Kada bude postavljena za islednicu okruga Severn Vejl, pravnica Dženi Kuper, nada se mirnom životu s dovoljno prostaora da se oporavi od traumatičnog razvoda. Ali, u kancelariji koju je preuzela od nedavno preminulog Herija Maršala pronalazi zanemarene dokumente, koji skrivaju mračne tajne i trag prikrivanja dokaza. Suočena s moćnim i zlokobnim silama, odlučnim u tome da problematična islednica bude zaustavljena a istina ostane skrivena, Dženi bez ičije pomoći kreće u samostalan i opasan krstaški rat za pravdu, koji će ugroziti ne samo njenu karijeru nego i njeno mentalno zdravlje.

Iz recenzije: „Sam autor se ne igra bilo čime u svom delu, već ne potcenjujući buduće čitaoce, kroz mudre, zrele i lišene svakog površnog, spisateljskog pretencionizma, rečenice, ukazuje na prelivanje mulja, mraka, pustoši i posrtanja države i društva iz prošlog u ovo vreme, pletući i umrežujući vešto kroz prozno poetski iskaz pojedinačne kolektivne sudbine.“ Dobrana Miljanić

Sam autor je rekao sledeće o svom delu: ’’Mislim da nema pisca koji je toliko uživao u pisanju jedne istorijske studije, koliko sam ja uživao pišući istorijsku pripovetku o Jeleni Balšić. Uveravam moje čitaoce da sam imao divnu viziju o njoj. Pre svega, kao stari istorik, ja sam video da je Despot Stefan Lazarević Visoki, sin Carice Milice, jedan od najlepših i najinteresantnijih ljudi u našoj istoriji. Savršeni vitez, on je ostavljao veliki utisak na sve sa kojima je dolazio u dodir. Ali, ne samo da je Stefan bio jedan od najstasitijih i najdarovitijih ljudi, već je bio popularan i na svim savremenim univerzitetima, naročito italijanskom. On je bio plemić i darovit pesnik, a njegova mati, Carica Milica bila je takođe vrlo lepa i obdarena žena. O Milici još niko nije napisao pravu istoriju. Pored svega divljenja ličnosti Carice Milice, ja osećam da nisam sposoban da njen život opišem. Ali se ipak nadam da i njoj donekle pripada ovo, što sam o njenoj kćeri Jeleni, napisao. Despot Stefan Visoki, priznat za velikog viteza u celoj Evropi, za junaka i pesnika, prosto je obožavao svoju mater, Caricu Milicu i svoju sestru Jelenu, koja je takođe bila lepa, pametna i viteška žena. Jelena, sestra Stefanova, a kći Miličina, svojom ličnošću ostavljala je dubok utisak na sve savremene junake, pesnike i vladare. Ona zaslužuje da se sve Srpkinje njome ponose. Iako osećam da nisam mogao učiniti punu pravdu toj prekrasnoj, junačkoj i slavnoj Srpkinji naše istorije, da njenu lepotu, junaštvo i političku darovitost opišem sjajno, ja se nadam da će ovaj moj pokušaj pobuditi nekog srećnijeg i darovitijeg srpskog istoričara, da jednoga dana miloj kćeri Carice Milice i dobroj sestri Despota Stefana Visokog, posveti više vremena i rada no što sam ja, u mojoj devedesetoj godini, bio kadar da učinim. Sa svoje strane, smatrao sam za dužnost jednog dobrog Srbina i istorika, da pokušam o Jeleni Balšić napisati ovu istorijsku novelu. Moja draga prijateljica Gospođa Draga Ilić, pomogla mi je da ovu istoriju Jeleninog života napišem, te joj i ovde od sveg srca na tome zahvaljujem. U Londonu, na Sv. Stevana 1931. Čeda Mijatović član Kraljevskog Istorijskog Društva ’’.

