Naslov: Quantitative Investment Analysis (CFA Institute Investment Series) Second (2nd) Edition Autor(i): Richard A. DeFusco CFA, Dennis W. McLeavey CFA, Jerald E. Pinto CFA, David E. Runkle CFA: Mesto: USA Godina: 2006 Povez: tvrd Strana:566 Format: 20x27 Pismo:English Stanje knjige:odlično očuvana, svega nekoliko strana je zabeleženo ili dopisano hemijskom olovkom Opis knjige: Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda) u tom slucaju i plaćanje lično.

Deutsch als Fremdsprache I, ernst Klett, Stuttgart, 1965, 159 Seiten, hardcover. Knjiga nova, nekoriscena.

. Kljuc za kompjuter, dve knjige, cena je za dve knjige.

Herodotova istorija Herodot Matica Srpska tvrd povez 822 strane lok81

Visoko na Pirinejima nastaće oluja i munja će ubiti Domeneka, zemljoradnika kome je draže da bude pesnik. Oko njegovog tela okupiće se duhovi veštica iz 17. veka i uzeti mu mrtvačke trube, pečurke koje je ubrao neposredno pre nesreće. Njegova udovica Sio biće prinuđena da sama odgaji svoje dvoje dece, Miju i Ilarija. Kad ja pevam, igraju planine je roman u kome govore žene i muškarci, duhovi i veštice, kiša i pečurke, psi i srndaći koji žive visoko u katalonskim Pirinejima. To je pogranični predeo, u kome se pored legendi čuvaju uspomene na vekovne borbe za preživljavanje, na progone iz neznanja i fanatizma, na bratoubilačke ratove, ali i na iskonsku lepotu. To je plodno tlo za maštu, razmišljanje i pričanje priča. Mesto u kome se, možda, može početi sve iz početka; mesto iskupljenja. Za roman Kad ja pevam, igraju planine (koji je preveden na više od dvadeset jezika) Irene Sola je dobila nagradu Anagrama za najbolji roman na katalonskom jeziku (2019), kao i nagradu Evropske unije za književnost (2020). Britanski dnevni list The Guardian izabrao ga je za jedan od najboljih romana 2022. godine.

Jedan od najuticajnijih i najpopularnijih krosovera s početka našeg milenijuma! Ljubitelji Marvela ne smeju propustiti ovo presudno udruživanje X-mena i Novih osvetnika! Osvetnici i X-meni okupili su se da odluče o sudbini Grimizne Veštice pošto su njene moći menjanja stvarnosti ugrozile samo tkanje Marvelovog univerzuma. Naše heroje, dok raspravljaju da li da oduzmu život svojoj bivšoj članici, guta talas zaslepljive bele svetlosti. Za tren oka, ceo Marvelov univerzum zauvek se promenio! Kuća M nam pokazuje svet znatno drugačiji no ranije. Sada mutanti vladaju ljudskim rodom, pod čeličnom pesnicom Magneta i njegove dece – Žive i Grimizne Veštice. Mutantskoj dominaciji opire se svega nekoliko raštrkanih grupica heroja. Ali pošto se samo Vulverin seća sveta kakav zapravo treba da bude, kako će uopšte uspeti da svrgnu Kuću M?

