Zabavite se uz sjajne aktivnosti u prirodi svakog vikenda u godini! Od prolećnih umetničkih projekata, terena sa preprekama na otvorenom i baštovanstva, preko kreativnih stvarčica koje možete praviti u prirodi i ukusnih jednostavnih recepata za zimske dane, ova knjiga savršena je za svakoga – i svako godišnje doba! Knjiga sadrži 52 aktivnosti za decu svih uzrasta (i odrasle!), raspoređene prema godišnjim dobima, i ima samo jedan zadatak – da svaki vikend u godini učini posebnim za celu porodicu! U ovoj knjizi pronaći ćete neverovatne aktivnosti u kojima možete uživati sa porodicom i prijateljima – jednu za svaki vikend u godini! Ma koje godišnje doba, ma kakvo da je vreme, uvek postoji nešto što možete da radite zajedno. Bilo da ste napolju ili ušuškani u toploj kući, sve ove aktivnosti su savršena zabava za vas, vašu porodicu i prijatelje. Zato pretvorite vikend u najbolje dane u godini… čitave godine! Važne napomene - knjiga sa 52 aktivnosti u prirodi ili u kući - detaljne ilustracije koje će upotpuniti zabavu - kreativne aktivnosti poput pravljenja kolača, ukusne pite, ili pak novogodišnjih ukrasa, kućica za patuljke… - neke od aktivnosti moivisaće mališane na bavljenje sportom, kreativno izražavanje, ali će i podstaći razvoj svesti o očuvanju prirode i zaštiti životne sredine - ideje za reciklažu predmeta koje više ne koristimo; sadnja cveća, voća ili povrća; kreativni načini da se sačuvaju uspomene iz prirode, sa putovanja ili pak da se osmisli originalan poklon - knjiga dolazi u velikom formatu i može biti sjajan poklon za sve radoznale mališane, ali i njihove roditelje

Pepeljara Weed Rasta Tehnicke Karakteristike:    Materijal: StakloBoja: ZelenaDimenzije Solje: 12.5 x 12.5 x 2.2 cmTezina: 160 - 170 g Opis Proizvoda:  Jedna vesela pepeljara u obliku lista trave. Moze se koristiti i za obicne motane : )Moze se prati u sudomasini. Paket Sadrzi:   Pepeljara Weed Rasta                                                                      ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Opis proizvoda Serija knjiga Maleni Čupavko za decu uzrasta od 3-8 godina, konačno i u Srbiji. Svaka knjiga napravljena je u formi stripa sa bogatim ilustracijama koje ulepšavaju doživljaj čitanja po nizu slika i bavi se određenom temom od koje se „za dlaku“ poraste.Uz pomoć ovih knjiga deca će razviti govor i maštu, uživati uz Čupavkove avanture iz kojih ovaj mali snalažljivi drugar svaki put uspe da izađe.Maleni Čupavko je jedan mali radoznali drugar. Optimističan i hrabar, sklon izvanrednim avanturama iz kojih svaki put nauči nešto novo. Maleni Čupavko se suprotstavlja stereotipima i uči o životu kroz odnose sa ljudima.Šta se dešava sa Čupavkom u ovoj priči?Kao i svakog jutra Maleni Čupavko veselo hoda putem. Odjednom vrata čudnog lifta su se otvorila pred njim i on uđe unutra. Iznenada lift je ubrzao poput rakete! Kada su se vrata lifta konačno otvorila on se našao licem u lice sa šašavim dvoglavim doktorom. To su doktori Čudaci! Pregledali su Malenog Čupavka i ustanovili prisustvo virusa Zloćka i morali su da ga ostave u bolnici. Na sreću, on je u bolnici delio sobu sa malim i dobrim Polom koji ga je srdačno dočekao. Medicinske sestre Aspirinka i Flasterka prijatno su ga iznenadile svojim šalama. Čak je i stroga sestra Bocka uspela da ga nasmeje. Doktori Čudaci bili su ponosni na Malenog Čupavka. Bio je hrabar i virus ga je napustio.Često nije zgodno kada si bolestan, treba se suočiti sa doktorom ili bolnicom, uzimati lekovi, previti zavoje, a ponekad se ne može pobeći od injekcije. A šta raditi da biste ostali hrabri? Ova priča o Malenom Čupavku se maštovito i komično bavi temom prehlade i virusa i boravka u bolnici.

