove predivne knjige kliknite OVDE. „Neiscrpni entuzijazam i energija kombinovani sa velikim strukovnim znanjem i iskustvom Slađane Crvenkov obogatili su biblioteku trudnih žena i majki, naravno i budućih očeva, novom publikacijom „Najčešće nedoumice roditelja u prvoj godini života deteta.“ Sistematičan pristup svakom segmentu materinstva i prvoj godini života deteta izloženi u ovoj knjizi omogućavaju svakom čitaocu da na razumljiv način nađe objašnjenje situacija u kojima će se naći prvi put, i omogućiće im lakše snalaženje u novim uslovima i olakšati praktični rad sa detetom“. – Prof. dr Dušanka Dobanovački – Specijalista dečji hirurg, urolog i dečji urolog

Додатне информације Zemlja porekla Srbija Vrsta drveta Bukva Gabariti štafelaja 36 x 110 cm Maksimalna dimenzija platna Po visini 80 cm Masa proizvoda 3.5 kg Опис Štafelaj je napravljen od kvalitetnog bukovog drveta i zaštićen mat lakom. Platno se oslanja na pomični deo nosača. Odvrtanjem vijka, možete ga podesiti u položaj koji vam odgovara. Može se koristiti kao stoni, ili na podu, kada ga koriste deca ili slikar koji sedi na maloj stolici. Štafelaj je uspravni nosač koji se koristi za prikazivanje i / ili fiksiranje nečega što leži na njemu, pod uglom od oko 20° u odnosu na vertikalu. Konkretno, štafeleji se tradicionalno koriste za potporu slici dok se radi na njoj, normalno stojeći, a ponekad se koriste i za prikazivanje gotovih slika. Štafelaji za umetnike i dalje su obično napravljeni od drveta, u funkcionalnom dizajnu koji se malo promenio vekovima, pa čak i milenijumima, iako su dostupni novi materijali i dizajni. Štafelaji su obično izrađeni od drveta, aluminijuma ili čelika. Štafelajno slikarstvo je pojam u istoriji umetnosti za sliku srednje veličine koja je slikana naslonjena na štafelaj, za razliku od zidne slike – freske, velikog oltarskog dela ili drugog dela koji bi bio naslikan naslonjen na pod, ili minijatura stvorena sedeći za stolom. Ne odnosi se na način na koji je slika namenjena prikazivanju; većina slika naslikanih oslonjeno na štafelaj namenjena je izlaganju uokvirena i okačena na zid.

Sadržaj: MOJ PRVI ENGLESKI „Moj prvi engleski“ nastao je u želji da deci olakša učenje novih reči i izraza iz engleskog jezika. Svaki pojam je ilustrovan tako da najmlađi mogu lako da zapamte nove reči i saznaju nešto više o svetu koji ih okružuje. Ova prva dečija knjigu za učenje engleskog jezika sunđerastom povezu čine priče, odnosno prve reči i slike a urađena je da deca kroz zabavu i igru uče engleski. Namenjen deci predškolskog i ranog školskog uzrasta. One su dopunjene lepim i ljupkim ilustracijama živih boja pomoću kojih mališan lako prati čudesne doživljaje i dogodovštine i tako učiti Engleski jezik koji će kasnije koristiti u školi. Iskustvo učenja engleskog jezika se obogaćuje kada deca vide likove i stvari i iz svog okruženja i sad uče engleski jezik. Kako se kaže i izgovara. Više pojmova iz svakodnevnog života i sveta koji nas okružuje ilustrovano je kako bi deca na zabavan i jednostavan način naučila I proširila svoj fond reči. Počevod učenja slova abecede, brojeva, boja, dani u nedelji, meseci, godišnja doba, zanimanja kojima se ljudi bave, delovi ljudskog tela,… Razne stvari i predmeti kod kuće ( kako se kaže dnevna soba, šta se nalazi u hodniku, spavaćoj sobi, kuhinji, kupatilu, radnoj sobi i na kraju na tavanu). Imena stvari koje svakodnevno vide: Jastuk, šporet, zavese, usisivač, ćilim, sto, čiviluk, stolica, vrata, kamin, luster,… MOJ PRVI ENGLESKI Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sedeo sam u sali za fizičko osnovne škole i posmatrao svoju šestogodišnju kćer Karu kako nervozno održava ravnotežu na gredi, odignutoj od poda možda deset centimetara, ali kroz nepun sat gledaću lice mučki ubijenog čoveka. Niko zbog toga ne bi trebalo da se sablažnjava. S godinama sam, na najstrašnije moguće načine, naučio da je klimav taj zid između života i smrti, između najizuzetnije lepote i nepojmljive ružnoće, između najnevinije pozornice i jezive klanice. Dovoljan je puki časak da proletiš kroz njega. Jednog trena život deluje kao idila. Sediš bezazleno u sali za fizičko osnovne škole. Tvoja se ćerčica vrti. Glas joj je malo ošamućen. Oči su joj zatvorene. Na licu joj vidiš izraz njene majke, onaj s kojim je imala naviku da sklapa oči i osmehuje se, i prisećaš se koliko je uistinu klimav taj zid. “Kope?” Bila je to moja svastika Greta. Okrenuo sam se ka njoj. Greta me je posmatrala sa uobičajenom brigom. Osmehnuo sam se da joj je razvejem. “O čemu razmišljaš?”, prošaputala je. Znala je. No svejedno sam slagao. “O portabl kamerama”, rekao sam. Ostali roditelji bili su zauzeli sve stolice na sklapanje. Stajao sam pozadi, prekrštenih ruku, naslonjen na cementni zid. Nad vratima su virila istaknuta pravila, a na sve strane bile su raštrkane one nesnosno zašećerene krilatice pune nadahnuća, u stilu: “Nemoj mi reći da je nebo granica kad na Mesecu ima čovečjih stopa”. Stolovi za užinu bili su sklopljeni. Naslonio sam se uz njih, osećajući hladnoću čelika i metala. Sale u osnovnim školama ni za trun se ne menjaju iako mi starimo. Samo kao da se smanjuju. Pokazao sam rukom na roditelje. “Ovde ima više kamera nego dece.” Knjigu potražite OVDE

TREBA ZNATI-PRVIH 6 NEDELJA POSLE POROĐAJA TRUDNOĆA I NEGA DECE Šifra artikla: 356448 Isbn: 9788663450271 Autor : SLAĐANA CRVENKOV Izdavač : BEGEN BOOKS Olakšajte sebi najlepše dane i smanjite posete internetu, čitajući štiva ispisana rukom više medicinske sestre sa vise od dve decenije iskustva u radu sa trudnicama i patronazi. Uz ovu knjigu rešićete nedoumice o: Babinju – period od šest nedelja posle porođaja (ishrana porodilje, krvarenju iz m... Detaljnije Olakšajte sebi najlepše dane i smanjite posete internetu, čitajući štiva ispisana rukom više medicinske sestre sa vise od dve decenije iskustva u radu sa trudnicama i patronazi. Uz ovu knjigu rešićete nedoumice o: Babinju – period od šest nedelja posle porođaja (ishrana porodilje, krvarenju iz materice, uspostavljanju menstrualnog ciklusa, regulisanju stolice, mokrenja; neželjenim i mogućim komplikacijama (krvarenje, infekcija rane, urinarne infekcije i prva pomoć u kući); dojenju (razvoj mleka, izmlazanje, metode čuvanje mleka); osobinama i negovanju bebe u prvih mesec dana; razvoju i negi čula; promenama na telu; genitalnim organima; temepraturi sobe; vodi za kupanje; tehnici kupanja korak po korak; refleksima; kapacitetu želuca bebe; prepovijanju; najčesćim promenama i saniranju istih (grčevi, temenjača, zanoktice), i mnogim drugim problemima. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRUDNOĆA I NEGA DECE Autor SLAĐANA CRVENKOV Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač BEGEN BOOKS Pismo Latinica Povez Broš Godina 2021 Format 14x21 Strana 132 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Mihailo Vukas : SUDBINA ISTINE 1992 , Akademska misao 2016, tvrdi povez, omot, str. 190. Biografska proza. Doktor Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i književnik. Piše na (“Suza iz oka kanula, zašto”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i ćirilicom, na švedskom, engleskom, ruskim pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, engleštine, mađarskog, bugarskog dijalekta. “Ja sam hirurg koji je držao hiljadu puta ljudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko ljudskih života. Pedagog sam i mislilac, koji svoje znanje nesebično deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac ljudi u egzistencijalnoj nevolji, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju kože, veroispovest, kulturnu tradiciju i običaje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori za sebe doktor Vukas. Rođen je 1939 godine u Nišu u pravoslavnoj porodici. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i iz Srbije je 1968. godine upućen u Švedsku na specijalizaciju „dečje kardiovaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiljadu operacija na ljudskom srcu. Vukas je čuvar srpske duše u tuđini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produži do sutra, pokušavao da svoju decu rođenu u Švedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u Čoveka i u Boga, nauku i veru. Prošao je kroz iskušenja i patnje naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od ranjavanja, bolove ranjenika, koji kada traže pomoć prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora. Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodičnim stolom sa osamnaest stolica i okružen sa četiri doktora medicinskih nauka.