“Rođen sam 9. prosinca 1901. i tou Rijeci, na Jadranskom moru, poslijepodne u tričetvrt pet (prema jednoj drugoj verziji u pola pet). Kad sam imao trideset i dvije funte (16 kg) napustio sam Rijeku, motao se Venecijom, Balkanom, i svašta doživio, između ostalog ubojstvo Nj.V. kralja Aleksandra od Srbije, zajedno s njegovom bračnom polovicom. Kada sam dosegao 1,20 m, preselio sam se u Budimpeštu i živio tamo do 1,21 m. Ubrajao sam se među revnosne posjetitelje brojnih dječjih igrališta, gdje sam svojom sanjalačkom i zloćudnom prirodom neugodno upadao u oči. Na visini od otprilike 1,52 m u meni se probudio eros, ali mi isprva nije priređivao velike neugodnosti — (moja ljubav prema politici u to je doba već bila prilično prisutna). Zanimanje za umjetnost, osobito za lijepu književnost, javlja se relativno kasno (na visini od okruglo 1,70 m), ali tek od 1,79 m nadalje počinje predstavljati nagon, ne baš neodoljiv, ali ipak nagon. Kad je izbio svjetski rat, već sam bio 1,67 m, a kad je završio, imao sam 1,80 (u ratu sam se vrlo brzo “izvlačio”). S 1,69 imao sam svoj prvi izrazito seksualni doživljaj — a danas, kad sam već odavno prestao rasti (1,84 m) s blagom se sjetom prisjećam onih slutnjama bremenitih dana. Danas rastem ionako samo u širinu — ali o tomu vam još ne mogu ništa priopćiti, naime samome sebi sam još uvijek isuviše blizak.” Ödön von Horvath

Četiri prijatelja odlučuju da pobegnu od gradske vreve i gomile poslovnih obaveza kojima su svakodnevno okupirani. Odlaze u netaknutu divljinu Džordžije, nameravajući da se kanuima spuste niz brzake neukroćene reke. Ubrzo će se zameriti lokalnim gorštacima i na teži način shvatiti da priroda kojoj su prepušteni nije ni približno opasna kao ona ljudska. Dikijev roman Izbavljenje je psihološki triler koji je daleko više od nasilne avanturističke priče. Plovidba po neobuzdanoj reci zapravo predstavlja čin inicijacije četvorice muškaraca koji dolaze iz urbane sredine i zastrašujući test njihove izdržljivosti. Ovaj roman, koji mnogi porede sa čuvenim Srcem tame Džozefa Konrada, našao se na listi sto najboljih romana napisanih na engleskom jeziku po izboru časopisa Tajm, a takođe je i doživeo ekranizaciju u kultnom delu Džona Burmana (Deliverance), koje se i danas smatra jednim od najboljih filmova epohe.

Bilo da je reč o rušenju srednjovekovnih zidina ili uklanjanju starih četvrti iz osmanskog perioda, jasno je da su gradovi Balkana i Evrope, svaki sa svog istorijskog, političkog i kulturološkog polazišta, prolazili kroz slične procese radikalnog preosmišljavanja. Te transformacije gradova, koje su planski sprovođene u XIX veku, bile su ključni događaji urbane istorije. Upravo njima je strukturalno i vizuelno definisana sama ideja grada, koja i danas čini važan deo kolektivnog identiteta i savremene urbane kulture. Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana. Istražujući devetnaestovekovne koncepte pojma „modernizacije“, kao i njegovo različito razumevanje u pojedinim državama i regijama, knjiga osvetljava pojedinačne slučajeve planske urbanizacije i restruktuiranja gradova Zapadne i Srednje Evrope, kao i onih na Balkanu: Atine, Sofije, Rusea, Bukurešta i Beograda.

Ovo je priča o dva čoveka koji se sreću na raskrsnici svojih života: jedan traži razlog da ne odabere smrt, a drugi pokušava da pronadje sebe. Da li je sve ovo sticaj okolnosti ili promisao? Emotivni bol i očajanje Vasilija, otvara vrata nove zemlje Adamu. Mnogo promišljanja, dilema i pitanja koja se roje, čine da nijedan od njih neće ostati isti do kraja. Koliko god se trudili da nadju rešenje, konačni usud će neočekivanim dogadjajem dovesti do raspleta. Ljubav, kao lajt motiv u ovoj knjizi, potresa i pomera granice ljudskog, dok istina traganja za sobom unosi duboke nemire. Znamo li šta je ljubav? Jesmo li i koliko spremni da volimo? Gde prestaje laž i počinje istina? Imamo li slobodu da biramo? Gde su limiti razuma? Posedujemo li vreme ili ono poseduje nas? Može li ne biti ono što je bilo?… Najzad, može li se danas, u ovom svetu, biti čovek i biti mudrac? Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Iz pogovora: Radnja zbirke događa se u drugoj polovini 20. veka, dakle za vreme i nakon komunizma u Mađarskoj, i mada ovo presudno utiče na elemente radnje (npr. linija zapleta u vezi sa očevim zaposlenjem u konzulatu), politika je u knjizi Sanjao sam za tebe više implicitna nego eksplicitna, vezivno tkivo između elemenata privatnog života. Špirovi junaci svakako pripadaju sitnoj buržoaziji pre nego radničkoj klasi. Naslovna priča, neiznenađujuće, paradigmatska je za čitavu zbirku – kako po svom diskretnom crnom humoru, tako i po svojoj nedorečenosti: Sanjao sam za tebe krije uznemirujuće bogatstvo suptilnih značenjskih mogućnosti i implikacija, do kojih nije lako doći.

Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. Kraj knjige ipak donosi odgovor na ovo pitanje kroz otkrivanje tajne dugovečnosti stogodišnje Huane Roze Arnaiz: „Moja tajna je sasvim jednostavna: čvrsto verujem, da upravo njoj dugujem svojih stotinu godina. Nikada u životu nisam žurila i uvek sam kasnila.“ Pred čitaocima je korisna i vredna knjiga. Jedinstven i redak pregled razvoja sprava za merenje vremena i istorije časovničarstva. Knjiga koja svojim sadržajem navodi na činjenje suprotno od onoga o čemu govori: dok bude provodio vreme sa njom, čitalac neće gledati na sat. Suočiće se sa vremenom koje se meri knjigom. Danijela Stefanović

Poema Dostojno jest (1959), Elitisov opus magnum na kome je radio jedanaest godina, jedan je od najznačajnijih tekstova grčke književnosti XX veka. Nastala je kao poetski odgovor na iskušenja i strahote Drugog svetskog rata, u kome je Elitis učestvovao kao borac na albanskom frontu, nemačke okupacije i grčkog građanskog rata koji je usledio ubrzo zatim. Tekst je uronjen u poetiku evropskog modernizma, naročito francusku poeziju čiji je Elitis bio veliki poznavalac i poštovalac, ali u fazi njenog zrelog preispitivanja, kada je svoje pisanje ukorenio dublje u tradicije helenske prirodne filozofije, platonizma i metafizičkog romantizma (uključujući izuzetno zanimljivu figuru Dionisija Solomosa, čija je poezija nažalost slabo poznata van granica Grčke). Kompozitor Mikis Teodorakis sastavio je muziku na duže odlomke iz poeme, i pojedine pesme njegovog „narodnog oratorijuma“, naročito četvrta i šesta oda, i danas su široko popularne u Grčkoj. Poema je nagrađena grčkom Državnom nagradom za poeziju i prevedena na više od petnaest jezika.

Subverzivni roman bizarnog zapleta i diskretnog humora koji razmatra šta u patrijarhalnom društvu znači biti žena koja se ne uklapa u tradicionalnu ulogu supruge i majke. Dnevnik praznine suptilan je bunt protiv uloga nametnutih ženama, prožet zadivljujućom dvosmislenošću koja čitaoce drži u neizvesnosti do samog kraja. Kada pređe na novi posao kako bi pobegla od seksualnog uznemiravanja na prethodnom, Šibata otkriva da se od nje očekuje da kuva kafu, menja tonere, prazni korpe za smeće i radi sve ono što se podrazumeva samo zato što je jedina žena u kancelariji. U trenutku besa objavljuje da ne može više da sklanja prljave čaše pune opušaka jer je – trudna. Trudna Šibata ne mora nikome da služi kafu. Trudna Šibata nije primorana da radi prekovremeno. Trudna Šibata se odmara, gleda TV, ide na aerobik za buduće majke i vodi dnevnik trudnoće. Jedini problem je što… Šibata nije trudna. Uskoro ta spontana laž izmiče kontroli, a granica između prevare i njenog života polako počinje da se briše. Emi Jagi je u romanu Dnevnik praznine prikazala ne samo društvo koje i dalje s visine gleda na žene već i licemerje koje prati trudnoću. Bizaran zaplet, uzbudljiva subverzivnost i tanani crni humor romana za koji se veruje da će biti prekretnica u feminističkoj literaturi, autorki su doneli nagradu za najbolji debitantski roman u Japanu. Emi Jagi, spisateljica i urednica ženskog časopisa, rođena je 1988. i živi u Tokiju. Dnevnik praznine je njen prvi roman koji je 2020. osvojio prestižnu nagradu „Osamu Dazaj“ za najbolji debitantski roman godine u Japanu zbog tananog crnog humora i odličnog prikaza japanske poslovne kulture i rodnih očekivanja.