ALBUM od pet strana sa serijama do 10 kom npr PEZ- ER -TEKSTIL - GEOMAŠINA - ENDI -MURA -SLOGA itd. Značaka ima preko 400 komada Gledao sam da slike budu što kvalitetnije kako bi uvećali i pronašli možda neku seriju,neki komad koji duže vreme tražite. Može i na komad u tom slučaju cena po komadu je 1200.- opšti uslovi: Vidi MOJE POZITIVNE I NA DRUGIM sajtovima. Plaćanje možete izvrsiti kako Vama odgovara sa računa na račun,putem uplatnice na račun ili gotovinom. PostNetom je najbolja i najbrža varijanta u pošti. Lično preuzimanje Banovo brdo -ulica požeška kod pumpe. PRODAJE SE ISKLJICIVO U PAKETU KAKO JE NAVEDENO U OPISU. TROŠKOVE TRANSPORTA SNOSI KUPAC. Šaljem postexpress-om ako niste u mogućnosti za lično da preuzmete. Oštećenja nastala u toku transporta ne snosim MADA DO SAD NIKAD NIJE BILO PROBLEMA a slao sam kameru ,telefone ,tablete , kompjutere, ... **** KABASTE stvari ne šaljem poštom kako u zemlji tako i van zemlje... **** Kratak vodič za kupce početnike : Napomena : Stavka pod rednim brojem 1 NEISPITANO, postaje sve popularnija alternativa za NEISPRAVNO. Sa tendencijom daljeg porasta, kojom se sluze pojedini prodavci da bi prodali neispravan predmet. 1. NEISPITANO - (ispitano i ne radi). 2. NETESTIRANO - (testirano i ne radi). 3. RADILO JE KOD MENE - (dok se nije pokvarilo, pa se prodaje). 4. VEROVATNO ISPRAVNO - (sigurno neispravno). 5. STIGLO IZ NEMAČKE, OD PREKO - (stiglo sa buvljaka, probano i ne radi). 6. NEMAM GDE DA PROBAM - (sve je provereno, ne radi). 7. VEROVATNO JE OK, NE RAZUMEM SE - (razume se on odlično, probao je i ne radi). 8. TREBALO BI DA RADI - (trebalo bi, ali ne radi). 9. KOMBINACIJA SVEGA GORE NAVEDENOG - (potpuno isti rezultat, ne radi).

Zastava Game Of Thrones Banner Flag Model 1 Item Specifications: Name: Game Of Thrones FlagMeterial: 100% PolyesterSize: 15 x 50 cm, - 800 din Size: 45 x 150 cm, Weight 45 - 50 g - 1000 din Opis Proizvoda: Igra prestola zastava baner za ukrasavanje soba, hodnika itd. Moze da posluzi kao lep poklon za ljubitelje serije. Paket Sadrzi:  Zastava Napomena:  U oglasu je cena za najmanje dimenzije zastave.    Za modele koje nemam pre narucivanja proverim cenu i dostupnost proizvoda. Cena zavisi od dimenzije zastave 800 - 1000 din.                                                                                                                                                                                                                                     ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Opis proizvoda Kako su dani u sedmici dobili nazive i kome su posvećeni. Nedelja u hrišćanskoj tradiciji prvi dan sedmice i znači neradan dan, dan kada se ne radi, ne dela. Sedmodnevni period nazivao se „sedmicom“, a samu nedelju su nazvali danom odmora, „nedelanja“. Dani koji slede posle dana odmora, dobili su svoja imena po redosledu: prvi posle nedelje – ponedeljak, drugi – utorak, sreda, je sredina nedelje, četvrti – četvrtak, peti, petak. Odakle potiču imena dana kod Slovena i zašto ih današnja nedelja ima baš sedam? Slovenska sedmica ima dugu istoriju i tradiciju. Zanimljivo je da svi slovenski narodi za sedmi dan, tj. nedelju, koriste reč istog porekla, a jedino je Rusi zovu voskresenije. Od davnina je kod Rusa ime „nedelja“ označavalo sedmicu (sedam dana), a nedeljni dan nastao od „ne-radni“,“ne-delatni“ je sedmi, slobodni dan. Takođe je verovatno da se staroslovenska „nedelja“ prvobitno sastojala od pet dana, dok je sedmodnevna ustanovljena kasnije. Kod hrišćana odgovore na ova pitanja daje Stari zavet, odakle postaje jasno da je vreme sedmodnevne strukture ustanovio Bog. Kao što je poznato, prema biblijskom