Mihailo Vukas : SUDBINA ISTINE 1991 , Akademska misao 2016, tvrdi povez, omot, str. 190. Biografska proza. Očuvanost 4. Doktor Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i književnik. Piše na (“Suza iz oka kanula, zašto”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i ćirilicom, na švedskom, engleskom, ruskim pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, engleštine, mađarskog, bugarskog dijalekta. “Ja sam hirurg koji je držao hiljadu puta ljudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko ljudskih života. Pedagog sam i mislilac, koji svoje znanje nesebično deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac ljudi u egzistencijalnoj nevolji, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju kože, veroispovest, kulturnu tradiciju i običaje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori za sebe doktor Vukas. Rođen je 1939 godine u Nišu u pravoslavnoj porodici. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i iz Srbije je 1968. godine upućen u Švedsku na specijalizaciju „dečje kardiovaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiljadu operacija na ljudskom srcu. Vukas je čuvar srpske duše u tuđini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produži do sutra, pokušavao da svoju decu rođenu u Švedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u Čoveka i u Boga, nauku i veru. Prošao je kroz iskušenja i patnje naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od ranjavanja, bolove ranjenika, koji kada traže pomoć prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora. Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodičnim stolom sa osamnaest stolica i okružen sa četiri doktora medicinskih nauka.

Mihailo Vukas : HUMKE - 2 , Akademska misao 2016, tvrdi povez, omot, str. 123 + 105. Biografska proza iz dva dela u jednoj knjizi. Prva knjiga počinje sa jedne strane a druga sa druge. Očuvanost 4. Doktor Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i književnik. Piše na (“Suza iz oka kanula, zašto”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i ćirilicom, na švedskom, engleskom, ruskim pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, engleštine, mađarskog, bugarskog dijalekta. “Ja sam hirurg koji je držao hiljadu puta ljudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko ljudskih života. Pedagog sam i mislilac, koji svoje znanje nesebično deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac ljudi u egzistencijalnoj nevolji, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju kože, veroispovest, kulturnu tradiciju i običaje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori za sebe doktor Vukas. Rođen je 1939 godine u Nišu u pravoslavnoj porodici. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i iz Srbije je 1968. godine upućen u Švedsku na specijalizaciju „dečje kardiovaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiljadu operacija na ljudskom srcu. Vukas je čuvar srpske duše u tuđini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produži do sutra, pokušavao da svoju decu rođenu u Švedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u Čoveka i u Boga, nauku i veru. Prošao je kroz iskušenja i patnje naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od ranjavanja, bolove ranjenika, koji kada traže pomoć prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora. Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodičnim stolom sa osamnaest stolica i okružen sa četiri doktora medicinskih nauka.

Pred vama je roman, zapravo vodič kroz život u Japanu, iz pera Marćina Bručkovskog, mladog Poljaka koji je otputovao u Japan na godinu dana a u njemu ostao 10 godina. Na duhovit način je prikazan svakodnevni život u savremenom Japanu iz ugla jednog gaiđina... Iz poglavlja AUTOSTOPERSKA IZBIRLJIVOST: ... Zaključavam bicikl na stajalištu ispred velikog, dvanaestospratnog mansiona u Takadanobabi. Ovde stanuju imućni ljudi – prema japanskim standardima. Ili, milioneri po svetskim standardima, jer za jedan ovakav stan može da se kupi luksuzna kuća na Floridi, ili palata u Vilanovu. To je moj jedini čas kod predstavnika japanskih viših klasa. Tačnije, srednje više klase: predajem deci hirurga i njegovih suseda, takođe lekara. Stan ima gotovo evropsku površinu, na podu su daske a ne tatami, stolovi normalne visine i stolice s nogama: potpun luksuz po zapadnim merilima. Tu je i sofa, palma i kristalni luster u salonu. Za potpunu sreću nedostaje samo orman od orahovine. Ali, zato je u podzemlju garaža, u garaži mercedes, a na recepciji – uniformisani domar. Od svih grupa učenika, ovu iz Takadanobabe najmanje volim. Deca su puna osećaja više društvene vrednosti u odnosu na gaiđina koji se po Tokiju vozi na biciklu. U određenim delovima grada ne vozi se, jasna stvar, na biciklu po ulicama. A pogotovo ne sa gitarom na leđima. A ako predaje engleski, onda je u najmanju ruku Amerikanac, ako baš mora Englez, ali sigurno nije Poljak... U očima dece, uostalom, pao sam nisko na različitim frontovima. Diskvalifikuju me, između ostalog, stanovanje u apato, ispijanje piva na ulici i motanje po Tokiju noću. S druge strane, spašava me prestiž mog univerziteta: Joći Daigaku (Univerzitet Sofija) ‒ prestiž, uzgred budi rečeno, u devedeset procenata proističe iz toga što je na njemu studirala izuzetno popularna pevačica: Hajami Ju... Čas brzo prolazi, ponavljamo pesmice iz ove godine i govorimo o godišnjim odmorima. Naterati decu da postavljaju pitanja je teško kao i obično, jer ih japanska osnovna škola uspešno odučava od toga. – Hajde dalje, pitajte me sada kakvi su moji planovi za godišnji odmor. Tišina. Četiri kamena kipa čekaju dok ne naredim ko da me pita. Tri godine škole uspešno su ih naučile da inicijativa nanosi štetu. Zato sledi pokazivanje prstom i odabrana žrtva, blago se kriveći, izbacuje iz sebe: – Učitelj... gde... idete... odmor? – NA odmor – ispravljam. – A idem na Kjušu, u Kumamoto. – Hmm... – mrmljaju s umerenim uvažavanjem. Nije to Pariz, ni Florida, ali može da prođe. Dobro da ne ide kod siromašnih rođaka u Saitamu... – Sledeće pitanje, hajde, čekam! – Ovaj… too... neee... Čime... putujete... gospodine... učitelju? Bicikli...? – (Kikoću se). Shvatam da ne znam kako se na japanskom kaže autostop. Zgrabim rečnik – evo: ヒッチハイク [to zvuči ovako: hićći ha-i-ku]. Deca se zalede, savršeno nepokretna, što je u Japanu sinonim za rečenicu: “Ne razumem u potpunosti šta želite da kažete”. – Znate – prelazim na japanski, već je kraj časa, a na engleskom to sigurno neće razumeti – idete duž puta, mahnete rukom, automobil se zaustavi… Oči su im još razrogačenije. Ubrzo zatim jedan od dečaka preneraženim šapatom tumači ostalima: – Znam, čitao sam u knjizi: on će da moli NEPOZNATE ljude da ga prevezu... Na licima dece oslikava se ničim prikriveni užas. Pokušavam da objasnim da je to veoma lepa tradicija, da se sklapaju nova poznanstva, da gomila studenata u Evropi tako provodi raspust; ali kada dođem do spavanja u šatoru u šumi ili na livadi, dočekuje me toliko neverice i zgražavanja da odustajem. Ispostavilo se da je Poštovani Gospodin Učitelj ispao beskućnik koji prosjači prevoz na autoputu i spava kojekuda po poljima. Skandal! Ne može se ni zamisliti... Konačno se pozdravljamo, dobijam belu kovertu, danas sa posebnim bonusom za kraj semestra. To je znak zahvalnosti majke dece, supruge čuvenog hirurga, koja je daleko skromnija nego njeno potomstvo, uopšte nije naduvena, jednostavno normalna, draga gospođa. Idem do njene sobe da se pozdravim, ali čekam, ne ulazim – upravo svira nokturno na pijaninu. Ne naročito dobro, ali poštovanje prema umetnosti i Frediju naređuje mi da sačekam. Veoma se rastuži kad joj kažem da je ovo poslednji čas, da sam završio studije i da od septembra počinjem da radim puno radno vreme u kompjuterskoj firmi. Klanja mi se nisko i moli da svratim i da im ispričam kako živim. Ko zna, možda to jednom i uradim. Ali, sada – godišnji odmor! Naslov: Nesanica u Tokiju Izdavač: Kokoro Strana: 353 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-89057-33-1

King of the Dice ili Kralj kockica je igra na srpskom jeziku u kojoj konačno postajete kralj. Svi vaši snovi su ispunjeni. Društvena igra Kralj Kockica (King of the Dice) smešta Vas u kraljevsku stolicu a na Vaša ramena pada teret jednog kralja! Sedite u svom zamku i kroz prozor gledate vaše prelepo kraljevstvo - zelena polja, visoke planine, vijugave reke koje se prostiru koliko god vaš pogled može da dosegne. Ali jedna stvar fali vašem kraljevstvu - građani! Rešeni da dovedete građane, izdajete naredbu da se oglasi širom zemlje da svi građani koji dođu da žive kod vas živeće srećno do kraja života. Podanici nose i čitaju vašu zapovest duž kraljevstva: u bogatim gradovima, ludim gnomovima u njihovim radionicama, patuljcima u rudnicima, orkovima, vilama i magičnim školama. Ali građane nije lako ubediti jer i drugi kraljevi ih zovu. Za ovaj poduhvat biće vam potreba veština i sreća u kockicama. Ali vodite računa o kraljevskim ludama i zmajevima. U suprotnom vaše kraljevstvo će postati bedna pustoš u koju niko neće da dođe, a vama će samo ostati da gledate novog krunisanog kralja kockica. King of the Dice je edukativna igra namenjena za 2 do 5 igrača uzrasta 8 godina i stariji. Idealna kao poklon i pogodna kao porodična igra zbog lakoće igranja i jednostavnih pravila. Glavne karakteristike društvene igre Kralj Kockica (King od the Dice): Zanimljivo takmičenje. Mala kutija velika igra. Igra za celu porodicu. Sadržaj: 6 kockica 65 karata 1 pravila Karakteristike: Pravila su na srpskom jeziku, Broj igrača; od 2 do 5, Trajanje igre: oko 30 minuta, zrast: od 8 godina, Nije preporučljivo za decu mlađu od 3 godine, Zemlja porekla: Srbija. [embed]https://youtube.com/watch?v=5jTd-cEjCGs&si=EnSIkaIECMiOmarE[/embed]