Reč autora: Ljudi su se oduvek pitali šta znači živeti dobar život. Kako bi trebalo da živim? Šta čini dobar život? Koja je uloga sudbine? Koja je uloga novca? Da li je vođenje dobrog života pitanje stanja svesti, ili je to prihvatanje određenog stava, ili se pak više radi o dostizanju konkretnih životnih ciljeva? Da li je bolje aktivno tražiti sreću ili izbegavati nesreću? Svaka generacija iznova postavlja ova pitanja, i odgovori su nekako uvek suštinski razočaravajući. Zašto? Zato što konstantno tražimo jedan princip, jedno načelo, jedno pravilo.

Otkrijte svijet kruha i peciva načinjen na tradicionalni način s domaćim kvasom. Mlada slovenska autorica Anita Šumer Kvasomanijom nas uvodi u već pomalo zaboravljen svijet pečenja s domaćim kvasom i otkriva nam tajne zdravog i ukusnog kruha naših baka. No Anita s domaćim kvasom ne priprema samo kruh, već je osmislila mnoštvo maštovitih i ukusnih recepata za slane i slatke delicije. S obzirom na to da proizvodi s domaćim kvasom sadrže manje glutena i više vitamina i minerala te imaju niži glikemijski indeks od proizvoda s pekarskim kvascem, hranjiviji su, lakše probavljivi i zdraviji za našu crijevnu floru. Iskušajte Anitin heljdovac s orasima, raženi kruh, pizzu, brioš, slanu ili slatku pletenicu, začinjena peciva, veganski kruh od banane, voćni kolač, kroasane i još mnogo receptura koje je pripremila za vas. Kvasomanija je bogato ilustrirana knjiga koja će sve one koji se prvi put susreću s ovakvim načinom pečenja detaljno uputiti u svaku fazu tog procesa: od uzgoja startera i pripreme kvasa preko miješenja i oblikovanja tijesta do ukrašavanja i pečenja. Zahvaljujući maštovitim tehnikama ukrašavanja, Anita Šumer postala je globalna zvijezda društvenih mreža, a svoje bogato iskustvo s pripremom domaćeg kvasa i pečenjem strastveno prenosi brojnim „kvasomanima“ diljem svijeta.

Zavodov priručnik za nastavnike iz ruskog za četvrti razred osnovne škole.

Odlomak: Sasvim obična, toliko česta ljudska sudbina. A svaka od njih jedan je roman. Poput ovoga. O ženi koja je dvadesetak godina provela u braku bez ljubavi, bez poštovanja, bez djece, u braku jalovom i besmislenom. Karikaturi. No tobogan njenog života u posljednjem trenutku vinuo se prema novoj petlji kroz koju su zasjale zrake ljubavi i začuo se dječji smijeh. Umjesto starog prokletog, novi je život proklijao i u njoj.Marcijane Malitiću, kada ujutro otvoriš oči, baciš prvo pogled na sat na svom noćnom ormariću, razbudiš se i spustiš noge u uredno složene papuče, mene više neće biti. Ti sigurno dosta dugo nećeš ni primijetiti da nisam nazočna. To me ne čudi. Pratit ćeš zvukove i glasove s ulice, vijesti na radiju, djeliće tvog mogućeg jutarnjeg sna za koji sam se uvijek pitala kakav je. Jer san bi trebao biti nastavak, imitacija ili nadomjestak stvarnog života. Kod mene se san pretvarao u noćnu moru…

Roman opisuje kako je nastalo prokletstvo čuvene biserne ogrlice banice Zrinski. Banica Zrinska je zbog veoma lošeg predosećaja uradila sve kako bi svog muža odgovorila od puta u Beč gde je trebalo da se on sastane sa sa carem radi pregovora. Pošto je ban otišao, pohlepni general Herberstein ulazi u Ozalj kako bi opljačkao okolna sela i našao dokaze o izdaji. Želeći da zaštiti seljake, banica kreće put Zagreba. Međutim, generalovi vojnici je na putu hapse i kradu joj prelepu i skupocenu bisernu ogrlicu. Posle mnogo godina, grof Baćani postaje vlasnik okolnih šuma; seljaci, želeći da odbrane svoje šume, odlučuju da se pobune.

