Izdavačka kuća Prometej u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine izdala je verovatno najinresantniju knjigu savremene srpske poezije „Srpske poetske pletenice“, autora Dejana Tomića. Srpske poetske pletenice (2) su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić, Dragomir Brajković, Nenad Grujičić, Miro Vuksanović, Boško Ivkov, Danica Vujkov, Anđelko Erdeljanin, Đorđo Sladoje, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Milutin Ž. Pavlov, Mirjana Šuljmanac - Šećerov, Milan Aleksić, Miodrag Petrović, Olivera Šijački, Luka Hajduković, Nebojša Devetak, Spasenija Cana Sladojev, dr Stojan Berber, Radmila Đukelić, Milan Tripković, Marija Bugarski, Dušica Pejović, David Kecman, Marina Žinić - Ilić, Milan Micić, Zorka Abadžić, Lidija Đogo, Ranka D. Srdić, Aleksandar Savić, Jelena Stojsavljević, Vesna Mijin, Radovan Vlahović, Gordana Volaš, Zvezdana Cvijić...

Zbirka priča pomoću kojih se autor priseća rada u Radio Televiziji Srbije, svojih kolega, gostima i učesnicima brojnih emisija koje je producirao, ali i vremena provedenih po kafanama Aranđelovca i poznatih ljudi toga doba.

Deset knjiga o arhitekturi Vitruvius Vitruvije veliki format luksuzno glanc novo KOLEKCIONARSKI primek mali potpis izdavac Svjetlost Sarajevo Tvrd povez Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri decem“ (Десет књига о архитектури). Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи Фано). Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет поглавља: планирање града, грађевински материјали, изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно грађевинарство (позоришта, бање), приватне грађевине, декорацијапода и зидова, хидраулика и цивилне и војне машине. Превод Витрувијево дело Десет књига о архитектури први пут је преведено на српски 1951. Преводилац

Ova monografija rezultat je višegodišnjeg rada i proučavanja ovog problema. Autor je punih 25 godina radio u timu koji se bavio zbrinjavanjem preloma ove vrste i učestvovao u kreiranju novih implantata koji su značajno poboljšali uspeh lečenja.

Miroslav Milović (1955-2021) bio je doktor je filozofskih nauka i univerzitetski profesor. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje stekao je u Čačku. Filozofiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1978. godine. Potom je doktorirao filozofiju na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni. Na Sorboni u Parizu odbranio državni doktorat takođe iz filozofije. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu radio je kao docent za predmet Etika u periodu od 1987. do 1996. godine. Bio je predsednik Filozofskog društva Srbije (1990 – 1992) i član Evropskog pokreta u Jugoslaviji, kao i gostujući profesor u Turskoj, Španiji i Japanu. Radio je kao redovni profesor filozofije na Univerzitetu u Braziliji (Brazil). Objavio je knjige Refleksivni argument (Beograd, 1989), Etika i diskurs (Beograd, 1992), Filozofija komunikacije (Brazilija, 2002) i Zajednica razlike (Rio de Žaneiro, 2004).

TREĆI PROGRAM Broj 24, Zima 1975. (Radio Beograd, 1975, broš, 522 str.) IZ SADRŽAJA: - Ivan Foht: geneza literature - Stefan Moravski: O funkcijama najnovije umetnosti - Tomas Man: Nastanak Doktora Faustusa - Radomir Konstantinović: Četiri Pesnika - Klod Levi-Stros: Totemizam danas

Zbirka poezije, ispovest Miodraga Stošića o svom sentimentalnom vaspotanju. Autor ume da voli i da piše o onome što voli... Miodrag Stošić je poznati stand up komičar, aforističar, radio voditelj i scenarista TV emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“.

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Kultura Vlasti : index smena i zabrana / za izdavača Saša Mirković Врста грађе часопис Језик српски Година 1994- Нумерисање God. 1, br. 1 (1994)- Издавање и производња Beograd : Radio B92, 1994- Физички опис 22 cm

Naslov: Pozorište kao stvaranje sveta Autor(i): Zorica Jevremović Izdavač: Institut za pozorište, film, radio i televiziju Mesto: Beograd Godina: 2008 Povez: mek Strana: 322 Format: 15x23 Pismo:Latinica Stanje knjige: odlično očuvano Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje (Beograd - centar)

Tekstovi u ovoj knjizi su hronika kulture, naših društveno-političkih prilika i politike. Oni treba da predstave raznovrsnost novinvskih članaka koje je dugi niz godina Zoran Hr. Radosavljević radio. Tu su sabrani intervjui sa poznatim linostima, beleške, osvrti, reportaže, komentari.