predanju: prvi dan stvaranja stvorena je svetlost u drugom – voda i nebeski svod, trećeg zemlja, mora i biljni svet, u četvrtom svetlo i zvezde, u petom životinjski svet, šestog je stvoren čovek i naređeno mu je da se razmnožava, sedmi dan je posvećen odmoru. U drevnoj Rusiji, bio je poznat pojam o vremenu u nedeljama, po sedam dana u svakoj. Otuda je starorusko ime „nedelje“ sedmica. Za razliku od mnogih drevnih kalendara, u kojima su dani u nedelji imenovani imenama planeta posvećenih antičkim bogovima, to drevnoruski dani sedmice odražavaju njihov redni položaj u odnosu na „nedelje“, pa je tako nazvana „nedelja“ (od „ne delati“, ne raditi, i bio dan odmora).

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Crtež flomasteromDimenzija sa ramom:43x36Dimenzija bez rama:35x28Godina nastanka: Oko1964Šifra:360Fotografije su orginalne , crtež je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Ulje na tankom slikarskom platnu kaširano na papirnu podloguDimenzija sa ramom:52,3x65Dimenzija bez rama:23,3x37,7Godina nastanka: Oko1962Šifra:358Ljubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

Opis proizvoda Već sam naziv knjige, Magični svet dečjeg šaha , govori o dve ljubavi autora, ljubavi prema deci i šahu. Magičan, dakle čudesan, nestvaran, neverovatan, divan svet šaha kao stvoren za dete, ako dete razumemo, ako znamo šta želi, šta može, ako znamo kako se razvija biološki, psihološki i socijalno, ako znamo kako sa njim treba raditi. Na takav pristup deci najbolje ukazuje podnaslov knjige: Priručnik za sve koji žele da predstave deci šah. Dakle, ovo je priručnik za instruktore šaha, šahovske radnike, za roditelje i sve ostale koji žele da svoju privrženost šahu podele sa decom. Objavljen je veliki broj šahovskih početnica, kako u svetu tako i u nas, ali je većina usmerena na sadržaje obuke, a manje na teorijsko-metodičke osnove rada sa decom. Ovaj priručnik polazi od deteta i osnovnih premisa u radu sa njimaOnaj ko se bavi obukom dece mora maestralno varirati na granici determinisanog (pravila šahovske igre) i slobode (u šahovskoj igri) i u tome tražiti šansu da deca zavole šah kako bi im on bio jedan od izvora radosti života. I ne samo to, već i moćno sredstvo za razvoj inteligencije, apstraktnog mišljenja, motivacije, samokontrole i drugog, što se odlično kombinuje sa učenjem u školi, sa sticanjem znanja u različitim oblastima i njihovim povezivanjem. To su temeljne vrednosti šaha i zbog toga je on najdugovečnija igra na svetu koju su oduševljeno prihvatale brojne generacije, dok je formiranje uspe¬šnih takmičara drugostepeni zadatak. Takva orijentacija ovog priručnika čini da je satkan od vispreno odabranih misli velikih ljudi, potkrepljen znanjima o razvoju deteta, a posebno dobro metodički postavljen. Čitav niz metodičkih uputstava, napomena i praktičnih rešenja, nisu parafraziranje opštih pedagoških postulata, već su proistekli iz višedecenijske prakse u radu sa decomPedagoško znanje, praktično iskustvo, veština obučavanja i ljubav koja dete u šahu stavlja u centar zbivanja, sumirani u ovom priručniku, učiniće da on bude prva i neophodna knjiga na dugom putu stvaranja šahovskih zaljubljenika i šampiona– Prof. dr Vladimir Koprivica

Ljuba PopovićTehnika: Bakropis listNaziv: Android 19341410 Broj je datum rođenja Ljube PopovićaDimenzija sa ramom:8070Dimenzija bez rama:76x56Godina nastanka: Osma decenija dvadesetog vekaŠifra:361Fotografije su orginalne , bakropis list je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

