Zavodov udžbenik iz predmeta Narodna tradicija za prvi razred osnovne škole. Udžbenik je u skladu sa Nastavnim planom i programom učenja.

Duhovi novembra Miloša Živanovića napisani su na tragu svojevrsnog epistolarnog ljubavnog romana, ali ono što ovu prozu žanrovski pomera jeste drugi pripovedački glas, koji čitaoce telegrafski izveštava o samoj situaciji pisanja pisama „glavne junakinje“ Senke. Moglo bi se reći da je, stoga, ovo gusto ljubavno pismo o ličnom gubitku, uvezanom s traumatičnim gubicima u nedavnoj povesti zemlje, ispričano u dva glasa – ženskom i muškom: onom koji pripoveda emotivno, duboko, potresno i iskupljujuće, i onom muškom, suvom, administrativnom i bezosećajnom. U jezičkom raskoraku između ta dva pripovedna glasa „ulovljeno“ je vreme gubitka, proživljeno i opisano. Radi se o mesecu novembru, u kome se dogodilo toliko toga što je oblikovalo Senku, njenu porodicu, odnos s bivšim ljubavnikom Aronom, kome upućuje svaku svoju zapisanu reč. Pišući nestalom ljubavniku, Senka ispisuje dugu i teško izgovorivu rečenicu o gubitku deteta, o brojnim i dramatičnim događajima, o raspadu zemlje, ratu, porodici, ocu oficiru, pokušaju samoubistva, lekarima i bolestima, o tome kako nigde ne pripada i kako ništa više ne može da nazove svojim. S druge strane, pripovedački glas u trećem licu izveštava o svakodnevici žene koja, pišući pisma, uporno pokušava da savlada tešku senku novembra što prekriva svaku reč ovog romana. Sam novembar vreme je ličnih trauma i povesnih ratnih razaranja, to je vreme šarlatana i klovnova, koji povremeno izlaze iz senki i stupaju na scenu presvučeni u krpe iz cirkuskog fundusa, ali naoružani i opasni, s nalogom da odvode ljude, kao što su činili nakon ulaska u razoreni Vukovar. Iza njih ostaje praznina, dramatično grotlo gubitka u kome junakinja Živanovićevog romana nastoji da se toj tami suprotstavi pisanjem, i to doslovno – pisanjem rukom, kao jedinim preostalim vidom otpora. Roman Duhovi novembra neočekivano je pismo iz budućnosti, upućeno svima onima koji su pomislili da je vreme senki odavno prošlo. Takođe, svima nama koji još uvek primećujemo studenu senku prošlosti, neretko i mimo meseca novembra.

Knjiga koja po prvi put kod nas daje sistematizovan pregled osnovne filozofije, teorije i tehnike REBT i koja je nezamen­ljiv udžbenik i riznica znanja o REBT-u. Od nastanka 1955. REBT kombi­nu­je kognitivne, imaginativne i bihejvioralne tehnike, a ova kombinacija se pokazala efikasnijom od pojedinačne upotrebe ovih modaliteta. Pisana je pristu­pačnim i sveobuhvatnim stilom, sa zanimljivim terapijskim vinjetama i zadacima i obiljem korisnih saveta. Predgovor srpskom izdanju knjige napisale su dr Zorica Marić, REBT pridruženi trening centar Instituta Albert Elis, Beograd i prof. dr Tatjana Vukosavljević Gvozden, Filozofski fakultet, Beograd. Knjiga nije samo prvi udžbenik za studente u edu­ka­ciji REBT, nego će biti od pomoći i terapeutima koji u praksi vrednuju inte­gra­tivni i multimodalni pristup, kao i onima koji neguju medicinski model, ali i studentima psihologije, specijalizantima psihijatrije, stručnjacima koji su na različitim nivoima edukacije iz REBT i svima koji žele da obogate svoja znanja. Koje su tehnike učinkovite u promeni mišljenja, osećanja i ponašanja? Koje su osnovne sposobnosti REBT terapeuta? Kako planirati jednu sesiju sa klijentom? Kako podstaći promenu klijenta dajući mu domaće zadatke“? Korisni saveti psihoterapeutima i studentima psihoterapije različitih orijentacija.