Bruno Munari jedan je od najinspirativnijih italijanskih umetnika i dizajnera XX veka svoje razmišljanje otpočinje pitanjima: Šta rade dizajneri? Koja je funkcija dizajna? Kakvu ulogu dizajn ima u našoj svakodnevici? Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje. Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari. Uvod: beskorisne mašine Dizajneri i stilisti / Ko je dizajner? / Čista i primenjena umetnost / Živi jezik / Ruža u obliku ruže / Stilisti / Tajanstvena umetnost Vizuelni dizajn / Vizuelna karakterizacija / Oblik reči / Telegrami i pesme / Dve u jednoj / Jezik simbola i znakova? / 12 000 različitih boja Grafički dizajn Plakat sa centralnom figurom Plakat bez dimenzija Knjige za decu Industrijski dizajn / Minijaturizacija umetnosti / Kako se živi u tradicionalnoj japanskoj kući? / Šta je bambus? / Spontani oblik / Lampa u obliku prizme / Istrošeni predmeti / Pomorandža, grašak i ruža / Putna skulptura / Gospodski domovi s luksuznim detaljima / Šta je autoritet danas? / Pribor za jelo / Ima još toga / Maštoviti pokloni Radni crteži / Iris / Porasti i pukni / Konkavno-konveksni oblici / Neprekinute strukture / Tetrakonus / Jin-Jang / Moare / Direktne projekcije / Projekcije pomoću polarizovane svetlosti / Kvadrat / Krug / Trougao / Strela dlaku menja ali ne i vrh / Teorijske rekonstrukcije imaginarnih predmeta / Vežbe iz eksperimentalne topologije / Dve fontane, devet lopti Prilog: mašine mog detinjstva

23. Kompletna dečja biblioteka (200 naslova) Komplet obuhvata sledeće naslove: Serbian folk tales Sve što (ni)sam očekivala Kamile su debele Gde zeka pije vodu Gledamo u oblake Idemo na more Kišni glistac Kišni oblak Ljutito meče Medved Rajko i pčela Darko Miško Ljubomorko Miško Ljutko Miško Nećejed Miško Piško Miško Plašljivko Mravac mrav Nasmejani svet Miroslav Antić Priča o valjušku Ringe, ringe raja Singi Lumba i drvo čarobnih olovaka Singi Lumba i Kockasta planeta Ove priče na igru liče Šta sve Ana zna O SREĆI Šta sve Ana zna: DOBRI SAVETI Šta sve Ana zna: U VRTIĆU Uspavanka za miša Zmajeva riznica Zunzarina palata Baštovanov san Bongo. Ili: Družina retkih kućnih ljubimaca Mali bukvar Devojčica i meda Hoću kući Ježeva kućica Još nam samo ale fale Lepo pisanje Ma šta mi reče Mače u džepu Narodne priče i umotvorine za decu Nećeš mi verovati Izbor iz pozije i proze za decu Nešto čudesno Nevidljiva ptica Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu: čitanka za predškolce i mlađe osnovce Priča o Tataliji Princ Nećko Samo za tvoje uši Srpske narodne bajke Staško nestaško Strašno strašna priča Vašar u Strmoglavcu Ušlo kuče u sanduče Vidovite priče Zanimljivi bukvar Bajka o ribaru i ribici Bajke Bajke Bajke Basne Basne Basne Čarna i Nesvet Čudesni podvizi Azbučka Prvog u 30 slova Doživljaji mačka Toše Fazoni i fore 1 Gospodin Oliver Jao, Brana! Kad priča priča priču Mene je teško ne voleti Muzičar s cilindrom i cvetom na reveru Naša gošća godina Nije čovek, nije čigra - antologija autorskih zagonetki O mačkama, notama i bubama Patuljkov venac i druge bajke Pepeljuga Pesme o majci Poštovana deco Selena se budi Zagonetne priče 1 Agi i Ema Autobiografija Avanture Kraljevića Marka Beogradska mumija Čarobno ogledalo Deca Bestragije Istorijska potraga: Na dvoru Jelene Anžujske Ja sam Akiko Januar u žirafi Kako su postale ružne reči Knjiga za Marka Koga se tiče kako žive priče Magareće godine Marta Smart i vašar zagonetki Muzika traži uši Orlovi rano lete Peta devojčica, Marja Pradevojčica Priče iz davnine Sara i zaboravljeni trg Sofijine mudrolije sa Markom Kraljevićem Srpske narodne epske pesme Bašta sljezove boje Sveti Sava u književnosti Zagonetna potraga Ježeva kućica (dvojezično) Uspavanka za mesec Od čitanja se raste Stolice, zašto ne koračaš Tri želje mačka Miška Vrabac Džoni Lota pravi lom Mrzim avanture Pipi Duga Čarapa Ptica padavica Srpske narodne bajke Tačno otprilike Baksuz Srećko i njegove nevolje Barbara, Kata i dva čuda jedna Cile, razmaženo pile Fazoni i fore 2 Fazoni i fore 3 Izmislica Kaži teti dobar dan Luckasta Lota Priče iz vitrine Sa mnom ima neka greška Srećan kraj Zagonetne priče - knjiga druga Dositej Obradović: Put u rajski vrt Hajduk u Beogradu Kaljavi konj Kaput od mahovine Mihajlo Pupin: Telefon bez žica Misija muzej Nikola Tesla: Golubica Kata Plavi čuperak Pustolov Hajduk sa strane Vuk S. Karadžić: Zvezdica Mina Zelenbabini darovi Istorijska potrga: Tragom Stefana Nemanje Medved i klavir Dogodovštine jednog Džonija Dvanaesto more Neko se uselio u onu staru vilu O dugmetu i sreći Cipela na kraju sveta Čudesno putovanje Lutanja baštenskih patuljaka Okean od papira 1. deo - Knjiga Urnebesna fizika Želim Banda neželjenih ljubimaca Čudo Džukac Kucov Hajduci Hajduk Stanko Kako sam postao detektiv Karavan čudesa Kroz vasionu i vekove Malo zeleno drvo Martina velika zagonetna avantura Misterije Ginkove ulice Momo O krilima i čudima Od pašnjaka do naučenjaka Okean od papira 2. deo - Muzej Lažeš, Melita Ronja, razbojnička kći Tajne veštine Marte Smart Urnebesna hemija Zagonetne priče 5 Zec iz šešir Zeleni papagaj 35 kalorija bez šećera Bandoglavić Strahinja Crna ptica Gospodinova kuća Krokodil peva Kroz pustinju i prašumu Leto kada sam naučila da letim Muški dnevnik Ne brinite za sutra Neću da mislim na Prag Ovo je najstrašniji dan u mom životu Peti leptir Priče iz glave Priče o prkosnim Srpkinjama Sara i januar za dve devojčice Sazvežđe violina Sve što (ni)sam želela Tajna nemuštog jezika Udario me pubertet u glavu Zvezdobrojci Dođi na jedno čudno mesto Zagrli Mesec Devojčice su obično više Katarke Beograda Mračne tajne Ginkove ulice Okean od papira 3. deo - Knijga Upomoć, izglada da sam se zaljubila Prikaži više