TREĆI PROGRAM Broj 14, Leto 1972. (Radio Beograd, 1972, broš, 522 str.) IZ SADRŽAJA: - Miloš Crnjanski: Engleske uspomene - Radomir Konstantinović: Gospodin pesnik Jovan Dučić - Vladimir Jankelevič: Rasprava o životu i smrti - Oto Bihalji Merin: Umetnost kao univerzalna pojava - Stefan Moravski: Hepening

Peto dopunjeno izdanje kultne Ex YU rock enciklopedije, Petra Janjatovića. Poslednji tom enciklopedije, koja se bavi rok scenom nekadašnje SFRJ i njenim akterima, obuhvata period od 1960. godine do decembra 2023. godine. Prva enciklopedija izašla je 1998. Ovo izdanje, u odnosu na prethodno, sadrži oko trideset novih enciklopedijskih jedinica. Knjiga ima 448 strana. Ilustrovana je crno belim fotografijama, ali novost u ovom izdanju je kolorni blok. Ex YU rock enciklopedija Petra Janjatovića predstavlja temelj profesionalnog pristupa jednom od najbogatijih vidova masovne kulture na ovim prostorima tokom proteklih šezdeset godina. Dodatni elementi, poput specijalizovanih sajtova, izbora muzičkih dokumentarnih filmova i TV-serija, kao i bibliografije, predstavljaju dodatni sloj informacija koji obogaćuje ovu enciklopediju. Sve ove komponente čine ovo delo sveobuhvatnim resursom za ljubitelje muzike, istraživače i sve one koji žele dublje da razumeju evoluciju ex YU rok scene. Petar Janjatović je rođen 1956. godine u Beogradu. Prve dodire sa novinarstvom imao je još u gimnaziji kao saradnik emisije “Veče uz radio” Prvog programa Radio Beograda. Od 1976. godine redovno sarađuje u novinama i časopisima različitih profila. Tokom svih ovih godina kontinuirano je pripremao i vodio muzičke radio emisije. Od proleća 1997. godine radi kao muzički urednik na RTV Pančevo. Dopisnik je časopisa “Billboard” sa područja Balkana. Od knjiga je napisao: Drugom stranom – Almanah novog talasa u SFRJ (koautori David Albahari, Dragan Kremer, 1983); Pesme bratstva i detinjstva (Antologija rock poezije SFRJ 1967 – 1991); Ilustrovana YU rock enciklopedija.

Detalji predmeta Stanje Polovno POETIKA AUGUSTA STRINDBERGA , Maja Volk , Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Fakultet dramskih umetnosti Beograd 1992 , mek povez, format 15 x 23 cm , latinica, ilustrovano, 199 strana Izdavač: Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Fakultet dramskih umetnosti Biblioteka: Kultura, umetnost, mediji Godina: 1992 Broj strana: 198 Format: 23x15 Povez: broširan odlično stanje novo August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole. august strindberg

Živ i duhovit roman o poslednjoj utopiji dvadesetog veka u kojem se skladno prepliću fikcija, autorefleksija i dokumentarizam. Glavna junakinja je majka sa svojom beležnicom u koju zapisuje važne svetske događaje doživljene kroz medije (novine, televiziju i radio) kao i porodična dešavanja.

Knjiga Šta radite sa svojim životom? predstavlja skup odlomaka preuzetih iz Krišnamurtijevih spisa, snimljenih ili prenesenih dijaloga i javnih beseda, koje ne pružaju, u konačnici, jednodimenzionalne odgovore, već stimulišu na razmišljanje o mogućim izlazima u nova, velika pitanja – kakvo je i naslovno. U kratkim, jasno artikulisanim i izrazito snažnim fragmentima, Krišnamurti uspeva da poljulja sve stabilne koordinate koje pred pojedinca postavljaju različiti autoriteti, ostajući, pritom, i sam u ravni sagovornika, konstantno zapitan nad ključnim pitanjima sopstva i bića, ali i ljubavi, želje, nagona, intelekta, usamljenosti, dosade. Iako je tvrdio da ne pripada nijednoj kasti, nacionalnosti, religiji i tradiciji, Džidu Krišnamurti je, uz Dalaj Lamu i Majku Terezu, od strane magazina Tajm proglašen za jednog od pet svetaca XX veka. Njegova učenja sabrana su u više od 75 knjiga, prevedenih na 22 jezika i prodatih u više od četiri miliona primeraka širom sveta.

