Branko Ćopić rođen je 1915. godine u Hašanima. Smatra se jednim od najplodnijih pisaca s prostora nekadašnje Jugoslavije. Stvarao je književnost i za decu i za odrasle. Inspiraciju za svoja dela često je nalazio na prostorima gde je proveo detinjstvo, u Bosanskoj Krajini, a njegovo pisanje se odlikuje slikovitošću, vedrinom, humorom i živom zainteresovanošću za život običnog čoveka i seljaka, mada mu nije bilo strano ni pisanje satiričnih priča. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i ovenčan je Nagradom AVNOJ-a i Njegoševom nagradom, koju je dobio za delo Bašta sljezove boje. U ovoj nagrađenoj zbirci pripovedaka izdatoj 1970. godine Ćopić se, već kao zreo čovek, vraća detinjstvu i svom dedi Radetu, koji je imao veliku ulogu u njegovom odrastanju. Iako je posredi niz zasebnih kratkih priča, sve ih povezuje jedinstveno značenje, kao i isti likovi i okruženje, te čine pripovednu celinu i svojevrsnu sintezu celokupnog Ćopićevog opusa. Mada je Bašta sljezove boje priča o detinjstvu, iz nje zrači životna mudrost, stečena iz kontakta i života sa starcima, života kakav današnje generacije ne poznaju. Jer ti starci, ma koliko ponekad budalasto i osobenjački delovali, mudri su, bistri i puni duha, te su mogli podariti dečaku lekcije kojih će se sećati čitavog života.

Istraživanje o izdanjima umetničke muzike objavljenim u PGP-u polazi od pretpostavke da izdavaštvo predstavlja složeni mehanizam delovanja različitih činilaca poput paradigme umetničke muzike, drušveno-političkog uređenja, važećih kulturalnih modela i institucionalne strukture diskografske kuće koja sprovodi odluke o formiranju svojevrsnog zvučnog ‘muzeja’ reprezentativnih artefakata muzičke produkcije. Naslov knjige se nametnuo kao slikovita formulacija za više problema razmatranih tokom istraživanja. Iako prevashodno vezana za popularnu muziku, formulacija the best of može se sresti i kada je umetnička muzika u pitanju, pri čemu ukazuje na mnogobrojne strategije popularizacije sprovođene sa namerom da se umetnička muzika učini atraktivnijom za potencijalne kupce ploča. Formulacija the best of takođe služi kao metafora za druge probleme. Razmatrano je formiranje kanona zapadno-evropske umetničke muzike, ali i lokalne tradicije, koje predstavlja odabir reprezentativnih dela. Ona su u određenom trenutku postavljena kao ‘najbolja od’ ukupne produkcije umetničke muzike. U kontekstu koncepta demokratizacije kulture i socijalističkoj kulturi svojstvenog ‘prosvetiteljskog’ napora da se publika ‘edukuje’, umetnička muzika, ali i ‘visoka’ umetnost uopšte, nude se kao ‘ono najbolje’ što društvo, kada je kultura u pitanju, može da pruži. U ovoj knjizi razmatraju se naznačeni problemi i nudi se pregled izdanja umetničke muzike u PGP-u u doba SFRJ.

Nakon prvenca Tuga je pernato stvorenje, koji je osvojio čitaoce širom sveta, iz Porterovog pera stiže novo, podjednako uzbudljivo delo. Glavni junak ovog neobičnog romana, dečak Leni, odrasta u tipičnom engleskom selu, nedaleko od Londona, s kućama od crvene cigle, crkvom, grobljem i lokalnom folklornom legendom zvanom Mrtvi Čika Potajničak, koji, dok leži pod zemljom i čupka korenje iznutra, osluškuje svakodnevne razgovore meštana, uključujući i njegovog miljenika Lenija, čiji glas čujemo i kroz perspektivu njegovih roditelja, ali i lokalnog slikara Pita, koji se sprijateljuje sa dečakom. Porter vešto uspeva da sjedini glasove pojedinačnih junaka u snažnu i neobičnu kompoziciju; prepliće prošlost i sadašnjost, mit i realizam, tako ostavljajući „porterovski” pečat kroz poigravanje sa proznom, dramskom i poetskom formom. Ovo delo idealno je za sve one koji traže nešto „drugačije” u književnosti i koji se ne plaše da kroče u naizgled zamršen svet Porterovih junaka, da se suoče s njim i da ga zavole.