Izdanje je rasprodato, kada izađe NOVO imaćemo ga u ponudi, ne znamo kada će izaći. Klikom na tekst iznad "Obavestite me kada ovaj naslov bude dostupan" pošaljite nam mejlom Vaše podatke i bićete među prvima obavešteni kada knjigu dobijemo! AUTOIMUNI NUTRIVOR – Priručnik i kuharica bez alergena je prva knjiga na hrvatskom jeziku koja pokriva sve što zainteresirani trebaju znati o povezanosti prehrane i autoimunih bolesti, alergija i intolerancija. Knjiga sadrži informacije, iskustvo i vodič kroz praktičnu primjenu AIP-a (Autoimunog Protokola) i Paleo prehrane. Pored 220 ukusih recepata prilagođenih našim namirnicama i podneblju, autorice pokrivaju priču o autoimunim bolestima, njihovim uzrocima i pokretačima, o propusnim crijevima i hrani koja ih uzrokuje, o grupama namirnica koje negativno djeluju na organizam i još puno toga. Obradile su mnoge važne teme i dale odgovore na sva moguća pitanja koja čitatelj može imati kada odluči preuzeti odgovornost za svoje zdravlje i krenuti s promjenama. Knjiga je namijenjena onima koji: imaju autoimune bolesti; traže recepte bez alergena – glutena, žitarica, pseudožitarica, mlijeka i mliječnih proizvoda, jaja, orašastih plodova, mahunarki i sjemenki; imaju probavne smetnje poput napuhnutosti, zatvora ili mekane stolice, grčeva, bolova, plinova; žele kuhati po paleo principima; imaju nepovezane zdravstvene simptome i žele vidjeti ima li hrana veze s tim; žele pouzdan način za utvrđivanje intolerancija; žele naći optimalnu prehranu po vlastitoj mjeri. U teorijskom dijelu knjige obrađene su teme: autoimune bolesti, propusna crijeva i hrana koja ih uzrokuje; vrste eliminacijskih prehrana (AIP, Wahls, Gaps, Low-fodmap); testovi intolerancije i znakovi intolerancije na hranu; faze promjene prehrane, dnevnik prehrane, reintrodukcija namirnica, eksperiment n=1; mozak, trudnoća i dojenje, djeca na AIP-u; ugljikohidrati, suplementiranje, iznutrice, kosti, želatina i kolagen; laktofermentirana hrana, namakanje i klijanje; goitrogeno povrće, samoniklo jestivo bilje, jestivo cvijeće; masti, šećeri, sol, začini, eterična ulja pri kuhanju; održivost, nabava namirnica, čitanje deklaracija; organizacija kuhinje, posuđa i kuhanja, kuhanje na niskim temperaturama; AIP na budžetu i putovanju. U drugom dijelu knjige je 220 recepata bez alergena za pune tanjure domaće kuhane hrane. Podijeljeni su u kategorije: napitci, juhe, salate, povrće, perad i crveno meso, iznutrice, riba i morski plodovi, deserti, prilozi, #reintro. Čitaj dalje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije i korice: Mihailo Pisanjuk Što može ujak Quentin - sasvim sam - na otoku Kirrin. Nikome ne dopušta posjet - čak ni Georgeu i ostatku Slavne petorke. Ali Quentin zapravo nije sasvim sam na otoku - netko pazi na svaki njegov korak! Inid Meri Blajton (engl. Enid Mary Blyton; Hamsted, 11. avgust 1897 — Ist Dolič, 28. novembar 1968) bila je britanska književnica. Najpoznatija je po svojim romanima i pripovetkama za decu. Svoja dela je objavljivala i pod pseudonimom Meri Polok (engl. Mary Pollock). Na srpski jezik prevedeno je dosta njenih dela, ali je u starijim izdanjima njeno ime najčešće nepravilno prevođeno kao „Enid Blajton”.[a] Poznata je po brojnim serijama popularnih romana kreiranih za različite uzraste. Širom sveta je prodato preko 600 miliona primeraka njenih knjiga.[1] Jedan od njenih najpoznatijih likova jeste Nodi, namenjen najmlađim čitaocima. Glavninu njenog opusa čine romani u kojima deca doživljavaju pustolovine, uz minimalno učešće odraslih. Najpoznatiji su joj serijali „Pet prijatelja“ (21 roman, 1942. do 1963, gde četvoro dece i njihov pas rešavaju kriminalne slučajeve pre policije) i „Tajna sedmorka“ ili „Sedam tajanstvenih“ (15 romana, 1949. do 1963, gde društvo od sedmoro dece rešava različite misterije). Njeno stvaralaštvo je žanrovski raznovrsno: pripovetke, fantastika, ponekada i magija. Knjige su joj popularne u Komonveltu, ali i u celom svetu. Prevedene su na 90 jezika, a procenjuje se da je za 40 godina stvaralaštva napisala 800 knjiga. Biografija Kuća u kojoj je živela Inid Blajton od 1920. do 1924. Na kući postoji tabla na kojoj piše: `Enid Blyton 1897-1968 children`s writer lived here 1920-1924`. Kuća ima status engleskog kulturnog nasleđa Inid Blajton rođena je 11. avgusta 1897. godine u predgrađu Londona. Njeni roditelji, Tomas Karej Blajton i Tereza Marija Blajton pored Inid imali su još dva mlađa sina. Ubrzo po rođenju teško se razbolela od velikog kašlja. Njen otac, Tomas Blajton, bdio je nad njom iz noći u noć, dok se nije oporavila. Od tada je Inid pratila oca gde god je išao i preko njega je razvila ljubav prema prirodi i životinjama - entuzijazam koji joj je ostao tokom celog života, a takođe i ljubav prema knjigama. Od 1907. do 1915. pohađala je školi „St. Kristofer” u predgrađu Londona. Bila je podjednako dobra u gotovo svim predmetima osim matematike. Otac je za Inid planirao muzičku karijeru, ali je nju privlačilo pisanje i već u školi je napisala prve priče. Po završetku škole zaposlila se kao učiteljica, što joj je omogućilo da dobro razume dečiju psihologiju. Takođe je neko vreme radila i kao dadilja u porodici sa četvoro male dece. Ponekad je toj deci čitala svoje rane priče i na taj način proveravala koliko su dobro percipirane. Strast prema pisanju nikada nije jenjavala. Prve priče za decu počela je da objavljuje u časopisima, a prvu knjigu, zbirku pesama, objavila je 1922. godine. Kuća u Bakingemširu u kojoj je Inid Blajton živela sa prvim suprugom, Hjuom Polokom Maketa kuće u kojoj je živela Inid Blajton od 1938. do 1968. godine Sa 27 godina Inid se udala za Hjua Poloka, koji je delio njenu strast prema književnosti i pomogao joj da nauči da radi na pisaćoj mašini, što je ubrzalo kreativni proces. Mladi bračni par nastanio se u staroj kući u Bakingemširu u blizini Londona. Ovde je Inid mogla da gaji veliki broj kućnih ljubimaca, a njen omiljeni kućni ljubimac bio je foks terijer Bob. Čak je u jednom časopisu pisala i kolumnu „Pisma od Boba“, smešne beleške koje je pisala u ime svog psa. Inid i Hju dobili su dve ćerke. Ubrzo po udaji napisala je svoj prvi roman Avanture stolice želja. Tokom tridesetih Inid piše dečje priče i romane još aktivnije nego ranije, a broj obožavalaca njenog dela raste. U ovom periodu objavljuje izuzetnu bajku Žuta knjiga vila. Krajem tridesetih brak između Hjua i Inid počinje da se raspada, posle skoro 20 godina. Inid je počela da sumnja da je suprug vara i 1938. odlučuje da žive odvojeno, a 1941. zvanično je podnela zahtev za razvod. Uspeva čak i da dobije zabranu sastajanja Hjua Poloka sa ćerkama. Inid se ponovo se udala 1943. godine za hirurga Keneta Votersa, posle čega nastupa njen najproduktivniji stvaralački period. Par se nastanio u Dorsetu, gde je Inid napisala svoja najbolja dela. Tokom narednih više od dvadeset godina stvorila je nekoliko serija romana namenjenih različitim starosnim kategorijama.[2] Inid se u starosti razbolela od alchajmerove bolesti. Umrla je 1968, u 71. godini.[3] Književni rad Polica na kojoj se nalaze neke od knjiga Inid Blajton Inid Bliton je jedan od najomiljenijih autora u dečjoj književnosti. Njene priče ostaju bezvremeni klasici koje obožavaju deca širom sveta. Naročito je poznata po svojim serijalima romana namenjenih različitim starosnim grupama. Njene knjige bile su i ostale izuzetno popularne u Britaniji, Indiji i Australiji. Prevedene su na 40 jezika, uključujući malajski, španski, francuski, finski, nemački, japanski i hebrejski. Prevedene verzije postale su i ostale izuzetno popularne u mnogim delovima Evrope i Azije. Prvi prevodi na srpski jezik pojavili su se 1990. godine. Tokom svog stvaralačkog perioda Inid Blajton napisala je više stotina knjiga namenjenih mlađoj i starijoj deci. Takođe je veliki broj priča objavila u časopisima. Procenjuje se da ukupan broj njenih objavljivljenih knjiga iznosi oko 600 naslova, ne uključujući decenije pisanja u časopisima. Neki izvori tvrde da je u jednom trenutku pisala i do 10.000 reči dnevno. Takva zapanjujuće plodna produkcija navela je mnoge da veruju da su neka od njenih dela pisali drugi autori, takozvani „duhovi”, ali se nijedan pisac nije javio. Nekoliko naslova napisala je pod pseudonimom Meri Polok, što je njeno srednje ime i prezime prvog muža.