„Maštovito izmišljeno prijateljstvo između Florens Najtingejl i Gistava Flobera, u verno dočaranoj atmosferi putovanja Nilom 1850. godine.“ Sunday Telegraph On je ozloglašeni ženskaroš, koji je odlazio bezbrojnim prostitutkama, i u tom času još nije napisao nijednu reč Gospođe Bovari. Ona će postati Gospa sa svetiljkom, junakinja, spasiteljka mnogih vojnika ranjenih u Krimskom ratu. Oboje se nalaze na bolnom životnom raskršću, oboje gore od neispunjenih ambicija. Gistav Flober i Florens Najtingejl putuju Nilom u sito vreme. U stvarnom životu njih dvoje se nikada nisu sreli, ali mašta Inid Šomer premostila je jaz stvarnosti i zapalila jedno strastveno prijateljstvo koje će izmeniti život i Floberu i Najtingejlovoj. Zajedno, uz celu ekipu nezaboravnih likova, stvarnih i izmišljenih, ove dve srodne duše proći će kroz neke od svojih najmračnijih bura i najgrozničavijih nadanja. Ovaj hipnotički privlačan roman, pun pustolovina, iskričav zbog izvanrednog senzibiliteta dvoje putnika, pruža čitaocima prekrasnu prozu, neobuzdanu maštovitost i šarenu tapiseriju slika iz Egipta u XIX veku. „Izvanredna senzualnost i prefinjena psihologija krase ovaj siloviti preokret u pripovednoj prozi XXI veka.“ Gilijan Gil „Neuporediva intelektualna avantura koja nas vodi kroz Egipat sredinom XIX veka, izvedena nezaboravnim jezikom koji uzbuđuje i obogaćuje um.“ Booklist

Nit vodilja ovog čitanja Ničea je pojam maske. Taj termin se ne pojavljuje u Ničeovom delu tako često poput ostalih, ali na njega mogu da upute mnogi drugi pojmovi, kao što su privid, iluzija, istina koja je postala bajka, koji se koriste uopšte da bi definisali i raspravili problem odnosa čoveka sa svetom simbola. Izabrati masku kao nit vodilju ne znači pak prepoznati Ničeovu filozof ju isključivo kao filozofiju maske; sa većim pravom ona može da se definiše – videćemo u kojem smislu – kao filozofija nadčoveka. Maska je nit vodilja stoga što se, od ranih radova, razrađivanjem tog problema razvijaju pretpostavke na kojima će se izgraditi suštinski pozitivni stavovi Ničeove filozofije.

Odlomak: Mojim dušom biranim prijateljima, velikanima dobrote koji delima lako obezglave nemir, uz čiju ljubav nije teško vojevati sa životom

Radnja se dešava oko drvenih snek barova u Bratislavi koja je puna lopova i pornografa. LIkovi Rivers of Babylon-a tonu do novih dubina i uzdižu se do novih visina. Naivni Amerikanac slovačkog porekla upada u Ráczov svet i zamalo gubi život u ovoj crnoj komediji.

Autorica bestselera Vlak siročadi vraća se s ambicioznim, emocionalnim romanom Prognanice, priči o nevjerojatnim sudbinama triju žena i nedaćama kroz koje zajedno prolaze dok se bore za iskupljenje i slobodu u novom društvu. Evangeline, naivnu guvernantu u Londonu, zaveo je sin poslodavca, a kada je otkrivena njezina trudnoća, otpuštena je i poslana u ozloglašeni zatvor Newgate. Nakon nekoliko mjeseci provedenih u nehumanim uvjetima, osuđena je na progon “s onu stranu mora”, u zloglasnu Van Diemenovu zemlju. Na prenamijenjenom brodu za robove, Medeji, Evangeline sklapa prijateljstvo s Hazel, vještom babicom i travarkom, također osuđenom na višegodišnje progonstvo. Mudra onoliko koliko je Evangeline naivna, Hazel uskoro izrađuje kućne lijekove zatvorenicima i mornarima u zamjenu za razne usluge. Iako je Australija dom Aboridžina, britanska vlada smatra svoju novu koloniju nenaseljenom, a na domoroce gleda kao na neugodnu smetnju. Do dolaska Medeje mnogi od njih već su prisilno prognani, a jedna od njih je i Mathinna, siroče poglavice plemena Lowreenne, koju je prisvojio novi guverner Van Diemenove zemlje. U ovom prekrasnom i potresnom romanu Christina Baker Kline briljantno rekreira početke novog društva u slikovitoj i izazovnoj zemlji. Prepun izuzetnih detalja, roman Prognanice priča o milosti rođenoj iz teškoća, neraskidivim vezama među ženama te naslijeđu, kako kulturnom tako i onom obiteljskom.

