Iz recenzije: Autoričin poziv da pogledamo kroz ključanicu u njezin pogled kroz ključanicu nije samo poziv da zavirimo u njezinu, diskretno i oprezno, prijateljski ponuđenu privatnost i intimu, nego i poziv da na drugačiji i neuobičajen način uđemo u svijet i i život uopće.

Zbirka poezije. Odlomak: Deo si sunca, njegov si san, njegovo oko, njegov zrak. U zahvaćenom pesku sijaš svetlucavo, gipko i postojano, Ukras si sveta, tajna postojanja, magična igra, Lako se sabiraš i oduzimaš, retko srećeš. Kao prah, kao grumen, kao list, kao suza, kao svet, Dodiruju te, kradu, pretaču, preoblikuju, skrivaju. U podzemnom, opasnom svetu, sijaš spokojno. Ti si svetlost, Pokazuješ put, osvetljavaš mrak, razgoniš tamu, Budiš svest o božanskom, svetom, neprolaznom, večnom. Čarolija tvojih oblika pleni lepotom, Deo si sunca, njegov si san, njegovo oko, njegov zrak.

Radnja ovog romana smeštena je u Beču, za vreme Prvog svetskog rata. U potrazi za svojom svrhom, Urlih se zapošljava u ,,Paralelnoj akciji", kojom je 1918. godine trebalo da bude obeležen sedamdesetogodišnji jubilej vladavine Franca Jozefa I. Muzil pokušava da prikaže svu čovekovu složenost sa vremenom, istorijom, a pre svega sa državom. Junaci ovog romana nisu mogli da znaju šta im budućnost priprema, zbog toga ovo delo nalazi svoju aktuelnost i danas. Simbol Muzilovog pokušaja da pokaže složenu realnost je Ulrih. Junak ovog romana sreće razne likove: diplomate, sanjare, revolucionare, jednog seksualnog prestupnika, ubicu, kraljicu ezoterije i dr. Pred čitaocem se otvara knjiga puna svetskih zbivanja dok zuri u bespoštedni odraz stvarnosti.

Ova knjiga upoznaće vas s pojavama poricanja, ignorisanja i opovrgavanja činjenica, zavaravanja i obmanjivanja drugih i sebe, i naučiće vas kako da prepoznate ta ponašanja. Autorka vam nudi savete koji će vam pomoći da se suočite s takvim situacijama i prebrodite ih. Ne gurajte glavu u pesak i ne bežite od problema. Suočite se s njima i rešite ih kako bi bili srećni i zadovoljni.

Bedni ljudi (u originalu Бедные люди) je prvi roman slavnog ruskog pisca Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, koji značajno doprinosi tradiciji ruske književnosti. Ovo delo predstavlja istraživanje duše malog čoveka, udubljujući se u njegov unutrašnji svet, što je karakteristično za rusku književnost tog vremena. Ono što ovaj roman čini posebno inovativnim u kontekstu ruske literature jeste način na koji mali čovek dobija glas. Roman se odvija kroz prepisku između dvoje duboko nesrećnih ljudi, Devuškina i Varenjke Dobroselove, čime autor omogućava čitaocima da dožive njihova unutrašnja preživljavanja, ljubavi i dileme. Dostojevski na ovaj način obogaćuje pojam bedni ljudi novim značenjem, ne naglašavajući reč bedni, već reč ljudi. Čitalac ne vidi samo stradanje i nesreću glavnih junaka, već i to da oni, uprkos svojoj bedi, nisu ništa lošiji od drugih. Ovo je ključna poruka koju Dostojevski prenosi kroz svoje junake, posebno kroz Devuškina i Varenjku, kao i druge likove koji su im bliski. Roman Bedni ljudi na taj način predstavlja emotivan i dubok uvid u ljudsku dušu i društvene odnose u XIX veku, istovremeno slaveći ljudskost u svim njenim oblicima.

Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije.

Kada bude postavljena za islednicu okruga Severn Vejl, pravnica Dženi Kuper, nada se mirnom životu s dovoljno prostaora da se oporavi od traumatičnog razvoda. Ali, u kancelariji koju je preuzela od nedavno preminulog Herija Maršala pronalazi zanemarene dokumente, koji skrivaju mračne tajne i trag prikrivanja dokaza. Suočena s moćnim i zlokobnim silama, odlučnim u tome da problematična islednica bude zaustavljena a istina ostane skrivena, Dženi bez ičije pomoći kreće u samostalan i opasan krstaški rat za pravdu, koji će ugroziti ne samo njenu karijeru nego i njeno mentalno zdravlje.