Kada mlada Čehinja nakon očeve smrti u njegovom stanu pronađe remenčiće za ispravljanje dečiji kukova, taj predmet podstaći će je da istraži ,,nemačku" stranu očeve porodice. Prva stanica je grad Lahnstein, gde živi porodica Klare Rissmann, bake koju nikada nije upoznala i koja je napustila njenog oca kad je bio beba. Otkrivajući tajne bakinog života, junakinja kreće na putovanje kroz političku atmosferu Prvog i Drugog svetskog rata i uzdizanje i slom Rajha. Potom nastavlja svoje putovanje u nemačkom gradu Hinterbergenu, a zatim u selu Rzy u Sudetima gde njena baka odlazi da predaje kao učiteljica. Njen život u Čehoslovačkoj ispunjen je željom za pripadanjem, novim ljubavima, ali i gubicima koji je potresaju i menjaju. U složenoj istorijsko-porodičnoj priči Jakuba Katalpa čitaoce uvodi u živote ljudi bliskih Klari i ocrtava anatomiju gubitaka.

Cukuru Tazaki je kao tinejdžer voleo da sedi na železničkim stanicama i gleda vozove kako prolaze. Imao je četvoro najboljih prijatelja – dvojica momaka zvali su se Crveni i Plavi, a dve devojke Crna i Bela. Jedino Tazakijevo prezime nije u sebi sadržavalo boju i on se zbog toga uvek osećao izdvojenim, kao neko „bez ijedne karakteristične osobine ili individualne osobenosti“. Ipak, njegovo prezime značilo je onaj koji nešto pravi, gradi… Iznenada, jednog leta, četvoro prijatelja odlučuje da prekine svaki kontakt s njim i da ga odbaci iz svoje grupe. Ovo bolno, traumatično iskustvo godinama ga je držalo na granici smrti. Danas, šesnaest godina kasnije, ovaj konstruktor železničkih stanica kreće u potragu za odgovorima, kako bi mogao da nastavi dalje. Iako je, baš kao i Norveška šuma, baziran na realističnoj potki, ovaj roman seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Dok traga za razlozima odbačenosti, glavni junak je zapravo na putu preispitivanja sopstvenih vrednosti, pokušavajući istovremeno da nađe ravnotežu između sebe i sveta oko sebe, naviknut da živi u (ne-usamljeničkom) samovanju. U potrazi za istinom, nestaju jasne granice i okviri. Istina dobija više pojavnih oblika, vreme gubi uobičajenu linearnu dimenziju, a zamagljuje se prelaz iz jave u san. Eho u kojem su izmešane prošlost i sadašnjost, ispunjen je melanholičnim notama minijatura iz Godina hodočašća Franca Lista. Njima će Cukuru Tazaki putovati ka oslobađanju i na tom će putu shvatiti da „nije sklad jedino što povezuje ljudska srca, već njihove rane“. U ovom romanu, u kojem se sa zebnjom opisuje talenat i definiše sloboda mišljenja, postoji i rečenica koja se kao kakav moto ponavlja iz poglavlja u poglavlje: „Kutiju sećanja možeš da zatvoriš, ali ne možeš da prikriješ istoriju“. Rečenica tako jednostavno opominjuća za sve pojedince i čitave narode koji ne mogu odgovorno da ponesu teret prošlosti. Murakami se tako i u ovoj knjizi o izgubljenom prijateljstvu zapravo bavi Velikim Temama. Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada “Franc Kafka”, nagrada za kratku prozu “Frenk O’Konor”, najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada “Jerusalim” za slobodu pojedinca u društvu, najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada “Hans Kristijan Andersen”. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Avantura oko ovce (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice koja navija sat (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.