Vrlo interesantna knjiga, ne samo zbog teme već i zbog načina kako je napisana, humora, upečatljivosti likova i poznavanja mentaliteta i prilika u Beču među „našima”. Susreću se „naši” i s domorocima, Bečlijama, ali ni oni nisu ništa manje smutni likovi. Verovatno zato što se slični uvek pronađu. Poenta je u tome ko će koga više prevariti, po narodnoj „i nad popom ima pop”.

Pred nama je još jedna od onih čarobnih knjiga Vladimira Pištala. U njoj su tajne „uvek zanimljivije od objašnjenja”, a objašnjenja su takva da dižu tajnu na naredni nivo do koga tek treba stići. Naime, nova Pištalova knjiga, pisana u tananim registrima između eseja i priče, jeste svojevrsna knjiga u slavu smeha, koliko i eseja. „Šta je esej?” pita se autor na samom početku, i odmah odgovara: „Mišljenje.” A sredstvo mišljenja je smeh. Tim „najkraćim rastojanjem između ljudi” ovde se najotvorenije razotkriva logika Pištalove poetike. Smeh je čak utkan, i u surovu priču o Mostaru, Pištalovom tom ličnom Makondu, i o njegovom srušenom i nanovo sagrađenom mostu. Uz pomoć svojevrsnog književnog ogledala, uz veliki upliv nematerijalnog, uz vanstandardno poznavanje nekih od ključnih i istovremeno zatamnjenih tačaka i srpske i američke kulture, Pištalo u ovoj knjizi gradi brižljivu kompoziciju od eseja o totalno različitim egzistencijalnim stvarima i kulturnim pojavama. Otkriva nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura. Ispisuje tekstove nakon kojih i mi u Srbiji možemo da razumemo Ameriku, dublju od naših predstava i stereotipa o njoj. A tu američku supstancu u ovoj knjizi vidimo kroz nova i dubinska osvetljenja ličnosti poput našeg Čarlsa Simića, čiju književnu i ličnu sudbinu možemo prepoznati i kao možda najčudnovatiji ogranak „srpske Amerike“, te nama znanih Marka Tvena, Abrahama Linkolna ili Čarlija Čaplina, ali i ljudi skoro nepoznatih našem čitaocu, a važnih za razumevanje onoga što Amerika suštinski jeste, poput Džona Mjuera i Henri Luisa Menkena. S jedne strane, čitajući ovu knjigu primamo dubinska saznanja o ovom kontinentu, ili metafori, šta god da je, a s druge, pratimo suptilnu povest raspada Jugoslavije, u sasvim vedrom omažu tim strašnim godinama. „Oživljeno prepričavanje“ jedne stare knjige o onaniji jeste jasna priča i o političkom sistemu bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj su očevi-ljudožderi proždirali percepciju svoje dece. S ove strane ogledala, priča o Koraksu je priča o srpskom Menkenu, a na nju se nastavljaju razni bedekeri, od vodiča kroz hipnotične halucinacije jednog Zografa, pa do onog koji prati sociokulturni milje nekadašnje Jugoslavije i njene regalske književnosti, milje „zemlje koja je svoju istinu učinila teško razumljivom“. Kroz radove pojedinih umetnika, Pištalo kao da određuje geografiju ova dva društva. U tom moru različitih svetova, on čitaoca skoro neočekivano vodi i do sveta reklame. Reklama je prostor u kome se ovaj autor igra sa svim i svačim, to je put kroz ideje i jezičke kontekste uokviren utilitarnim zahtevom za dopadanjem. Pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, svi odreda usmereni protiv propagande, tih „vođenih zapažanja“, otkrivaju nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života. Kao svaka prava knjiga, i „Značenje džokera“ nam, u ovo raspolućeno vreme post-istina, svedoči sobom kao prethodnom istinom. U našem svetu, u kome se najveća moć ipak postiže smehom. Nenad Šaponja

Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma. Moć kapitalističkog realizma delimično potiče iz načina na koji kapitalizam podvodi i proždire svu prethodnu istoriju: u pitanju je jedan od efekata njegovog „sistema ekvivalencije“ koji svim kulturnim objektima, bez obzira na to da li se radi o religioznoj ikonografiji, pornografiji ili Kapitalu, može da pripiše monetarnu vrednost. Kapitalizam je ono što preostaje kada se verovanja raspadnu do nivoa rituala ili simboličke elaboracije, a sve što preostaje je potrošač-posmatrač, koji se vucara kroz ruševine i relikvije. Mark Fišer je kulturni i politički teoretičar, muzički kritičar, pisac i bloger, tvorac termina “kapitalistički realizam”, filozofskog koncepta na koji su uticali Altiserova koncepcija ideologije, kao i rad Fredrika Džejmsona i Slavoja Žižeka. Pošto u okviru kapitalizma nema prostora za zamišljanje alternativnih oblika društvenih struktura, a mlađe generacije se ne bave prepoznavanjem alternativa, Fišer tvrdi da je kapitalistički realizam propagirao “poslovnu ontologiju” koja na sve strukture gleda kao na biznis, uključujući i obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

– Neverovatno – premetala je Saloma knjižicu po rukama kao da gleda davno izgubljenu dragocenost – pa ovo nisam videla više od dvadeset godina. Otkud ti Manifest, samo mi nemoj reći da je zbog njega ispala sva ona tarapana juče oko biblioteke. Mada, ne bi me čudilo, niti su objavili otkud toliko sveta oko Kalenića, niti zašto je policija intervenisala… Miloš Mladenović (Beograd, maj 1968), pesnik i plejboj (dečko koji se igra). Autor knjige poezije Enciklopedija poetika, jedan od osnivača umetničkog pokreta Kometaisti, koautor Manifesta kometaizma i celovečernjeg igrano-dokumentarnog filma Samo dosadan film je dobar film. Oženjen, ima dva sina i Dunju. Živi i radi u Beogradu.

Branko Ćopić rođen je 1915. godine u Hašanima. Smatra se jednim od najplodnijih pisaca s prostora nekadašnje Jugoslavije. Stvarao je književnost i za decu i za odrasle. Inspiraciju za svoja dela često je nalazio na prostorima gde je proveo detinjstvo, u Bosanskoj Krajini, a njegovo pisanje se odlikuje slikovitošću, vedrinom, humorom i živom zainteresovanošću za život običnog čoveka i seljaka, mada mu nije bilo strano ni pisanje satiričnih priča. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i ovenčan je Nagradom AVNOJ-a i Njegoševom nagradom, koju je dobio za delo Bašta sljezove boje. U ovoj nagrađenoj zbirci pripovedaka izdatoj 1970. godine Ćopić se, već kao zreo čovek, vraća detinjstvu i svom dedi Radetu, koji je imao veliku ulogu u njegovom odrastanju. Iako je posredi niz zasebnih kratkih priča, sve ih povezuje jedinstveno značenje, kao i isti likovi i okruženje, te čine pripovednu celinu i svojevrsnu sintezu celokupnog Ćopićevog opusa. Mada je Bašta sljezove boje priča o detinjstvu, iz nje zrači životna mudrost, stečena iz kontakta i života sa starcima, života kakav današnje generacije ne poznaju. Jer ti starci, ma koliko ponekad budalasto i osobenjački delovali, mudri su, bistri i puni duha, te su mogli podariti dečaku lekcije kojih će se sećati čitavog života.