Iz recenzije: „Sam autor se ne igra bilo čime u svom delu, već ne potcenjujući buduće čitaoce, kroz mudre, zrele i lišene svakog površnog, spisateljskog pretencionizma, rečenice, ukazuje na prelivanje mulja, mraka, pustoši i posrtanja države i društva iz prošlog u ovo vreme, pletući i umrežujući vešto kroz prozno poetski iskaz pojedinačne kolektivne sudbine.“ Dobrana Miljanić

Sam autor je rekao sledeće o svom delu: ’’Mislim da nema pisca koji je toliko uživao u pisanju jedne istorijske studije, koliko sam ja uživao pišući istorijsku pripovetku o Jeleni Balšić. Uveravam moje čitaoce da sam imao divnu viziju o njoj. Pre svega, kao stari istorik, ja sam video da je Despot Stefan Lazarević Visoki, sin Carice Milice, jedan od najlepših i najinteresantnijih ljudi u našoj istoriji. Savršeni vitez, on je ostavljao veliki utisak na sve sa kojima je dolazio u dodir. Ali, ne samo da je Stefan bio jedan od najstasitijih i najdarovitijih ljudi, već je bio popularan i na svim savremenim univerzitetima, naročito italijanskom. On je bio plemić i darovit pesnik, a njegova mati, Carica Milica bila je takođe vrlo lepa i obdarena žena. O Milici još niko nije napisao pravu istoriju. Pored svega divljenja ličnosti Carice Milice, ja osećam da nisam sposoban da njen život opišem. Ali se ipak nadam da i njoj donekle pripada ovo, što sam o njenoj kćeri Jeleni, napisao. Despot Stefan Visoki, priznat za velikog viteza u celoj Evropi, za junaka i pesnika, prosto je obožavao svoju mater, Caricu Milicu i svoju sestru Jelenu, koja je takođe bila lepa, pametna i viteška žena. Jelena, sestra Stefanova, a kći Miličina, svojom ličnošću ostavljala je dubok utisak na sve savremene junake, pesnike i vladare. Ona zaslužuje da se sve Srpkinje njome ponose. Iako osećam da nisam mogao učiniti punu pravdu toj prekrasnoj, junačkoj i slavnoj Srpkinji naše istorije, da njenu lepotu, junaštvo i političku darovitost opišem sjajno, ja se nadam da će ovaj moj pokušaj pobuditi nekog srećnijeg i darovitijeg srpskog istoričara, da jednoga dana miloj kćeri Carice Milice i dobroj sestri Despota Stefana Visokog, posveti više vremena i rada no što sam ja, u mojoj devedesetoj godini, bio kadar da učinim. Sa svoje strane, smatrao sam za dužnost jednog dobrog Srbina i istorika, da pokušam o Jeleni Balšić napisati ovu istorijsku novelu. Moja draga prijateljica Gospođa Draga Ilić, pomogla mi je da ovu istoriju Jeleninog života napišem, te joj i ovde od sveg srca na tome zahvaljujem. U Londonu, na Sv. Stevana 1931. Čeda Mijatović član Kraljevskog Istorijskog Društva ’’.

Reč autora: Ljudi su se oduvek pitali šta znači živeti dobar život. Kako bi trebalo da živim? Šta čini dobar život? Koja je uloga sudbine? Koja je uloga novca? Da li je vođenje dobrog života pitanje stanja svesti, ili je to prihvatanje određenog stava, ili se pak više radi o dostizanju konkretnih životnih ciljeva? Da li je bolje aktivno tražiti sreću ili izbegavati nesreću? Svaka generacija iznova postavlja ova pitanja, i odgovori su nekako uvek suštinski razočaravajući. Zašto? Zato što konstantno tražimo jedan princip, jedno načelo, jedno pravilo.