Centralna ličnost ovog romana je Džed Marten, umetnik čiji vrtoglavi uspeh započinje briljantnim fotografijama starih Mišlenovih auto-karti, a vrhunac doseže serijom o profesijama – portretima ličnosti različitih zanimanja. Među njima je i veliki pisac Mišel Uelbek čija fotografija će se naći u centru istrage ubistva čije razrešenje će na sve uključene ostaviti duboki trag. Roman i filozofska studija u jednom, Uelbek beskompromisno razotkriva sve slabosti društva ranog XXI veka, komercijalizovanog, opsednutog slavom, novcem i površnošću, sveta osuđenog na sporu, bolnu i neizbežnu smrt. „Ozbiljno promišljanje umetnosti, smrti i savremenog društva.“ Los Angeles Review of Books „Moćan, jedinstven roman. Sarkastičan, zabavan i brutalan.“ The New York Times Book Review „Briljantna, kontroverzna, intelektualno ambiciozna knjiga.“ The Guardian

Tatjana Janković je jedinstven pisac. Njen manir podseća na Fleneri O’Konor. Samo je drugačiji. Kao kod Alis Manro, kod Jankovićeve postoji osećaj prigušene opasnosti. Ljudi i žene kreću se protiv tog sveprisutnog osećanja. Ipak, život je veličanstven kao balerina na hali galiju. Njime vlada bog malih stvari. Jankovićeva zna da nađe priču u svemu. Beba je oblak u povoju. Devojčica stiče moć nad svojim telom i interpretativnu moć nad svetom. Postoji nešto tajanstveno kao Indija, ali Indija nije tamo gde je tražimo. Nada za spasenje lebdi nad buvljom pijacom. Sklapanje braka je momenat mistične promene. Majka je nekad volela da čita. Majka je plela protiv smrti. Baba i deda su pobegli sa Šagalove slike. Od uživanja baba je sebi dopuštala sunce. Baba je zatvorila šake. Potom je zatvorila usta. Zatim oči. Sklopila se kao cvet u sumrak. Detalji i raspleti dolaze da nas iznenade. Vesna je prodavala korpice od suvog cveća, besplatni osmeh sveta. Profesorka fizičkog na lošem glasu bila je čamac protiv struje – Ema Bovari, Ana Karenjina, ledi Četerli. Ove vinjete na neki način opisuju jednu žensku sudbinu. Simboličko i faktuelno se prepliću. Bajka je ustav života. U ovim pričama se proverava njegova ustavnost. Da bismo videli svet moramo biti neustrašivi. Ono što je stvarno važno skriveno je. Kada pročitamo naslov knjige Pogled pod suknju sveta, pada nam na pamet vašarska balerina sa ukočenim očima. Zažarene lampice na zavitlanoj suknji zamiču u mrak i ponovo izviru. Strašna je. Divna je. Takav naslov sugeriše da je reč o ženskoj priči. Duhovitost, poezija i empatija je čine univerzalnom. Vladimir Pištalo Tatjana Janković (1973, Kragujevac) savremena je srpska spisateljica. Objavila je zbirke kratkih priča Priča Babinog sina (2008) i Danas sam bila u našoj kući (2016), kao i putopisnu prozu Prisvajanje Venecije (2018).