Izdavač: Begen comerc Autor: Slađana Crvenkov Br. str.: 132 Povez: Mek Format: 145mm x 205mm Pismo: Latinica Opis Treba znati – prvih šest nedelja posle porođaja – treće izmenjeno izdanje – autor Slađana Crvenkov. Olakšajte sebi najlepše dane i smanjite posete internetu, čitajući štiva ispisana rukom više medicinske sestre sa vise od dve decenije iskustva u radu sa trudnicama i patronazi. TREBA ZNATI – prvih šest nedelja posle porođaja UZ KNJIGU REŠITE SVE NEDOUMICE U PRVIM DANIMA POSLE POROĐAJA O: Babinju – period od šest nedelja posle porođaja (ishrana porodilje, krvarenju iz materice, uspostavljanju menstrualnog ciklusa, regulisanju stolice, mokrenja i dr…); Neželjenim i mogućim komplikacijama (krvarenje, infekcija rane, urinarne infekcije i prva pomoć u kući..); DOJENJU – razvoj mleka, izmlazanje, metode čuvanje mleka; Osobinama i negovanju bebe u prvih mesec dana; razvoj i nega čula; promene na telu; genitalnim organima; temepraturi sobe; vode za kupanje; tehnici kupanja korak po korak; refleksima; kapacitetu želuca bebe; prepovijanju; Najčesćim promenama i saniranju istih (grčevi, temenjača, zanoktice i još mnogo toga!) Recenzija knjige Treba znati – prvih šest nedelja posle porođaja „Pred nama se nalazi knjiga „Treba znati – prvih šest nedelja posle porođaja” autorke Slađane Crvenkov, medicinske sestre visokog obrazovanja, s dugogodišnjim iskustvom u patronažnom radu s trudnicama i porodiljama. Ovo je knjiga koja trudnici i porodilji pruža obilje neophodnih informacija važnih za dolazak na svet novog bića. Autorka je detaljno i sistematično obradila svako poglavlje za budući život deteta i majke tj. roditelja. Tekst je napisan sa notom prisnosti koja čitaocima daje utisak da su stalno u dijalogu s patronažnom sestrom. Poseban detalj u napisanim redovima su obeležene informacije „treba znati” koje upućuju znanje majki u pravom smeru i daju sigurnost za predviđene postupke. Verujem da će se ova knjiga naći na stolu svake buduće majke i da će im biti svakodnevna literatura.” – Prof. dr Dušanka Dobanovački, specijalista dečji hirurg, urolog i dečji urolog. Recenzija knjige Treba znati – prvih šest nedelja posle porođaja „Publikaciju Treba znati – prvih šest nedelja posle porođaja, autor Slađana Crvenkov je napisala sa željom da pomogne budućim roditeljima, a posebno budućim majkama da se pripreme za dolazak njihove bebe. Publikacija je formulisana sistematski, ima logičan sled poglavlja tako da se lako koristi. Sadrži osam poglavlja. Autor detaljno opisuje sve promene u organizmu majke posle porođaja, u periodu babinja. Na lep i koncizan način objašnjeno je šta roditelji treba da pripreme za dolazak bebe. Šta treba da znaju o osobinama novorođenčeta i razvoju pojedinih funkcija. Zatim koje promene mogu očekivati kod novorođenog deteta. Autor je veoma detaljno opisao ishranu i negu novorođenčeta u kućnim uslovima. Dati su odgovori na najčešća pitanja i nedoumice roditelja tokom novorođenačkog perioda. Posebna vrednost publikacije je što se jedna složena i stručna problematika izlaže jasno, pregledno bez nepotrebnih detalja koji bi opterećivali čitaoca. Ova pubilikacija bi trebalo da se nađe na radnom stolu medicinskih sestara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u savetovalištu za trudnice i malu decu, jer pomoć medicinskih sestara u tom periodu je od velikog značaja za buduću majku, novorođenče i čitavu porodicu. Namena publikacije može biti višestruka, počev od porodice, škole, stručnih i humanitarnih organizacija, do obrazovnih i zdravstvenih ustanova, ali nesumnjivo najveću korist će imati budući roditelji. S obzirom na svoju univerzalnost, publikacija nema ni teritorijalno niti vremensko ograničenje. Najtoplije je preporučujem.” – Prof. dr Dušica Rakić, pedijatar i kardiolog, vanredni profesor na Medicinskom Fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ukolko želite da prelistate nekoliko strana ove predivne knjige kliknite OVDE.

Autorke ove knjige su i same doživele tragična iskustva, iznose ih u svojoj knjizi, pišu o svojim potresnim pričama i pričama ožalošćenih sa kojima su razgovarale. Knjiga će svima koji prolaze kroz težak period pomoći da olakšaju svoju bol i naučiti ih kako mogu da se suoče sa životom i nastave da ga žive nakon smrti voljene osobe. Sadržaj: 9 Pohvale knjizi Kako preboljeti gubitak voljene osobe 14 Komentari čitatelja 21 Zahvale 25 Uvod 29 PRVI DIO Nepoznati svijet: Putovanje prema dubokoj žalosti 31 01. Polazište: Napomene autorica 41 02. Napomene za prvih nekoliko tjedana 53 03. Razumijevanje emocionalnih i fizičkih učinaka tugovanja 79 04. Zablude i nesporazumi vezani uz proces žalovanja 97 DRUGI DIO Svijet nam se okrenuo naglavce: Kako sakupiti razasute komadiće 99 05. Svijet nam se okrenuo naglavce 109 06. Odnosi s drugim Ijudima 115 07. Teški dani: Blagdani, godišnjice i ostale proslave 123 08. Tugovanje u osami, zajedničko tugovanje: Kako tuguju muškarci, a kako žene 132 09. Kako djeci pomoći da prebole gubitak 149 TREĆI DIO Naše priče 151 10. Gubitak prijatelja 158 11. Gubitak roditelja 166 12. Gubitak djeteta 177 13. Gubitak bračnog druga 193 14. Gubitak brata ili sestre 205 15. Pali junaci 214 16. Samoubojstvo 224 17. Jedan od mnogih: Kad tragičan udes izazove masovnu pogibiju 230 18. Ostali, nešto rjeđi izazovi 237 ČETVRTI DIO Putevi koji vode kroz duboku žalost 239 19. Put koji vodi prema izlazu: Razumijevanje putovanja kroz duboku bol 246 20. Vjera 255 21. Samopomoć i psihoterapija 267 22. Vježbe Smjernice za oporavak od duboke žalosti 287 23. Putovanje se nastavlja... Oproštajne napomene autorica 295 Dodatak Radni listovi i smjernice 303 Izvori Potpora ožalošćenima 317 Literatura 323 Kazalo 327 O autoricama Uvod Svake godine oko osam milijuna Amerikanaca doživi gubitak člana uže obitelji. Popis žrtava terorističkih akcija, ratova, Ijudske patnje i nesretnih slučajeva je dugačak i svakim danom sve više raste. Među onima koji doživljavaju takve gubitke nalaze se obitelji i pojedinci koje ne viđamo u medijima. Ožalošćeni pate iza zatvorenih vrata, u našem susjedstvu, u našim vlastitim kućama, u bolničkim čekaonicama. Oni koračaju hodnicima odjela za hitnu pomoć, gledaju kako se aparati za održavanje na životu isključuju ili tupo sjede na tvrdim bolničkim stolicama. Oni nestrpljivo čekaju u hotelskim sobama ne bi li pronašli tijelo njihovog voljenog. Oni su ti kojima neočekivan telefonski poziv slama srce. Oni su ti koji se moraju nositi s iznenadnom smrću, iznenadnim krajem, iznenadnom tragedijom. Nitko od njih nije bio spreman za rastanak. Svi smo mi, od prvog daha, uključeni u životne cikluse u koje imamo povjerenja. Kao malena djeca vjerujemo da će se naši roditelji pobrinuti za zadovoljenje naših potreba. Kao djeca vjerujemo u dobrotu Ijudi koji nas okružuju. Uče nas da će nam drugi Ijudi, ukoliko prema njima budemo dobri, uzvratiti istom mjerom. Ubrzo nakon toga postajemo adolescenti koje njihovi stariji uče o zakonu uzroka i posljedica. Uče nas da će nam naša tijela služiti godinama ako brinemo o njima i jedemo nutritivnu hranu. Tako odrastamo i dalje vjerujući nekim temeljnim ciklusima. Vjerujemo da će sunce svakoga jutra izići i svake večeri zaći, da će nas naša djeca nadživjeti, da će biti mnogo vremena za uživanje s onima koje volimo. A onda se, s viješću o iznenadnoj smrti našeg voljenog, naš svijet u djeliću sekunde zauvijek promijeni. Svijet reda i predvidljivih ciklusa nestaje. Bačeni smo u ponor i pri ruci nemamo ništa što bi nam pomo- glo da iz njega iziđemo. Nismo imali vremena da se pripremimo na to. Nismo imali vremena da prikupimo ono što će nam trebati na našem putovanju. Nije bilo vremena za nedovršene poslove, ni za pozdrav na rastanku. Možda smo fizički i stvoreni od stanica i gena i kože i kostiju, no nas u emocionalnom smislu, sačinjavaju misli, uspomene i djelići Ijudi koje smo dotakliikoji su dotaknuli nas. Smrt osobe koju volimo stvara ogromnu ranu. Zato se mijenjamo. Naša ciklička struktura se zauvijek remeti pa sami sebe možemo zateći kako lutamo ruševinama svojih jučerašnjib. temelja. ***

KAKO DA SE ZAČUDITE Vid proverаvаte tаko što odete kod očnog lekаrа, sednete nа stolicu, on vаm pokаzuje slovа, prvo velikа, pа sve mаnjа... Postojаnje čudа, to dа li ih vidite, međutim, proverаvаte obrnutim redosledom, od mаnjih kа većim. Tаko što se nаlаktite nа prozorsku dаsku, izаđete nа bаlkon, sednete nа klupu u pаrku, vozite bicikl, ronite otvorenih očiju... Drugim rečimа, bez obzirа nа to gde se nаlаzite, gledаte svet oko sebe. Ako ne vidite mаlo čudo u tome kаko trаvа niče ispred vаše zgrаde, u tome kаko se dobro slаžu vetаr i cvetne lаtice, u tome kаko decа uče dа hodаju i trče, u tome kаko se sunčev kolut pomerа bez obzirа nа to koliko brzo okrećete pedаle, u tome kаko oko vаs promiču jаtа ribа, а nа dnu morа miruju školjke... Ako, dаkle, ništа od togа više ne vidite kаo mаlo čudo – ondа vаm ni tаkozvаnа velikа čudа neće pomoći dа se zаčudite. Ipаk, nemojte dа pаničite. I zа to postoji lek. Imаte gа u rukаmа, uprаvo čitаte ono što je sаstаvio tаmo neki urednik, već ste videli dа je knjigu priredilа Gordаnа Timotijević, а nа korici još i stoji dа je po sedаm svojih čudа opisаlo sedаm pisаcа: Dаnilo Nikolić, Ljubivoje Ršumović, Slobodаn Stаnišić, Rаnko Pаvlović, Dаvid Albаhаri, Vesnа Vidojević Gаjović i Brаnko Stevаnović. Sve ilustrovаo Mlаden Anđelković. Preostаje sаmo to dа knjigu otvorite. Verujte – pomаže. Mаlа čudа rаstu... I gle, čudа – više niste sigurni dа li vi knjigu držite u rukаmа ili su ovаkve knjige tu dа bi vаs držаle zа ruke. Gorаn Petrović Čitaj dalje