Nakon prvenca Tuga je pernato stvorenje, koji je osvojio čitaoce širom sveta, iz Porterovog pera stiže novo, podjednako uzbudljivo delo. Glavni junak ovog neobičnog romana, dečak Leni, odrasta u tipičnom engleskom selu, nedaleko od Londona, s kućama od crvene cigle, crkvom, grobljem i lokalnom folklornom legendom zvanom Mrtvi Čika Potajničak, koji, dok leži pod zemljom i čupka korenje iznutra, osluškuje svakodnevne razgovore meštana, uključujući i njegovog miljenika Lenija, čiji glas čujemo i kroz perspektivu njegovih roditelja, ali i lokalnog slikara Pita, koji se sprijateljuje sa dečakom. Porter vešto uspeva da sjedini glasove pojedinačnih junaka u snažnu i neobičnu kompoziciju; prepliće prošlost i sadašnjost, mit i realizam, tako ostavljajući „porterovski” pečat kroz poigravanje sa proznom, dramskom i poetskom formom. Ovo delo idealno je za sve one koji traže nešto „drugačije” u književnosti i koji se ne plaše da kroče u naizgled zamršen svet Porterovih junaka, da se suoče s njim i da ga zavole.

Centralna ličnost ovog romana je Džed Marten, umetnik čiji vrtoglavi uspeh započinje briljantnim fotografijama starih Mišlenovih auto-karti, a vrhunac doseže serijom o profesijama – portretima ličnosti različitih zanimanja. Među njima je i veliki pisac Mišel Uelbek čija fotografija će se naći u centru istrage ubistva čije razrešenje će na sve uključene ostaviti duboki trag. Roman i filozofska studija u jednom, Uelbek beskompromisno razotkriva sve slabosti društva ranog XXI veka, komercijalizovanog, opsednutog slavom, novcem i površnošću, sveta osuđenog na sporu, bolnu i neizbežnu smrt. „Ozbiljno promišljanje umetnosti, smrti i savremenog društva.“ Los Angeles Review of Books „Moćan, jedinstven roman. Sarkastičan, zabavan i brutalan.“ The New York Times Book Review „Briljantna, kontroverzna, intelektualno ambiciozna knjiga.“ The Guardian

Tatjana Janković je jedinstven pisac. Njen manir podseća na Fleneri O’Konor. Samo je drugačiji. Kao kod Alis Manro, kod Jankovićeve postoji osećaj prigušene opasnosti. Ljudi i žene kreću se protiv tog sveprisutnog osećanja. Ipak, život je veličanstven kao balerina na hali galiju. Njime vlada bog malih stvari. Jankovićeva zna da nađe priču u svemu. Beba je oblak u povoju. Devojčica stiče moć nad svojim telom i interpretativnu moć nad svetom. Postoji nešto tajanstveno kao Indija, ali Indija nije tamo gde je tražimo. Nada za spasenje lebdi nad buvljom pijacom. Sklapanje braka je momenat mistične promene. Majka je nekad volela da čita. Majka je plela protiv smrti. Baba i deda su pobegli sa Šagalove slike. Od uživanja baba je sebi dopuštala sunce. Baba je zatvorila šake. Potom je zatvorila usta. Zatim oči. Sklopila se kao cvet u sumrak. Detalji i raspleti dolaze da nas iznenade. Vesna je prodavala korpice od suvog cveća, besplatni osmeh sveta. Profesorka fizičkog na lošem glasu bila je čamac protiv struje – Ema Bovari, Ana Karenjina, ledi Četerli. Ove vinjete na neki način opisuju jednu žensku sudbinu. Simboličko i faktuelno se prepliću. Bajka je ustav života. U ovim pričama se proverava njegova ustavnost. Da bismo videli svet moramo biti neustrašivi. Ono što je stvarno važno skriveno je. Kada pročitamo naslov knjige Pogled pod suknju sveta, pada nam na pamet vašarska balerina sa ukočenim očima. Zažarene lampice na zavitlanoj suknji zamiču u mrak i ponovo izviru. Strašna je. Divna je. Takav naslov sugeriše da je reč o ženskoj priči. Duhovitost, poezija i empatija je čine univerzalnom. Vladimir Pištalo Tatjana Janković (1973, Kragujevac) savremena je srpska spisateljica. Objavila je zbirke kratkih priča Priča Babinog sina (2008) i Danas sam bila u našoj kući (2016), kao i putopisnu prozu Prisvajanje Venecije (2018).