Život je težak i onda umreš. Ali za jednog čovjeka to blagoslovljeno oslobođenje bilo je samo prolaz u novi život i drugi dolazak, pri kom je samo jedna riječ služila kao mantra za jutro, podne i noć, a ta riječ bila je – osveta. Gorka, mračna osveta, oblikovana u duši samog crnog đavola, i hladnokrvno izlivena u čaše njegovih nekadašnjih mučitelja. Luk, strijela i očajnička borba za spas – bili su uobičajeni radni dan čovjeka, koji je krvlju potpisao Pakt. Upoznajte Aleksandra i pripremite se da stavite na ispit sve ono u šta ste vjerovali kad je pravedno ili nepravedno, dobro ili loše u pitanju. Ako ste ikad učinili nešto zbog čega se kajete – kajaćete se što niste krenuli njegovim stopama. Aleksandar je svako od nas ko je ikad poželio da promjeni prošlost, i pri tome bio spreman da žrtvuje sopstvenu dušu za ostvarenje tog cilja. „U najboljoj tradiciji noir romana, gde ne postoji razlika između junaka i zlikovca, a autor nas poput samog đavola navodi na simpatije ka grehu i zločinu, D. P. Eden nam majstorski prikazuje jednu crno-belu sliku, sumornu atmosferu izmišljenog grada Kingsberga, ogoljenog, protkanog maglom i dimom, krvlju i tajnama.“ Branislav Janković – pisac D. P. Eden je rođen 22.06.1988. godine u Brčkom u Bosni i Hercegovini. Vrlo rano je pokazao sklonost ka umjetnosti, pre svega ka filmu i književnosti. U svijetu umjetnosti prvi uspjeh je doživio na OFF Film festivalu o ljudskim pravima u Bihaću, gdje je sa svojim prvim filmom Tamna strana djetinjstva osvojio drugo mjesto. Ljubav prema književnosti je ipak prevagnula te se u potpunosti okrenuo pisanju mijenjajući žanrove od dječjih priča, ljubavnih do horora i fantastike. Po njemu, riječi su vrlo moćno oružje, koje treba uvijek koristiti u svrhu dobra. Prvijenac Mjesec je svjedok je objavljen u Brčkom 2016 godine. Godine 2021 je objavljen njegov drugi roman na engleskom jeziku pod nazivom The Pact. Edenova priča Kad srce izgubi se našla u antologiji priča pod nazivom Nijanse vremena. D. P. Eden danas živi i radi u Leipzigu u Njemačkoj

Legenda o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola ispričana na drugačiji način! Četvrta i poslednja knjiga tetralogije. Iz recenzije: „Najčudesnije prepričana saga o legendarnom kralju Artusu što sam je ikad čitao. Jednostavno neodoljiva.“ Isaac Asimov

Naslov: Quantitative Investment Analysis (CFA Institute Investment Series) Second (2nd) Edition Autor(i): Richard A. DeFusco CFA, Dennis W. McLeavey CFA, Jerald E. Pinto CFA, David E. Runkle CFA: Mesto: USA Godina: 2006 Povez: tvrd Strana:566 Format: 20x27 Pismo:English Stanje knjige:odlično očuvana, svega nekoliko strana je zabeleženo ili dopisano hemijskom olovkom Opis knjige: Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda) u tom slucaju i plaćanje lično.

Deutsch als Fremdsprache I, ernst Klett, Stuttgart, 1965, 159 Seiten, hardcover. Knjiga nova, nekoriscena.

. Kljuc za kompjuter, dve knjige, cena je za dve knjige.

Herodotova istorija Herodot Matica Srpska tvrd povez 822 strane lok81

Visoko na Pirinejima nastaće oluja i munja će ubiti Domeneka, zemljoradnika kome je draže da bude pesnik. Oko njegovog tela okupiće se duhovi veštica iz 17. veka i uzeti mu mrtvačke trube, pečurke koje je ubrao neposredno pre nesreće. Njegova udovica Sio biće prinuđena da sama odgaji svoje dvoje dece, Miju i Ilarija. Kad ja pevam, igraju planine je roman u kome govore žene i muškarci, duhovi i veštice, kiša i pečurke, psi i srndaći koji žive visoko u katalonskim Pirinejima. To je pogranični predeo, u kome se pored legendi čuvaju uspomene na vekovne borbe za preživljavanje, na progone iz neznanja i fanatizma, na bratoubilačke ratove, ali i na iskonsku lepotu. To je plodno tlo za maštu, razmišljanje i pričanje priča. Mesto u kome se, možda, može početi sve iz početka; mesto iskupljenja. Za roman Kad ja pevam, igraju planine (koji je preveden na više od dvadeset jezika) Irene Sola je dobila nagradu Anagrama za najbolji roman na katalonskom jeziku (2019), kao i nagradu Evropske unije za književnost (2020). Britanski dnevni list The Guardian izabrao ga je za jedan od najboljih romana 2022. godine.

Jedan od najuticajnijih i najpopularnijih krosovera s početka našeg milenijuma! Ljubitelji Marvela ne smeju propustiti ovo presudno udruživanje X-mena i Novih osvetnika! Osvetnici i X-meni okupili su se da odluče o sudbini Grimizne Veštice pošto su njene moći menjanja stvarnosti ugrozile samo tkanje Marvelovog univerzuma. Naše heroje, dok raspravljaju da li da oduzmu život svojoj bivšoj članici, guta talas zaslepljive bele svetlosti. Za tren oka, ceo Marvelov univerzum zauvek se promenio! Kuća M nam pokazuje svet znatno drugačiji no ranije. Sada mutanti vladaju ljudskim rodom, pod čeličnom pesnicom Magneta i njegove dece – Žive i Grimizne Veštice. Mutantskoj dominaciji opire se svega nekoliko raštrkanih grupica heroja. Ali pošto se samo Vulverin seća sveta kakav zapravo treba da bude, kako će uopšte uspeti da svrgnu Kuću M?

“Rođen sam 9. prosinca 1901. i tou Rijeci, na Jadranskom moru, poslijepodne u tričetvrt pet (prema jednoj drugoj verziji u pola pet). Kad sam imao trideset i dvije funte (16 kg) napustio sam Rijeku, motao se Venecijom, Balkanom, i svašta doživio, između ostalog ubojstvo Nj.V. kralja Aleksandra od Srbije, zajedno s njegovom bračnom polovicom. Kada sam dosegao 1,20 m, preselio sam se u Budimpeštu i živio tamo do 1,21 m. Ubrajao sam se među revnosne posjetitelje brojnih dječjih igrališta, gdje sam svojom sanjalačkom i zloćudnom prirodom neugodno upadao u oči. Na visini od otprilike 1,52 m u meni se probudio eros, ali mi isprva nije priređivao velike neugodnosti — (moja ljubav prema politici u to je doba već bila prilično prisutna). Zanimanje za umjetnost, osobito za lijepu književnost, javlja se relativno kasno (na visini od okruglo 1,70 m), ali tek od 1,79 m nadalje počinje predstavljati nagon, ne baš neodoljiv, ali ipak nagon. Kad je izbio svjetski rat, već sam bio 1,67 m, a kad je završio, imao sam 1,80 (u ratu sam se vrlo brzo “izvlačio”). S 1,69 imao sam svoj prvi izrazito seksualni doživljaj — a danas, kad sam već odavno prestao rasti (1,84 m) s blagom se sjetom prisjećam onih slutnjama bremenitih dana. Danas rastem ionako samo u širinu — ali o tomu vam još ne mogu ništa priopćiti, naime samome sebi sam još uvijek isuviše blizak.” Ödön von Horvath

Četiri prijatelja odlučuju da pobegnu od gradske vreve i gomile poslovnih obaveza kojima su svakodnevno okupirani. Odlaze u netaknutu divljinu Džordžije, nameravajući da se kanuima spuste niz brzake neukroćene reke. Ubrzo će se zameriti lokalnim gorštacima i na teži način shvatiti da priroda kojoj su prepušteni nije ni približno opasna kao ona ljudska. Dikijev roman Izbavljenje je psihološki triler koji je daleko više od nasilne avanturističke priče. Plovidba po neobuzdanoj reci zapravo predstavlja čin inicijacije četvorice muškaraca koji dolaze iz urbane sredine i zastrašujući test njihove izdržljivosti. Ovaj roman, koji mnogi porede sa čuvenim Srcem tame Džozefa Konrada, našao se na listi sto najboljih romana napisanih na engleskom jeziku po izboru časopisa Tajm, a takođe je i doživeo ekranizaciju u kultnom delu Džona Burmana (Deliverance), koje se i danas smatra jednim od najboljih filmova epohe.

Bilo da je reč o rušenju srednjovekovnih zidina ili uklanjanju starih četvrti iz osmanskog perioda, jasno je da su gradovi Balkana i Evrope, svaki sa svog istorijskog, političkog i kulturološkog polazišta, prolazili kroz slične procese radikalnog preosmišljavanja. Te transformacije gradova, koje su planski sprovođene u XIX veku, bile su ključni događaji urbane istorije. Upravo njima je strukturalno i vizuelno definisana sama ideja grada, koja i danas čini važan deo kolektivnog identiteta i savremene urbane kulture. Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana. Istražujući devetnaestovekovne koncepte pojma „modernizacije“, kao i njegovo različito razumevanje u pojedinim državama i regijama, knjiga osvetljava pojedinačne slučajeve planske urbanizacije i restruktuiranja gradova Zapadne i Srednje Evrope, kao i onih na Balkanu: Atine, Sofije, Rusea, Bukurešta i Beograda.

Ovo je priča o dva čoveka koji se sreću na raskrsnici svojih života: jedan traži razlog da ne odabere smrt, a drugi pokušava da pronadje sebe. Da li je sve ovo sticaj okolnosti ili promisao? Emotivni bol i očajanje Vasilija, otvara vrata nove zemlje Adamu. Mnogo promišljanja, dilema i pitanja koja se roje, čine da nijedan od njih neće ostati isti do kraja. Koliko god se trudili da nadju rešenje, konačni usud će neočekivanim dogadjajem dovesti do raspleta. Ljubav, kao lajt motiv u ovoj knjizi, potresa i pomera granice ljudskog, dok istina traganja za sobom unosi duboke nemire. Znamo li šta je ljubav? Jesmo li i koliko spremni da volimo? Gde prestaje laž i počinje istina? Imamo li slobodu da biramo? Gde su limiti razuma? Posedujemo li vreme ili ono poseduje nas? Može li ne biti ono što je bilo?… Najzad, može li se danas, u ovom svetu, biti čovek i biti mudrac? Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Iz pogovora: Radnja zbirke događa se u drugoj polovini 20. veka, dakle za vreme i nakon komunizma u Mađarskoj, i mada ovo presudno utiče na elemente radnje (npr. linija zapleta u vezi sa očevim zaposlenjem u konzulatu), politika je u knjizi Sanjao sam za tebe više implicitna nego eksplicitna, vezivno tkivo između elemenata privatnog života. Špirovi junaci svakako pripadaju sitnoj buržoaziji pre nego radničkoj klasi. Naslovna priča, neiznenađujuće, paradigmatska je za čitavu zbirku – kako po svom diskretnom crnom humoru, tako i po svojoj nedorečenosti: Sanjao sam za tebe krije uznemirujuće bogatstvo suptilnih značenjskih mogućnosti i implikacija, do kojih nije lako doći.

Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. Kraj knjige ipak donosi odgovor na ovo pitanje kroz otkrivanje tajne dugovečnosti stogodišnje Huane Roze Arnaiz: „Moja tajna je sasvim jednostavna: čvrsto verujem, da upravo njoj dugujem svojih stotinu godina. Nikada u životu nisam žurila i uvek sam kasnila.“ Pred čitaocima je korisna i vredna knjiga. Jedinstven i redak pregled razvoja sprava za merenje vremena i istorije časovničarstva. Knjiga koja svojim sadržajem navodi na činjenje suprotno od onoga o čemu govori: dok bude provodio vreme sa njom, čitalac neće gledati na sat. Suočiće se sa vremenom koje se meri knjigom. Danijela Stefanović

Na najbolji način, dokumentovano, iscrpno, zanimljivo i bez imalo nepotrebnih mistifikacija, uz poštovanja vredan stepen objektivnosti i kritičnosti, ova knjiga pruža čiatocu mogućnost uvida u najvažnija dostignuća, kako teorijske tako i same tehnike i prakse, jedne od nesumnjivo značajnih škola savremene dinamske psiholgoije. Od Junga do danas dogodilo se mnogo toga a ova je knjiga svedočanstvo o toj zbilja uzbudljivoj, višegeneracijskoj, još uvek trajućoj avanturi duha.

Poema Dostojno jest (1959), Elitisov opus magnum na kome je radio jedanaest godina, jedan je od najznačajnijih tekstova grčke književnosti XX veka. Nastala je kao poetski odgovor na iskušenja i strahote Drugog svetskog rata, u kome je Elitis učestvovao kao borac na albanskom frontu, nemačke okupacije i grčkog građanskog rata koji je usledio ubrzo zatim. Tekst je uronjen u poetiku evropskog modernizma, naročito francusku poeziju čiji je Elitis bio veliki poznavalac i poštovalac, ali u fazi njenog zrelog preispitivanja, kada je svoje pisanje ukorenio dublje u tradicije helenske prirodne filozofije, platonizma i metafizičkog romantizma (uključujući izuzetno zanimljivu figuru Dionisija Solomosa, čija je poezija nažalost slabo poznata van granica Grčke). Kompozitor Mikis Teodorakis sastavio je muziku na duže odlomke iz poeme, i pojedine pesme njegovog „narodnog oratorijuma“, naročito četvrta i šesta oda, i danas su široko popularne u Grčkoj. Poema je nagrađena grčkom Državnom nagradom za poeziju i prevedena na više od petnaest jezika.

Subverzivni roman bizarnog zapleta i diskretnog humora koji razmatra šta u patrijarhalnom društvu znači biti žena koja se ne uklapa u tradicionalnu ulogu supruge i majke. Dnevnik praznine suptilan je bunt protiv uloga nametnutih ženama, prožet zadivljujućom dvosmislenošću koja čitaoce drži u neizvesnosti do samog kraja. Kada pređe na novi posao kako bi pobegla od seksualnog uznemiravanja na prethodnom, Šibata otkriva da se od nje očekuje da kuva kafu, menja tonere, prazni korpe za smeće i radi sve ono što se podrazumeva samo zato što je jedina žena u kancelariji. U trenutku besa objavljuje da ne može više da sklanja prljave čaše pune opušaka jer je – trudna. Trudna Šibata ne mora nikome da služi kafu. Trudna Šibata nije primorana da radi prekovremeno. Trudna Šibata se odmara, gleda TV, ide na aerobik za buduće majke i vodi dnevnik trudnoće. Jedini problem je što… Šibata nije trudna. Uskoro ta spontana laž izmiče kontroli, a granica između prevare i njenog života polako počinje da se briše. Emi Jagi je u romanu Dnevnik praznine prikazala ne samo društvo koje i dalje s visine gleda na žene već i licemerje koje prati trudnoću. Bizaran zaplet, uzbudljiva subverzivnost i tanani crni humor romana za koji se veruje da će biti prekretnica u feminističkoj literaturi, autorki su doneli nagradu za najbolji debitantski roman u Japanu. Emi Jagi, spisateljica i urednica ženskog časopisa, rođena je 1988. i živi u Tokiju. Dnevnik praznine je njen prvi roman koji je 2020. osvojio prestižnu nagradu „Osamu Dazaj“ za najbolji debitantski roman godine u Japanu zbog tananog crnog humora i odličnog prikaza japanske poslovne kulture i rodnih očekivanja.