1. Treba snimati političke filmove. 2. Treba snimati filmove na politički način. 3. 1. i 2. su protivnici i pripadaju dvema suprotstavljenim poimanjima sveta.

Podeljena u dva dela, ova knjiga na najjednostavniji mogući način govori o psihoanalitičkom razumevanju sila mržnje i ljubavi koje vladaju osećajnim životom savremenog čoveka. Prvi deo razmatra sile mržnje (agresija, pohlepa, zavist, ljubomora…) i neke od osnovnih mehanizama kojima pokušavamo da ih prevladamo (projekcija, raspoređivanje, odbacivanje…), dok drugi deo analizira bliske veze između ljubavi i mržnje, i pre svega, dva osnovna elementa naše sposobnosti za ljubav, krivicu zbog štete koju smo u stvarnosti ili fantaziji, naneli onima koje volimo i želju da se ta šteta popravi.

Dr Ivan Nastović, renomirani psiholog, psihoterapeut, doktor psihologije, napisao je studiju o arhetipskom svetu Desanke Maksimović, o izvorištu njenih psiholoških motiva i umetničkih podsticaja, knjigu koja je ispunjena svetlim razumevanjem i dubokom odanošću delu naše znamenite pesnikinje. Srpska književna kritika i istorija književnosti mogu biti zahvalne piscu ove knjige na bogatoj analizi arhetipskog sveta naše pesnikinje.

Tokom dvadeset pet godina Cila živi sa Lazarom, sa kojim ima petoro dece, i sa svojim deset godina mlađim ljubavnkom, Hananom. Nakon Prvog svetskog rata porodica se često seli, a deca žive sa dvojicom očeva. Upravo je „čika Hanan“ onaj koji ih odgaja, stara se o nihovom obrazovanju i drži porodicu na okupu. Roman zasnovan na memoarima autorkine prabake i Hananovom dnevniku, Cila prepliće porodičnu priču o četiri generacije sa istorijom Izraela. Kacir, koja se i sama pojavljuje u romanu, napisala je roman svog života, ne samo zato što je to njeno najduže i najkompleksnije delo do sada, već i zato što je samo njen panoramski pogled mogao da obuhvati Cilin neverovatan život i prodre u porodični mit.

Capital Crimes Reader Award Sve kriminalističke priče slede jednostavan skup pravila. Grant Makalister, autor kriminalističkih priča i profesor matematike, jednom je seo i sva ih dokučio. Ali od tada je prošlo trideset godina. Sada živi usamljeničkim životom na mirnom mediteranskom ostrvu – sve dok mu Džulija Hart, pronicljiva, ambiciozna urednica, ne zakuca na vrata. Ona želi ponovo da objavi njegov rad, što znači da moraju zajedno da pročitaju sve te stare priče. Ali on se krije od svoje prošlosti baš onoliko koliko je ona radoznala da je istraži. Čitajući priče, Džulija uznemireno shvata da postoje delovi koji nisu logični. Zamršeni nagoveštaji koji naizgled upućuju na stvarno ubistvo. Ako želi odgovore, Džulija mora da pobedi u borbi umova koju vodi s veoma pametnim protivnikom. No mora biti oprezna: iako zna da misterija postoji, još ne shvata da se ubistvo već dogodilo…

Neum, Casablanca knjiga je o knjigama i moru, o čovjeku i usamljenosti, o zaboravu i prisjećanju, o krutosti granica i mekom šarenilu pograničja… Živo zainteresiran za granice, za čiju egzaktnost ne mare mirisi, zvukovi, ptice, a ni plemeniti ljudi, Markovina – dopola primoran sticajem okolnosti, a otpola gonjen željom – iz stranice u stranicu granice preveslava, preplivava, prehodava i prepričava: sebi, znatiželjnom putniku iz Grenoblea, i nama, svojim čitateljima, civilizacijski i kulturološki čvor balkanskog, mediteranskog juga, u kojem se Neum ukazuje kao „novovjekna Casablanca na kojoj se susreću svi brodolomci jedne civilizacije Đurđica Čilić