Autor ovog trilera, Pol Lindzi je dugi niz godina radio kao FBI agent. Svoje iskustvo i zanimenje za period Drugog svetskog rata pretočio je u ovu knjigu, koja govori o nestalim umetničkim delima i o pokušaju finansiranja novih nemačkih političkih partija iz tih izvora.

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Glavni lik romana je jedan upropašćeni advokat koji je gurnut u slučaj koji je veći i opasniji od svih na kojima je ikada radio. Slučaj koji će ili ponovo pokrenuti njegovu karijeru ili ga zauvek upropastiti. Advokat Dan Galindo se sukobljava sa kolumbijskim narko kartelom...

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Naslov: Pravila o gradnji pomorskih brodova - tom XIV - Radio uređaj Izdavač: Jugoslavenski Registar Brodova Mesto: Split Godina: 1974 Povez: tvrd Strana: 197 Format: 24 cm Pismo:Latinica - Srpsko/Engleski Stanje knjige: odlično očuvano - na korici zalepljen beli papir Lično preuzimanje (Beograd - centar) Troškove slanja plaća kupac.

Godina izdanja: 2010 Ilustrovana verzija: Da Autor: Domaći Tematika: Geografija Jezik: Srpski Autor: Stevan Kovačević Format: 22 cm Broj strana: 272 Povez: Tvrd Obnovljeno i prošireno izdanje knjige „Gradovi Srbije – u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. „Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, novinar Radio Beograda. Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Uspešni naučnik, četrdesetdvogodišnji virolog Edvard Landauer, koji, reklo bi se, ima sve osim partnerke, pogođen je kao gromom iz vedra neba lepotom studentkinje koja je prošla pored njega na biciklu. Uslediće brz i pomalo neočekivan zaplet i rasplet: strasna ljubav, brak, njeno zaposedanje njegovog celokupnog života, stana i mišljenja, plačljivo dete koje ima sudbonosnu ulogu u njegovom životu, i njegovo gorko i potpuno razočaranje u sve što je znao, radio, u šta je verovao. Fascinantna, srećom duhovita i ironična, vivisekcija brzog uspona i još bržeg (ras)pada jedne veze i braka u maestralnom Viringinom romanu poprima razmere kratke ali ozbiljne studije današnjih porodičnih odnosa u kojima sva pravila polako prestaju da važe. „Brutalno precizno.“ — Cathy Rentzenbrink, Stylist „Književnost u najpotentnijem izdanju.“ — Julie Myerson, The Observer „Bolan i poput žileta oštar portret muškarca u srednjim godinama, napet, koncizan i prelepo napisan roman.“ — Mariella Frostrup, BBC Radio 4

Uza sve što je radio, a radio je strahovito mnogo i kao političar i kao pisac, Ciceron je održavao prepisku sa svojim prijateojem Atikom i ta epistolarna aktivnost, pokazuje se, bila je je upravo od egzistancijalnog značaja za Cicerona. Posle bekstva iz Rima Ciceron upada u takvu krizu da će na jednom mestu napisati da ga je upravo Atikovo prijateljstvo održalo u životu. Ova prepiska, međutim, pokazuje ono što su stručnjaci za epistolarnu književnost davno primetili: pisanje pisama kao da zahteva povišen stepen iskrenosti. Istina se ni u jednoj drugoj pisanoj formi ne izriče s takvom ogoljenošću kao u pismima prijatelju. Utoliko i prepiska Cicerona i Atika, možda i najslavnija sačuvana prepiska staroga sveta, predstavlja prvoklasno svedočanstvo ne samo o intimi dvojice prijatelja, već pruža i širu sliku jednog prošlog vremena. Uz predgovor i appendix Dragane Dimitrijević knjiga je opremljena hronološkim pregledom, bibliografijom, indeksom i sadržajem pisama.