MILORAD MADIĆ RADOVAN GRKOVIĆ Izdavač - Dečje novine, Beograd Godina - 1984 216 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Legende. Edicija "Narodni heroji takovskog kraja" Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima pečat prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: UČENJE I REVOLUCIONARNO SAZREVANJETegobno školovanje Prvi revolucionarni korak Na Crvenom univerzitetu Susret u kafani „ Kralj“ Svedok jedne agonije ČETIRI RATNA PROLEBAKomesar takovske čete Daleko od rodnog kraja Proleterski intendant Bolan rastanak s bratom Član politodela Prve krajiške brigade U četvrtoj i petoj ofanzivi Susret s borcima sa Sutjeske Većnik Avnoja i partijski rukovodilac Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba Iz Drvara u Sandžak Povratak u Srbiju Na nevidljivom frontu Ponovo u Beogradu VELIKI PREGALAC SOCIJALISTIČKE IZGRADNJESekretar Okružnog komiteta u Čačku Ministar u vladi Srbije U Republičkom izvršnom veću Zaljubljenik grada pod Rudnikom Susreti s biračima Predsednik Skupštinskog odbora Generacijsko jedinstvo U najužem rukovodstvu Socijalističkog saveza Srbije Dom na Topčiderskom brdu Poslednji dani Trajno obeležje Izvori i literatura "Rođen je 5. marta 1913. godine u selu Nevade, kod Gornjeg Milanovca. Osnovnu školu i pet razreda gimnazije završio je u Gornjem Milanovcu, a ostala tri razreda u Čačku gde je i maturirao 1932. godine. Za vreme školovanja živeo je u teškim materijalnim uslovima, jer je odrastao u seljačkoj porodici, koja je posle pogibije oca u Prvom svetskom ratu znatno osiromašila. To mu je bila i smetnja da neposredno posle mature nastavi školovanje, tako da je studije na Pravnom fakultetu u Beogradu započeo 1936. godine. Još kao gimnazijalac priključio se revolucionarnom omladinskom pokretu. Osuđivao je Šestojanuarsku diktaturu, agitovao za apstinenciju birača na izborima 1931. godine, učestvovao u štrajku učenika čačanske gimnazije 1931. godine. Period 1932—1936. godine proveo je u rodnom selu, bavio se zemljoradnjom i učestvovao u stvaranju političke opozicije među seljacima u svom i okolnim selima. Zbog toga je zajedno sa starijim bratom, bio hapšen i osuđivan. Dolaskom u Beograd gde je, februara 1936. godine, upisao Pravni fakultet, priključio se revolucionarnom studentskom pokretu i učestvovao u brojnim političkim akcijama: u razbijanju Ljotićevog zbora 1936. godine, u studentskim demonstracijama i zborovima. Bio je član odbora Ujedinjene studentske omladine i uprave opšte studentske menze u kojoj je i radio kao kelner i na taj način se izdržavao. Istupao je na velikom zboru omladine Beograda na Pravnom fakultetu, na kome je izražen snažan protest omladine protiv rata. Zbog svoje aktivnosti i u Beogradu je bio hapšen i osuđivan. Krajem 1940. godine je po kazni regrutovan, s rokom od 18 meseci, umesto devet koliko su u ono vreme služili školovani regruti. Napad Sila Osovine na Jugoslaviju 1941. godine zatekao ga je u Bitolju na odsluženju vojnog roka. Izbegao je zarobljavanje, vratio se u rodno mesto i učestvovao u pripremama za formiranje partizanskog odreda u koji je zajedno sa bratom stupio jula 1941. godine. Istog meseca 1941. godine postao je i član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). U početku ustanka bio je desetar u Takovskoj četi, a kasnije politički komesar. Ova četa je ubrzo prerasla u Takovski bataljon odreda „ Dragiša Mišović“ , koji je izveo napad na Gornji Milanovac i oslobodio ga. Tih dana se naročito istakao u borbi sa četnicima kod Čačka i u njihovom gonjenju do Ravne Gore, a kasnije i u ogorčenim borbama koje su se vodile kod Priboja. Sa svojim bataljonom ušao je u sastav Druge proleterske brigade prilikom njenog formiranja, 1. marta 1942. godine u Čajniču, i učestvovao u nizu njenih akcija. Kasnije je otišao u politodel Prve krajiške