Fenomenalno nemačko izdanje televizijske hit serije Bordžije na čak 7 DVD sa bonusima (intervjui, dokumentarci...) Odlicno ocuvano Govorni jezik engleski ili nemacki, nema titlova na srpskom. Kompletna prva sezona. Borgia je serija koja govori o usponu ove porodice i njenog vođe Rodriga, koji će postati jedan od najkontroverznijih papa u istoriji čovečanstva. Preuzimajući svetu stolicu, Rodrigo polako počinje da vodi rat protiv protivnika Rima i papske vlasti. Kao Alexandar VI, papa, on ima decu, uživa u čarima života, imenuje svoju rodbinu za kardinale i komandire, manipuliše raznim vladarima, a sve u jednom cilju... Da se ime Borgia pamti zauvek. Main cast[edit] John Doman as Cardinal Rodrigo Borgia / Pope Alexander VI (seasons 1–3) Mark Ryder as Cardinal Cesare Borgia (seasons 1–3) Stanley Weber as Juan Borgia (regular season 1, guest seasons 2-3) Isolda Dychauk as Lucrezia Borgia (seasons 1–3) Marta Gastini as Giulia Farnese (seasons 1–3) Diarmuid Noyes as Cardinal Alessandro Farnese (seasons 1–3) Art Malik as Francesc Gacet, Rodrigo Borgia`s secretary (seasons 1–3) Assumpta Serna as Vannozza Cattanei (seasons 1–3) Christian McKay as Cardinal Ascanio Sforza (seasons 1–2) Scott Winters as Cardinal Raffaele Riario-Sansoni (seasons 1–3) Dejan Čukić as Cardinal Giuliano della Rovere (seasons 1-3) Recurring cast[edit] Victor Schefé as Johann Burchard Paul Brennen as Agapito Geraldini, Cesare`s secretary Andrea Sawatzki as Adriana de Mila, Lucrezia`s governess Michael Fitzgerald as Cardinal Oliviero Carafa Miroslav Táborský as Cardinal Giambattista Orsini Alejandro Albarracín as Alfonso di Calabria Sean Campion as Virginio Orsini Karel Dobrý as Cardinal Giovanni Colonna Andrew Hawley as Alfonso d`Este Predrag Bjelac as Cardinal Francesco Piccolomini Nicolás Belmonte as Shahzadeh Djem Adam Misík as Goffredo Borgia Raimund Wallisch as Alfonso II of Naples Richard Southgate as Marcantonio Colonna Marc Duret as Cardinal Guillaume Briçonnet Petr Vanek as Miguel de Corella Sebastian Urzendowsky as Cardinal Juan Borgia Lanzol Manuel Rubey as Giovanni Sforza John Bradley West as Giovanni de` Medici Josef Jelínek as Cardinal Federico Sanseverino Tereza Vorísková as Fiametta Michaelis, Cesare`s lover Josef Badalec as Cardinal Pedro Luis Borgia Lanzol Joseph Beattie as King Louis XII of France Paloma Bloyd as Princess Carlotta d`Aragona Rafael Cebrián as Rodrigo Borgia Lanzol, `el pequeño` Matt Di Angelo as Cardinal Francesco Alidosi Peter Hosking as Cardinal Giovanni Battista Savelli Babsie Steger as Giovanna Farnese

Lepo očuvano Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (franc. Eugène Ionesco, rum. Eugen Ionescu; Slatina, 26. novembar 1909 — Pariz, 28. mart 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača pravca Teatar apsurda. Pored humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudskog postojanja. Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela. Biografija[uredi | uredi izvor] Jonesko je rođen 26. novembra 1909. u rumunskom gradu Slatini. Otac mu je bio Rumun, a majka Francuskinja grčko-rumunskog porekla.[1] Otac mu je bio pravoslavne vere. Njegova baka sa majčine strane bila je grkopravoslavne vere, ali se preobratila u religiju svog supruga, protestantizam, te je i Joneskova majka odgajena kao protestantkinja. Sam Jonesko je kršten kao rumunski pravoslavac. Mnogi izvori navode njegov datum rođenja kao 1912, ali to je greška nastala iz Joneskove vlastite taštine.[2] Jonesko se 1911. seli u Francusku gde ostaje sve do 1922. kada se vraća u rodnu Rumuniju.[3] Njegovi roditelji su se razveli za vreme boravka u Francuskoj, 1916.[3] Po povratku u Rumuniju, morao je ponovo da uči rumunski jezik kako bi mogao da normalno prati predavanja tokom školovanja u Bukureštu.[3] Nakon srednje škole, 1928. počinje studije francuske književnosti na univerzitetu u Bukureštu. Na univerzitetu je diplomirao 1933. Za vrijeme studija upoznao se sa Emilom Sioranom i Mirčom Elijadom, te su njih troje postali doživotni prijatelji. Jonesko se 1936. oženio sa Rodicom Burileanu (1910 - 2004). Brak im je doneo jednu kći za koju je Jonesko napisao mnogo nekonvencionalnih priča za decu. Dobivši stipendiju[3] 1938, beži pred rumunskim fašizmom nazad u Francusku gde je završio svoj doktorski rad. Zbog izbijanja Drugog svetskog rata 1939, ostao je tamo, u Marselju, ali se konačno nastanio u Francuskoj tek 1942. Nakon oslobađanja Pariza 1944, Jonesko se sa porodicom preselio tamo. Uprkos dogotrajnom boravku u Francuskoj, državljanstvo je dobio tek 1950.[4] Jonesko je 1970. odlikovan članstvom u Francuske akademije.[5] Jonesko je dobio i mnogo nagrada od kojih su najistaknutije: Nagrada na Turskom festivalu za film 1959, Prix Italia 1963, Nagrada Asocijacije pozorišnih pisaca 1966, Grand Prix National za pozorište 1969, Monaco Grand Prix 1969, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost 1970, Nagrada Jerusalim 1973, te počasni doktorati na univerzitetima u Njujorku, Levenu, Vorviku i Tel Avivu. Jonesko je preminuo u Parizu 28. marta 1994. u svojoj 84. godini, a sahranjen je na pariškom groblju Monparnas. Iako je Jonesko pisao gotovo samo na francuskom, on je jedan od najodlikovanijih rumunskih umetnika. Jonesko - književnik[uredi | uredi izvor] Koreni njegove prve drame[uredi | uredi izvor] Kao i Semjuel Beket, Jonesko je u pozorište došao jako kasno. Svoju prvu dramu, Ćelavu pevačicu, napisao je tek 1948, a prvi put je izvedena je tek 1950. Sa 40 godina odlučio je da nauči engleski jezik koristeći Asimil metodu brižnog kopiranja celih rečenica kako bi ih zapamtio. Kada bi ih ponovno pročitao, osećao se kao da nije učio engleski, nego je otkrivao neke zapanjujuće istine kao ta da ima 7 dana u nedelji, da je tavanica gore, a pod dole tj. stvari koje je već znao, ali koje su ga iznenedno pogodile kao zapanjujuće koliko su one zapravo neosporno istinite. Ovaj osjećaj samo se intenzivirao sa predstavljanjem likova znanih kao „G. i Gđa. Smit” u kasnijim iskustvima. Na njegovo iznenađenje, Gospođa Smit obavestila je svoga supruga da imaju nekoliko dece, da žive u Londonu, da se prezivaju Smit, da je gospodin Smith službenik, da imaju sluškinju Meri, koja je Engleskinja, baš kao i njih dvoje. Veliki značaj gospođe Smit, mislio je, je njezina jako metodična procedura u njezinom traganju za istinom. Za Joneskja, klišeji i istinite činjenice iz uvodnog razgovora raspadale su se u divlju karikaturu i parodiju gde se sam jezik raspada i puca na fragmente reči. Jonesko je odlučio da prevede to iskustvo u dramu, Ćelavu pevačicu, koja je prvi put izvedena 1950, a režirao ju je Nikolas Bataj. Izvođenje je bilo totalni krah i prošlo je neopaženo sve dok par uspešnih kritičara i pisaca, među kojima su bili i Žan Anuj i Rajmond Keno, nisu pohvalili predstavu. Ranija dela[uredi | uredi izvor] Joneskova najranija, ali i najinovativnija dela su jednočine antidrame: Ćelava pevačica (1950), Poduka (1951), Stolice (1952) i Žak ili pokornost (1955). Ti apsurdni skečevi, kojima je dao naziv „antikomadi” ili „antidrame” (franc. anti-pièce), opisuju moderni osećaj otuđenosti, i nemogućnosti i besmislenosti komunikacije sa nadrealnom komičnom silom, parodirajući konformizam buržoazije i konvencionalnih pozorišnih formi. U njima Jonosko odbija konvencionalnu fabulu kao bazu, i umesto toga uzima njihovu dramsku strukturu iz akcelerirajućih ritmova i(li) cikličnih ponavljanja. Zanemaruje psihologiju i logički dijalog, time opisujući dehumanizovani svet sa mehaničkim, skoro lutkarskim likovima koji govore na non-sequituru. Jezik postane sve ređi, sa rečima i materijalnim objektima koji dobiju vlastiti život, povećavajući likove i stvarajući osećaj opasnosti. Velike drame[uredi | uredi izvor] Sa Neplaćenim ubicom (1959, njegova druga velika, prava drama; prva je bila Amedi ili kako ga se otarasiti), Jonesko je započeo istraživanje više podržanih dramskih situacija sa više humaniziranih likova. Od istaknutijih likova treba spomenuti Berengera, koji je bio glavni lik u više Joneskovih drama, od kojih je zadnja Vazdušni pešak iz 1963. Berenger je poluautobiografski lik koji izražava Joneskovo čudenje i strepnju za otuđenost stvarnosti. On je komično naivan, čime zadobiva simpatiju publike. U Neplaćenom ubici on se susreće sa smrću u obliku serijskog ubice. U Nosorogu on posmatra svoje prijatelje kako se jedan po jedan pretvaraju u nosoroga dok on sam ostaje nepromenjen protiv tog talasa konformizma. Baš u ovoj drami, Jonesko silno izražava njegov strah prema ideološkom konformizmu, inspirisanoj usponom Željezne garde u Rumunskoj za vreme 1930-ih. Kralj umire iz 1962. predstvlja ga kao kralja Berengera I, lika prosečnog čovjeka koji pokušava da se pomiri sa vlastitom smrću. Kasnija dela[uredi | uredi izvor] Joneskova kasnija dela dobila su znatno manju pažnju. Među ta dela spadaju i Žeđ i glad (1966), Igre od krvoprolića (1971), Magbet (1972, slobodna adaptacija Šekspirovog Magbeta) i Ce formidable bordel (1973). Osim libreta za operu Maksimilin Kolbe (za koju je muziku napisao Dominik Probst), koja je izvedena u 5 zemalja, ekranizirana i snimljena na CD, Jonesko nije pisao nijedno pozorišno delo posle Putovanja k mrtvima 1981. Međutim, Ćelava pevačica se još i danas igra u Pozorištu Hačete[6] gde je prvi put izvedena 1952. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Njegove najznačajnije drame su: Ćelava pevačica (1950) Lekcija (1951) Stolice (1952) Amede, ili kako ga izgubiti (1954) Žak, ili pokornost (1955) Novi stanar (1955) Almina improvizacija (1956) Nosorog (1959) Kralj umire (1962) Šetnja po vazduhu (1963) Žeđ i glad (1964) Magbet (1972)