Herbert Marcuse - UM I REVOLUCIJA: Hegel i razvoj teorije društva (Veselin Masleša, Sarajevo, 1966, tvrdi povez, 390 str.) Knjiga je mestimično podvlačena hemijskom i običnom olovkom. MKXI-01

Zavodov udžbenik iz predmeta Narodna tradicija za prvi razred osnovne škole. Udžbenik je u skladu sa Nastavnim planom i programom učenja.

Duhovi novembra Miloša Živanovića napisani su na tragu svojevrsnog epistolarnog ljubavnog romana, ali ono što ovu prozu žanrovski pomera jeste drugi pripovedački glas, koji čitaoce telegrafski izveštava o samoj situaciji pisanja pisama „glavne junakinje“ Senke. Moglo bi se reći da je, stoga, ovo gusto ljubavno pismo o ličnom gubitku, uvezanom s traumatičnim gubicima u nedavnoj povesti zemlje, ispričano u dva glasa – ženskom i muškom: onom koji pripoveda emotivno, duboko, potresno i iskupljujuće, i onom muškom, suvom, administrativnom i bezosećajnom. U jezičkom raskoraku između ta dva pripovedna glasa „ulovljeno“ je vreme gubitka, proživljeno i opisano. Radi se o mesecu novembru, u kome se dogodilo toliko toga što je oblikovalo Senku, njenu porodicu, odnos s bivšim ljubavnikom Aronom, kome upućuje svaku svoju zapisanu reč. Pišući nestalom ljubavniku, Senka ispisuje dugu i teško izgovorivu rečenicu o gubitku deteta, o brojnim i dramatičnim događajima, o raspadu zemlje, ratu, porodici, ocu oficiru, pokušaju samoubistva, lekarima i bolestima, o tome kako nigde ne pripada i kako ništa više ne može da nazove svojim. S druge strane, pripovedački glas u trećem licu izveštava o svakodnevici žene koja, pišući pisma, uporno pokušava da savlada tešku senku novembra što prekriva svaku reč ovog romana. Sam novembar vreme je ličnih trauma i povesnih ratnih razaranja, to je vreme šarlatana i klovnova, koji povremeno izlaze iz senki i stupaju na scenu presvučeni u krpe iz cirkuskog fundusa, ali naoružani i opasni, s nalogom da odvode ljude, kao što su činili nakon ulaska u razoreni Vukovar. Iza njih ostaje praznina, dramatično grotlo gubitka u kome junakinja Živanovićevog romana nastoji da se toj tami suprotstavi pisanjem, i to doslovno – pisanjem rukom, kao jedinim preostalim vidom otpora. Roman Duhovi novembra neočekivano je pismo iz budućnosti, upućeno svima onima koji su pomislili da je vreme senki odavno prošlo. Takođe, svima nama koji još uvek primećujemo studenu senku prošlosti, neretko i mimo meseca novembra.

Knjiga koja po prvi put kod nas daje sistematizovan pregled osnovne filozofije, teorije i tehnike REBT i koja je nezamen­ljiv udžbenik i riznica znanja o REBT-u. Od nastanka 1955. REBT kombi­nu­je kognitivne, imaginativne i bihejvioralne tehnike, a ova kombinacija se pokazala efikasnijom od pojedinačne upotrebe ovih modaliteta. Pisana je pristu­pačnim i sveobuhvatnim stilom, sa zanimljivim terapijskim vinjetama i zadacima i obiljem korisnih saveta. Predgovor srpskom izdanju knjige napisale su dr Zorica Marić, REBT pridruženi trening centar Instituta Albert Elis, Beograd i prof. dr Tatjana Vukosavljević Gvozden, Filozofski fakultet, Beograd. Knjiga nije samo prvi udžbenik za studente u edu­ka­ciji REBT, nego će biti od pomoći i terapeutima koji u praksi vrednuju inte­gra­tivni i multimodalni pristup, kao i onima koji neguju medicinski model, ali i studentima psihologije, specijalizantima psihijatrije, stručnjacima koji su na različitim nivoima edukacije iz REBT i svima koji žele da obogate svoja znanja. Koje su tehnike učinkovite u promeni mišljenja, osećanja i ponašanja? Koje su osnovne sposobnosti REBT terapeuta? Kako planirati jednu sesiju sa klijentom? Kako podstaći promenu klijenta dajući mu domaće zadatke“? Korisni saveti psihoterapeutima i studentima psihoterapije različitih orijentacija.

