Bez „Dragi moji“ „Prividno antifeministkinja, a zapravo postfeministkinja, Lidija Ćirić u svojim provokativnim pričama ume da žari i pali seksi diskursom, ali i da bude smerna učiteljica porodičnih vrednosti. U svakom slučaju bez pardona, bez kompromisa sa književnim establišmentom, ona udara - kako bi rekao Rambo Amadeus - šakom u (čitalačku) glavu.“ Igor Perišić

"Prividno antifeministkinja, a zapravo postfeministkinja, Lidija Ćirić u svojim provokativnim pričama ume da žari i pali seksi diskursom, ali i da bude smerna učiteljica porodičnih vrednosti. U svakom slučaju bez pardona, bez kompromisa sa književnim establišmentom, ona udara - kako bi rekao Rambo Amadeus - šakom u (čitalačku) glavu.“ - Igor Perišić Čitaj dalje

„Prividno antifeministkinja, a zapravo postfeministkinja, Lidija Ćirić u svojim provokativnim pričama ume da žari i pali seksi diskursom, ali i da bude smerna učiteljica porodičnih vrednosti. U svakom slučaju bez pardona, bez kompromisa sa književnim establišmentom, ona udara - kako bi rekao Rambo Amadeus - šakom u (čitalačku) glavu.“ Igor Perišić Naslov: Bez „dragi moji“ Izdavač: Solaris Strana: 197 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2017 ISBN:

Balade za sva vremena 3: 1. Dado Polumenta - Volim te 2. Željko Samardžić - Grlica 3. Adil - Ne mogu bez tebe 4. Ceca - Kukavica 5. Allegro Band - Imendan 6. Dragana Mirković - O da li znaš 7. Srećko Savović - Nek voli uzalud 8. Haris Džinović - Odlazi, nestaje 9. Osman Hadžić - Lice njeno 10. Mira Škorić - U službi ljubavi 11. Šako Polumenta - Kida me 12. Viki Miljković - Hajde vodi me odavde 13. Ljuba Aličić - Ciganin sam al najlepši 14. Željko Šašić - Ima dana 15. Neško Kejdž - Sumorni dani jesenji 16. Boban Zdravković - Srećan put ptico bela 17. Marinko Rokvić - O zar ni malo 18. Šerif Konjević i Mira Škorić - Tragovi sjećanja Balade za sva vremena 4: 1. Allegro Band - Izdao si me 2. Sinan Sakić - Oče moj 3. Zorica Brunclik - Čije to srce plače 4. Šerif Konjević - Potraži me 5. Šako Polumenta - Bila si 6. Crni - Što te nema 7. Hanka Paldum - Nije to prvi put 8. Lepa Lukić - Zaljubljeni veruju u laži 9. Enes Begović - Ko je da je 10. Ljuba Aličić - Plačem 11. Medeni mesec - Zvezde padalice 12. Muharem Serbezovski - Živela je naša ljubav 13. Potez i Mira Škorić - Ponudi mi čuda 14. Nihad Kantić Šike - Bože, ne daj mi da zaspim 15. Danijel Đurić - Ne svani zoro 16. Nihad Alibegović - Ti i ja, svijeta dva 17. Šemsa Suljaković - Dosta mi je tebe 18. Osman Hadžić - Titanik

Žurka 3: 1. vatra i kiša - Allegro Band 2. Nek mi oproste - Šerif Konjević 3. Mamuran - Šako Polumenta 4. Rana ko rana - Osman Hadžić 5. Ko nije priveo - Džej 6. Sve je isto oko mene - Đani 7. Ti, ti, ti - Zorica Brunclik 8. Buco moja - Goran Vukošić 9. Pola tuge - Šemsa Suljaković 10. Bogataši - Slaviša Vujić 11. Priznaj mi - Kosmajac Band 12. S kim si, takav si - Hanka Paldum 13. Evo ide zlato moje - Lepa Đorđević 14. Fantazija - Nedeljko Bajić Baja 15. majica - Bon Ami 16. Skini me - Ivana Šašić 17. Ne, ne, ne - Sinan Sakić 18. Ona je dar sa neba - Aleksandar Živanović 19. Božije suze - Medeni Mesec 20. Crveno obuci - Ljuba Aličić Žurka 4: 1. Polako, ali sigurno - Ljuba Aličić 2. Zar u ovim godinama - Šerif Konjević 3. Malo, malo - Sanja Maletić 4. Iz života nestala si tiho - Nedeljko Bajić Baja 5. A šta drugo mogu - Zorica Brunclik 6. Bolja si od drugih sto - Muharem Serbezovski 7. Gubim kontrolu - Goga Sekulić 8. Klošar - Sinan Sakić 9. Hajde, hajde - Medeni Mesec 10. Gde će ti duša - Enes Begović i Selma Bajrami 11. Vratiću se ja - Boban Rajević 12. Laži su me opekle - Nino 13. Teško meni bez mene - Šemsa Suljaković 14. Bretela - Boban Zdravković 15. Na srcu kvar - Alen Muković 16. Milioner - Danijel Đurić 17. Sto ću čaša - Crni 18. Ko si ti - Šako Polumenta 19. Poznata priča - Đani