Otkrijte svijet kruha i peciva načinjen na tradicionalni način s domaćim kvasom. Mlada slovenska autorica Anita Šumer Kvasomanijom nas uvodi u već pomalo zaboravljen svijet pečenja s domaćim kvasom i otkriva nam tajne zdravog i ukusnog kruha naših baka. No Anita s domaćim kvasom ne priprema samo kruh, već je osmislila mnoštvo maštovitih i ukusnih recepata za slane i slatke delicije. S obzirom na to da proizvodi s domaćim kvasom sadrže manje glutena i više vitamina i minerala te imaju niži glikemijski indeks od proizvoda s pekarskim kvascem, hranjiviji su, lakše probavljivi i zdraviji za našu crijevnu floru. Iskušajte Anitin heljdovac s orasima, raženi kruh, pizzu, brioš, slanu ili slatku pletenicu, začinjena peciva, veganski kruh od banane, voćni kolač, kroasane i još mnogo receptura koje je pripremila za vas. Kvasomanija je bogato ilustrirana knjiga koja će sve one koji se prvi put susreću s ovakvim načinom pečenja detaljno uputiti u svaku fazu tog procesa: od uzgoja startera i pripreme kvasa preko miješenja i oblikovanja tijesta do ukrašavanja i pečenja. Zahvaljujući maštovitim tehnikama ukrašavanja, Anita Šumer postala je globalna zvijezda društvenih mreža, a svoje bogato iskustvo s pripremom domaćeg kvasa i pečenjem strastveno prenosi brojnim „kvasomanima“ diljem svijeta.

Zavodov priručnik za nastavnike iz ruskog za četvrti razred osnovne škole.

Odlomak: Sasvim obična, toliko česta ljudska sudbina. A svaka od njih jedan je roman. Poput ovoga. O ženi koja je dvadesetak godina provela u braku bez ljubavi, bez poštovanja, bez djece, u braku jalovom i besmislenom. Karikaturi. No tobogan njenog života u posljednjem trenutku vinuo se prema novoj petlji kroz koju su zasjale zrake ljubavi i začuo se dječji smijeh. Umjesto starog prokletog, novi je život proklijao i u njoj.Marcijane Malitiću, kada ujutro otvoriš oči, baciš prvo pogled na sat na svom noćnom ormariću, razbudiš se i spustiš noge u uredno složene papuče, mene više neće biti. Ti sigurno dosta dugo nećeš ni primijetiti da nisam nazočna. To me ne čudi. Pratit ćeš zvukove i glasove s ulice, vijesti na radiju, djeliće tvog mogućeg jutarnjeg sna za koji sam se uvijek pitala kakav je. Jer san bi trebao biti nastavak, imitacija ili nadomjestak stvarnog života. Kod mene se san pretvarao u noćnu moru…

Roman opisuje kako je nastalo prokletstvo čuvene biserne ogrlice banice Zrinski. Banica Zrinska je zbog veoma lošeg predosećaja uradila sve kako bi svog muža odgovorila od puta u Beč gde je trebalo da se on sastane sa sa carem radi pregovora. Pošto je ban otišao, pohlepni general Herberstein ulazi u Ozalj kako bi opljačkao okolna sela i našao dokaze o izdaji. Želeći da zaštiti seljake, banica kreće put Zagreba. Međutim, generalovi vojnici je na putu hapse i kradu joj prelepu i skupocenu bisernu ogrlicu. Posle mnogo godina, grof Baćani postaje vlasnik okolnih šuma; seljaci, želeći da odbrane svoje šume, odlučuju da se pobune.

„Maštovito izmišljeno prijateljstvo između Florens Najtingejl i Gistava Flobera, u verno dočaranoj atmosferi putovanja Nilom 1850. godine.“ Sunday Telegraph On je ozloglašeni ženskaroš, koji je odlazio bezbrojnim prostitutkama, i u tom času još nije napisao nijednu reč Gospođe Bovari. Ona će postati Gospa sa svetiljkom, junakinja, spasiteljka mnogih vojnika ranjenih u Krimskom ratu. Oboje se nalaze na bolnom životnom raskršću, oboje gore od neispunjenih ambicija. Gistav Flober i Florens Najtingejl putuju Nilom u sito vreme. U stvarnom životu njih dvoje se nikada nisu sreli, ali mašta Inid Šomer premostila je jaz stvarnosti i zapalila jedno strastveno prijateljstvo koje će izmeniti život i Floberu i Najtingejlovoj. Zajedno, uz celu ekipu nezaboravnih likova, stvarnih i izmišljenih, ove dve srodne duše proći će kroz neke od svojih najmračnijih bura i najgrozničavijih nadanja. Ovaj hipnotički privlačan roman, pun pustolovina, iskričav zbog izvanrednog senzibiliteta dvoje putnika, pruža čitaocima prekrasnu prozu, neobuzdanu maštovitost i šarenu tapiseriju slika iz Egipta u XIX veku. „Izvanredna senzualnost i prefinjena psihologija krase ovaj siloviti preokret u pripovednoj prozi XXI veka.“ Gilijan Gil „Neuporediva intelektualna avantura koja nas vodi kroz Egipat sredinom XIX veka, izvedena nezaboravnim jezikom koji uzbuđuje i obogaćuje um.“ Booklist