Ova knjiga je nastala prema kursu držanom na Univerzitetu Rod Ajlend u KingstonuAutor se usredsređuje na dve najvažnije i naizgled sasvim različite karakteristike moderne filozofije: njenu nepopustljivu potragu za čvrstim Osnovama i njeno odlučno okretanje ka Subjektivnosti. Dok Renesansa, Reformacija, otkriće Novog sveta, uspon Nauke i Kapitalizma, predstavljaju spoljašnje (društveno-istorijske) odlučujuće faktore Modernosti, njene glavne unutrašnje pokretačke sile nesumnjivo su bile naglo oslobođena ljudska Subjektivnost (sloboda, kreativnost, inovacija, autonomija, promišljanje o sebi) i novi duh Fundacionalizma (postavljanja čvrstih i stabilnih temelja čitavog ljudskog saznanja i praktičnog nastojanja). Oba ova pravca sjedinjuju se u središnjoj tački subjekta koji saznaje i postupa. „Ja“ (Ego), najsažetija formula za ljudsku Subjektivnost uopšte, postaje kako središte tako i sveprožimajuća filozofska tema moderne misli.

Budući da sam proputovao Italiju, Francusku, Englesku, Flandriju, Holandiju i jedan deo Nemačke, te otišao u Carigrad s ekselencijom gospodinom Pjetrom Korerom, bailom iz Venecije, ugrabio sam ovu priliku kako bih svojim putovanjima dodao i ovo, s namerom da posle Poljske odem dalje u Peterburg. Međutim, zima, koja je došla nakon raznih ozbiljnih zdravstvenih tegoba, nagnala me je da se iz Varšave uputim ka Krakovu, pa da se preko Šlezije i Austrije vratim u Italiju, u Rim, nakon četiri i po godine ugodnog putovanja na koje sam otišao isključivo kako bih prekinuo svoje prethodne i buduće veoma naporne poslove, s jedne strane, u još uvek snažnomdobu, a s druge ne baš kao u prvoj mladosti. I sve to radi posmatranja, ispitivanja, razmišljanja o stanju prirode, politike, građanstva, nauke toliko različitih zemalja i običaja, istovremeno spoznajući onu čuvenu staru poslovicu: Multorum mores hominum qui vidit & urbes. Ruđer Josip Bošković rođen je u Dubrovniku 1711. godine, a umro u Milanu 1787. godine. Bio je svestrani stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, optičar, pedagog, geolog, diplomata, putopisac i pesnik. Gimnaziju je završio u Dubrovniku u Jezuitskom zavodu. Sa 15 godina odlazi u Rim. Studirao je retoriku, filozofiju i teologiju. Njegova najvažnija dela su: O morskim plimama, Teorija prirodne filozofije, Astronomsko i zemljopisno putovanje po crkvenoj državi, Dnevnik sa putovanja od Carigrada do Poljske, spev O pomrčinama Sunca i Mjeseca i druga dela. Po njemu je nazvan Mesečev krater – Boscovich.

4. dopunjeno izdanje Reč je o jednoj od dve knjige Ptifoovih razgovora sa Pratom. Prva, čiji bi prevod na srpski glasio S druge strane Korta, posvećena je Pratovom delu, dok je Želja da se bude beskoristan posvećena nesvakidašnjem životu ovog neobičnog genija. U luksuznom Glasnikovom izdanju, ilustrovanom fotografijama iz Pratove privatne kolekcije i Pratovim crtežima, čitalac ima priliku da prati ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv, a koji je sa trinaest godina, u Etiopiji, postao vojnik Musolinijeve armije. Sa šesnaest godina se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres. U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“. Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.