brigade u kojoj je ostao godinu dana. Istakao se u borbama ove brigade (Bihać, Bosanski Novi, Sanski Most), a naročito u borbi za Jajce avgusta 1942. godine. Kao delegat Srbije učestvovao je na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Bio je i učesnik Prvog zasedanja ASNOS-a. Posle partijskog kursa 1943. godine, postao je zamenik političkog komesara Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba, a februara 1944. godine po partijskom zadatku prešao je u Toplicu za instruktora Pokrajinskog komiteta KP Srbije. Kasnije je postao rukovodilac drugog odseka OZN-e za Srbiju i zamenik načelnika OZN-e za Beograd. Demobilisan je 1. oktobra 1945. godine u činu potpukovnika JA. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Opis proizvoda Duhovito, radoznalo, emotivno i pomalo filozofski, Snežana Dabović, autorka knjige „Boemove kćeri“ vodi nas kroz veoma zanimljiv roman o ženi, životu i večnim temama: ko smo i kako smo dovde stigli. Od korica do korica, inspirativno i lako, nižu se opisi, izrazi i vešto birane reči koje čitaoce ne ostavljaju ravnodušnim, a kada knjiga izazove emocije kod čitalaca, kao što to čini ovaj roman, onda su i pisac i čitalac srećni, a knjiga je ispunila svoju svrhu! Roman „Boemove kćeri“ integriše nekoliko životnih priča, te se i pozicije čitalaca, tokom druženja s knjigom, menjaju od stranice do stranice ili od priče do priče. „Svakog dana iz početka, kao da juče nije bilo.“ „Knjiga „Boemove kćeri“ inspirisana je ličnim iskustvom i pisana iz različitih perspektiva ćerke, žene i majke i delimično, kroz doživljena tuđa iskustva. Govori o suštinskom traganju žene za sopstvom kroz različite identitete i periode života. No, bez obzira na to ko smo i gde smo, često spoznamo da je teško biti, a još teže kriti“ - ističe autorka romana i nastavlja citatom iz knjige: „Kao djeca, nikada ne osjetimo bol roditelja dok već nije prekasno i ne možemo učiniti ništa da im pomognemo, olakšamo… A kao roditelji, osjećamo bol svoje djece i prije nego ih zaboli, dok ih boli, a boli nas i kad ih prođe. Ipak, rjetko kad možemo učiniti nešto da im pomognemo… a nerijetko im i sami prouzrokujemo bol.“ U traganju za odgovorima, kao višestrana umetnica, slikarka i spisateljica, Dabovićka vešto kombinuje raznovrsna znanja, talente i uloge u poslu i životu. Pre romana „Boemove kćeri“, autorka je objavila knjigu dečje poezije „Lana – Asija sa cvijećem u kosi“ posvećene ćerki Lani-Asiji Dabović. Pored pet samostalnih izložbi slika, Snežana Dabović je izlagala i na šest grupnih izložbi u Crnoj Gori, Srbiji i Italiji. Njeni tekstovi i likovna rešenja osvajali su mnogobrojne nagrade na raznovrsnim lokalnim i međunarodnim festivalima. Kao sertifikovani NLP trener i Yoga učitelj aktivno je radila sa decom različitih uzrasta u Crnoj Gori, Srbiji i Italiji, uključujući i studo glume, govora i igre - „Pipi“ koji je osnovala sa sestrom Martom Ćeranić, glumicom. – Danijela Pantić Conić Vidi još informacija

Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 9. decembar 1914 — Beograd, 8. januar 2009) bila je srpska slikarka i akademik SANU.Tehnika: Ulje na lesonituDimenzija bez rama:55x38Dimenzija sa ramom:50x47Godina nastanka: oko 1984.Šifra:845Rođena je kao kćerka Manojla Sokića (1887—1941), prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista „Pravda“ i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović. Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu. Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939. u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Desetoro“. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove.Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.Bavila se crtanjem stripa. Preminula je 8. januara 2009. u Beogradu i sahranjena 13. januara na Novom groblju u Beogradu.Sačuvan je njen dnevnik iz 1940-1941 godine.Slikarska grupa „Desetoro“[uredi | uredi izvor]Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput. Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.NagradeGran pri Prvog bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti (1989) - za tempere na platnu „Bez naziva“, Gornji Milanovac.Nagrada "Boža Ilić" (2006) - nagradu dodeljuje opština Prokuplje i Narodni muzej Toplice

Opis proizvoda Uzbudljive pustolovine petnaest čuvenih istraživača, koji se nisu plašili nepoznatog!Od Marka Pola do Amelije Erhart, saznaćete najupečatljivije detalja s putovanja čuvenih istraživača koji su nam zahvaljujući svojim podvizima otkrili nepoznate kutke Zemlje i dokazali da nas upornost i istrajnost nagrađuju novim saznanjima.Uživajte u Velikoj knjizi istraživača uz aplikaciju za proširenu stvarnost!Otkrijte svet novih ilustracija i skrivenih likova, uživajte u muzici i gledajte kako knjiga oživljava u priširenoj stvarnosti.Usmeri kameru pametnog telefona ili tableta ka ikonici za proširenu stvarnost.Obuhvati celu stranu da bi što bolje video 3D prizore.Ikonica u vrhu ekrana pokazuje ti šta sve možeš da oživiš u sceni na koju su naišao.*Zašto ti je potreban tablet ili pametni telefon za ovu knjigu?Aplikacija koju možeš da preuzmeš na svoj tablet ili pametni telefon, omogućava ti da čuješ zvuke i muziku, da pokreneš igru ili program za virtuelno crtanje.Šta mogu da radim sa sadržajem aplikacije?Kad god vidiš ikonicu proširene stvarnosti, možeš da oživiš prizore na toj stranu. Dodirni likove ili ekran da bi čuo zvuke ili muziku, ili da bi pokrenuo mini-igru.Da li proširena stvarnost postoji na svim stranama?Proširenu stvarnost možeš da stvoriš na svim stranama označenim ikonicom.Kako da preuzmem aplikaciju?Strane sa uputstvima pokazaće ti kako da preuzmeš aplikaciju. Ako tvoj tablet ili pametni telefon može da očita QR kod, on će te odvesti pravo do stranice Gugl ili Epl onlajn-prodavnice.Šta je proširena stvarnost?Proširena stvarnost je tehnologija koja omogućava čitaocu da putem tableta ili pametnog telefona čuje muziku i zvuke sa stranica knjige, da stvara i vidi animirane prizore.Da li se sadržaj proširene stvarnosti knjige dodatno plaća?Ne. Dodatni sadržaj je besplatan.Kako da slikam prizore proširene stvarnosti?Stavi knjigu na sto i otvori je na izabranoj stani. Pokreni aplikaciju i obuhvati stranu ekranom tableta ili pametnog telefona, na udaljenosti ne većoj od pedeset centimetara. Tada će se na ekranu pojaviti 3D prizori. Dodirni ikonicu kamere u dnu ekrana i slikaj. Sliku ćeš naći u folderu Slike/Fotografije u svom tabletu ili pametnom telefonu.Mogu li da smanjim ili povećam slova?Da, možeš da promeniš veličinu slova po želji. Pazi da pritom ne izgubiš iz vida koricu, budći da je proširena stvarnost koristi kao referencu.Kako da vidim virtuеlni sadržaj?Dovoljno je da preuzmeš aplikaciju. Kamera na tvom tabletu ili telefonu automatski će se aktivirati. Usmeri je ka odabranoj stranici knjigu kako bi čuo zvuke i muziku i video 3D prizore.Ne mogu da preuzmem aplikacijuMožda tvoj tablet ili pametni telefon nije kompatibilan s aplikacijom, kao što je slučaj s nekim tabletima ili pametnim telefonima koji koriste android:Uređaji s ARMv6 procesorom, kao što su HTC Hero, Magic, Wioldfire i Tatoo. Samsung Galaxy Ace ili slični.Uređaji s ARMv7 procesorom koji nemaju podršku za NEON, kao što su Samsung Galaxy Tab 10.1, LG Optimus 2X, Sony Tablet S, or ACER Iconia Tab A100.Velika knjiga za male ISTRAŽIVAČE!