Nit vodilja ovog čitanja Ničea je pojam maske. Taj termin se ne pojavljuje u Ničeovom delu tako često poput ostalih, ali na njega mogu da upute mnogi drugi pojmovi, kao što su privid, iluzija, istina koja je postala bajka, koji se koriste uopšte da bi definisali i raspravili problem odnosa čoveka sa svetom simbola. Izabrati masku kao nit vodilju ne znači pak prepoznati Ničeovu filozof ju isključivo kao filozofiju maske; sa većim pravom ona može da se definiše – videćemo u kojem smislu – kao filozofija nadčoveka. Maska je nit vodilja stoga što se, od ranih radova, razrađivanjem tog problema razvijaju pretpostavke na kojima će se izgraditi suštinski pozitivni stavovi Ničeove filozofije.

Odlomak: Mojim dušom biranim prijateljima, velikanima dobrote koji delima lako obezglave nemir, uz čiju ljubav nije teško vojevati sa životom

Radnja se dešava oko drvenih snek barova u Bratislavi koja je puna lopova i pornografa. LIkovi Rivers of Babylon-a tonu do novih dubina i uzdižu se do novih visina. Naivni Amerikanac slovačkog porekla upada u Ráczov svet i zamalo gubi život u ovoj crnoj komediji.

Autorica bestselera Vlak siročadi vraća se s ambicioznim, emocionalnim romanom Prognanice, priči o nevjerojatnim sudbinama triju žena i nedaćama kroz koje zajedno prolaze dok se bore za iskupljenje i slobodu u novom društvu. Evangeline, naivnu guvernantu u Londonu, zaveo je sin poslodavca, a kada je otkrivena njezina trudnoća, otpuštena je i poslana u ozloglašeni zatvor Newgate. Nakon nekoliko mjeseci provedenih u nehumanim uvjetima, osuđena je na progon “s onu stranu mora”, u zloglasnu Van Diemenovu zemlju. Na prenamijenjenom brodu za robove, Medeji, Evangeline sklapa prijateljstvo s Hazel, vještom babicom i travarkom, također osuđenom na višegodišnje progonstvo. Mudra onoliko koliko je Evangeline naivna, Hazel uskoro izrađuje kućne lijekove zatvorenicima i mornarima u zamjenu za razne usluge. Iako je Australija dom Aboridžina, britanska vlada smatra svoju novu koloniju nenaseljenom, a na domoroce gleda kao na neugodnu smetnju. Do dolaska Medeje mnogi od njih već su prisilno prognani, a jedna od njih je i Mathinna, siroče poglavice plemena Lowreenne, koju je prisvojio novi guverner Van Diemenove zemlje. U ovom prekrasnom i potresnom romanu Christina Baker Kline briljantno rekreira početke novog društva u slikovitoj i izazovnoj zemlji. Prepun izuzetnih detalja, roman Prognanice priča o milosti rođenoj iz teškoća, neraskidivim vezama među ženama te naslijeđu, kako kulturnom tako i onom obiteljskom.

Vrlo interesantna knjiga, ne samo zbog teme već i zbog načina kako je napisana, humora, upečatljivosti likova i poznavanja mentaliteta i prilika u Beču među „našima”. Susreću se „naši” i s domorocima, Bečlijama, ali ni oni nisu ništa manje smutni likovi. Verovatno zato što se slični uvek pronađu. Poenta je u tome ko će koga više prevariti, po narodnoj „i nad popom ima pop”.