Život je težak i onda umreš. Ali za jednog čovjeka to blagoslovljeno oslobođenje bilo je samo prolaz u novi život i drugi dolazak, pri kom je samo jedna riječ služila kao mantra za jutro, podne i noć, a ta riječ bila je – osveta. Gorka, mračna osveta, oblikovana u duši samog crnog đavola, i hladnokrvno izlivena u čaše njegovih nekadašnjih mučitelja. Luk, strijela i očajnička borba za spas – bili su uobičajeni radni dan čovjeka, koji je krvlju potpisao Pakt. Upoznajte Aleksandra i pripremite se da stavite na ispit sve ono u šta ste vjerovali kad je pravedno ili nepravedno, dobro ili loše u pitanju. Ako ste ikad učinili nešto zbog čega se kajete – kajaćete se što niste krenuli njegovim stopama. Aleksandar je svako od nas ko je ikad poželio da promjeni prošlost, i pri tome bio spreman da žrtvuje sopstvenu dušu za ostvarenje tog cilja. „U najboljoj tradiciji noir romana, gde ne postoji razlika između junaka i zlikovca, a autor nas poput samog đavola navodi na simpatije ka grehu i zločinu, D. P. Eden nam majstorski prikazuje jednu crno-belu sliku, sumornu atmosferu izmišljenog grada Kingsberga, ogoljenog, protkanog maglom i dimom, krvlju i tajnama.“ Branislav Janković – pisac D. P. Eden je rođen 22.06.1988. godine u Brčkom u Bosni i Hercegovini. Vrlo rano je pokazao sklonost ka umjetnosti, pre svega ka filmu i književnosti. U svijetu umjetnosti prvi uspjeh je doživio na OFF Film festivalu o ljudskim pravima u Bihaću, gdje je sa svojim prvim filmom Tamna strana djetinjstva osvojio drugo mjesto. Ljubav prema književnosti je ipak prevagnula te se u potpunosti okrenuo pisanju mijenjajući žanrove od dječjih priča, ljubavnih do horora i fantastike. Po njemu, riječi su vrlo moćno oružje, koje treba uvijek koristiti u svrhu dobra. Prvijenac Mjesec je svjedok je objavljen u Brčkom 2016 godine. Godine 2021 je objavljen njegov drugi roman na engleskom jeziku pod nazivom The Pact. Edenova priča Kad srce izgubi se našla u antologiji priča pod nazivom Nijanse vremena. D. P. Eden danas živi i radi u Leipzigu u Njemačkoj

Legenda o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola ispričana na drugačiji način! Četvrta i poslednja knjiga tetralogije. Iz recenzije: „Najčudesnije prepričana saga o legendarnom kralju Artusu što sam je ikad čitao. Jednostavno neodoljiva.“ Isaac Asimov

Naslov: Quantitative Investment Analysis (CFA Institute Investment Series) Second (2nd) Edition Autor(i): Richard A. DeFusco CFA, Dennis W. McLeavey CFA, Jerald E. Pinto CFA, David E. Runkle CFA: Mesto: USA Godina: 2006 Povez: tvrd Strana:566 Format: 20x27 Pismo:English Stanje knjige:odlično očuvana, svega nekoliko strana je zabeleženo ili dopisano hemijskom olovkom Opis knjige: Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda) u tom slucaju i plaćanje lično.