U provincijski grad negde u srednjoj Evropi sredinom tridesetih godina prošlog veka, stiže vest da se dogodio vojni udar. Jedni se pod novim režimom klanjaju, a drugi sklanjaju. I jedni i drugi drže do svojih uverenja. Najmanje je onih koji su spremni na otpor. Ovo je satira o ljudima koji u teškim vremenima pokušavaju da zadrže glavu visoko. Na nekom nivou možemo ga čitati kao svojevrsnu apologiju kukavičluka odnosno kao humoristički roman protiv patetičkog koncepta heroizma.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Namenjeno za 6. razred Predmet Strani jezici Izdavač Ostalo Project third edition 6 razred radna sveska Oxford Nekorišćeno, sa CD-om Engleski jezik

Roman prati život jednog dečaka iz Sibira koga odgajaju sibirske Urke, skupina kriminalaca, koja želi da od dečaka stvori poštenog kriminalca i zločinca.

Filozofska rasprava o protivrečnosti imanentnoj moralu i moralnoj volji kao takvoj.

Kletov udžbenik iz engleskog za sedmi razred osnovne škole. Udžbenik je u skladu sa Nastavnim planom i programom učenja.

Zbirka govora čuvene klimatske aktivistkinje Grete Tunberg, koja je dva puta nominovana za Nobelovu nagradu i koju je američki magazin Tajm proglasio za ličnost 2019. Greta, kroz svoje govore, daje najsažetije i najjasnije objašnjenje dramatičnih klimatskih promena sa kojima se suočava naša planeta. To malo remek-delo je postalo manifest klimatskog pokreta. Ono je ujedno i apel na uzbunu i poziv u pomoć. Najpoznatiji lanac knjižara u engleskoj, Waterstone, je knjigu 2019. proglasio knjigom godine.

Obećanje u zoru je roman klasika francuske književnosti Romen Garija, čija je konačna verzija objavljena 1980. Iako je autor za druge dve knjige ovenčan najznačajnijim priznanjima, ovo mu je, po mnogima, najbolje delo. Roman je autobiografski, inspirisan detinjstvom i mladošću samog Garija, ali centralna tema nije odrastanje mladog Romana Kačeva (ruskog migranta), već omaž majci i često neumerenoj majčinskoj ljubavi. Samohrana majka, u vreme između dva svetska rata, seleći se od Litvanije, preko Poljske, do Nice, u promenljivim materijalnim uslovima, gaji velike ambicije; ona želi da joj sin postane „pravi“ Francuz, veliki umetnik, ambasador Francuske, ratni junak. (Sve će se i ostvariti: autor je odlikovan kao ratni pilot, bio je konzul u SAD, jedini je dobio dva „Gonkura“, bio u braku sa Džin Siberg…). Izvanredno napisan roman, prožet humorom i jednom finom dozom samoironije, doživeo je dve ekranizacije: prvu sa Melinom Merkuri u glavnoj ulozi, a krajem 2017. i rimejk verziju sa Šarlot Genzbur.

Iz recenzije: Na prvi pogled radi se o kriminalističkom romanu, ali jaka psihološka komponenta, kao i elementi ljubavnog romana koji prate dvije veze kronološki naizgled udaljene tri desetljeća i dva braka koja se drže na tankim nitima rutine, iznevjerit će klasičan triler i unijeti u ovu prozu misterij koji se ne zadržava samo na tome tko je ubojica, nego i na mnogim drugim pitanjima na koja ćemo tražiti odgovore. Kad se kukac kornjaš iz naslova, kojega zovu još i kotrljan, pod perom Ankice Tomić zakotrlja, više nema natrag. Uhvaćeni u mrežu priče, pustit ćemo majstorici pripovijedanja da nas sigurnom rukom vodi prema izlazu iz katakombi šibenske Tvrđave sv. Nikole, gdje se ubojstvo dogodilo, ali i prema izlazu iz svih drugih rukavaca radnje u koje nas je autorica uvukla igrajući se ljubavlju, pismima, čekanjem, izdajom i osvetom.

Autorka razmatra period intezivne izgradnje u Beogradu u periodu od 1947. do 1967. god., osvetljava problematiku iz različitih aspekata - socijalnih, istorijskih, inženjerskih - i daje ocenu vrednovanja na osnovu odgovarajuće metodologije.