ZEMLJA NIJE MOJ DOM tamo brzine pobesneli voz, spolja usijan red, iznutra haos i bol, mašine rade na tom’, tamo nije moj dom, ne, nije moj dom ovde kvarna je smrt, kvarna laž, tri zrnca istine, znaj, život sačuvaće tvoj, ovde je pre propalo, ovde nije moj dom ne, nije moj dom jedino ti mi značiš zbog tebe sam još uvek tu, na krovu spasa ćemo naći, jedno drugo ako prođemo opasnost svu tamo čekaju kola i stan, kuća bez zidova, bar-kod da uđeš u raj, paklom popločan put, tamo nije moj dom ovde nije moj dom jedino ti mi značiš sa tobom sam hteo na put u sili zabave ćeš naći ništa više od praznine u vremenu zemljom šarenilo ukralo gen čovek sam sebi plen ruši svo dobro od pre na zemlji zbira se gnev zemlja nije moj dom, ne, nije moj dom Kralj Čačka (Nenad Marić) – rođen je u Čačku 1979 godine. Diplomirao je slikarstvo 2006, godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2001 godine bavi se kantautorskim radom, od 2004. godine, u javnosti se pojavljuje pod pseudonimom Kralj Čačka. U novembru 2014. godine objavljuje prvi singl za pesmu Moj avatar a početkom 2016. godine drugi singl za pesmu Deda Mraz je švorc. Krajem 2016. godine u okviru izdavačke kuće LOM objavljuje zbirku pesama Na margini, a zatim i debitantski album Zemlja snova. Dobitnik je nagrade “Strune od svetla” za 2017. godinu koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Krajem 2018. godine objavljuje drugi muzički album Spusti svetlost na put, koji je izabran za “Album godine 2018.” od strane slušalaca radio Beograda 202. U saradnji sa Radio Teatrom iz Zagreba 2020. godine učestvuje u radu na radio drami Soundtrack za film koji nije snimljen a 2021. godine radi na songovima za predstavu Halo, halo, ovdje radio Zagreb. Zajedno sa bratom Markom Marićem, koautor je muzike za film, Poslednji povratak Kaktus Bate, izdanje objavljeno 2020. godine, film Realna priča i serija Mama i tata se igraju rata. Krajem 2022. godine, objavljuje singl za pesmu Zemlja nije moj dom.

Politika, vlast, opozicija, politika i mediji i politika u medijima, približavanje demokratiji, ali više udaljavanje od nje, tranziciona posrtanja, nedostatak društvenog konsenzusa o poželjnim promenama, teme su ove knjige, koja hronološki osvežava sećanja na sporne trenutke u kojima smo više nazadovali nego napredovali. Tekstovi su nastali u periodu od 2011. godine do danas, a predstavljaju pokušaj analize političkih procesa i njihovih epiloga i mučnog prilagođavanja našeg medijskog sistema zahtevima demokratskog, otvorenog društva. Dilema: da li smo sazreli za ono što se naziva građanskim, tolerantnim, humanim društvom u kome je ostvaren korpus ljudskih prava, neće biti manja i posle čitanja ovog štiva. Rade Veljanovski rođen je u Beogradu 1952. godine. Diplomirani je politikolog, magistar političke sociologije i doktor komunikologije. Posle završenih osnovnih studija skoro trideset godina radio je u medijima: Studiju B, Programu 202, Prvom programu Radio Beograda, listu Danas i nezavisnoj produkciji Doba razuma. Bio je novinar, urednik emisije, urednik rubrike, zamenik glavnog urednika, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, a kasnije i direktor Radio Beograda. Pisao je i za Republiku, Našu Borbu, Svet (Skoplje), NIN, VREME i druge medije. Na Fakultetu političkih nauka, prošao je kroz sva zvanja od nastavnika veština do redovnog profesora. Predavao je sedam predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama, kako novinarske, praktične, tako i teorijske discipline. Bio je jedno vreme šef novinarsko-komunikološkog smera FPN, a predavao je i na master studijama novinarskog smera Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i na Visokoj školi novinarstva u Sarajevu. Objavio je nekoliko monografija i veći broj radova u časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu. Uredio je desetak zbornika i časopisa sa stručnim i naučnim radovima iz medijske oblasti. Učesnik je velikog broja naučnih i stručnih konferencija u zemlji i van nje, od kojih je nekoliko i sam organizovao. Od 2000. godine bavi se reformom medijskog sistema Srbije, medijskim zakonima i strategijama. Od tada sarađuje sa OEBS- om, Savetom Evrope, predstavništvom Evropske unije i drugim evropskim organizacijama. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i član Međunarodne federacije novinara. Od mladosti je aktivista u političkim i organizacijama civilnog društva.