Zbirka poezije. Odlomak: KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM tog dana, evo, ginu konji svi jahači moji kroz maglu, kopljima kroz vodu, krv, šumu, vatru, vatra, vatro, gorim, rekli su ivana, rekli su, ona, ta, žena, ja na ivici, do kraja, uvek kroz tajne vira, vihora, čizme su stradale, talas je pucao, nikada, znaš, goniči robova iz prošlog života nisu ustuknuli, kćeri, vatra, plamičci se kotrljaju, plivaj, idi dalje od mene, preplivaj svе bure, budi leden grumen uglja, budi nevidljivi dijamant, samo ne vuci prtljage incestuoznih sinova za sobom, ne govori mnogo, preobrazi se, preobrati, stišaj sve ne i vatru, vatrom budi, gori, ne traži merdevine, izbegavaj sahrane, ne nosi cipele, dalje od svake bolesničke sobe, ne obaziri se na moral, ti, daleki prijatelju, ne nosi belo, nemoj, nikada, kao prkos ostani, hrid, cvet nara ne maši nikome, ni meni, ni izdaleka, ne maši, preziri rastanke, ne pružaj šake pri pozdravu, ne uzgajaj metak u dlanu, ne lomi strele, neka ih, u mesu, drugi ih ne vide ne grli kad ostavljaš drugi ne vide ne osmišljavaj odlaske i boli drugi ne vide kćeri, vatro, moja nisi, beži samo nestani, drugi ne vide, samo nestani

Kćeri, zar ne vidiš da gorim Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka – čitalac, zajedno s pesnikinjom, prepoznaje smisao borbe, ali i ishodište teksta, u mogućnosti za stvaranje nove društvene zajednice. Idejno i ideološki nedvosmislena poezija poput ove mogla bi na tom putu poneti baklju. KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM tog dana, evo, ginu konji svi jahači moji kroz maglu, kopljima kroz vodu, krv, šumu, vatru, vatra, vatro, gorim, rekli su ivana, rekli su, ona, ta, žena, ja na ivici, do kraja, uvek kroz tajne vira, vihora, čizme su stradale, talas je pucao, nikada, znaš, goniči robova iz prošlog života nisu ustuknuli, kćeri, vatra, plamičci se kotrljaju, plivaj, idi dalje od mene, preplivaj svе bure, budi leden grumen uglja, budi nevidljivi dijamant, samo ne vuci prtljage incestuoznih sinova za sobom, ne govori mnogo, preobrazi se, preobrati, stišaj sve ne i vatru, vatrom budi, gori, ne traži merdevine, izbegavaj sahrane, ne nosi cipele, dalje od svake bolesničke sobe, ne obaziri se na moral, ti, daleki prijatelju, ne nosi belo, nemoj, nikada, kao prkos ostani, hrid, cvet nara ne maši nikome, ni meni, ni izdaleka, ne maši, preziri rastanke, ne pružaj šake pri pozdravu, ne uzgajaj metak u dlanu, ne lomi strele, neka ih, u mesu, drugi ih ne vide ne grli kad ostavljaš drugi ne vide ne osmišljavaj odlaske i boli drugi ne vide kćeri, vatro, moja nisi, beži samo nestani, drugi ne vide, samo nestani Prikaži više

Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka – čitalac, zajedno s pesnikinjom, prepoznaje smisao borbe, ali i ishodište teksta, u mogućnosti za stvaranje nove društvene zajednice. Idejno i ideološki nedvosmislena poezija poput ove mogla bi na tom putu poneti baklju. KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM tog dana, evo, ginu konji svi jahači moji kroz maglu, kopljima kroz vodu, krv, šumu, vatru, vatra, vatro, gorim, rekli su ivana, rekli su, ona, ta, žena, ja na ivici, do kraja, uvek kroz tajne vira, vihora, čizme su stradale, talas je pucao, nikada, znaš, goniči robova iz prošlog života nisu ustuknuli, kćeri, vatra, plamičci se kotrljaju, plivaj, idi dalje od mene, preplivaj svе bure, budi leden grumen uglja, budi nevidljivi dijamant, samo ne vuci prtljage incestuoznih sinova za sobom, ne govori mnogo, preobrazi se, preobrati, stišaj sve ne i vatru, vatrom budi, gori, ne traži merdevine, izbegavaj sahrane, ne nosi cipele, dalje od svake bolesničke sobe, ne obaziri se na moral, ti, daleki prijatelju, ne nosi belo, nemoj, nikada, kao prkos ostani, hrid, cvet nara ne maši nikome, ni meni, ni izdaleka, ne maši, preziri rastanke, ne pružaj šake pri pozdravu, ne uzgajaj metak u dlanu, ne lomi strele, neka ih, u mesu, drugi ih ne vide ne grli kad ostavljaš drugi ne vide ne osmišljavaj odlaske i boli drugi ne vide kćeri, vatro, moja nisi, beži samo nestani, drugi ne vide, samo nestani

Opis Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka – čitalac, zajedno s pesnikinjom, prepoznaje smisao borbe, ali i ishodište teksta, u mogućnosti za stvaranje nove društvene zajednice. Idejno i ideološki nedvosmislena poezija poput ove mogla bi na tom putu poneti baklju. KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM tog dana, evo, ginu konji svi jahači moji kroz maglu, kopljima kroz vodu, krv, šumu, vatru, vatra, vatro, gorim, rekli su ivana, rekli su, ona, ta, žena, ja na ivici, do kraja, uvek kroz tajne vira, vihora, čizme su stradale, talas je pucao, nikada, znaš, goniči robova iz prošlog života nisu ustuknuli, kćeri, vatra, plamičci se kotrljaju, plivaj, idi dalje od mene, preplivaj svе bure, budi leden grumen uglja, budi nevidljivi dijamant, samo ne vuci prtljage incestuoznih sinova za sobom, ne govori mnogo, preobrazi se, preobrati, stišaj sve ne i vatru, vatrom budi, gori, ne traži merdevine, izbegavaj sahrane, ne nosi cipele, dalje od svake bolesničke sobe, ne obaziri se na moral, ti, daleki prijatelju, ne nosi belo, nemoj, nikada, kao prkos ostani, hrid, cvet nara ne maši nikome, ni meni, ni izdaleka, ne maši, preziri rastanke, ne pružaj šake pri pozdravu, ne uzgajaj metak u dlanu, ne lomi strele, neka ih, u mesu, drugi ih ne vide ne grli kad ostavljaš drugi ne vide ne osmišljavaj odlaske i boli drugi ne vide kćeri, vatro, moja nisi, beži samo nestani, drugi ne vide, samo nestani

KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM POEZIJA Šifra artikla: 364003 Isbn: 9788664071178 Autor : Ivana Maksić Izdavač : TREĆI TRG/SREBRNO DRVO Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka... Detaljnije Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka – čitalac, zajedno s pesnikinjom, prepoznaje smisao borbe, ali i ishodište teksta, u mogućnosti za stvaranje nove društvene zajednice. Idejno i ideološki nedvosmislena poezija poput ove mogla bi na tom putu poneti baklju. KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM tog dana, evo, ginu konji svi jahači moji kroz maglu, kopljima kroz vodu, krv, šumu, vatru, vatra, vatro, gorim, rekli su ivana, rekli su, ona, ta, žena, ja na ivici, do kraja, uvek kroz tajne vira, vihora, čizme su stradale, talas je pucao, nikada, znaš, goniči robova iz prošlog života nisu ustuknuli, kćeri, vatra, plamičci se kotrljaju, plivaj, idi dalje od mene, preplivaj svе bure, budi leden grumen uglja, budi nevidljivi dijamant, samo ne vuci prtljage incestuoznih sinova za sobom, ne govori mnogo, preobrazi se, preobrati, stišaj sve ne i vatru, vatrom budi, gori, ne traži merdevine, izbegavaj sahrane, ne nosi cipele, dalje od svake bolesničke sobe, ne obaziri se na moral, ti, daleki prijatelju, ne nosi belo, nemoj, nikada, kao prkos ostani, hrid, cvet nara ne maši nikome, ni meni, ni izdaleka, ne maši, preziri rastanke, ne pružaj šake pri pozdravu, ne uzgajaj metak u dlanu, ne lomi strele, neka ih, u mesu, drugi ih ne vide ne grli kad ostavljaš drugi ne vide ne osmišljavaj odlaske i boli drugi ne vide kćeri, vatro, moja nisi, beži samo nestani, drugi ne vide, samo nestani Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Ivana Maksić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač TREĆI TRG/SREBRNO DRVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2020 Format 12x19 Strana 61 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Kompilacija legalnih, zvaničnih MP3 fajlova u maksimalnom, 320Kbps kvalitetu, snimljenih na USB flash drajvu - za korišćenje u automobilu, na računaru, i bilo kom drugom uređaju koji može reprodukovati MP3 fajlove & ima USB ulaz! spisak pesama: 01.I u dobru i u zlu - Slađa Allegro 02.Ne mogu bez tebe ja - Adil 03.Nema me - Đani 04.Sunce ljubavi - Džej Ramadanovski 05.Nebo tajnu krije - Jašar Ahmedovski 06.Voli, ne varaj - Louis 07.Ti mene ne voliš - Osman Hadžić 08.Oče moj - Sinan Sakić 09.Šešir - Šaban Šaulić 10.Odlaziš, znaš li kome - Šerif Konjević 11.Ciganin sam, al' najlepši - Ljuba Aličić 12.Pitaš li se - Šemsa Suljaković 13.Puklo srce - Boban Rajović 14.Da sam tada bolje znao - Dado Polumenta 15.Bankrotirala - Elma 16.Kad ljubav padne na kolena - Bata Zdravković 17.Zaboravi - Legende 18.Imate li dušu tamburaši - Aca Lukas 19.Kralj ponoći - Ana Bekuta 20.Poznaću te po meraku - Haris Džinović 21.Čaša greha - Sneki 22.Loša sreća - Viki Miljković 23.Ne mogu ti prići - Boban Zdravković 24.Ne svani zoro - Danijel Đurić 25.Kraj sezone - Dara bubamara 26.Nije to prvi put - Hanka Paldum 27.Ostala si u mom srcu - Jovan Perišić 28.O zar ni malo savesti nemaš - Marinko Rokvić 29.U službi ljubavi - Mira Škorić 30.Ne brini - Rajo 31.Grlica - Željko Samardžić 32.Balada za dvoje - Šako Polumenta 33.Umorna sam ja od tebe tugo - Lepa Đorđević 34.Soba s pogledom na ljubav - Nihad Alibegović 35.Neka ti nebo sudi - Šeki Turković 36.Ima dana i kafana - Željko Šašić 37.Ima li nekoga - Srećko Savović 38.Proklinjem te - Kuki 39.Svirajte mi pesmu laganu - Zorica Brunclik 40.Samo će me majka žaliti - Hakala 41.O da li znaš - Dragana Mirković 42.Žena - Roki 43.Bolna ti ležim - Nada Obrić 44.Rastanak - Lepa Lukić 45.Ljubavi moja tugo - Predrag Živković Tozovac 46.Uvek sam s tobom na pola puta - Savo Radusinović 47.Ja nemam prava - Toma Zdravković 48.Čekam, čekam - Bora Spužić Kvaka 49.Srce gori jer te voli - Silvana Armenulić 50.Breza - Zoran Kalezić

NANDO ABAD BAŠ JE NEZGODNO KADA NAĐEŠ RASPARENU Prevod - Gordana Mihajlović Izdavač - Laguna, Beograd  Godina - 2021 322 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-4237-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja "Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna. . . . Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da predugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „ Duhovit roman pun optimizma i radosti. “ Telemadrid Radio „ Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja. “ Cronicas de una cinéfila „ Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom. “ Blog Rellenita de Crema" Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Lo que jode encontrarte un calcetí n desparejado

Opis proizvoda Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema

Baš je nezgodno kada nađeš rasparenu čarapu Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da predugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema Prikaži više

Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da predugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema

Autor:: Nando AbadŽanrovi:: E-knjige, KomedijeIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 25. oktobar 2021.Broj strana: 328Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmAndres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu.Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati.Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.„Duhovit roman pun optimizma i radosti.“Telemadrid Radio„Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“Cronicas de una cinéfila„Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“Blog Rellenita de Crema2/14