O knjizi: Mihael Ende u bajkovitom romanu Momo pripoveda o devojčici koja pokušava da spase ljude od hladne, nemilosrdne Sive gospode koja im kradu vreme. U tome joj pomažu mnogi prijatelji, mudri učitelj Hora i najčudnija kornjača na svetu Kasiopeja. – iz predgovora Drinke Gojković MOMO – BAJKA O STVARNOSTI Kad počnemo da čitamo priču o avanturama devojčice čupavice Momo, u prvi mah se zapitamo – pa zar se bajke ne pišu samo za malu decu? Jer ono što se u knjizi zbiva odista je po mnogim svojim osobinama bajkovno: već sama glavna junakinja ne pripada baš sasvim ovom, nama bliskom, svagdašnjem svetu, a njeni doživljaji pogotovu su takvi da ih ne možemo smestiti među dogodovštine u kojima bismo kao učesnike lako zamislili i sebe same. Iz sveta bajke potiču, zatim, i ona siva gospoda koja se zaverila da ljudima otmu vreme – ono vreme što se poklanja drugima umesto da se upotrebljava za obavljanje raznih "korisnih" delatnosti; (a sve korisne delatnosti, ako se obavljaju sebe samih radi, a ne na radost i korist onih koje volimo, brzo postaju i bespotrebne i besmislene). Tako nam priča o Momo kroz svoju bajkovnu formu postavlja pitanje šta je to vreme. Devojčica Momo ni sama to ne zna sasvim jasno, ali oseća koliko je ono važno, pa se upušta u zamršeni okršaj sa sivom gospodom – onim čudnim kreaturama koje pokušavaju da ga ugroze. Tajna, značajna i za njih i za ljude, leži u tome što je "vreme život, a život stanuje u srcu". Momo se, dakle, bori za život sam, za ono što predstavlja njegovu, prvu i pravu vrednost. I sad počinjemo da shvatamo da ova bajka nije baš sasvim bajka. Jer stara je istina da granicu između stvarnog i nestvarnog, istinskog i izmišljenog ne treba povlačiti odveć strogo i oštro; govoreći "nestvarnim jezikom" i na "nestvaran način", često o stvarnom naučimo više negoli kada stvarnost gotovo opipljivu vidimo pred sobom. Baš to nalazimo i kod Mihaela Endea: što dalje čitamo, više se uveravamo da nam on ipak govori o našem, a ne o nekom potpuno izmišljenom, potpuno novom, potpuno različitom svetu. Pa uviđamo da se ni bajke ne pišu samo za malu decu, jer – Ende, doduše, želi da nas zabavi, ali ne i da nas uspava. On bi zapravo hteo da nas razbudi i uznemiri: svojom fantastičnom pričom saopštava nam nešto sasvim ozbiljno. Jesmo li – i koliko – izgubili sposobnost da svoje vreme, svoju pažnju, svoju ljubav istinski poklanjamo jedni drugima? Da li smo još u stanju da uvidimo kako i ono što radimo i ono što postižemo gubi vrednost ako nas odvaja od ljudi s kojima živimo, ako nas iz našeg sveta odvodi u neki lažan prostor naše sopstvene – samo na izgled korisne – koristi? "Sve sam vam ovo ispričao kao da se već dogodilo. A mogao sam da ispričam i tako kao da će se dogoditi tek u budućnosti" – reći će pisac na kraju knjige. Upozoravajući na opasnost, on će deci poveriti da čuvaju prave vrednosti života.