Odlično očuvana, nekorišćena knjiga, ali ima oštećenje korica u gornjem levom uglu, kao na slici Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (franc. Eugène Ionesco, rum. Eugen Ionescu; Slatina, 26. novembar 1909 — Pariz, 28. mart 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača pravca Teatar apsurda. Pored humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudskog postojanja. Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela. Biografija[uredi | uredi izvor] Jonesko je rođen 26. novembra 1909. u rumunskom gradu Slatini. Otac mu je bio Rumun, a majka Francuskinja grčko-rumunskog porekla.[1] Otac mu je bio pravoslavne vere. Njegova baka sa majčine strane bila je grkopravoslavne vere, ali se preobratila u religiju svog supruga, protestantizam, te je i Joneskova majka odgajena kao protestantkinja. Sam Jonesko je kršten kao rumunski pravoslavac. Mnogi izvori navode njegov datum rođenja kao 1912, ali to je greška nastala iz Joneskove vlastite taštine.[2] Jonesko se 1911. seli u Francusku gde ostaje sve do 1922. kada se vraća u rodnu Rumuniju.[3] Njegovi roditelji su se razveli za vreme boravka u Francuskoj, 1916.[3] Po povratku u Rumuniju, morao je ponovo da uči rumunski jezik kako bi mogao da normalno prati predavanja tokom školovanja u Bukureštu.[3] Nakon srednje škole, 1928. počinje studije francuske književnosti na univerzitetu u Bukureštu. Na univerzitetu je diplomirao 1933. Za vrijeme studija upoznao se sa Emilom Sioranom i Mirčom Elijadom, te su njih troje postali doživotni prijatelji. Jonesko se 1936. oženio sa Rodicom Burileanu (1910 - 2004). Brak im je doneo jednu kći za koju je Jonesko napisao mnogo nekonvencionalnih priča za decu. Dobivši stipendiju[3] 1938, beži pred rumunskim fašizmom nazad u Francusku gde je završio svoj doktorski rad. Zbog izbijanja Drugog svetskog rata 1939, ostao je tamo, u Marselju, ali se konačno nastanio u Francuskoj tek 1942. Nakon oslobađanja Pariza 1944, Jonesko se sa porodicom preselio tamo. Uprkos dogotrajnom boravku u Francuskoj, državljanstvo je dobio tek 1950.[4] Jonesko je 1970. odlikovan članstvom u Francuske akademije.[5] Jonesko je dobio i mnogo nagrada od kojih su najistaknutije: Nagrada na Turskom festivalu za film 1959, Prix Italia 1963, Nagrada Asocijacije pozorišnih pisaca 1966, Grand Prix National za pozorište 1969, Monaco Grand Prix 1969, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost 1970, Nagrada Jerusalim 1973, te počasni doktorati na univerzitetima u Njujorku, Levenu, Vorviku i Tel Avivu. Jonesko je preminuo u Parizu 28. marta 1994. u svojoj 84. godini, a sahranjen je na pariškom groblju Monparnas. Iako je Jonesko pisao gotovo samo na francuskom, on je jedan od najodlikovanijih rumunskih umetnika. Jonesko - književnik[uredi | uredi izvor] Koreni njegove prve drame[uredi | uredi izvor] Kao i Semjuel Beket, Jonesko je u pozorište došao jako kasno. Svoju prvu dramu, Ćelavu pevačicu, napisao je tek 1948, a prvi put je izvedena je tek 1950. Sa 40 godina odlučio je da nauči engleski jezik koristeći Asimil metodu brižnog kopiranja celih rečenica kako bi ih zapamtio. Kada bi ih ponovno pročitao, osećao se kao da nije učio engleski, nego je otkrivao neke zapanjujuće istine kao ta da ima 7 dana u nedelji, da je tavanica gore, a pod dole tj. stvari koje je već znao, ali koje su ga iznenedno pogodile kao zapanjujuće koliko su one zapravo neosporno istinite. Ovaj osjećaj samo se intenzivirao sa predstavljanjem likova znanih kao „G. i Gđa. Smit” u kasnijim iskustvima. Na njegovo iznenađenje, Gospođa Smit obavestila je svoga supruga da imaju nekoliko dece, da žive u Londonu, da se prezivaju Smit, da je gospodin Smith službenik, da imaju sluškinju Meri, koja je Engleskinja, baš kao i njih dvoje. Veliki značaj gospođe Smit, mislio je, je njezina jako metodična procedura u njezinom traganju za istinom. Za Joneskja, klišeji i istinite činjenice iz uvodnog razgovora raspadale su se u divlju karikaturu i parodiju gde se sam jezik raspada i puca na fragmente reči. Jonesko je odlučio da prevede to iskustvo u dramu, Ćelavu pevačicu, koja je prvi put izvedena 1950, a režirao ju je Nikolas Bataj. Izvođenje je bilo totalni krah i prošlo je neopaženo sve dok par uspešnih kritičara i pisaca, među kojima su bili i Žan Anuj i Rajmond Keno, nisu pohvalili predstavu. Ranija dela[uredi | uredi izvor] Joneskova najranija, ali i najinovativnija dela su jednočine antidrame: Ćelava pevačica (1950), Poduka (1951), Stolice (1952) i Žak ili pokornost (1955). Ti apsurdni skečevi, kojima je dao naziv „antikomadi” ili „antidrame” (fra. anti-pièce), opisuju moderni osećaj otuđenosti, i nemogućnosti i besmislenosti komunikacije sa nadrealnom komičnom silom, parodirajući konformizam buržoazije i konvencionalnih pozorišnih formi. U njima Jonosko odbija konvencionalnu fabulu kao bazu, i umesto toga uzima njihovu dramsku strukturu iz akcelerirajućih ritmova i(li) cikličnih ponavljanja. Zanemaruje psihologiju i logički dijalog, time opisujući dehumanizovani svet sa mehaničkim, skoro lutkarskim likovima koji govore na non-sequituru. Jezik postane sve ređi, sa rečima i materijalnim objektima koji dobiju vlastiti život, povećavajući likove i stvarajući osećaj opasnosti. Velike drame[uredi | uredi izvor] Sa Neplaćenim ubicom (1959, njegova druga velika, prava drama; prva je bila Amedi ili kako ga se otarasiti), Jonesko je započeo istraživanje više podržanih dramskih situacija sa više humaniziranih likova. Od istaknutijih likova treba spomenuti Berengera, koji je bio glavni lik u više Joneskovih drama, od kojih je zadnja Vazdušni pešak iz 1963. Berenger je poluautobiografski lik koji izražava Joneskovo čudenje i strepnju za otuđenost stvarnosti. On je komično naivan, čime zadobiva simpatiju publike. U Neplaćenom ubici on se susreće sa smrću u obliku serijskog ubice. U Nosorogu on posmatra svoje prijatelje kako se jedan po jedan pretvaraju u nosoroga dok on sam ostaje nepromenjen protiv tog talasa konformizma. Baš u ovoj drami, Jonesko silno izražava njegov strah prema ideološkom konformizmu, inspirisanoj usponom Željezne garde u Rumunskoj za vreme 1930-ih. Kralj umire iz 1962. predstvlja ga kao kralja Berengera I, lika prosečnog čovjeka koji pokušava da se pomiri sa vlastitom smrću. Kasnija dela[uredi | uredi izvor] Joneskova kasnija dela dobila su znatno manju pažnju. Među ta dela spadaju i Žeđ i glad (1966), Igre od krvoprolića (1971), Magbet (1972, slobodna adaptacija Šekspirovog Magbeta) i Ce formidable bordel (1973). Osim libreta za operu Maksimilin Kolbe (za koju je muziku napisao Dominik Probst), koja je izvedena u 5 zemalja, ekranizirana i snimljena na CD, Jonesko nije pisao nijedno pozorišno delo posle Putovanja k mrtvima 1981. Međutim, Ćelava pevačica se još i danas igra u Pozorištu Hačete[6] gde je prvi put izvedena 1952. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Njegove najznačajnije drame su: Ćelava pevačica (1950) Lekcija (1951) Stolice (1952) Amede, ili kako ga izgubiti (1954) Žak, ili pokornost (1955) Novi stanar (1955) Almina improvizacija (1956) Nosorog (1959) Kralj umire (1962) Šetnja po vazduhu (1963) Žeđ i glad (1964) Magbet (1972) avangardna drama avangarda

"U ovoj knjizi se pitam šta sam kao biće, majka, umetnik. U njoj sam najviše ja." Voz M je knjiga putovanja Peti Smit po vlastitoj duši, sećanjima, kafeima, gradovima i životu njenih bližnjih. A bližnji su joj ne samo porodica već i Bertolt Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Na ovom hodočašću stranice knjige pohode duhovi "gubitaka" Peti Smit: voljenog supruga (Freda "Sonika" Smita), brata, izgubljenog kaputa, omiljene Murakamijeve knjige zaboravljene kraj aerodromskog toaleta, foto-aparata ostavljenog na plaži, "njenog" kafea koji je – zatvoren, kuća mnogih suseda sravnjenih sa zemljom besom uragana.Osim što je majstor pisane i vizuelne reči, bard nota, Peti Smit je i vrsni fotograf. Otud je ova knjiga putovanja kroz život i toponime nadopunjena slikama melanholije sa njenih fotografija. - Vladislav Bajac "Dok je knjiga memoara Samo deca iz 2010. pratila njen put od detinjstva do slave, Voz M se ne kreće pravolinijski od jednog do drugog odredišta. On meandrira između njenog unutrašnjeg života i njenog javnog života, povezujući snove, odraze i sećanja. Bogati, inventivni jezik Peti Smit mami čitaoca po ovom putu bez uzora." - M. G. Lord, The New York Times Voz M je ozbiljna književnost pre nego tek knjiga sećanja slavne ličnosti… A (Peti Smit) ume da bude i duhovita (postoji jedna posebno dobra scena u kojoj ona u svom omiljenom kafeu na svojoj omiljenoj stolici zatiče neku ženu te pobesni kao u nekoj komediji: "Da je ovo epizoda Ubistava u Midsomeru, ovu ženu bi zasigurno pronašli zadavljenu iza napuštene vikarije"). Čitanje ove knjige je uranjanje u um jednog umetnika. - Elis O’Kif, The Guardian Knjiga Voz M proglašena je najboljom knjigom 2016. u izboru časopisa NME (New Musical Express) i nominovana je 2017. za nagradu Gremi u kategoriji "Album izgovorene reči" (koja uključuje poeziju, audio-knjige i pripovedanje). Čitaj dalje

"U ovoj knjizi se pitam šta sam kao biće, majka, umetnik. U njoj sam najviše ja." Voz M je knjiga putovanja Peti Smit po vlastitoj duši, sećanjima, kafeima, gradovima i životu njenih bližnjih. A bližnji su joj ne samo porodica već i Bertolt Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Na ovom hodočašću stranice knjige pohode duhovi "gubitaka" Peti Smit: voljenog supruga (Freda "Sonika" Smita), brata, izgubljenog kaputa, omiljene Murakamijeve knjige zaboravljene kraj aerodromskog toaleta, foto-aparata ostavljenog na plaži, "njenog" kafea koji je – zatvoren, kuća mnogih suseda sravnjenih sa zemljom besom uragana.Osim što je majstor pisane i vizuelne reči, bard nota, Peti Smit je i vrsni fotograf. Otud je ova knjiga putovanja kroz život i toponime nadopunjena slikama melanholije sa njenih fotografija. - Vladislav Bajac "Dok je knjiga memoara Samo deca iz 2010. pratila njen put od detinjstva do slave, Voz M se ne kreće pravolinijski od jednog do drugog odredišta. On meandrira između njenog unutrašnjeg života i njenog javnog života, povezujući snove, odraze i sećanja. Bogati, inventivni jezik Peti Smit mami čitaoca po ovom putu bez uzora." - M. G. Lord, The New York Times Voz M je ozbiljna književnost pre nego tek knjiga sećanja slavne ličnosti… A (Peti Smit) ume da bude i duhovita (postoji jedna posebno dobra scena u kojoj ona u svom omiljenom kafeu na svojoj omiljenoj stolici zatiče neku ženu te pobesni kao u nekoj komediji: "Da je ovo epizoda Ubistava u Midsomeru, ovu ženu bi zasigurno pronašli zadavljenu iza napuštene vikarije"). Čitanje ove knjige je uranjanje u um jednog umetnika. - Elis O’Kif, The Guardian Knjiga Voz M proglašena je najboljom knjigom 2016. u izboru časopisa NME (New Musical Express) i nominovana je 2017. za nagradu Gremi u kategoriji "Album izgovorene reči" (koja uključuje poeziju, audio-knjige i pripovedanje).

Voz M "U ovoj knjizi se pitam šta sam kao biće, majka, umetnik. U njoj sam najviše ja." Voz M je knjiga putovanja Peti Smit po vlastitoj duši, sećanjima, kafeima, gradovima i životu njenih bližnjih. A bližnji su joj ne samo porodica već i Bertolt Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Na ovom hodočašću stranice knjige pohode duhovi "gubitaka" Peti Smit: voljenog supruga (Freda "Sonika" Smita), brata, izgubljenog kaputa, omiljene Murakamijeve knjige zaboravljene kraj aerodromskog toaleta, foto-aparata ostavljenog na plaži, "njenog" kafea koji je – zatvoren, kuća mnogih suseda sravnjenih sa zemljom besom uragana. Osim što je majstor pisane i vizuelne reči, bard nota, Peti Smit je i vrsni fotograf. Otud je ova knjiga putovanja kroz život i toponime nadopunjena slikama melanholije sa njenih fotografija. - Vladislav Bajac "Dok je knjiga memoara Samo deca iz 2010. pratila njen put od detinjstva do slave, Voz M se ne kreće pravolinijski od jednog do drugog odredišta. On meandrira između njenog unutrašnjeg života i njenog javnog života, povezujući snove, odraze i sećanja. Bogati, inventivni jezik Peti Smit mami čitaoca po ovom putu bez uzora." - M. G. Lord, The New York Times Voz M je ozbiljna književnost pre nego tek knjiga sećanja slavne ličnosti… A (Peti Smit) ume da bude i duhovita (postoji jedna posebno dobra scena u kojoj ona u svom omiljenom kafeu na svojoj omiljenoj stolici zatiče neku ženu te pobesni kao u nekoj komediji: "Da je ovo epizoda Ubistava u Midsomeru, ovu ženu bi zasigurno pronašli zadavljenu iza napuštene vikarije"). Čitanje ove knjige je uranjanje u um jednog umetnika. - Elis O’Kif, The Guardian Knjiga Voz M proglašena je najboljom knjigom 2016. u izboru časopisa NME (New Musical Express) i nominovana je 2017. za nagradu Gremi u kategoriji "Album izgovorene reči" (koja uključuje poeziju, audio-knjige i pripovedanje). Prikaži više

„U ovoj knjizi se pitam šta sam kao biće, majka, umetnik. U njoj sam najviše ja." Voz M je knjiga putovanja Peti Smit po vlastitoj duši, sećanjima, kafeima, gradovima i životu njenih bližnjih. A bližnji su joj ne samo porodica već i Bertolt Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Na ovom hodočašću stranice knjige pohode duhovi "gubitaka" Peti Smit: voljenog supruga (Freda "Sonika" Smita), brata, izgubljenog kaputa, omiljene Murakamijeve knjige zaboravljene kraj aerodromskog toaleta, foto-aparata ostavljenog na plaži, "njenog" kafea koji je – zatvoren, kuća mnogih suseda sravnjenih sa zemljom besom uragana. Osim što je majstor pisane i vizuelne reči, bard nota, Peti Smit je i vrsni fotograf. Otud je ova knjiga putovanja kroz život i toponime nadopunjena slikama melanholije sa njenih fotografija. Vladislav Bajac „Dok je knjiga memoara Samo deca iz 2010. pratila njen put od detinjstva do slave, Voz M se ne kreće pravolinijski od jednog do drugog odredišta. On meandrira između njenog unutrašnjeg života i njenog javnog života, povezujući snove, odraze i sećanja. Bogati, inventivni jezik Peti Smit mami čitaoca po ovom putu bez uzora." M. G. Lord, The New York Times Voz M je ozbiljna književnost pre nego tek knjiga sećanja slavne ličnosti… A (Peti Smit) ume da bude i duhovita (postoji jedna posebno dobra scena u kojoj ona u svom omiljenom kafeu na svojoj omiljenoj stolici zatiče neku ženu te pobesni kao u nekoj komediji: "Da je ovo epizoda Ubistava u Midsomeru, ovu ženu bi zasigurno pronašli zadavljenu iza napuštene vikarije"). Čitanje ove knjige je uranjanje u um jednog umetnika. Elis O’Kif, The Guardian Knjiga Voz M proglašena je najboljom knjigom 2016. u izboru časopisa NME (New Musical Express) i nominovana je 2017. za nagradu Gremi u kategoriji "Album izgovorene reči" (koja uključuje poeziju, audio-knjige i pripovedanje).