Kada mlada Čehinja nakon očeve smrti u njegovom stanu pronađe remenčiće za ispravljanje dečiji kukova, taj predmet podstaći će je da istraži ,,nemačku" stranu očeve porodice. Prva stanica je grad Lahnstein, gde živi porodica Klare Rissmann, bake koju nikada nije upoznala i koja je napustila njenog oca kad je bio beba. Otkrivajući tajne bakinog života, junakinja kreće na putovanje kroz političku atmosferu Prvog i Drugog svetskog rata i uzdizanje i slom Rajha. Potom nastavlja svoje putovanje u nemačkom gradu Hinterbergenu, a zatim u selu Rzy u Sudetima gde njena baka odlazi da predaje kao učiteljica. Njen život u Čehoslovačkoj ispunjen je željom za pripadanjem, novim ljubavima, ali i gubicima koji je potresaju i menjaju. U složenoj istorijsko-porodičnoj priči Jakuba Katalpa čitaoce uvodi u živote ljudi bliskih Klari i ocrtava anatomiju gubitaka.

Cukuru Tazaki je kao tinejdžer voleo da sedi na železničkim stanicama i gleda vozove kako prolaze. Imao je četvoro najboljih prijatelja – dvojica momaka zvali su se Crveni i Plavi, a dve devojke Crna i Bela. Jedino Tazakijevo prezime nije u sebi sadržavalo boju i on se zbog toga uvek osećao izdvojenim, kao neko „bez ijedne karakteristične osobine ili individualne osobenosti“. Ipak, njegovo prezime značilo je onaj koji nešto pravi, gradi… Iznenada, jednog leta, četvoro prijatelja odlučuje da prekine svaki kontakt s njim i da ga odbaci iz svoje grupe. Ovo bolno, traumatično iskustvo godinama ga je držalo na granici smrti. Danas, šesnaest godina kasnije, ovaj konstruktor železničkih stanica kreće u potragu za odgovorima, kako bi mogao da nastavi dalje. Iako je, baš kao i Norveška šuma, baziran na realističnoj potki, ovaj roman seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Dok traga za razlozima odbačenosti, glavni junak je zapravo na putu preispitivanja sopstvenih vrednosti, pokušavajući istovremeno da nađe ravnotežu između sebe i sveta oko sebe, naviknut da živi u (ne-usamljeničkom) samovanju. U potrazi za istinom, nestaju jasne granice i okviri. Istina dobija više pojavnih oblika, vreme gubi uobičajenu linearnu dimenziju, a zamagljuje se prelaz iz jave u san. Eho u kojem su izmešane prošlost i sadašnjost, ispunjen je melanholičnim notama minijatura iz Godina hodočašća Franca Lista. Njima će Cukuru Tazaki putovati ka oslobađanju i na tom će putu shvatiti da „nije sklad jedino što povezuje ljudska srca, već njihove rane“. U ovom romanu, u kojem se sa zebnjom opisuje talenat i definiše sloboda mišljenja, postoji i rečenica koja se kao kakav moto ponavlja iz poglavlja u poglavlje: „Kutiju sećanja možeš da zatvoriš, ali ne možeš da prikriješ istoriju“. Rečenica tako jednostavno opominjuća za sve pojedince i čitave narode koji ne mogu odgovorno da ponesu teret prošlosti. Murakami se tako i u ovoj knjizi o izgubljenom prijateljstvu zapravo bavi Velikim Temama. Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada “Franc Kafka”, nagrada za kratku prozu “Frenk O’Konor”, najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada “Jerusalim” za slobodu pojedinca u društvu, najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada “Hans Kristijan Andersen”. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Avantura oko ovce (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice koja navija sat (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.

Herbert Marcuse - UM I REVOLUCIJA: Hegel i razvoj teorije društva (Veselin Masleša, Sarajevo, 1966, tvrdi povez, 390 str.) Knjiga je mestimično podvlačena hemijskom i običnom olovkom. MKXI-01