O knjizi: Mihael Ende u bajkovitom romanu Momo pripoveda o devojčici koja pokušava da spase ljude od hladne, nemilosrdne Sive gospode koja im kradu vreme. U tome joj pomažu mnogi prijatelji, mudri učitelj Hora i najčudnija kornjača na svetu Kasiopeja. – iz predgovora Drinke Gojković MOMO – BAJKA O STVARNOSTI Kad počnemo da čitamo priču o avanturama devojčice čupavice Momo, u prvi mah se zapitamo – pa zar se bajke ne pišu samo za malu decu? Jer ono što se u knjizi zbiva odista je po mnogim svojim osobinama bajkovno: već sama glavna junakinja ne pripada baš sasvim ovom, nama bliskom, svagdašnjem svetu, a njeni doživljaji pogotovu su takvi da ih ne možemo smestiti među dogodovštine u kojima bismo kao učesnike lako zamislili i sebe same. Iz sveta bajke potiču, zatim, i ona siva gospoda koja se zaverila da ljudima otmu vreme – ono vreme što se poklanja drugima umesto da se upotrebljava za obavljanje raznih "korisnih" delatnosti; (a sve korisne delatnosti, ako se obavljaju sebe samih radi, a ne na radost i korist onih koje volimo, brzo postaju i bespotrebne i besmislene). Tako nam priča o Momo kroz svoju bajkovnu formu postavlja pitanje šta je to vreme. Devojčica Momo ni sama to ne zna sasvim jasno, ali oseća koliko je ono važno, pa se upušta u zamršeni okršaj sa sivom gospodom – onim čudnim kreaturama koje pokušavaju da ga ugroze. Tajna, značajna i za njih i za ljude, leži u tome što je "vreme život, a život stanuje u srcu". Momo se, dakle, bori za život sam, za ono što predstavlja njegovu, prvu i pravu vrednost. I sad počinjemo da shvatamo da ova bajka nije baš sasvim bajka. Jer stara je istina da granicu između stvarnog i nestvarnog, istinskog i izmišljenog ne treba povlačiti odveć strogo i oštro; govoreći "nestvarnim jezikom" i na "nestvaran način", često o stvarnom naučimo više negoli kada stvarnost gotovo opipljivu vidimo pred sobom. Baš to nalazimo i kod Mihaela Endea: što dalje čitamo, više se uveravamo da nam on ipak govori o našem, a ne o nekom potpuno izmišljenom, potpuno novom, potpuno različitom svetu. Pa uviđamo da se ni bajke ne pišu samo za malu decu, jer – Ende, doduše, želi da nas zabavi, ali ne i da nas uspava. On bi zapravo hteo da nas razbudi i uznemiri: svojom fantastičnom pričom saopštava nam nešto sasvim ozbiljno. Jesmo li – i koliko – izgubili sposobnost da svoje vreme, svoju pažnju, svoju ljubav istinski poklanjamo jedni drugima? Da li smo još u stanju da uvidimo kako i ono što radimo i ono što postižemo gubi vrednost ako nas odvaja od ljudi s kojima živimo, ako nas iz našeg sveta odvodi u neki lažan prostor naše sopstvene – samo na izgled korisne – koristi? "Sve sam vam ovo ispričao kao da se već dogodilo. A mogao sam da ispričam i tako kao da će se dogoditi tek u budućnosti" – reći će pisac na kraju knjige. Upozoravajući na opasnost, on će deci poveriti da čuvaju prave vrednosti života.

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende