Na prodaju Carbo plus sa slike, uredjaj i co2 ploca ! Saljem brzom postom!

Bamboo Bamboo is also known as “vegetable steel” due to its strength and extreme lightness. Craftsmen, architects, engineers, designers and distributors from around the world have collaborated in this selection of fifty constructions and over sixty product designs. All are made from this natural material that enables a new form of sustainable construction and boasts many advantages: as light and durable as carbon fibre, made of resistant fibres, and during its growth bamboo absorbs massive amounts of CO2 while releasing 35% more oxygen than other similarly-sized trees.

Prodajemo konfete u obliku listica od standardnog lakog papira i od metalizirane folije. Konfete od papira su bio-razgradive. Metalizirani listici u srebrnoj i zlatnoj boji. Prodaja konfeta u vidu traka širine 1cm, 2cm i 3cm, a dužina od 3m do 10m. Konfete se prodaju u pakovanjima od 1kg ili u originalnom pakovanju u patronama. Prodaja patrona koje se aktiviraju pokretom ruke. Patrone precnika 5cm i dužine 66cm sa 180 grama konfeta. Domet do 12m u vis. Prodaja patrona sa konfetama koje se aktiviraju elektro-signalom. Patrone precnika 5cm i dužine 77cm. Prodajemo i opremu za posipanje konfetama na stadionima ili u halama-balasteri, cevni lanseri, komandni punktovi, boce za co2, uredaji na daljinsku komandu, . . . Tel: e-mail:

Ovom knjigom su prikazana sredstva za gašenje požara; voda, vodena magla, prah, pene i gasovita sredstva za gašenje (CO2, N2, Inergen, FM 200 itd). Veći deo obima knjige je posvećen stabilnim instalacijama za gašenje požara navedenim sedstvima. Prikazano je 12 različitih izvedenih stabilnih instalacija za gašenje požara. Uz ove prikaze data su i kraća uputstva za projektovanje stabilnih instalacijaza gašenje požara. U knjizi je dat izvod (tehnički deo) iz standarda SRPS EN 12845:2009. Instalacije za gašenje požara – Automatski sprinkler sistemi – Projektovanje, ugradnja i održavanje. Ovaj obimni standard daje sve neophodne podatke i objašnjenja za projektovanje stabilnih instalacija za gašenje požara vodom (sprinkler, drenčer), kao i za njihovo održavanje. Knjiga je namenjena projektantima, izvođačima stabilnih instalacija za zaštitu od požara, a može korisno poslužiti i studentima usmerenja gde se proučava zaštita od požara, kao i kandidatima za polaganje stručnih ispita.

Timber Homes: Taking Wood to New Levels Elaborating the diversity of wood architecture today for private homes. More and more architects and builders are exploring the possibilities of a material for the construction of houses that offers unparalleled major advantages regarding design, function and ecology. Wood is a renewable building resource that impresses with its natural qualities as well as its astonishing versatility, especially given a number of new techniques, processing options, and innovations. Moreover, wooden architecture represents a promising opportunity to work towards a more CO2-neutral future. Frank Lloyd Wright said about the world’s oldest building material that it is "universally beautiful" and "the most human of all materials", facts that are highlighted in this volume focusing on residences. The presented projects demonstrate the sheer endless possibilities of timber for architecture and interior design. From an esthetic point of view, they also show completely new ways for, but not limited to, the design of individual homes.

Future Cities: All That Matters In Future Cities: All that Matters Camilla Ween will outline the challenges of meeting the anticipated growth of world cities over the next few decades. By 2030 it is predicted that between 80-90 % of the world's population will be living in cities, in several countries this will be 100%; Singapore is already classified as having a 100% urban population. There will be many cities with populations of over 20 million. The infrastructure required to support these cities will be a massive challenge for city planners and governments. Never in the history of civilisation has the need to deliver so much been so urgent - and with dwindling world resources. Tackling the challenges will be further complicated by pressure to develop solutions that are sustainable and include climate change mitigation measures. Some advocate geo-engineering - the large-scale engineering and manipulation of the world's environment e.g. ocean fertilisation to remove CO2 from the atmosphere, as the answer to tackling climate change. Others see this as a doomsday scenario and believe the solution lies in behaviour adaptation, changing the way we live and making do with less. Despite the difficulties, the book will chart how some cities are already tackling the problems, policies that are emerging to meet these challenges and will highlight innovations that are currently being explored.

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice. Da bi primenili etički – moralni pristup, moramo razmisliti o vlastitim postupcima, mišljenju i donošenju odluka. Tako je poslednjih 20-tak godina počelo da prevladava mišljenje o praktičnim i primenljivim ekološkim rešenjima i načinu života. Tražena su rešenja u svim delatnostima za razvijanje bezbednijih, jeftinijih i efikasnijih sistema. Razvoj i zamena energetskih izvora samo su pratili tu generalnu ideju i zakonitost. Radilo se na efikasnijim solarnim pločama, iskorištenju geotermalne vode, snage vetra i plime, te razvoja šire primene biomase i njenih proizvoda. Ovde se nauka sukobila sa rešavanjem ekoloških problema kroz povlačenje krajnje tehnoloških pitanja u potrazi za odgovorima u navedenim tehničkim oblastima. U tom smislu, multidisciplinarno se uključuju u rešavanje problema stručnjaci iz agronomije, poljoprivredne ekonomije, fizike, hemije, ekologije životinja, biologije, istraživanja životne sredine, bio-geohemije, geologije, šumarstva, tehnologije, konstruktora postrojenja, i skoro svih naučnih grana koje mogu pomoći. Treba konstatovati da deo društvenih nauka ima veliku obavezu i odgovornost u definisanju i postavljanju problema i objektivizaciji činjenica koje obiluju spornim pitanjima, koja su mesto za obradu, zahtevi i obaveze za korišćenje biomase sa ekoloških aspekata. SADRŽAJ 1. UVOD 5 2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI 2.1. Biomasa - najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji 2.2. Biogoriva 2.3. Ciljevi politike korišćenja OIE 3. GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI I POTICAJ ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE…. 3.1. Kriza životne sredine 3.2. Neusaglašenost u biosferi 3.3. Veliki globalni problemi 3.3.1. Ozonska rupa 3.3.2. Efekat staklene bašte 3.3.3. Kisele kiše 3.3.4. Zemljište 3.3.5. Gubitak biodiverziteta 3.3.6. Zaštićena prirodna dobra 3.3.7. UV zračenja 3.3.8. Upravljanje otpadom 3.4. Mogući oporavak 4. BIOMASA 4.1. Sagorevanje biomase kao opcija za smanjenje energetsko zavisne emisije CO2 4.1.1. Karakteriziranje biomase kao goriva 4.1.2. Tehnike spaljivanja 4.1.3. Uticaj dobavljanja i oblika goriva 4.1.4. Prednost zajedničko kogeneracijskog spaljivanja biomase i uglja 4.1.5. Pregled mogućih posledica kogeneracijskog spaljivanja 4.1.6. Primer izvođenja transformacije jedne toplane na ugalj 4.1.7. Razlog za korišćenje biomase za smanjenje zavisne emisije CO2 u kombinaciji sa fosilnim gorivima 5. ENERGIJA IZ BIOMASE 6. KORIŠĆENJE BIOMASE ZA TOPLOTNU ENERGIJU (DOMAĆINSTAVA) 6.1 Tehnologija upotrebe drvne biomase 6.2 Proizvodnja energije u biotoplanama 7. PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOMASE 7.1 ORC-Proces (Organic Rankine Cycles) 7.1.1. Princip rada ORC 7.1.2. Kratak opis ORC - kružnog toka (primer KWK sa biomasom) 7.1.3. Prednosti 7.1.4. Trenutni nedostaci 8. ISTRAŽIVANJE I PROMOCIJA ENERGIJE IZ BIOMASE 9. ENERGIJA BIOMASE U BUDUĆNOSTI 10. ODRŽIVOST KORIŠĆENJA BIOMASE 10.1. Ekološki aspekti korišćenja biomase 10.2. Privredni aspekti (za korišćenje biomase) 10.3. Nedostaci biomase 10.4 Ekološki indikatori kao mera ekološke efikasnosti 11. ISTRAŽIVANJE I SEGMENTACIJA TRŽIŠTA BIOMASE 12. EKOLOŠKI IZAZOVI I ETIKA KORIŠĆENJA BIOMASE 93 13. INTERAKCIJA IZMEĐU POJEDINCA I NJIHOVA BOJAZAN ZA PRIRODNU SREDINU 14. ZAKLJUČAK I PRETPOSTAVKE ZA VEĆE KORIŠĆENJE BIOMASE PRILOG 1 15. ENERGETSKI I EKONOMSKI ASPEKTI KORIŠĆENJA BIOMASE – TABELE O POTENCIJALIMA, ENERGETSKIM UPOREDNIM VREDNOSTIMA, KARAKTERISTIKAMA BIOMASE I OSTALO 16. LITERATURA Naslov: Biomasa - ekološki efekti primene Izdavač: AGM Knjiga Strana: 204 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 14,8 x 20,0 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-86363-57-2

Teško bi bilo poreći da se u poslednjih 20–30 godina okruženje veoma izmenilo. Onaj ko nije baš siguran u to neka samo pogleda oko sebe i videće da pije flaširanu vodu, da na letovanje ide opremljen sredstvima za zaštitu od sunca sa velikim zaštitnim faktorom, da nije siguran kako da planira neke aktivnosti zbog toga što se vremenske prilike ubrzano menjaju, da ga mediji bombarduju informacijama o mogućim posledicama kvara na nuklearnim elektranama i zastrašuju mogućim nuklearnim terorizmom, da su gradovi prepuni kamera koje prate svaki pokret građana u strahu da se ne dogodi upravo tako nešto, da prestaje da se reklamira jedna vrsta dezodoransa a počinje drugi, „ekološki ispravniji“, da se tehnologije sagorevanja fosilnih goriva u automobilima sve više usavršavaju, da su upozorenja o višku CO2 koji se izbacuje u vazduh sve učestalija, da stepen motorizacije u svim zemljama vrtoglavo raste, da se sve više poljoprivrednog zemljišta pretvara u izgrađeno zemljište, da se stepen urbanizacije u svim sredinama ubrzano povećava, da se neprekidno vode regionalni ratovi uz prisustvo ili podsticanje svetskih sila upravo tamo gde se nalaze izvori fosilnih goriva ili prirodnog gasa, da se preporučuje upotreba štedljivih sijalica koje su višestruko skuplje od neštedljivih, da se insistira na prelasku na nove, čistije tehnologije (koje su, uzgred, po inicijalnim troškovima višestruko skuplje), da se u celom svetu svi nešto bune i organizuju protiv zagađenja prirode, da parlamenti više ne mogu da odole pritisku onih partija i stranaka koje se brinu o okruženju te da one postaju sastavni deo nacionalnih i nadnacionalnih politika, da se političari utrkuju ko će biti ekološkiji u svojim izjavama, da sve više dece u zemljama koje zovemo nerazvijenim umire od neuhranjenosti, da su deponije smeća prepune ostataka hrane onih koji veruju da su siti ili pak proizvodima koji ne mogu da se recikliraju…

Teško bi bilo poreći da se u poslednjih 20–30 godina okruženje veoma izmenilo. Onaj ko nije baš siguran u to neka samo pogleda oko sebe i videće da pije flaširanu vodu, da na letovanje ide opremljen sredstvima za zaštitu od sunca sa velikim zaštitnim faktorom, da nije siguran kako da planira neke aktivnosti zbog toga što se vremenske prilike ubrzano menjaju, da ga mediji bombarduju informacijama o mogućim posledicama kvara na nuklearnim elektranama i zastrašuju mogućim nuklearnim terorizmom, da su gradovi prepuni kamera koje prate svaki pokret građana u strahu da se ne dogodi upravo tako nešto, da prestaje da se reklamira jedna vrsta dezodoransa a počinje drugi, „ekološki ispravniji“, da se tehnologije sagorevanja fosilnih goriva u automobilima sve više usavršavaju, da su upozorenja o višku CO2 koji se izbacuje u vazduh sve učestalija, da stepen motorizacije u svim zemljama vrtoglavo raste, da se sve više poljoprivrednog zemljišta pretvara u izgrađeno zemljište, da se stepen urbanizacije u svim sredinama ubrzano povećava, da se neprekidno vode regionalni ratovi uz prisustvo ili podsticanje svetskih sila upravo tamo gde se nalaze izvori fosilnih goriva ili prirodnog gasa, da se preporučuje upotreba štedljivih sijalica koje su višestruko skuplje od neštedljivih, da se insistira na prelasku na nove, čistije tehnologije (koje su, uzgred, po inicijalnim troškovima višestruko skuplje), da se u celom svetu svi nešto bune i organizuju protiv zagađenja prirode, da parlamenti više ne mogu da odole pritisku onih partija i stranaka koje se brinu o okruženju te da one postaju sastavni deo nacionalnih i nadnacionalnih politika, da se političari utrkuju ko će biti ekološkiji u svojim izjavama, da sve više dece u zemljama koje zovemo nerazvijenim umire od neuhranjenosti, da su deponije smeća prepune ostataka hrane onih koji veruju da su siti ili pak proizvodima koji ne mogu da se recikliraju... Naslov: Sociologija okruženja: sociološka hrestomatija Izdavač: Mediterran publishing Strana: 458 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-86689-97-9

Većina informacija iz ove knjige predstavlja najnovije doprinose savremene nauke, koji se mogu opisati kao prelaz od neophodne, ali nedovoljne, deskriptivne botanike ka ekologiji, zasnovane na posmatranju međusobnih odnosa biljaka, životinja i čoveka. Bogatstvo i raznolikost međusobnih veza stvaraju dinamičniju sliku živog sveta i otkrivaju radikalno novu viziju okruženja u kojem sva bića komuniciraju na neočekivane načine. Iznenađujuće posledice muzike na biljke, dokazi da biljke takođe osećaju, da su sposobne za spontane pokrete, da čuvaju u sećanju traume i događaje iz mladosti, da javljaju komšiji kada preti opasnost, …otvaraju čitaocu nesagledive dimenzije u doživljaju živog sveta oko nas. Tajni govor prirode je himna životu, šetnja kroz njegove arkane i tajne, koja menja sumornu i statičnu predstavu o biljkama, a koja nam nikada nije otkrila da i biljke poseduju dušu. Ako ovo izdanje doprinese uspostavljanju osnova onoga što će biti prihvaćeno kao biologija trećeg milenijuma, nesumnjivo će ispuniti misiju. Ako, posle čitanja, prestanete da gledate na biljke kao ranije, cilj će u potpunosti biti postignut! Žan-Mari Pelt, rođen 1933. godine u Rofemaku, u Loreni, čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN). Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u nansiju i fiziologije biljaka na Prirodnjačkom fakultetu Univerziteta u Mecu, da bi se definitivno opredelio za farmakologiju. Posebno polje njegovog interesovanja je tradicionalna farmakologija zemalja u koje su ga vodile brojne naučne misije – Maroka, Togoa, Dahomeja, Obale Slonovače, avganistana… U javnosti je poznat kao izuzetno kompetentan sagovornik u pitanjima bezbednosti namirnica, posebno onih genetski modifikovanih, čiji je veliki protivnik. I danas su veoma popularne njegove radio emisije o prirodi na talasima Radija Frans-Inter (CO2 mon amour i Chasse croise), kao i njegove televizijske emisije i filmovi (L’Aventure des plantes 1 i L’Aventure des plantes 2, proglašen najboljim dokumentarcem 1987). Za mnogobrojne stručne publikacije piše tekstove o svetu biljaka i ekologiji. Kod nas je prevedeno i objavljeno njegovo delo Zakon džungle (Geopoetika, 2005).

Jorgen Randers Opis GLOBALNA PROGNOZA ZA SLJEDEĆIH ČETRDESET GODINA Znamo ono što želimo znati o tome kako će svijet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svijet doista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers nastoji odgovoriti u knjizi 2052. Prije četrdeset godina, Randers je bio jedan od suautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje. U knjizi 2052, Randers polazi od vlastitog iskustva na području održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih znanstvenika, ekonomista, futurista, i drugih mislilaca, koja bi nas trebala voditi kroz najizgledniju budućnost. Ovaj letimičan uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: Koliko će ljudi na planeti trebati pomoć? Hoće li biti dovoljno hrane i energije? Hoće li vjerovanje u beskrajni rast doživjeti slom? Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? Hoće li utrka prema obnovljivim izvorima energije uspjeti? Hoće li svugdje zavladati nekontrolirane klimatske promjene? U kojim će se dijelovima svijeta kvaliteta života poboljšati, a u kojima pogoršati? Ova pitanja, kao i brojna druga, umješno se propituju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore. „ . . . nadahnjujuće i izazovno za svakog tko doista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.” – Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške „Ovo je knjiga iznimno velikog značaja.“” – James Gustave Speth, autor knjige Amerika izvediva (America the Possible) „Suviše je kasno upitati se koliko bi drugačiji i svježim zrakom bogatiji bio današnji svijet da smo poslušali Jorgena Randersa prije četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga konačno ovaj put poslušati.” – Alan Weisman, autor knjige Svijet bez nas (The World Without Us) „Uz jasnoću, svijest, i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je utro put konceptu globalnih sustava, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje silnice koje će oblikovati naredna četiri desetljeća” – Amory B. Lovins, predsjedatelj i znanstveni voditelj, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire Kratki sadržaj: I. POZADINA: Zabrinutost za budućnost Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava II. MOJA GLOBALNA PROGNOZA: Logika moje prognoze Broj stanovnika i potrošnja do 252. Energija i CO2 do 2052. Hrana i ekološki otisak do 2052. Nematerijalna budućnost do 2052. Duh vremena 2052. III. ANALIZA Razmišljanja o budućnosti Pet regionalnih budućnosti Usporedba s drugim budućnostima Što biste trebali učiniti J. Randers profesor je klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI, na kojoj radi na području klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsjednik BI-ja i zamjenik glavnog ravnatelja WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švicarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime te sudjeluje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Sjedi na vijeću za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji te Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine predsjedao je Povjerenstvom za smanjenje stakleničkih plinova ustrojenim odlukom britanskog Kabineta, koje je iznijelo zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih plinova za dvije trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i znanstvene referate te je bio koautor čuvene knjige The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004). ISBN: 978-9958-063-03-9 Izdavač: Mate d.o.o. Opće informacije: Meki uvez, 416 str., 15,0 x 22,0 cm

Opis proizvoda Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Kratak sadržaj Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama

Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Kratak sadržaj Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama

Dijagnostika elektronskih sistema motornih vozila Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama Naslov: Dijagnostika elektronskih sistema motornih vozila - I deo, 3. izdanje Izdavač: EHO Strana: 240 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17,5 x 23,5 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-916493-0-2

Dijagnostika elektronskih sistema motornih vozila Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama Naslov: Dijagnostika elektronskih sistema motornih vozila - I deo, 3. izdanje Izdavač: EHO Strana: 240 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17,5 x 23,5 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-916493-0-2

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice. Da bi primenili etički – moralni pristup, moramo razmisliti o vlastitim postupcima, mišljenju i donošenju odluka. Tako je poslednjih 20-tak godina počelo da prevladava mišljenje o praktičnim i primenljivim ekološkim rešenjima i načinu života. Tražena su rešenja u svim delatnostima za razvijanje bezbednijih, jeftinijih i efikasnijih sistema. Razvoj i zamena energetskih izvora samo su pratili tu generalnu ideju i zakonitost. Radilo se na efikasnijim solarnim pločama, iskorištenju geotermalne vode, snage vetra i plime, te razvoja šire primene biomase i njenih proizvoda. Ovde se nauka sukobila sa rešavanjem ekoloških problema kroz povlačenje krajnje tehnoloških pitanja u potrazi za odgovorima u navedenim tehničkim oblastima. U tom smislu, multidisciplinarno se uključuju u rešavanje problema stručnjaci iz agronomije, poljoprivredne ekonomije, fizike, hemije, ekologije životinja, biologije, istraživanja životne sredine, bio-geohemije, geologije, šumarstva, tehnologije, konstruktora postrojenja, i skoro svih naučnih grana koje mogu pomoći. Treba konstatovati da deo društvenih nauka ima veliku obavezu i odgovornost u definisanju i postavljanju problema i objektivizaciji činjenica koje obiluju spornim pitanjima, koja su mesto za obradu, zahtevi i obaveze za korišćenje biomase sa ekoloških aspekata. Iz sadržaja: 1. UVOD 5 2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI 2.1. Biomasa - najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji 2.2. Biogoriva 2.3. Ciljevi politike korišćenja OIE 3. GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI I POTICAJ ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE…. 3.1. Kriza životne sredine 3.2. Neusaglašenost u biosferi 3.3. Veliki globalni problemi 3.3.1. Ozonska rupa 3.3.2. Efekat staklene bašte 3.3.3. Kisele kiše 3.3.4. Zemljište 3.3.5. Gubitak biodiverziteta 3.3.6. Zaštićena prirodna dobra 3.3.7. UV zračenja 3.3.8. Upravljanje otpadom 3.4. Mogući oporavak 4. BIOMASA 4.1. Sagorevanje biomase kao opcija za smanjenje energetsko zavisne emisije CO2 4.1.1. Karakteriziranje biomase kao goriva 4.1.2. Tehnike spaljivanja 4.1.3. Uticaj dobavljanja i oblika goriva 4.1.4. Prednost zajedničko kogeneracijskog spaljivanja biomase i uglja 4.1.5. Pregled mogućih posledica kogeneracijskog spaljivanja 4.1.6. Primer izvođenja transformacije jedne toplane na ugalj 4.1.7. Razlog za korišćenje biomase za smanjenje zavisne emisije CO2 u kombinaciji sa fosilnim gorivima 5. ENERGIJA IZ BIOMASE 6. KORIŠĆENJE BIOMASE ZA TOPLOTNU ENERGIJU (DOMAĆINSTAVA) 6.1 Tehnologija upotrebe drvne biomase 6.2 Proizvodnja energije u biotoplanama 7. PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOMASE 7.1 ORC-Proces (Organic Rankine Cycles) 7.1.1. Princip rada ORC 7.1.2. Kratak opis ORC - kružnog toka (primer KWK sa biomasom) 7.1.3. Prednosti 7.1.4. Trenutni nedostaci 8. ISTRAŽIVANJE I PROMOCIJA ENERGIJE IZ BIOMASE 9. ENERGIJA BIOMASE U BUDUĆNOSTI 10. ODRŽIVOST KORIŠĆENJA BIOMASE 10.1. Ekološki aspekti korišćenja biomase 10.2. Privredni aspekti (za korišćenje biomase) 10.3. Nedostaci biomase 10.4 Ekološki indikatori kao mera ekološke efikasnosti 11. ISTRAŽIVANJE I SEGMENTACIJA TRŽIŠTA BIOMASE 12. EKOLOŠKI IZAZOVI I ETIKA KORIŠĆENJA BIOMASE 93 13. INTERAKCIJA IZMEĐU POJEDINCA I NJIHOVA BOJAZAN ZA PRIRODNU SREDINU 14. ZAKLJUČAK I PRETPOSTAVKE ZA VEĆE KORIŠĆENJE BIOMASE PRILOG 1 15. ENERGETSKI I EKONOMSKI ASPEKTI KORIŠĆENJA BIOMASE – TABELE O POTENCIJALIMA, ENERGETSKIM UPOREDNIM VREDNOSTIMA, KARAKTERISTIKAMA BIOMASE I OSTALO 16. LITERATURA Iz knjige: “…Energija biomase je najznačajniji domaći energetski potencijal iz obnovljivih izvora, naglašen i u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine. Stepen korišćenja obnovljivih izvoza energije veoma je nizak, izuzev iskorišćenja velikih vodenih tokova u velikim hirdoelektranama, jer su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije znatno viši od troškova korišćenja konvencinalnih izvora energije. Važan segment je snimanje potencijala i stanje u iskorišćenju i isplativom korišćenju šumskog otpada i otpada u drvnoj industriji. S obzirom na realan potencijal i tehnološke mogućnosti pretvaranja te biomase u toplotnu ili elektro energiju i kompost država mora naći stimulans za iskorištenje jer taj projekat može biti i jeste i socijalni projekt pošto se otvaraju i mogućnosti povećanog zapošljavanja. U Srbiji sporedni proizvodi primarne proizvodnje ratarskih kultura prestavljaju jedan od najvećih potencijala za proizvodnju toplotne i električne energije. Do sada je ova vrsta otpada biomase uglavnom spaljivana na mestu nastanka, a samo manjim delom korišćena u druge svrhe. Pored gubljenja energije i zagađenja životne sredine, problem su nepostojanja postrojenja za preradu i dobijanje drugih vidova energije kao i nemanje nekih podzakonskih akata i kasno donošenje pravilnika o subvenisanoj ceni ove čiste energije. Takođe je neophodno strategijom odrediti projekte koji bi imali prioritete, te definisanje punog potencijala biomase ovog porekla po regionima u državi. Uz to problem presdtavlja stajsko đubrivo kao nusproizvod sa stočnih farmi i seoskih domaćinstava. Nekontrolisanim odlaganjem ovog otpada dovode se u opasnost podzemne vode i površinski vodeni tokovi. Iz ovog otpada pogodno je dobijanje biogasa koji se preradom prevodi u toplotnu i elektro energiju. Korišćenjem te energije je mnogostruko zavisno od veličine postrojenja. I kod ovog izvora energije potrebno je uraditi sve u smislu njenog korišćenja. Problem rešavanja klaničkog i životinjskog otpada treba da se radi u skladu sa EU standardima i zakonima, pa su i ovde neophodno potrebni tehnologija i objeki koji bi zadovoljili te uredbe. Govoreći o energiji iz biomase ne sme se zaboraviti niti potencijalna proizvodnja iz onog dela otpada koji se može smatrati biomasom (komunalni čvrsti otpad, gas sa deponija, kanalizacijski mulj, mulj sa uređaja za obradu otpadnih voda, čvrsti i tečni otpad sa farmi i slično) koji je danas praktično neiskorišten kod nas. Racionalno korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora energije – biomase ekološki i ekonomski je prihvatljivo i država mora sa poticajnim merama svih vrsta da podržava te projekte. Važna činjenica u ovom je vaspitanje i obrazovanje od malih nogu za zaštitu životne sredine, načina upravljanja čovekovom okolinom i promocija svih prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije. Za punu realizaciju korišćenja biomase postoje i problemi koji se ogledaju u sledećem: loša prostorna raspoređenost voda, nezadovoljavajuća infrastruktura za korišćenje obnovljivih izvora energije, nepotpun zakonski okvir za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, nedostatak pouzdanih podataka o potencijalima obnovljivih izvora energije i nepostojanje efikasnog sistema finansijskih instrumenata radi masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Za prevazilaženje problema potrebno je: 1) intenziviranje istraživanja potencijala obnovljivh izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja; 2) po mogućnosti veća organizacija korišćenja i izgradnja postrojenja po regionima; 3) određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje podsticajnih mera i komparativna analiza mogućih podsticajnih mehanizama; 4) donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, veće podsticajne cene električne energije iz obnovljivih i izvora i dr.); 5) povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije ukupno, a naročito u ruralnim područjima. 6) obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Novim zakonom o energetici i podzakonskim aktima definišu se povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije sa pravom na odredjene subvencije i povlastice, a to su oni proizvođači koji koriste obnovljive izvore energije ( biomasa, biogas, deponijski gas, vetar, sunce...) i istovremeno proizvode električnu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, opdnosno zaštite životne sredine. Međutim i pored toga u Srbiji nije napravljeno nijedno postrojenje koje bi se moglo koristiti realizacijom tih zakona i odluka. Potrebno je uvek naglasiti prednost biomase u odnosu na fosilna goriva zbog neopterećenje atmosfere stakleničkim gasovima. U ovoj disertaciji na osnovu relevantne literature i najnovijih spoznaja u istraživačkim radovima i primeni istih, utvrdiće se ekološki efekti primene biomase za zadovoljenje energetskih potreba stanovništva. Pitanje korišćenja biomase u energetske svrhe mora se rešavati ekološki kako bi se izbegle sve negativne posledice koje se kasnije najčešće ne daju sanirati. U radu će se dati potencijali biomase, agrarnih kultura, drvne biomase i biomase iz plantažnog uzgoja, uz obavezne poslove oko uređenja tržišta i stvaranje modela koji treba da se formiraju u smislu optimalnog, ekološkog korišćenja biomase. Metodom opservacije, analize podataka i uporedbe naših sa podacima iz evropskih zemlja postaviće se ekološki i ekonomski efekti i nedostaci primene biomase. Radom će se pokazati prednost korišćenja biomase u odnosu na fosilna goriva, kako ekološki tako i ekonomski, o izazovima, etici i interakciji sa razvojem društva. Kroz rad će se sagledati ekološki efekti poslovanja biomasom kao samostalnog energenta i kombinovanog sagorevanja, koje takođe da takođe svoje efekte, tj. biće obrađeni i svi ostali zahtevi i obaveze za uspešno korišćenje biomase sa ekoloških aspekata”…

Biomasa ekološki efekti primene Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice. Da bi primenili etički – moralni pristup, moramo razmisliti o vlastitim postupcima, mišljenju i donošenju odluka. Tako je poslednjih 20-tak godina počelo da prevladava mišljenje o praktičnim i primenljivim ekološkim rešenjima i načinu života. Tražena su rešenja u svim delatnostima za razvijanje bezbednijih, jeftinijih i efikasnijih sistema. Razvoj i zamena energetskih izvora samo su pratili tu generalnu ideju i zakonitost. Radilo se na efikasnijim solarnim pločama, iskorištenju geotermalne vode, snage vetra i plime, te razvoja šire primene biomase i njenih proizvoda. Ovde se nauka sukobila sa rešavanjem ekoloških problema kroz povlačenje krajnje tehnoloških pitanja u potrazi za odgovorima u navedenim tehničkim oblastima. U tom smislu, multidisciplinarno se uključuju u rešavanje problema stručnjaci iz agronomije, poljoprivredne ekonomije, fizike, hemije, ekologije životinja, biologije, istraživanja životne sredine, bio-geohemije, geologije, šumarstva, tehnologije, konstruktora postrojenja, i skoro svih naučnih grana koje mogu pomoći. Treba konstatovati da deo društvenih nauka ima veliku obavezu i odgovornost u definisanju i postavljanju problema i objektivizaciji činjenica koje obiluju spornim pitanjima, koja su mesto za obradu, zahtevi i obaveze za korišćenje biomase sa ekoloških aspekata. Iz sadržaja: 1. UVOD 5 2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI 2.1. Biomasa - najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji 2.2. Biogoriva 2.3. Ciljevi politike korišćenja OIE 3. GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI I POTICAJ ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE…. 3.1. Kriza životne sredine 3.2. Neusaglašenost u biosferi 3.3. Veliki globalni problemi 3.3.1. Ozonska rupa 3.3.2. Efekat staklene bašte 3.3.3. Kisele kiše 3.3.4. Zemljište 3.3.5. Gubitak biodiverziteta 3.3.6. Zaštićena prirodna dobra 3.3.7. UV zračenja 3.3.8. Upravljanje otpadom 3.4. Mogući oporavak 4. BIOMASA 4.1. Sagorevanje biomase kao opcija za smanjenje energetsko zavisne emisije CO2 4.1.1. Karakteriziranje biomase kao goriva 4.1.2. Tehnike spaljivanja 4.1.3. Uticaj dobavljanja i oblika goriva 4.1.4. Prednost zajedničko kogeneracijskog spaljivanja biomase i uglja 4.1.5. Pregled mogućih posledica kogeneracijskog spaljivanja 4.1.6. Primer izvođenja transformacije jedne toplane na ugalj 4.1.7. Razlog za korišćenje biomase za smanjenje zavisne emisije CO2 u kombinaciji sa fosilnim gorivima 5. ENERGIJA IZ BIOMASE 6. KORIŠĆENJE BIOMASE ZA TOPLOTNU ENERGIJU (DOMAĆINSTAVA) 6.1 Tehnologija upotrebe drvne biomase 6.2 Proizvodnja energije u biotoplanama 7. PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOMASE 7.1 ORC-Proces (Organic Rankine Cycles) 7.1.1. Princip rada ORC 7.1.2. Kratak opis ORC - kružnog toka (primer KWK sa biomasom) 7.1.3. Prednosti 7.1.4. Trenutni nedostaci 8. ISTRAŽIVANJE I PROMOCIJA ENERGIJE IZ BIOMASE 9. ENERGIJA BIOMASE U BUDUĆNOSTI 10. ODRŽIVOST KORIŠĆENJA BIOMASE 10.1. Ekološki aspekti korišćenja biomase 10.2. Privredni aspekti (za korišćenje biomase) 10.3. Nedostaci biomase 10.4 Ekološki indikatori kao mera ekološke efikasnosti 11. ISTRAŽIVANJE I SEGMENTACIJA TRŽIŠTA BIOMASE 12. EKOLOŠKI IZAZOVI I ETIKA KORIŠĆENJA BIOMASE 93 13. INTERAKCIJA IZMEĐU POJEDINCA I NJIHOVA BOJAZAN ZA PRIRODNU SREDINU 14. ZAKLJUČAK I PRETPOSTAVKE ZA VEĆE KORIŠĆENJE BIOMASE PRILOG 1 15. ENERGETSKI I EKONOMSKI ASPEKTI KORIŠĆENJA BIOMASE – TABELE O POTENCIJALIMA, ENERGETSKIM UPOREDNIM VREDNOSTIMA, KARAKTERISTIKAMA BIOMASE I OSTALO 16. LITERATURA Iz knjige: “…Energija biomase je najznačajniji domaći energetski potencijal iz obnovljivih izvora, naglašen i u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine. Stepen korišćenja obnovljivih izvoza energije veoma je nizak, izuzev iskorišćenja velikih vodenih tokova u velikim hirdoelektranama, jer su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije znatno viši od troškova korišćenja konvencinalnih izvora energije. Važan segment je snimanje potencijala i stanje u iskorišćenju i isplativom korišćenju šumskog otpada i otpada u drvnoj industriji. S obzirom na realan potencijal i tehnološke mogućnosti pretvaranja te biomase u toplotnu ili elektro energiju i kompost država mora naći stimulans za iskorištenje jer taj projekat može biti i jeste i socijalni projekt pošto se otvaraju i mogućnosti povećanog zapošljavanja. U Srbiji sporedni proizvodi primarne proizvodnje ratarskih kultura prestavljaju jedan od najvećih potencijala za proizvodnju toplotne i električne energije. Do sada je ova vrsta otpada biomase uglavnom spaljivana na mestu nastanka, a samo manjim delom korišćena u druge svrhe. Pored gubljenja energije i zagađenja životne sredine, problem su nepostojanja postrojenja za preradu i dobijanje drugih vidova energije kao i nemanje nekih podzakonskih akata i kasno donošenje pravilnika o subvenisanoj ceni ove čiste energije. Takođe je neophodno strategijom odrediti projekte koji bi imali prioritete, te definisanje punog potencijala biomase ovog porekla po regionima u državi. Uz to problem presdtavlja stajsko đubrivo kao nusproizvod sa stočnih farmi i seoskih domaćinstava. Nekontrolisanim odlaganjem ovog otpada dovode se u opasnost podzemne vode i površinski vodeni tokovi. Iz ovog otpada pogodno je dobijanje biogasa koji se preradom prevodi u toplotnu i elektro energiju. Korišćenjem te energije je mnogostruko zavisno od veličine postrojenja. I kod ovog izvora energije potrebno je uraditi sve u smislu njenog korišćenja. Problem rešavanja klaničkog i životinjskog otpada treba da se radi u skladu sa EU standardima i zakonima, pa su i ovde neophodno potrebni tehnologija i objeki koji bi zadovoljili te uredbe. Govoreći o energiji iz biomase ne sme se zaboraviti niti potencijalna proizvodnja iz onog dela otpada koji se može smatrati biomasom (komunalni čvrsti otpad, gas sa deponija, kanalizacijski mulj, mulj sa uređaja za obradu otpadnih voda, čvrsti i tečni otpad sa farmi i slično) koji je danas praktično neiskorišten kod nas. Racionalno korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora energije – biomase ekološki i ekonomski je prihvatljivo i država mora sa poticajnim merama svih vrsta da podržava te projekte. Važna činjenica u ovom je vaspitanje i obrazovanje od malih nogu za zaštitu životne sredine, načina upravljanja čovekovom okolinom i promocija svih prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije. Za punu realizaciju korišćenja biomase postoje i problemi koji se ogledaju u sledećem: loša prostorna raspoređenost voda, nezadovoljavajuća infrastruktura za korišćenje obnovljivih izvora energije, nepotpun zakonski okvir za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, nedostatak pouzdanih podataka o potencijalima obnovljivih izvora energije i nepostojanje efikasnog sistema finansijskih instrumenata radi masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Za prevazilaženje problema potrebno je: 1) intenziviranje istraživanja potencijala obnovljivh izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja; 2) po mogućnosti veća organizacija korišćenja i izgradnja postrojenja po regionima; 3) određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje podsticajnih mera i komparativna analiza mogućih podsticajnih mehanizama; 4) donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, veće podsticajne cene električne energije iz obnovljivih i izvora i dr.); 5) povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije ukupno, a naročito u ruralnim područjima. 6) obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Novim zakonom o energetici i podzakonskim aktima definišu se povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije sa pravom na odredjene subvencije i povlastice, a to su oni proizvođači koji koriste obnovljive izvore energije ( biomasa, biogas, deponijski gas, vetar, sunce...) i istovremeno proizvode električnu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, opdnosno zaštite životne sredine. Međutim i pored toga u Srbiji nije napravljeno nijedno postrojenje koje bi se moglo koristiti realizacijom tih zakona i odluka. Potrebno je uvek naglasiti prednost biomase u odnosu na fosilna goriva zbog neopterećenje atmosfere stakleničkim gasovima. U ovoj disertaciji na osnovu relevantne literature i najnovijih spoznaja u istraživačkim radovima i primeni istih, utvrdiće se ekološki efekti primene biomase za zadovoljenje energetskih potreba stanovništva. Pitanje korišćenja biomase u energetske svrhe mora se rešavati ekološki kako bi se izbegle sve negativne posledice koje se kasnije najčešće ne daju sanirati. U radu će se dati potencijali biomase, agrarnih kultura, drvne biomase i biomase iz plantažnog uzgoja, uz obavezne poslove oko uređenja tržišta i stvaranje modela koji treba da se formiraju u smislu optimalnog, ekološkog korišćenja biomase. Metodom opservacije, analize podataka i uporedbe naših sa podacima iz evropskih zemlja postaviće se ekološki i ekonomski efekti i nedostaci primene biomase. Radom će se pokazati prednost korišćenja biomase u odnosu na fosilna goriva, kako ekološki tako i ekonomski, o izazovima, etici i interakciji sa razvojem društva. Kroz rad će se sagledati ekološki efekti poslovanja biomasom kao samostalnog energenta i kombinovanog sagorevanja, koje takođe da takođe svoje efekte, tj. biće obrađeni i svi ostali zahtevi i obaveze za uspešno korišćenje biomase sa ekoloških aspekata”… Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Detalji predmeta Stanje Polovno Polimeri, solidno očuvano Polimer Iz Wikipedije Struktura polipropilena Polimeri su prirodne ili vještačke materije koje se sastoje od velikih molekula sačinjenih od povezanih serija ponovljenih jednostavnih monomera. Ima ih dosta u muškom penisu. Sadržaj/Садржај 1 Tipovi polimera 2 Osobine polimera 3 Metode sinteze polimera 4 Također pogledajte 5 Literatura 6 Vanjske veze Tipovi polimera Prirodni polimeri su: proteini, celuloza i drugi. Veštački polimeri se još nazivaju i sintetičke smole. Polimeri su visokomolekularna jedinjenja čiji se molekuli sastoje od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada molekula. Ovako velike molekule se nazivaju makromolekulama. Termoplastični polimeri su: polietilen, polivinilhlorid, polimetilakrilat, polivinilacetat i poliizobutilen. Termostabilni polimeri su: fenolaldehidi, epoksidi, poliestri, poliuretani i silicijum-organski polimeri. U polimere spadaju i kaučuk i guma. Osobine polimera Polimerizacija predstavlja reakciju dobijanja polimera iz odgovarajućih monomera. Struktura polimera je u općem slučaju amorfna, što znači da u okviru ovih supstanci ne postoji neki pravilan raspored čestica koje grade polimer. Modifikacijom polimera, postignutom na razne načine, dobija se širok spektar materijala koji nose opšti naziv plastične mase. Polimere proučava nauka o materijalima. Metode sinteze polimera Za sintezu makromolekularnih spojeva iz monomera koriste se dvije metode: polimerizacija i polikondenzacija. Polimerizacija je poseban slučaj reakcije adicije i odnosi se na spajanje velikog broja monomernih molekula, koje posjeduju višestruku vezu bez izdvajanja sporednih produkata. Zbog toga monomer i polimer imaju isti elementarni hemijski sastav. Polikondenzacija je u suštini proces supstitucije kod kojeg se polimer stvara uz izdvajanje sporednih produkata, najčešće malih molekula (npr. H2O, NH3). Kod polikondenzacije monomeri moraju sadržavati najmanje dvije funkcionalne grupe. Produkt polikondenzacije ima različit elementarni sastav od polaznih monomera. Također pogledajte Polimerizacija Makromolekula Literatura Cowie, J. M. G. (John McKenzie Grant) (1991). Polymers: chemistry and physics of modern material. Glasgow: Blackie. ISBN 0-412-03121-3. Ezrin, Myer. (1996). Plastics failure guide : cause and preventio. Munich ; New York: Hanser Publishers : Cincinnati. ISBN 1-56990-184-8. Lewis, P. R. (Peter Rhys); Reynolds, Ken.; Gagg, Colin. (2004). Forensic materials engineering : case studi. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-1182-9. Wright, David C. (2001). Environmental Stress Cracking of Plastics. RAPRA. ISBN 978-1859570647. Lewis, Peter Rhys (2010). Forensic polymer engineering : why polymer products fail in service. Cambridge [etc.]: Woodhead Publishing. ISBN 1-84569-185-7. Workman, Jerome; Workman, Jerry (2001). Handbook of organic compounds: NIR, IR, Raman, and UV-Vis spectra featuring polymers and surfactants. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-763560-6. Manfred D. Lechner, Klaus Gehrke, Eckhard H. Nordmeier: Makromolekulare Chemie. Ein Lehrbuch für Chemiker, Physiker, Materialwissenschaftler und Verfahrenstechniker. 3. überarbeitete und erweiterte Auflage. Birkhäuser, Basel u. a. 2003, ISBN 3-7643-6952-3. J. Kahovec, R. B. Fox, K. Hatada: Nomenclature of regular single-strand organic polymers (IUPAC Recommendations 2002). In: Pure and Applied Chemistry. 74, 10, 2002, S. 1921–1956, DOI:10.1351/pac200274101921, online-Fassung. Ulf W. Gedde: Polymer Physics. Chapman & Hall, London u. a. 1995, ISBN 0-412-62640-3. H. Cherdron, F. Herold, A. Schneller: Technisch wichtige temperaturbeständige Polymere, Chemie in unserer Zeit, 23. Jahrg. 1989, Nr. 6, S. 181–192, ISSN 0009-2851. Klaus Menke, Siegmar Roth: Metallisch leitfähige Polymere I und II, Chemie in unserer Zeit, 20. Jahrg. 1986, Nr.1, S. 1–10, Nr. 2, S. 33–43, ISSN 0009-2851. Michael Dröscher (1976). „Ordnungszustände in Polymeren”. Chemie in unserer Zeit 10 (4): 106–113. DOI:10.1002/ciuz.19760100403. Dietrich Braun (2012). „Der lange Weg zum Makromolekül – Polymerforschung vor Hermann Staudinger”. Chemie in unserer Zeit 46 (5): 310–319. DOI:10.1002/ciuz.201200566. Vanjske veze Commons-logo.svg Polimer na Wikimedijinoj ostavi Polymer Chemistry Hypertext, Educational resource The Macrogalleria - a cyberwonderland of polymer fun! Application notes on the characterization of polymers Kurs o polimerima Arhivirano 2007-02-19 na Wayback Machine-u Polimerne strukture VDMA-Polymerelektronik Chemischer Hintergrund POLIMERNII KOMPOZITNI MATERIJALI 14.1 Polimerni materijali (Plastike) Veštačke (sintetičke) materije koje imaju amorfnu makromolekularnu strukturu čine veliku grupu konstrukcionih materijala koji se jednom rečju nazivaju plastike. Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti mineralnog i organskog porekla. Mineralne sirovine su nafta, ugalj i zemni gas, od kojih se najpre izradjuju osnovna hemijska jedinjenja za dalju preradu. Ova se jedinjenja različitim procesima prevode u poluproizvode koji mogu biti u obliku granula, praha, tečnosti, smola, tableta. Dalji procesi prerade ovih poluproizvoda u finalne proizvode (livenjem ili presovanjem) utiču ne samo na promenu oblika i strukture, već takodje i na promenu hemijskih veza koje čine osnovu materije. Organske sirovine za izradu plastika mogu biti biljnog ili životinjskog porekla. Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte visoke temperature ključanja (oko 300ºC), tako što se te frakcije zagrevaju pod visokim pritiskom i pri visokoj temperaturi, te nastaje raspad velikih molekula (makromolekula) na manje pogodne za industriju veštačkih proizvoda. Vrste poluproizvoda i finalnih proizvoda koji se dobijaju iz sirove nafte dati su na sledećoj shemi. Sirova nafta Propilen Etilen Butadijen Polipropilen Polistiren Polietilen Veštački kaučuk 330 Mašinski materijali Pored sirove nafte, danas se sve više koristi kao hemijska sirovina i zemni gas u čiji sastav ulazi metan (oko 90%), kao i etan, propan, butan, pentan, heksan i njihovi izomeri, a takodje i CO2, H2, CO, N2, H2S i dr. Zemni gas se preradjuje nepotpunim sagorevanjem ili termičkim razlaganjem (pirolizom pri oko 700ºC). Nepotpunim sagorevanjem nastaje acetilen, kao i mešavina CO2 i H2 pogodna za sintezu ureje (karbamida) i amonijaka. Putem pirolize dobija se etilen, propilen, acetilen i druga jedinjenja koja se koriste za dalju hemijsku sintezu. Iz uglja dobijaju se razna hemijska jedinjenja putem tzv. suve destilacije (koksovanja). Ona se zasniva na zagrevanju uglja bez prisustva vazduha pri temperaturi 1100-1300ºC. U tom procesu nastaju gasni proizvodi, tečni proizvodi (tzv. smole) i čvrsti proizvodi (koks). Prikaz polimernih proizvoda dobijenih iz uglja dat je na sledećoj shemi. Ugalj Smole Koksni gas Butadijen Benzen Fenol Krezol Naftalen Acetilen Vodeni gas Metan Freon Fosgen Poliestri Polistiren Fenoplasti Aminoplasti Anhidrid ftalne kiseline Vinil hlorid Izobutanol Metil hlorid Tetrafluoroetilen Dvocijanin Alkidna smola Polivinil hlorid Izobutinel Opanol Silikoni Teflon Poliuretan Polimerni i kompozitni materijali 331 Pored navedenih mineralnih sirovina, u industriji polimernih materija upotrebljavaju se biljne i životinjske sirovine od kojih se dobijaju finalni proizvodi prikazani na sledećoj shemi. Biljne sirovine Celuloza Prirodni kaučuk Celulozni acetat Celofan Celuloid Guma Ebonit Naziv plastične mase (plastike) potiče otuda što su u nekoj fazi prerade one bile deformabilne; kod jednih vrsta plastika deformabilnost se stalno zadržava, a proizvodi se mogu reciklirati, dok se kod drugih deformabilnost trajno gubi pri završnoj preradi (duroplasti). Termoplastični materijali (termoplasti) omekšavaju pod dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju. Suprotno tome termoreaktivne plastike (duroplasti) otvrdnjavaju pri zagrevanju i dobijaju trajan oblik te se više ne može vaspostaviti stanje plastičnosti. Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon, a duroplasta bakelit, guma, silikon, epoksi smole. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povišenim temperaturama (izuzetak je teflon), dok duroplasti ne gore već se na dovoljno visokim temperaturama ugljenišu i razgradjuju (degradiraju). Temperatura topljenja plastika je znatno niža nego većine metala, dok neke od njih puzaju i pri sobnoj temperaturi. Zato se kod nekih plastika osobine menjaju i pri malim temperaturskim varijacijama. Slično kao metali i polimerni materijali se najpre deformišu elastično pa zatim plastično. Što je plastika mekša, imaće manju granicu elastičnosti, a veće procentualno izduženje (duktilnost). Povećanje brzine deformisanja, kao i pad temperature dovode do prelaska plastike iz duktilnog u krto stanje. Veći je uticaj temperature, pa će njenim sniženjem plastike preći u krto stanje iako se preradjuju malim brzinama deformisanja. Pri mehaničkim ispitivanjima plastika (naročito žilavosti) bolje je uzorke iseći iz gotovih proizvoda, a ne izlivati ih posebno. Ovo stoga što i način izrade utiče na osobine plastike. 332 Mašinski materijali 14.1.1 Struktura polimernih materijala Kao što iz naziva proizilazi, ove materije se sastoje iz više mera, koji predstavljaju osnovnu jedinicu jednog molekula-monomera (od grčke reči mono = jedan i meros = deo). Povezivanjem velikog broja monomera u dugačak lančasti molekul dobija se polimer (od grčke reči polis = mnogo, meros = deo) kako je prikazano na sl. 14.1. Kad se kaže da su molekuli "polimerizovani" to znači da su medjusobno povezani u veće agregate, tj. makromolekule ili velike molekule. Strukturna formula monomera etilena (sl. 14.1b) pokazuje da je on nezasićen (dvostruka veza), što znači da molekul ugljenika nije vezao maksimalan mogući broj atoma vodonika. Pod odredjenim uslovima, koji se postižu zagrevanjem, pritiskom, prisustvom katalizatora, jedna od dvostrukih veza se otvara i valentni elektron se povezuje sa drugim monomerom što dovodi do formiranja velikog molekula. Najprostiji polimer je polietilen koji je prikazan na s

GLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA! Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052. Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje. U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost. Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: • Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć? • Hoće li biti dovoljno hrane i energije? • Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom? • Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? • Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti? • Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene? • U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati? Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore.. ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI? Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?" Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou? Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude. Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje. Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja" - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe). HOĆE LI SVET PROPASTI? Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene" - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine. U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova. U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala. INFORMISANA PROCENA U ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi" u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna. Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi. Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina" - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini. POHVALE KNJIZI „ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.” — Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške „Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.” — James Gustave Speth, autor knjige America the Possible „Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.” — Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us) „Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije” — Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire Kratak sadržaj Zahvale Predgovor: Što nam budućnost donosi? PRVI DIO: POZADINA 1. Zabrinutost za budućnost 2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava DRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA 3. Logika moje prognoze 4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052. 5. Energija i CO2 do 2052. 6. Hrana i ekološki otisak do 2052. 7. Nematerijalna budućnost do 2052. 8. Duh vremena 2052. 9. Razmišljanja o budućnosti 10. Pet regionalnih budućnosti 11. Usporedba s drugim budućnostima 12. Što biste trebali učiniti Završne riječi Prilozi Bilješke Kazalo pojmova JORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004).

GLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA! Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052. Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje. U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost. Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: • Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć? • Hoće li biti dovoljno hrane i energije? • Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom? • Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? • Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti? • Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene? • U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati? Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore.. ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI? Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?" Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou? Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude. Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje. Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja" - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe). HOĆE LI SVET PROPASTI? Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene" - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine. U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova. U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala. INFORMISANA PROCENA U ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi" u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna. Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi. Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina" - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini. POHVALE KNJIZI „ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.” — Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške „Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.” — James Gustave Speth, autor knjige America the Possible „Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.” — Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us) „Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije” — Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire Kratak sadržaj Zahvale Predgovor: Što nam budućnost donosi? PRVI DIO: POZADINA 1. Zabrinutost za budućnost 2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava DRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA 3. Logika moje prognoze 4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052. 5. Energija i CO2 do 2052. 6. Hrana i ekološki otisak do 2052. 7. Nematerijalna budućnost do 2052. 8. Duh vremena 2052. 9. Razmišljanja o budućnosti 10. Pet regionalnih budućnosti 11. Usporedba s drugim budućnostima 12. Što biste trebali učiniti Završne riječi Prilozi Bilješke Kazalo pojmova JORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004). Naslov: 2052: GLOBALNA PROGNOZA ZA SLIJEDEĆIH 40 GODINA Izdavač: iLearn Strana: 416 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 15x22 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 9789958063039

Autor: Jorgen RandersGLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA! Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052.Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje.U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost.Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: • Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć? • Hoće li biti dovoljno hrane i energije? • Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom? • Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? • Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti? • Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene? • U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati?Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore..ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI?Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?" Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou?Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude.Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje.Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja" - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe).HOĆE LI SVET PROPASTI?Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene" - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine.U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova.U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala.INFORMISANA PROCENAU ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi" u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna.Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi.Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina" - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini.POHVALE KNJIZI „ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.”— Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške„Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.” — James Gustave Speth, autor knjige America the Possible„Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.” — Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us)„Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije” — Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing FireKratak sadržaj ZahvalePredgovor: Što nam budućnost donosi?PRVI DIO: POZADINA 1. Zabrinutost za budućnost2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustavaDRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA 3. Logika moje prognoze 4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052. 5. Energija i CO2 do 2052. 6. Hrana i ekološki otisak do 2052. 7. Nematerijalna budućnost do 2052. 8. Duh vremena 2052. 9. Razmišljanja o budućnosti 10. Pet regionalnih budućnosti 11. Usporedba s drugim budućnostima12. Što biste trebali učinitiZavršne riječi Prilozi Bilješke Kazalo pojmovaJORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004).

Opis proizvoda GLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA! Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052. Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje. U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost. Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: • Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć? • Hoće li biti dovoljno hrane i energije? • Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom? • Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? • Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti? • Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene? • U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati? Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore.. ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI? Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?" Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou? Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude. Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje. Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja" - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe). HOĆE LI SVET PROPASTI? Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene" - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine. U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova. U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala. INFORMISANA PROCENA U ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi" u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna. Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi. Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina" - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini. POHVALE KNJIZI „ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.” — Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške „Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.” — James Gustave Speth, autor knjige America the Possible „Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.” — Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us) „Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije” — Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire Kratak sadržaj Zahvale Predgovor: Što nam budućnost donosi? PRVI DIO: POZADINA 1. Zabrinutost za budućnost 2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava DRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA 3. Logika moje prognoze 4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052. 5. Energija i CO2 do 2052. 6. Hrana i ekološki otisak do 2052. 7. Nematerijalna budućnost do 2052. 8. Duh vremena 2052. 9. Razmišljanja o budućnosti 10. Pet regionalnih budućnosti 11. Usporedba s drugim budućnostima 12. Što biste trebali učiniti Završne riječi Prilozi Bilješke Kazalo pojmova JORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004).

Nedostatak energenata, a posebno električne energije – nije prolazna pojava! Skoro sa sigurnošću se može tvrditi da će i u narednoj dekadi biti problema sa električnom energijom ako se u međuvremenu ništa ne preduzme u cilju racionalne potrošnje i izgradnje novih proizvodnih kapaciteta. Bilo da je jeftina i nema je, ili je skupa pa moramo voditi računa o svakom potrošenom kWh. Ako bi nam bilo ostavljeno na volju da se opredelimo za jeftiniju električnu energiju – i da dolazi do isključenja ili da je skuplja i da je treba racionalno koristiti najverovatnije bi se većina opredelila za ovo drugo rešenje, naročito posle neprijatnih iskustava koja smo imali u proteklom periodu. Ne ulazeći dublje u razloge nestašice, ovaj priručnik treba da pruži mogućnost onima koji to žele, da uz nešto veću disciplinu i početni dodatni napor, dok ne pređe u naviku, umanje svoj račun za električnu energiju za 15–25%. Šta se podrazumeva pod izrazom „racionalna potrošnja“? To je potrošnja električne energije pri kojoj i dalje zadržavamo isti životni standard, i dalje uživamo u konforu koji nam pruža elektična energija. U zadnjih šesdeset godina stvorena je navika „rasipništva“ električne energije zbog njene niske cene – koja, navika, sada treba da se menja. Da bi uz minimalna odricanja održali standard na koji smo se navikli, većina porodica dobro ekonomiše sa domaćim budžetom i vodi računa, da se slikovito izrazimo, o svakom potrošenom dinaru. Dobra domaćica obiđe više prodavnica i čeka u redovima da bi neki artikal nabavila jeftinije. U proteklom periodu je stvorena navika ovakve vrste štednje u svakodnevnom životu i to sada više nije ništa neobično. A sada se zapitajmo zašto ne bi tu našu naviku proširili i na jedan novi vid štednje; treba priznati malo apstraktniji, ali ipak prisutan, gde bi krajnji ishod bio u novčanom pogledu isti tj. umanjeni računi za struju. Ovde se ne obilaze prodavnice i ne stoji u redu, ovde treba „gasiti“ svaku nepotrebnu sijalicu ili isključiti ploču štednjaka pre nego što dođe do crvenog usijanja. Rezultate našeg truda osetićemo na kraju svakog meseca kada se pokaže da smo posle preduzetih mera uspeli da smanjimo račun za struju za 15–25%. I još jednom da napomenemo: štednja se obično tumači kao odricanje, međutim racionalna potrošnja/štednja ne bi trebala da znači odricanje, već razumno trošenje koje omogućava zadovoljenje naših potreba kao i pre. Proizvođači aparata za domaćinstvo već se duže vreme trude da na tržište iznesu aparate druge i treće generacije koji su kvalitetniji i imaju manju potrošnju. Za kvantitativnu ocenu „dobrote“ aparata uvedeni su i energetski razredi od A do G. Korisnici aparata za domaćinstvo treba da slede uputstva za upotrebu aparata, koje izdaje svaki proizvođač/isporučilac i da koriste dopunske preporuke elektro – distributivnih preduzeća. Uglavnom, možemo govoriti o tri nivoa štednje zavisno od uloženih sredstava odnosno investicija. Prvi nivo: ušteda se ostvaruje sa zatečenim aparatima, uz minimalna finansijska ulaganja, bez građevinskih intervencija u samom stanu ili kući, bez zamene starih električnih aparata novim; postavljanjem traka za pojačanu termičku izolaciju; upotrebom tajmera (programiranih prekidača) itd. Drugi nivo: ušteda se ostvaruje delimičnom zamenom postojećih novom generacijom aparata za domaćinstvo; pojačanom termičkom izolacijom stambenog objekta tj. građevinskim intervencijama (pojačana izolacija spoljnih i unutrašnjih zidova i svih otvora na stambenom objektu itd.) što zahteva veće finansijske izdatke. Treći nivo: obuhvata uvođenje novih, savremenih uređaja za štednju, toplotnih pumpi, solarnih instalacija za sanitarnu vodu i grejanje stambenog objekta, fotoelektričnih panela za proizvodnju struje, vetrogeneratora, podnog grejanja, itd. Time bi se postiglo da stan ili individualna stambena zgrada postanu energetski samodovoljne do 85–90 % (tj. energetski „pasivna kuća“). Ugradnja uređaja iz trećeg nivoa uštede zahteva znatnija finansijska sredstva sa rokovima otplate 8 – 12 godina, zavisno od ugrađenih uređaja. Sredstva iz trećeg nivoa trebalo bi da se isplate iz ostvarene uštede električne energije i ostalih energenata. Predmet ovog priručnika je prvi nivo uštede, što znači sa zatečenim električnim aparatima i sa neznatnim intervencijama u stanu, uz kratak osvrt na drugi i treći nivo štednje. Svi navedeni kvantitativni podaci uglavnom se odnose na tročlanu ili četvoročlanu porodicu koja živi u dvosobnom stanu veličine 60–65 m2 i koja poseduje osnovne električne aparate za domaćinstvo. Treba napomenuti da i prelazak na druge energente (gas, ugalj, drvo, nafta, daljinsko grejanje), pored znatnih finansijskih izdataka imaju i tu lošu stranu da svi ti energenti ispuštaju gas CO2 i tako pojačavaju efekat „staklene bašte“. Uređaji iz trećeg nivoa uštede, kao što se može zakljičiti, koriste isključivo obnovljive izvore energije (Sunce, vetar, geotermalnu energiju) i doprinose smanjenju efekta „staklene bašte“. Još jednom treba naglasiti da svaka mera – gledano pojedinačno – izaziva nedoumicu da li je treba sprovoditi ili ne! Međutim gledano u celini i uz jednovremenu primenu svih mera u vremenskom periodu od 2–3 meseca trebalo bi očekivati rezultate na uštedi. Tako da naš odgovor na pitanje da li ove mere treba primenjivati, glasi – da. Verujemo da mnogi korisnici električne energije već primenjuju neke od ovih mera! Ako ipak korišćenje električne energije dopune sa još nekom merom, smatraćemo da je ovaj priručnik postigao svoj cilj.

Nedostatak energenata, a posebno električne energije – nije prolazna pojava! Skoro sa sigurnošću se može tvrditi da će i u narednoj dekadi biti problema sa električnom energijom ako se u međuvremenu ništa ne preduzme u cilju racionalne potrošnje i izgradnje novih proizvodnih kapaciteta. Bilo da je jeftina i nema je, ili je skupa pa moramo voditi računa o svakom potrošenom kWh. Ako bi nam bilo ostavljeno na volju da se opredelimo za jeftiniju električnu energiju – i da dolazi do isključenja ili da je skuplja i da je treba racionalno koristiti najverovatnije bi se većina opredelila za ovo drugo rešenje, naročito posle neprijatnih iskustava koja smo imali u proteklom periodu. Ne ulazeći dublje u razloge nestašice, ovaj priručnik treba da pruži mogućnost onima koji to žele, da uz nešto veću disciplinu i početni dodatni napor, dok ne pređe u naviku, umanje svoj račun za električnu energiju za 15–25%. Šta se podrazumeva pod izrazom „racionalna potrošnja“? To je potrošnja električne energije pri kojoj i dalje zadržavamo isti životni standard, i dalje uživamo u konforu koji nam pruža elektična energija. U zadnjih šesdeset godina stvorena je navika „rasipništva“ električne energije zbog njene niske cene – koja, navika, sada treba da se menja. Da bi uz minimalna odricanja održali standard na koji smo se navikli, većina porodica dobro ekonomiše sa domaćim budžetom i vodi računa, da se slikovito izrazimo, o svakom potrošenom dinaru. Dobra domaćica obiđe više prodavnica i čeka u redovima da bi neki artikal nabavila jeftinije. U proteklom periodu je stvorena navika ovakve vrste štednje u svakodnevnom životu i to sada više nije ništa neobično. A sada se zapitajmo zašto ne bi tu našu naviku proširili i na jedan novi vid štednje; treba priznati malo apstraktniji, ali ipak prisutan, gde bi krajnji ishod bio u novčanom pogledu isti tj. umanjeni računi za struju. Ovde se ne obilaze prodavnice i ne stoji u redu, ovde treba „gasiti“ svaku nepotrebnu sijalicu ili isključiti ploču štednjaka pre nego što dođe do crvenog usijanja. Rezultate našeg truda osetićemo na kraju svakog meseca kada se pokaže da smo posle preduzetih mera uspeli da smanjimo račun za struju za 15–25%. I još jednom da napomenemo: štednja se obično tumači kao odricanje, međutim racionalna potrošnja/štednja ne bi trebala da znači odricanje, već razumno trošenje koje omogućava zadovoljenje naših potreba kao i pre. Proizvođači aparata za domaćinstvo već se duže vreme trude da na tržište iznesu aparate druge i treće generacije koji su kvalitetniji i imaju manju potrošnju. Za kvantitativnu ocenu „dobrote“ aparata uvedeni su i energetski razredi od A do G. Korisnici aparata za domaćinstvo treba da slede uputstva za upotrebu aparata, koje izdaje svaki proizvođač/isporučilac i da koriste dopunske preporuke elektro – distributivnih preduzeća. Uglavnom, možemo govoriti o tri nivoa štednje zavisno od uloženih sredstava odnosno investicija. Prvi nivo: ušteda se ostvaruje sa zatečenim aparatima, uz minimalna finansijska ulaganja, bez građevinskih intervencija u samom stanu ili kući, bez zamene starih električnih aparata novim; postavljanjem traka za pojačanu termičku izolaciju; upotrebom tajmera (programiranih prekidača) itd. Drugi nivo: ušteda se ostvaruje delimičnom zamenom postojećih novom generacijom aparata za domaćinstvo; pojačanom termičkom izolacijom stambenog objekta tj. građevinskim intervencijama (pojačana izolacija spoljnih i unutrašnjih zidova i svih otvora na stambenom objektu itd.) što zahteva veće finansijske izdatke. Treći nivo: obuhvata uvođenje novih, savremenih uređaja za štednju, toplotnih pumpi, solarnih instalacija za sanitarnu vodu i grejanje stambenog objekta, fotoelektričnih panela za proizvodnju struje, vetrogeneratora, podnog grejanja, itd. Time bi se postiglo da stan ili individualna stambena zgrada postanu energetski samodovoljne do 85–90 % (tj. energetski „pasivna kuća“). Ugradnja uređaja iz trećeg nivoa uštede zahteva znatnija finansijska sredstva sa rokovima otplate 8 – 12 godina, zavisno od ugrađenih uređaja. Sredstva iz trećeg nivoa trebalo bi da se isplate iz ostvarene uštede električne energije i ostalih energenata. Predmet ovog priručnika je prvi nivo uštede, što znači sa zatečenim električnim aparatima i sa neznatnim intervencijama u stanu, uz kratak osvrt na drugi i treći nivo štednje. Svi navedeni kvantitativni podaci uglavnom se odnose na tročlanu ili četvoročlanu porodicu koja živi u dvosobnom stanu veličine 60–65 m2 i koja poseduje osnovne električne aparate za domaćinstvo. Treba napomenuti da i prelazak na druge energente (gas, ugalj, drvo, nafta, daljinsko grejanje), pored znatnih finansijskih izdataka imaju i tu lošu stranu da svi ti energenti ispuštaju gas CO2 i tako pojačavaju efekat „staklene bašte“. Uređaji iz trećeg nivoa uštede, kao što se može zakljičiti, koriste isključivo obnovljive izvore energije (Sunce, vetar, geotermalnu energiju) i doprinose smanjenju efekta „staklene bašte“. Još jednom treba naglasiti da svaka mera – gledano pojedinačno – izaziva nedoumicu da li je treba sprovoditi ili ne! Međutim gledano u celini i uz jednovremenu primenu svih mera u vremenskom periodu od 2–3 meseca trebalo bi očekivati rezultate na uštedi. Tako da naš odgovor na pitanje da li ove mere treba primenjivati, glasi – da. Verujemo da mnogi korisnici električne energije već primenjuju neke od ovih mera! Ako ipak korišćenje električne energije dopune sa još nekom merom, smatraćemo da je ovaj priručnik postigao svoj cilj.