Autor:: Nando AbadŽanrovi:: E-knjige, KomedijeIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 25. oktobar 2021.Broj strana: 328Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmAndres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu.Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati.Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.„Duhovit roman pun optimizma i radosti.“Telemadrid Radio„Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“Cronicas de una cinéfila„Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“Blog Rellenita de Crema2/14

Baš je nezgodno kada nađeš rasparenu čarapu Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da predugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema Prikaži više

Autor: Nando AbadAndres bi vam savetovao da ne čitate ovu knjigu.Da biste otkrili zašto je Andres takav, morate je pročitati.Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. To ne deluje kao teška povreda, ali infekcija rane, koja se nikad ne može odbaciti, mogla bi dovesti čak do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.„Duhovit roman pun optimizma i radosti.“Telemadrid Radio„Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći niz lice od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“Cronicas de una cinéfila„Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak ova priča je puna nežnosti i dobrog humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“Blog Rellenita de Crema

Autor:: Nando AbadŽanrovi:: E-knjige, KomedijeIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 25. oktobar 2021.Broj strana: 328Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmAndres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu.Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati.Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.„Duhovit roman pun optimizma i radosti.“Telemadrid Radio„Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“Cronicas de una cinéfila„Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“Blog Rellenita de Crema2/17

Andres bi vam savetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste otkrili zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. To ne deluje kao teška povreda, ali infekcija rane, koja se nikad ne može odbaciti, mogla bi dovesti čak do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći niz lice od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak ova priča je puna nežnosti i dobrog humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema Povez knjige : Mek Strana : 328 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Latinica

Moraš da se smeškaš Odlomak iz knjige: Voz je ušao na stanicu i morali su da siđu. Klara je rekla sebi da se nalazi blizu mora i udahnula je duboko kako bi videla može li da ga nanjuši, ali osetila je samo hladnoću koja joj je ulazila u kosti i morala je da se dobro utopli svojim tankim kaputom. Onaj zimski ostavila je kod Alehandra jer je mislila da joj neće trebati. Nedostajao joj je: u poslednje vreme nedostajalo joj je mnogo stvari i osećala se napušteno. Crni kaput koji je imala na sebi imao je samo dva velika dugmeta koja su se svaki čas otkopčavala zato što su rupice bile prevelike, a sem toga leđa su mu već bila pohabana i videli su se konci. Podigla je revere levom rukom kako bi pokrila vrat a desnom je uzela kofer i pošla napred sledeći Alehandra, prema novom hotelu. Kada su završili s večerom, zamolila je supruga da ode s njom da vidi more. – Mani se tih sumanutih ideja, zar ne vidiš da je noć i da pada kiša? Želela je da mu objasni da kiša nije bitna, da je već previše godina sanjala o tome da vidi more kako bi se sada obuzdala kada joj je bilo tako blizu. – Ako ne želiš da ideš sa mnom, idem sama…– pobunila se. – Što se mene tiče, možeš da ideš sama dođavola. Ali posle ima da navučeš jednu divnu prehladu i teraćeš me da ti tresem nos kada budeš prikovana za krevet i da se vučeš ovuda slineći. Tako da je najbolje da ostaneš ovde. Jesi razumela? Klara se poslušno popela u sobu, ali kada je Alehandro otišao u kupatilo, tiho se izmigoljila silazeći stepenicama na vrhovima prstiju. Trčala je dva ili tri bloka i shvatila je da su mračne i puste ulice bile neprijateljske prema njoj. Već je bila zaboravila kako izgleda kaldrma, i kamenje joj je uništavalo potpetice. Najzad ju je pobedila hladnoća i morala je da zastane pod jednim fenjerom da povrati dah. Bolela su je pluća i svaki udah se pretvarao u hiljadu ledenih igala koje su joj se zarivale unutra. Međutim, nastavila je pravom linijom kako bi pokušala da čuje šum mora. Mislila je na crteže koje je pravila morska pena na ivicama plaže i to joj je davalo snage da nastavi napred. Ponekad bi joj se učinilo da u daljini čuje korake i pokušavala je da požuri koliko god je mogla: možda je Alehandro izašao za njom kako bi je naterao da se vrati u onaj jadni hotel. Još jedan jadni hotel, kao i svi drugi. Ne mogu više da trčim, i Alehandro će me stići i moja sudbina će biti da zauvek živim zatvorena u hotelu, a unutar hotela u šatoru, a unutar šatora u sanduku, a ja unutar svega toga, opkoljena sanducima i šatorima i hotelima, zato što sam stavila potpis. Tama, samoća, hladnoća. Tama, samoća, hladnoća. Svaki korak bio je bolni eho koji se ponavljao. Kiša joj je probila garderobu i slivala joj se niz leđa. Jedino toplo u svemu tome bile su njene suze koje su lile niz lice u izobilju, muteći joj vid; sve dok se i same njene suze nisu okrenule protiv nje, postajući sve hladnije, usecajući joj ledene brazde na obrazima. Tek tada se zaustavila, kada je shvatila da nema smisla da stigne na more u ovakvom stanju i da neće moći da uživa u njemu. Morala je najpre da sredi svoju situaciju, da se oslobodi svega što je bilo višak u njenom životu, svega što ju je držalo u pritvoru. Posle će imati vremena da ga vidi… Na more treba stići slobodan, kao što je i ono, kako bi ga zaista osetila. Izgubila se na povratku u hotel, lutala je napuštenim i loše osvetljenim ulicama. Kada je najzad pronašla ubledeli natpis, bila je mokra do kože i poražena. Ali bila je donela odluku, i ta odluka ju je držala na nogama. U sobi je Alehandro spavao kao da se ništa nije dogodilo. Njena mržnja narasla je toliko da je počela da je guši: on se čak nije ni potrudio da je potraži, da je moli da se vrati. Još bolje, tako se neće ni najmanje kajati… Prvi poriv joj je bio da udari Alehandra nekim teškim predmetom, u jednom od onih napada besa koje je naučila od njega. Kako je srdžba zarazna, više nego ljubav, ili teskoba, ili želja. Iz ogledala ju je sam njen odraz gledao ozlojeđeno. Želela je da polomi ogledalo, kao ono drugo, da završi sa svim ogledalima. Ali snažno je stegla šake u pesnice, zarila je nokte u dlanove i taj najmanji bol pomogao joj je da se obuzda. Nije to trebalo da uradi kako bi ga se oslobodila zauvek, njega i njegovog zatvora na točkovima, onog drvenog sanduka koji ju je pritiskao sa svih strana. Otišla je na vrhovima prstiju do svog kofera i otvorila ga. Polako i brižno izvukla je spavaćicu, ogrtač, peškir. Svukla se, osušila kosu, obukla spavaćicu i ogrtač; sada je mogla reći da je spremna. U dnu kofera pronašla je britvu. Sačuvala ju je iz sažaljenja, kako je ne bi ostavila na noćnom stočiću gde ju je Alehandro zaboravio. Sada se ne bi moglo reći da ju je tražila iz sažaljenja… mada je bilo sasvim moguće da se radilo o sažaljenju nad sobom samom. Alehandro, opružen na krevetu, nije se mrdao. Ona ga je pogledala izbliza, sporo, kao da to čini poslednji put. Nisu ga probudila ni slabašna svetlost noćne lampe, prekrivene papirom, ni njeno kretanje. Klara je legla da spava s britvom sakrivenom u rukavu, kao igrač koji vara na kartama. Bila je, međutim, rešena da igra pošteno, samo što će biti krvi, mnogo krvi. A zatim sloboda. Moraću da pripazim na hiljadu stvari. Pre svega, da mi ne zadrhti ruka. Nežno je stavila britvu pod jastuk, gotovo neprimetnim pokretom ruke… Trebalo bi da stoji tamo spremna, za čas kada Alehandro bude u najdubljem snu, kada svetlost zore osvetli najosetljiviji deo njegovog grla, onaj koji se pomerao dok spava. Preklaće ga onako kako je jednom preklala jagnjiće u svom selu, bez gađenja. Britva je, hvala bogu, bila dobro naoštrena. Mogla je preseći dlaku u vazduhu; presekla bi vene gotovo i da je ne prisloni na vrat. Čak se sve činilo prelakim… Posle. Biće dovoljno vremena da misli na posle. Svi su znali da Alehandro spava do kasno, neće doći da ga potraže do ručka. Možda, ako ona zamoli da ih ne uznemiravaju, ostaviće ga da leži tamo sve do dana kada treba postaviti šatore. A ona će već biti daleko. Bez ikakvih ugovora, bez potpisa. Slobodna da nastavi da traži svoj put. Ako ponese sva svoja dokumenta, ko će znati ko je ona? Slobodna, kao more. A dotle, samo mali napor da ostane smirena. Smirena… Probudila se pošto joj je uporni zrak sunca grejao uvo. S očajanjem je ustanovila da je već bio dan, prekasno za sve. Prva misao joj je bila da sakrije britvu. Pružila je ruku ispod jastuka ali nije osetila klizavu površinu sedefa. Ništa. Pipala je dalje odatle i iza kreveta. Britva se više nije nalazila tamo gde ju je ostavila. Krv joj se sledila kada je shvatila da se nalazi sama u krevetu, da je Alehandro napustio svoje mesto, ostavivši udubljenje tamo gde je bio ležao. Zaronila je glavu pod jastuk i poželela da nestane ali njegov glas ju je vratio u stvarnost: – Ovo si tražila? Naglo se okrenula i videla ga je u dnu sobe, s otvorenom britvom u ruci. Ličio je na Asmodea kada se spremao da skoči i od prestravljenosti nije uspevala da shvati veliki magijski trik koji je Alehandro počinjao da nazire. Iznenada se osetio kao Čarobnjak, kao prva karta u tarotu, simbol živog boga koji može odlučivati o životu i smrti. On je bio žongler i činilo se da se oblizuje dok se približavao Astečkom cvetu kao da pleše. Klara je videla sjaj u njegovim očima i osetila je da opasnost ne preti samo njenom grlu: To je moja sudbina, posle svega. Nema više svrhe da bežim, ni da vičem, ni da se branim. Biću glava bez tela, bez trikova ni ogledala. A moja glava će se nalaziti na pravome stolu ispod koga će prolaziti Alehandro s crnim i dlakavim Asmodeovim telom. Alehandro je pomislio kako mu je najzad bila prepuštena na milost i nemilost, onako kako je trebalo biti od početka; više mu nikada neće iskliznuti iz ruku… Ali Klara je krotko podigla pogled i pogledala ga u oči: – Moraš da se smeškaš – rekla mu je – moraš da se smeškaš. Pariz, 1961 – Buenos Ajres, 1965. Prikaži više

Opis proizvoda Odlomak iz knjige:Voz je ušao na stanicu i morali su da siđu. Klara je rekla sebi da se nalazi blizu mora i udahnula je duboko kako bi videla može li da ga nanjuši, ali osetila je samo hladnoću koja joj je ulazila u kosti i morala je da se dobro utopli svojim tankim kaputom. Onaj zimski ostavila je kod Alehandra jer je mislila da joj neće trebati. Nedostajao joj je: u poslednje vreme nedostajalo joj je mnogo stvari i osećala se napušteno. Crni kaput koji je imala na sebi imao je samo dva velika dugmeta koja su se svaki čas otkopčavala zato što su rupice bile prevelike, a sem toga leđa su mu već bila pohabana i videli su se konci. Podigla je revere levom rukom kako bi pokrila vrat a desnom je uzela kofer i pošla napred sledeći Alehandra, prema novom hotelu. Kada su završili s večerom, zamolila je supruga da ode s njom da vidi more. – Mani se tih sumanutih ideja, zar ne vidiš da je noć i da pada kiša?Želela je da mu objasni da kiša nije bitna, da je već previše godina sanjala o tome da vidi more kako bi se sada obuzdala kada joj je bilo tako blizu. – Ako ne želiš da ideš sa mnom, idem sama…– pobunila se.– Što se mene tiče, možeš da ideš sama dođavola. Ali posle ima da navučeš jednu divnu prehladu i teraćeš me da ti tresem nos kada budeš prikovana za krevet i da se vučeš ovuda slineći. Tako da je najbolje da ostaneš ovde. Jesi razumela?Klara se poslušno popela u sobu, ali kada je Alehandro otišao u kupatilo, tiho se izmigoljila silazeći stepenicama na vrhovima prstiju. Trčala je dva ili tri bloka i shvatila je da su mračne i puste ulice bile neprijateljske prema njoj. Već je bila zaboravila kako izgleda kaldrma, i kamenje joj je uništavalo potpetice. Najzad ju je pobedila hladnoća i morala je da zastane pod jednim fenjerom da povrati dah. Bolela su je pluća i svaki udah se pretvarao u hiljadu ledenih igala koje su joj se zarivale unutra. Međutim, nastavila je pravom linijom kako bi pokušala da čuje šum mora. Mislila je na crteže koje je pravila morska pena na ivicama plaže i to joj je davalo snage da nastavi napred. Ponekad bi joj se učinilo da u daljini čuje korake i pokušavala je da požuri koliko god je mogla: možda je Alehandro izašao za njom kako bi je naterao da se vrati u onaj jadni hotel. Još jedan jadni hotel, kao i svi drugi.Ne mogu više da trčim, i Alehandro će me stići i moja sudbina će biti da zauvek živim zatvorena u hotelu, a unutar hotela u šatoru, a unutar šatora u sanduku, a ja unutar svega toga, opkoljena sanducima i šatorima i hotelima, zato što sam stavila potpis. Tama, samoća, hladnoća. Tama, samoća, hladnoća. Svaki korak bio je bolni eho koji se ponavljao. Kiša joj je probila garderobu i slivala joj se niz leđa. Jedino toplo u svemu tome bile su njene suze koje su lile niz lice u izobilju, muteći joj vid sve dok se i same njene suze nisu okrenule protiv nje, postajući sve hladnije, usecajući joj ledene brazde na obrazima.Tek tada se zaustavila, kada je shvatila da nema smisla da stigne na more u ovakvom stanju i da neće moći da uživa u njemu. Morala je najpre da sredi svoju situaciju, da se oslobodi svega što je bilo višak u njenom životu, svega što ju je držalo u pritvoru. Posle će imati vremena da ga vidi… Na more treba stići slobodan, kao što je i ono, kako bi ga zaista osetila.Izgubila se na povratku u hotel, lutala je napuštenim i loše osvetljenim ulicama. Kada je najzad pronašla ubledeli natpis, bila je mokra do kože i poražena. Ali bila je donela odluku, i ta odluka ju je držala na nogama. U sobi je Alehandro spavao kao da se ništa nije dogodilo. Njena mržnja narasla je toliko da je počela da je guši: on se čak nije ni potrudio da je potraži, da je moli da se vrati. Još bolje, tako se neće ni najmanje kajati…Prvi poriv joj je bio da udari Alehandra nekim teškim predmetom, u jednom od onih napada besa koje je naučila od njega. Kako je srdžba zarazna, više nego ljubav, ili teskoba, ili želja. Iz ogledala ju je sam njen odraz gledao ozlojeđeno. Želela je da polomi ogledalo, kao ono drugo, da završi sa svim ogledalima. Ali snažno je stegla šake u pesnice, zarila je nokte u dlanove i taj najmanji bol pomogao joj je da se obuzda. Nije to trebalo da uradi kako bi ga se oslobodila zauvek, njega i njegovog zatvora na točkovima, onog drvenog sanduka koji ju je pritiskao sa svih strana. Otišla je na vrhovima prstiju do svog kofera i otvorila ga. Polako i brižno izvukla je spavaćicu, ogrtač, peškir. Svukla se, osušila kosu, obukla spavaćicu i ogrtač sada je mogla reći da je spremna. U dnu kofera pronašla je britvu. Sačuvala ju je iz sažaljenja, kako je ne bi ostavila na noćnom stočiću gde ju je Alehandro zaboravio. Sada se ne bi moglo reći da ju je tražila iz sažaljenja… mada je bilo sasvim moguće da se radilo o sažaljenju nad sobom samom. Alehandro, opružen na krevetu, nije se mrdao. Ona ga je pogledala izbliza, sporo, kao da to čini poslednji put. Nisu ga probudila ni slabašna svetlost noćne lampe, prekrivene papirom, ni njeno kretanje. Klara je legla da spava s britvom sakrivenom u rukavu, kao igrač koji vara na kartama. Bila je, međutim, rešena da igra pošteno, samo što će biti krvi, mnogo krvi. A zatim sloboda. Moraću da pripazim na hiljadu stvari. Pre svega, da mi ne zadrhti ruka. Nežno je stavila britvu pod jastuk, gotovo neprimetnim pokretom ruke… Trebalo bi da stoji tamo spremna, za čas kada Alehandro bude u najdubljem snu, kada svetlost zore osvetli najosetljiviji deo njegovog grla, onaj koji se pomerao dok spava. Preklaće ga onako kako je jednom preklala jagnjiće u svom selu, bez gađenja. Britva je, hvala bogu, bila dobro naoštrena. Mogla je preseći dlaku u vazduhu presekla bi vene gotovo i da je ne prisloni na vrat. Čak se sve činilo prelakim…Posle. Biće dovoljno vremena da misli na posle. Svi su znali da Alehandro spava do kasno, neće doći da ga potraže do ručka. Možda, ako ona zamoli da ih ne uznemiravaju, ostaviće ga da leži tamo sve do dana kada treba postaviti šatore. A ona će već biti daleko. Bez ikakvih ugovora, bez potpisa. Slobodna da nastavi da traži svoj put. Ako ponese sva svoja dokumenta, ko će znati ko je ona? Slobodna, kao more. A dotle, samo mali napor da ostane smirena. Smirena…Probudila se pošto joj je uporni zrak sunca grejao uvo. S očajanjem je ustanovila da je već bio dan, prekasno za sve. Prva misao joj je bila da sakrije britvu. Pružila je ruku ispod jastuka ali nije osetila klizavu površinu sedefa. Ništa. Pipala je dalje odatle i iza kreveta. Britva se više nije nalazila tamo gde ju je ostavila. Krv joj se sledila kada je shvatila da se nalazi sama u krevetu, da je Alehandro napustio svoje mesto, ostavivši udubljenje tamo gde je bio ležao. Zaronila je glavu pod jastuk i poželela da nestane ali njegov glas ju je vratio u stvarnost:– Ovo si tražila?Naglo se okrenula i videla ga je u dnu sobe, s otvorenom britvom u ruci. Ličio je na Asmodea kada se spremao da skoči i od prestravljenosti nije uspevala da shvati veliki magijski trik koji je Alehandro počinjao da nazire. Iznenada se osetio kao Čarobnjak, kao prva karta u tarotu, simbol živog boga koji može odlučivati o životu i smrti. On je bio žongler i činilo se da se oblizuje dok se približavao Astečkom cvetu kao da pleše. Klara je videla sjaj u njegovim očima i osetila je da opasnost ne preti samo njenom grlu: To je moja sudbina, posle svega. Nema više svrhe da bežim, ni da vičem, ni da se branim. Biću glava bez tela, bez trikova ni ogledala. A moja glava će se nalaziti na pravome stolu ispod koga će prolaziti Alehandro s crnim i dlakavim Asmodeovim telom. Alehandro je pomislio kako mu je najzad bila prepuštena na milost i nemilost, onako kako je trebalo biti od početka više mu nikada neće iskliznuti iz ruku… Ali Klara je krotko podigla pogled i pogledala ga u oči: – Moraš da se smeškaš – rekla mu je – moraš da se smeškaš.Pariz, 1961 – Buenos Ajres, 1965.

Mihailo Lalić SvadbaTvrdi povez sa zaštitnim omotomKakav je čovek - To je pitanje na koje Lalić traži odgovor. Njegov prozni opus nije ništa drugo do skupljanje zagonetki i traženje odgonetki o odnosima među ljudima. U "Svadbi" čovek je "najjeftiinija zverka, on može izdržati gdje ni drvo ni kamen ne ostaju". Rat je najveća muka i provera ljudskog roda. U toj zajedničkoj nesreći najgora je tamnica. Tu je jad ljudski najzgusnutiji a čovek na najsvirepijoj probi. U sred Kolašina, tog "tužnog i žalosnog grada pogubljenja", izvrgnuti poniženju, poniženi okovima, okovane egzistencije, ljudi obelodanjuju svoju suštinu. Lukavstvo i pritvomost, pomirenoat sa zlim udesom, hvatanje za slamku nade, čitav niz ljudskih osobina, potajnih ambicija i svakojakih nauma krije kolašinski zatvor. Cela Svadba, po Lalićevim rečima, sadrži sve njegovo delo u malome: zatvor kao datu situaciju, oslobađanje, kao cilj i proces između toga.Kad Tadija Čemerkić dopadne kolašinske tamnice, te mrtve tačke u paklu zaraćenog sveta i okupirane Crne Gore, on donosi nemir drevnog i legendarnog junaka. Kao Starina Novak, Tadija je kadar stići i uteći i na strašnu mestu postojati. Tu, u Kolašinu, sve Tadijine vrednosti dolaze na veliku proveru. Nekadašnji švercer, on je igrao lukavu igru sa životom, dovijao se kako je znao i umeo. Tek u ratu, među partizanima, puca prvi obruč njegovog neznanja, tonu u nepovrat shvatanja koje on naziva malograđanskim mušicama. Ali kad dopadne ropstva, a zatim zatvora, u kojem trijumfuje igra smrtli i života, on je pred neumitnim preobražajem. Tu, gde danonoćno zjapi svirepa čeljust smrti, Tadija traži izlaz i spas iz svog kobnog okova. On izbegava i srećno prebrođuje hamletovsku dilemu, odlučujući se na akcdju: - ... sve se opet svodilo na gledanje, na zaljubljeno jalovo iživljavanje u gledanju, koje, kako u ljubavi tako i u drugim bitkama životne borbe, može da proguta čoveku najbolje časove a ponekad i najbolje godine, i da, prema prilikama, navikom da se propuštaju prilike, od smjelog napravi kolebljivca a zatim kukavicu. Jače nego ikad u životu, Čemerkić je sad osjetio zebnju od duševne podvoienosti u kojoj ga silne snage vuku u borbu za život, na miitraljesku svadbu slobode, a još silnije vezuju "smetenjačkom svezom" ljubavi za ove ljude vjerne, plemenite i drage a osuđene da neslavnim putem pođu u smrt".Ceo roman opisuje zbivanje u trenutku kad kosa smrti nemilice baca ljudske otkose na severnim krajevima Crne Gore vazda bogate ljudskom žetvom. U tom metežu gde su komunisti svima zajednički neprijatelj, Tadija vidi revoluciju i on je naziva svadbom: - ... ja kažem da je crveni barjak proletera u neku ruku svatovski barjak: pošli su ljudi u borbu da osvoje i privjenčaju narodu najljepšu ljepoticu na zemlji, pravdu i slobodu zajedno... Opredeljujući se za revoluciju, Tadija nastavlja prastaru našu epsku tradiciju, neće da miruje, neće da prihvati silu okolnosti kao neumitnu i bori se. U njemu je oličen ne samo borbeni duh gorštaka, već i svojevrsna narodna mudrost. Nije njega samo zlo rata i okupacijski teror prinudio da se opredeli za borbu na život i smrt protiv neprijatelja i njegovih pomagača, već on razmišlja, rasuđuje i donosi zaključke. To znači da on bira.Zanimljiv je razgovor između Guslara i Tadije. Guslar se divi orlu koji šestari u nebeskom plavetnilu. Zavidi mu jer on jedini od svih živih stvorenja na zemlji zna šta je slast življenja bez gorčina. Tadija smatra orla pljačkašem. Njemu se ne dopada slepilo prirode i njena nepravda: - ... pčelu, na primjer, koja za jedno kratko ljeto napravi ono divno čudo od cvijeća i od saća, rano kosi bez milosti, a ovoj grabljivici, što samo smrt sije i meso jede, daje po sto i dvjesta godina života! Zar to nije nepravda... Ali Tadija se divi orlu samo kad u njemu otkrije sličnost sa čovekom: - taj nema ni kuće ni staništa, ni topla kuta ni zaklona, izložen je vjetrovima i mećavama, sam kao đavo i lak kao šaka perja, sve je protiiv njega a on sam protiv svega - pa opet živi i bori se i krilima mrsi zemlje i vremena". I kao što samo smelost može biti osobina koja opravdava orla, to je on jedini blizak čoveku. Čoveka vredi sa orlom porediti jer je orao najdalje umakao zemaljskim zakonima.- Čovek, to dete prirode, uči od nje i cilj mu je da zavlada njome. U čovečjem rodu otkriva se neraskidiva veza sa prirodom i njenlim nepoznatim zakonima, jer, "tek među ljudima ima mnogo lisica, kobaca i svinja, sijedih ravnodušnih magaraca, ovnova, jarčeva i pauka".Svadba je prvi roman Mihaiila Lalića. Objavljena 1950. godine, ona je datum u razvoju naše posleratne književnosti. Pre nje Lalić je bio pripovedač. Uoči rata njegove pripovetke kao da su krile predosećanje da će biti okupacije, kako sam Lalić veli, a s njom odmetnika i izdajnika. I da će ta podela imati nekih posledica. Svadba prikazuje tu prekretnicu. Podela je izvršena, na redu je krvavi obračun između odmetnika i izdajnika. U tom trenutku kolašinski zatvor pun je komunista i svakojakih prekršitelja okupacijskog zapta. Cela "Svadba" je hronika tog ljudskog stratišta u Kolašinu. Pisac prati glavnu ličnost, Tadiju Čemerkića, i njegove sapatnike. Kako se koja ličnost pojavi, na koju padne snop piščeve opservacije, to je neposredni povod da se ispriča njena sudbina, da se zabeleže glavni podaci i daju glavne karakteristike njene. Postupak, dakle, jednostavan. Plisac, očigledno, tek na polaznoj tački majstorstva i složenijeg proznog oblikovanja. Dvanaest godina docnije, autor i sam utvrđuje koja je najveća slabost "Svadbe": - Hteo sam sve u njoj da kažem i to je opomena mladom piscu da ne trpa sve odjednom.Međutim, "Svadbu" s pravom ubrajaju među najznačajnija dela naše posleratne književnosti. U njoj je nagovešten miran, široki epski tok Lalićeve proze. Ona obelodanjuje jedan značajan trenutak iz rata i revolucije: propast unutrašnjih neprijatelja revolucije i pobednički razmah partizanskdh snaga. To je omiljena i velika Lalićeva tema: sve što je u čoveku zaptiveno, sve dobro i sve zlo, u ratu će doći do svog izražaja. Na muci se poznaju junaci, a u ratu čovek. Rat je najveća hajka ljudskog života. Ona izgoni ljude iz njihovih jazbina, iz ljuštura njihove sebičnosti, iz oklopa koji nameće konvencionalni život - na čistinu, na probu i proveru svih vrednosti. U tim trenucima čovek se otvara i obelodanjuje svoje etičko i psihološko biće.Svadba je ne samo objavila pisca bogate izražajne snage, sugestivnog jezika, britkih zapažanja, gorke ironije, vedre skepse, već je objavila raskid sa romanom oveštale forme, u kojem je glavna prednost data fabuli. Ona je istovremeno prelaz iz pripovedne u romanesknu formu Lalićeve proze. Tu je niz kratkih povesti o ljudlima složen u prividno nejedinstven mozaik. Pa ipak, taj mozaik povesti o ljudima složen je u jedinstvo strepnje i iskušenja ljudskog. Suočeni su smrću, ljudi se opredeljuju ili razvrstavaju u široku, nijansiranu skalu ljudskog. Tražeći odgonetku na pitanje kakav je čovek, Lalić je "Svadbom" započeo svoj ciklus obimnih romana u kojima se postavlja ista zagonetka. Rođena na ukrštaju najboljih tradicija jugoslovenske proze, "Svadba" je delo koje se doživljava kao veliko životno iskustvo. Ona je početak jednog traganja kojem je Lalić posvetio ceo svoj život. Veliku temu o čoveku Lalić nastavlja u svakam svom novom delu. Tako snažno začetu u "Svadbi", ona je dostigla vrhunac u "Lelejskoj Gori" koja uzdiiže započetu temu borbe čovekove sa zlom do najviših iskušenja. Taj veliki poduhvat dobio je 1963. godine najveće priznanje: Mihailo Lalić je prvi dobitnik Njegoševe književne nagrade.9/17