Opis Goran Lažetić Institut za mentalno zdravlje 2011

Opis Ivan Sitarić Jeronimska knjižnica, Zagreb

Opis U totalitarnom ustrojstvu jedne opskurne podzemne zajednice, bez ikakvih veza sa površinom, počinju da se zbivaju neobični događaji. Istovremeno, na površini, u bezazlenom Beogradu, jedan frustrirani mladić daje se na pisanje Donjih svetova. Dva pripovedačka toka koja naizgled nemaju ništa zajedničko, ali i koja će se na potpuno neočekivan, spektakularni način dodirnuti u čudesnom finalu. Biblioteka Kentaur

Roman prati odrastanje i sazrevanje Marije Auguste, devojčice prerano ostale bez majke i kao i mnoge njene vršnjakinje, poverene na staranje i vaspitanje časnim sestrama u katoličkoj školi, gde upoznaje druge dve Marije, Mariju da Gloriju i Mariju Žoze. To su tri prijateljice, tri zvezde iz sazvežđa Tri Marije, tri životna principa. Hoće li Marija koja pređe granice biti srećnija od one koja se povinuje društvenim obrascima? Koliko će snage biti potrebno da se sija na pustom nebu izneverene ljubavi? Jedna od najvećih brazilskih spisateljica, Rakel de Keiroz, pruža nezaboravne portrete devojaka koje pokušavaju da nađu sreću u stvarnom svetu, koji je toliko različit od onog iz njihovih omiljenih ljubavnih romana, i u kom je samo muškarcima dopušteno sve. Rakel de Keiroz (1910–2003) pripada najznačajnijim predstavnicima brazilske književnosti. Pažnju skreće već prvim romanom „Petnaesta” (O Quinze) o teškom životu ljudi sa severa Brazila i jasno iznetim stavovima prema društvenim problemima. Pod snažnim je uticajem levičarskih ideja i pridružuje se Komunističkoj partiji. Zbog širenja komunističkih stavova, provešće tri meseca u zatvoru, a knjige će joj biti javno spaljene. Književni opus Rakel de Keiroz veoma je plodan i raznovrstan. Najznačajnijim delima smatraju se romani. Pored već spomenutih, objavila je i „Kameni put” (Caminho das pedras, 1937), Tri Marije (1939), „Zlatan petao” (O galo de ouro, 1950), „Dora, Doralina” (Dôra, Doralina, 1975) i „Spomenar Marije Mora” (Memorial de Maria Moura, 1992). Pisala je i dramska dela, a najveći deo njenog književnog stvaralaštva čine hronike, koje je skoro svakodnevno pisala za novine i kasnije objavljivala u zbirkama. Oprobala se i u pisanju književnosti za decu, a 1998. objavila je i autobiografiju pod naslovom „Tolike godine” (Tantos anos). De Keirozova nije zadužila brazilsku kulturu samo književnim radom. Bavila se i priređivanjem izdanja dela značajnih brazilskih pisaca, pisanjem školskih udžbenika za predmet građansko vaspitanje i za opismenjavanje odraslih, kao i književnim prevođenjem. mnogih svetskih autora, među kojima su Aleksandar Dima Otac, Onore de Balzak, Fjodor Dostojevski, Erih Marija Remark, Džek London, Perl Bak, Emili Bronte, Žil Vern i Agata Kristi. Za višedecenijski posvećeni rad dobila je brojna priznanja. Postala je prva žena članica Brazilske književne akademije i prva dobitnica nagrade Kamois, najprestižnijeg književnog priznanja na čitavom govornom području portugalskog jezika. Nagrađena je i mnogim drugim značajnim književnim nagradama: Grasa Aranja, Žabuti, Mašado de Asis, nagrada društva Felipe d’Oliveira (za roman Tri Marije). Priznanje joj je odato i visokim odlikovanjima država Brazil i Portugal, a dodeljena su joj i četiri počasna doktorata brazilskih univerziteta.