Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 3979 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1923. godina Teodor Taranovski (Plonjsk, 12/24. maj 1875 — Beograd, 23. januar 1936) bio je ruski pravnik i istoričar koji je nakon Ruske revolucije emigrirao u Kraljevenu Srba, Hrvata i Slovenaca gde je nastavio svoje naučno stvaralaštvo. Otac je filologa Kirila Taranovskog. Detinjstvo i mladost Rođen je u mešovitoj rusko-poljskoj porodici. Završio je gimnaziju u Varšavi i Pravni fakultet Ruskog univerziteta. Profesori su mu bili i čuveni izučavaoci južnoslovenskog prava Teodor Leontović i Teodor Zigelj. Prve naučne radove objavio je još kao student. Magistar je postao 1899. i postavljen je na mesto docenta na Katedri enciklopedije prava varšavskog univerziteta. Naučni rad Početni uspesi mladog naučnika omogućili su mu da predaje na više univerziteta. Redovni profesor postao je sa 36 godina nakon što je objavio monumentalno delo Dogmatika pozitivnog državnog prava u Francuskoj za vreme starog režima. Ponudu ministra prosvete da postane profesor Petrogradskog univerziteta odbio je uz obrazloženje da ne želi ugledno mesto bez prethodnog izbora. Profesor ovog fakulteta postao je tek 1917. godine. Od 1920. do 1936. godine bio je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu gde je sistematski ispitavao srpsko srednjovekovno pravo naročito Dušanov zakonik. Nije podlegao romantičarskom zanosu zbog članova ovog zakonika koji su naizgled oslikavali izuzetno napredno društvo (rad Načelo zakonitosti u Zakoniku cara Stefana Dušana). Članove koji stavljaju zakon iznad cara vidi više kao odraz vladarsko-pravne ideologije nego odraz pravne prakse.[1] Bavio se upoređivanjem različitih pravnih spomenika srednjovekovnog slovenskog prava. Srpskoj pravnoj prošlosti posvetio je kapitalno delo Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi. Među njegovom rukopisnom zaostavštinom nalazi se i dovršena monografija o Dušanovom zakoniku. Za redovnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1932. godine.
Kod knjige: Statut i drugi opšti akti preduzeća- Andrej Frimerman, prvih nekoliko stranica koje se odnose na sadržaj knjige je štamparski lošije lošije uvezan, skoro da se razlepio od bloka, sve ostalo je veoma dobro. Zakonik o krivičnom postupku- prof. dr Momčilo Grubač , obeležena na početku Zakon o opštem upravnom postupku, na par mesta obeležena, bez uticaja na tekst Zakon o radu i zakon o mirnom rešavanju sporova, diskretno obeležena na par stranica Šaljem poštom kao preporučenu tiskovinu
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! na nekih destak mesta ima podvucenih recenica drvenom bojicom, nista strasno, sve ostalo uredno! Prvo izdanje! Đorđe Tasić (Vranje 7. novembar 1892 — Beograd, 26. avgust 1943) je bio srpski pravnik, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Studije na Pravnom fakultetu u Beogradu završio je 1919, a doktorirao 1920. Od 1920 do 1923. je bio docent na Pravnom fakultetu u Subotici, a zatim u Ljubljani (1923 — 1930). Iz Ljubljane odlazi u Beograd gde postaje redovni profesor Pravnog fakulteta. Predavao je državno pravo i enciklopediju prava. Uređivao je Arhiv za pravne i društvene nauke 1939—41, a bio je i osnvač i predsednik Društva za sociologiju i društvene nauke. Po dolasku nemačkih okupatora aprila 1941. udaljen je sa Univerziteta. Kao antifašista uhapšen je od Gestapoa 4. novembra 1941. i držan neko vreme u logoru na Banjici. Drugi put je uhapšen od Gestapoa 25. avgusta 1943. i narednog dana streljan. Bio je istaknuti antidogmatičar. Bavio se pravno-sociološkim analizama akutuelnih i složenih problema države i prava i bio je jedan od istaknutijih ovdašnjih filozofa prava. Pored svog glavnog dela Uvod u pravne nauke, objavio je veliki broj radova u domaćim i stranim časopisima. Istakao se i kao inicijator i organizator socioloških istraživanja na terenu. Bibliografija Problem opravdanja države, Beograd 1920. Odgovornost države po principu jednakosti tereta, Beograd 1921. Pravne rasprave, Beograd 1921. Jedan pokušaj podele državnih funkcija u formalnom i materijalnom smislu, Beograd 1926. Tri rasprave iz javnog prava, Beograd I. izdanje 1933, II. izd. 1928, III. izd. 1941. Savremeni politički sistem i shvatanje o državi, Beograd 1936. La conscience juridique internationale, Pariz 1939.
Naslov: Osiguranje od odgovornosti direktora i članova upravnog odbora akcionarskog društva Autor(i): Nataša Petrović Tomić Izdavač: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Mesto: Beograd Godina: 2011 Povez: mek Strana:387 Format: 24 cm Pismo:ćirilica Stanje knjige: kao novo - nekorišćeno Opis knjige:
Naslov: Zbornik arbitražne prakse Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Jugoslavije za period 1947-1997 Autor(i): za idavača Mirko Vasiljević Izdavač: Privredna komora Jugoslavije Mesto: Beograd Godina: 1997 Povez: mek Strana: 141 Format: 24 cm Pismo:Latinica Stanje knjige: vrlo dobro očuvana
U vrlo dobrom stanju, pečat biblioteke. Glavni problemi teorije državnog prava : razvijeni iz učenja o pravnom propisu / Hans Kelzen ; preveo Danilo N. Basta ; pogovor Stevan K. Vračar Vrsta građe naučna monog. Jezik srpski Godina 2001 Beograd : Službeni list SRJ ; Podgorica : CID, 2001 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 601 str. : slika autora ; 24 cm Drugi autori - osoba Basta, Danilo N., 1945- = Basta, Danilo N., 1945- Vračar, Stevan K., 1926-2007 = Vračar, Stevan K., 1926-2007 Zbirka Biblioteka Plejada Prevod dela: Hauptprobleme der Staatsrechtslehre enttwickkelt aus der Lehre vom Rechtssatze / Hans Kelsen Tiraž 1000 Temelj Kelzenovog normativizma: str. 563-585 Registar Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Državno pravo Teorija države i prava
Isak Davidov Др Исак Давидов рођен је 1976. године у Оџацима. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду (2000), а докторирао на Правном факултету универзитета у Нишу (2014). После полагања правосудног испита бавио се адвокатским пословима. Адвокатуру је напустио 2019. године. Учествовао је на више научних скупова у земљи и иностранству. Аутор је више од десет научних чланака и четири књиге: Расправа о кривичном поступку Судови као хајдучке пећине Споразум из Вашингтона и правни поредак Викање по папиру, Поглед са последње српске низбрдице
У приликама у којима се Црна Гора налазила стољећима није могло бити говора о неком посебном развоју правосуђа. Редовне правосудне дјелатности није могло бити тамо где је и велико и мало даноноћно морало да се брине за опстанак. Али утолико је, с друге стране, у Црној Гори било развијеније обичајно право, што никако не треба схватити као неки недостатак; неке од најстаријих словенских правних институција очуваче су у неокрњеном облику у Црној Гори све до данас, и то управо захваљујући околности да је правни живот народа увијек био заснован на националној основи. Поред обичајног права, на које ћемо се у овој расправи више пута враћати, црногорска држава има и своју посебну праву повијест, која, мада није нарочито разноврсна и богата, мора на овом мјесту бити поменута. Најстарије правне прилике били су у овој земљи по свој прилици исте или веома сличне онима у осталим српским земљама. Зета је била једна од провинција Српског царства, а њоме је владао кнез или војвода: закони обавезни за цијело царство усвајани су на скупштинама царства. Извјесно вријеме је Зетом управљао Душан, каснији силни српски цар, пошта га је отац поставио за губернатора тог подручја. Душанов законик пружа нам довољно података за сагледавање правних прилика у Српском царству... тврд повез, 120 стр.
Odgovornost zbog štete izazvane lekarskom greškom u lečenju i u obaveštavanju pacijenata Jakov Radišić 2007. Mek povez, strana 364 Odlično stanje Ovo je prvo delo ovakve vrste kod nas i ono se bazira na obimnoj literaturi, velikom iskustvu i bogatoj sudskoj praksi zemalja Zapadne Evrope, a napisao ga je naš nabolji poznavalac medicinskog prava.
Naslov: Zakon o izršnom postupku Urednik: Milan Mrav Đurić Izdavač: Beograd: Justinijan d.o.o. Pismo: ćirilica Br. strana: 132 Format: 21 cm Povez: meki Knjiga je solidno očuvana: listovi su čisti, bez podvlačenja (osim jedne rečenice koja je podvučena običnom (grafitnom) olovkom) i odlično su povezani međusobno i sa koricama. Izvršni postupak - Srbija - Zakonski propisi
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.