1. Treba snimati političke filmove. 2. Treba snimati filmove na politički način. 3. 1. i 2. su protivnici i pripadaju dvema suprotstavljenim poimanjima sveta.

Podeljena u dva dela, ova knjiga na najjednostavniji mogući način govori o psihoanalitičkom razumevanju sila mržnje i ljubavi koje vladaju osećajnim životom savremenog čoveka. Prvi deo razmatra sile mržnje (agresija, pohlepa, zavist, ljubomora…) i neke od osnovnih mehanizama kojima pokušavamo da ih prevladamo (projekcija, raspoređivanje, odbacivanje…), dok drugi deo analizira bliske veze između ljubavi i mržnje, i pre svega, dva osnovna elementa naše sposobnosti za ljubav, krivicu zbog štete koju smo u stvarnosti ili fantaziji, naneli onima koje volimo i želju da se ta šteta popravi.

Dr Ivan Nastović, renomirani psiholog, psihoterapeut, doktor psihologije, napisao je studiju o arhetipskom svetu Desanke Maksimović, o izvorištu njenih psiholoških motiva i umetničkih podsticaja, knjigu koja je ispunjena svetlim razumevanjem i dubokom odanošću delu naše znamenite pesnikinje. Srpska književna kritika i istorija književnosti mogu biti zahvalne piscu ove knjige na bogatoj analizi arhetipskog sveta naše pesnikinje.

Tokom dvadeset pet godina Cila živi sa Lazarom, sa kojim ima petoro dece, i sa svojim deset godina mlađim ljubavnkom, Hananom. Nakon Prvog svetskog rata porodica se često seli, a deca žive sa dvojicom očeva. Upravo je „čika Hanan“ onaj koji ih odgaja, stara se o nihovom obrazovanju i drži porodicu na okupu. Roman zasnovan na memoarima autorkine prabake i Hananovom dnevniku, Cila prepliće porodičnu priču o četiri generacije sa istorijom Izraela. Kacir, koja se i sama pojavljuje u romanu, napisala je roman svog života, ne samo zato što je to njeno najduže i najkompleksnije delo do sada, već i zato što je samo njen panoramski pogled mogao da obuhvati Cilin neverovatan život i prodre u porodični mit.

Capital Crimes Reader Award Sve kriminalističke priče slede jednostavan skup pravila. Grant Makalister, autor kriminalističkih priča i profesor matematike, jednom je seo i sva ih dokučio. Ali od tada je prošlo trideset godina. Sada živi usamljeničkim životom na mirnom mediteranskom ostrvu – sve dok mu Džulija Hart, pronicljiva, ambiciozna urednica, ne zakuca na vrata. Ona želi ponovo da objavi njegov rad, što znači da moraju zajedno da pročitaju sve te stare priče. Ali on se krije od svoje prošlosti baš onoliko koliko je ona radoznala da je istraži. Čitajući priče, Džulija uznemireno shvata da postoje delovi koji nisu logični. Zamršeni nagoveštaji koji naizgled upućuju na stvarno ubistvo. Ako želi odgovore, Džulija mora da pobedi u borbi umova koju vodi s veoma pametnim protivnikom. No mora biti oprezna: iako zna da misterija postoji, još ne shvata da se ubistvo već dogodilo…