Pred nama je još jedna od onih čarobnih knjiga Vladimira Pištala. U njoj su tajne „uvek zanimljivije od objašnjenja”, a objašnjenja su takva da dižu tajnu na naredni nivo do koga tek treba stići. Naime, nova Pištalova knjiga, pisana u tananim registrima između eseja i priče, jeste svojevrsna knjiga u slavu smeha, koliko i eseja. „Šta je esej?” pita se autor na samom početku, i odmah odgovara: „Mišljenje.” A sredstvo mišljenja je smeh. Tim „najkraćim rastojanjem između ljudi” ovde se najotvorenije razotkriva logika Pištalove poetike. Smeh je čak utkan, i u surovu priču o Mostaru, Pištalovom tom ličnom Makondu, i o njegovom srušenom i nanovo sagrađenom mostu. Uz pomoć svojevrsnog književnog ogledala, uz veliki upliv nematerijalnog, uz vanstandardno poznavanje nekih od ključnih i istovremeno zatamnjenih tačaka i srpske i američke kulture, Pištalo u ovoj knjizi gradi brižljivu kompoziciju od eseja o totalno različitim egzistencijalnim stvarima i kulturnim pojavama. Otkriva nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura. Ispisuje tekstove nakon kojih i mi u Srbiji možemo da razumemo Ameriku, dublju od naših predstava i stereotipa o njoj. A tu američku supstancu u ovoj knjizi vidimo kroz nova i dubinska osvetljenja ličnosti poput našeg Čarlsa Simića, čiju književnu i ličnu sudbinu možemo prepoznati i kao možda najčudnovatiji ogranak „srpske Amerike“, te nama znanih Marka Tvena, Abrahama Linkolna ili Čarlija Čaplina, ali i ljudi skoro nepoznatih našem čitaocu, a važnih za razumevanje onoga što Amerika suštinski jeste, poput Džona Mjuera i Henri Luisa Menkena. S jedne strane, čitajući ovu knjigu primamo dubinska saznanja o ovom kontinentu, ili metafori, šta god da je, a s druge, pratimo suptilnu povest raspada Jugoslavije, u sasvim vedrom omažu tim strašnim godinama. „Oživljeno prepričavanje“ jedne stare knjige o onaniji jeste jasna priča i o političkom sistemu bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj su očevi-ljudožderi proždirali percepciju svoje dece. S ove strane ogledala, priča o Koraksu je priča o srpskom Menkenu, a na nju se nastavljaju razni bedekeri, od vodiča kroz hipnotične halucinacije jednog Zografa, pa do onog koji prati sociokulturni milje nekadašnje Jugoslavije i njene regalske književnosti, milje „zemlje koja je svoju istinu učinila teško razumljivom“. Kroz radove pojedinih umetnika, Pištalo kao da određuje geografiju ova dva društva. U tom moru različitih svetova, on čitaoca skoro neočekivano vodi i do sveta reklame. Reklama je prostor u kome se ovaj autor igra sa svim i svačim, to je put kroz ideje i jezičke kontekste uokviren utilitarnim zahtevom za dopadanjem. Pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, svi odreda usmereni protiv propagande, tih „vođenih zapažanja“, otkrivaju nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života. Kao svaka prava knjiga, i „Značenje džokera“ nam, u ovo raspolućeno vreme post-istina, svedoči sobom kao prethodnom istinom. U našem svetu, u kome se najveća moć ipak postiže smehom. Nenad Šaponja

Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma. Moć kapitalističkog realizma delimično potiče iz načina na koji kapitalizam podvodi i proždire svu prethodnu istoriju: u pitanju je jedan od efekata njegovog „sistema ekvivalencije“ koji svim kulturnim objektima, bez obzira na to da li se radi o religioznoj ikonografiji, pornografiji ili Kapitalu, može da pripiše monetarnu vrednost. Kapitalizam je ono što preostaje kada se verovanja raspadnu do nivoa rituala ili simboličke elaboracije, a sve što preostaje je potrošač-posmatrač, koji se vucara kroz ruševine i relikvije. Mark Fišer je kulturni i politički teoretičar, muzički kritičar, pisac i bloger, tvorac termina “kapitalistički realizam”, filozofskog koncepta na koji su uticali Altiserova koncepcija ideologije, kao i rad Fredrika Džejmsona i Slavoja Žižeka. Pošto u okviru kapitalizma nema prostora za zamišljanje alternativnih oblika društvenih struktura, a mlađe generacije se ne bave prepoznavanjem alternativa, Fišer tvrdi da je kapitalistički realizam propagirao “poslovnu ontologiju” koja na sve strukture gleda kao na biznis, uključujući i obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

– Neverovatno – premetala je Saloma knjižicu po rukama kao da gleda davno izgubljenu dragocenost – pa ovo nisam videla više od dvadeset godina. Otkud ti Manifest, samo mi nemoj reći da je zbog njega ispala sva ona tarapana juče oko biblioteke. Mada, ne bi me čudilo, niti su objavili otkud toliko sveta oko Kalenića, niti zašto je policija intervenisala… Miloš Mladenović (Beograd, maj 1968), pesnik i plejboj (dečko koji se igra). Autor knjige poezije Enciklopedija poetika, jedan od osnivača umetničkog pokreta Kometaisti, koautor Manifesta kometaizma i celovečernjeg igrano-dokumentarnog filma Samo dosadan film je dobar film. Oženjen, ima dva sina i Dunju. Živi i radi u Beogradu.