DETALJNIJE Predstavljamo vam ilustrovani životopis Mihajla Idvorskog Pupina, koji je svetsku slavu stekao kao pronalazač u oblastima telekomunikacija, radio-tehnike i radiologije. Uz verodostojne ilustracije i autentične fotografije, mladi čitaoci upoznaće se sa likom i delom ovog velikana. Nagrada Gomionica na Sajmu knjiga u Banjaluci 2018. Autor: Ivana Subotić Ilustrator: Igor Krstić Format: 17x23 Broj strana: 40 Povez: Tvrd

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Милановић, Братислав Наслов Далеко дом твој / Братислав Милановић Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Крагујевац : Светлост, 1977 (Крагујевац : "Никола Николић") Физички опис 40 стр. ; 20 cm Збирка Завичајни песници ; 1 ISBN (Брош.) Напомене Тираж 500 Bratislav R. Milanović Članak Razgovor Latinica Čitaj Uredi Uredi izvor Istorija Alatke S Vikipedije, slobodne enciklopedije Bratislav R. Milanović Datum rođenja 1950. Mesto rođenja Aleksinac FNR Jugoslavija Bratislav R. Milanović (Aleksinac, 1950) srpski je književnik, novinar, književni kritičar i prevodilac. Biografija Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu[1] u Beogradu. Svoju prvu pesmu objavio je u beogradskom Studentu 1968. godine. Od 1974. godine objavljuje prikaze i kritike o pesničkim knjigama u emisiji „Hronika Trećeg programa Radio Beograda“, „Otvorena knjiga“ TV Beograd, „Književnoj reči“, „Književnim novinama“ i po brojnim listovima i časopisima. Od 1978. godine stalno radi u Radio Beogradu[2] kao novinar, voditelj i urednik u emisijama Beograda 202, Radio Beograda 1 i Radio Beograda 2, koje se bave književnošću i kulturom uopšte. Uređivao je književnost u programu Radio Beograd 1 i vodio kulturni magazin „Deset i po“. Član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1976. godine. Član je srpskog PEN-a[4]. Od 1980. do 1982. godine bio je urednik za poeziju u Književnim novinama[5]. Od 1989. do 1992. godine živeo je u Parizu. Prema njegovom scenariju (poema Sto na raskršću) izvedena je 1995, u amfiteatru Spomen-parka Kraljevački oktobar u Kraljevu, scenska igra Srbija na raskršću, koju je režirao Dejan Mijač. Autor je radio-drame Vučija večera, Dramski program Radio Beograda, 1998. Godine 2000. bio je predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Udruženja književnika Srbije, a od januara 2001. do decembra 2004. nalazio se na mestu Umetničkog direktora Međunarodnih susreta pisaca Udruženja književnika Srbije. Zastupljen u izboru Biljane D. Obradović Fives/Petice, pet američkih i pet srpskih pesnika, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, dvojezično englesko-srpsko izdanje. Zastupljen je u više antologija srpske poezije objavljenih u svetu (Švedska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Rusija, SAD, Nemačka, Francuska, Brazil). Posebni izbori njegove poezije objavljivani su u periodici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, SAD i Italiji. Za pesmu „Letopisac pred bibliotekom na Kosančićevom vencu“, objavljenu u listu „Književni magazin“ na „Miljkovićevim danima poezije“ u Gadžinom Hanu 2005. dobio je Nagradu „Zaplanjski Orfej”. Dobitnik je prestižne Nagrade „Žička hrisovulja” za 2009. godinu[6]. Povodom nagrade održan je naučno kritički skup o njegovom pesničkom delu. Sa tog naučnog skupa objavljen je 2010. godine zbornik radova „Bratislav R. Milanović – pesnik“[7]. Dobitnik je Nacionalnog priznanja za doprinos srpskoj kulturi[8] 2010. Od aprila 2020. godine je glavni i odgovorni urednik "Književnih novina". Govori francuski i italijanski jezik, služi se slovenačkim i makedonskim. Juna 2023. godine dodeljena mu je Pesnička povelja „Venac Laze Kostića”.[9] Knjige Poezija Jelen u prozoru, DOB, 1975, Brankova nagrada; Klatno, Narodna knjiga, Slovo ljubve, 1980, Nagrada Milan Rakić; Neman, Prosveta, Beograd, 1987. Nagrada Đura Jakšić [10] ; Balkanski pevač, Prosveta, Beograd, 1995, Nagrada Srboljub Mitić; Vrata u polju, Prosveta, Beograd, 1999, Prosvetina nagrada [11]; Silazak, Srpska književna zadruga, Beograd, 2004, Nagrada Rade Drainac [12]; Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, dvojezično srpski/rumunski; Male lampe u tamnini, Biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2006, Zmajeva nagrada[13]. Nepotreban letopis, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2007, dvojezično srpski/engleski[14] Pisma iz prastare budućnosti, Zavod za udžbenike, Beograd, 2009[15]. Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[16] Jelen u prozoru, drugo izdanje, Manaufaktura snova, Beograd, 2011. Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[17] Cvrčak u decembru, izbrane i nove pesme, CKU Aleksinac[18], Prosveta, Beograd, 2013.[19] Mali lambi vo temninata/Male lampe u tamnini, izabrane pesme, makedonsko-srpsko izdanje, Arka, Smederevo; Matica makedonska, Skopje, 2015[20] Odron svetlosti, CKU Aleksinac, Srpska književna zadruga, Beograd 2017.[21] Lettere da un futuro remoto/Pisma iz prastare budućnosti, dvojezično italijanski/srpski, prevod Dragan Mraović, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[22] Proza Potok, roman, Nolit, Beograd 2001, Nolitova nagrada[23]. Tajne svetlih i senovitih svetova, priče, Povelja, Kraljevo, 2015[24] Priredio knjige Dobro jutro deco, RTS, Radio Beograd, Prvi program (zajedno sa Vesnom Ćorović Butrić i Jovom Ljuštanovićem), Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2003; Najlepše pesme Vladislava Petkovića-Disa, Prosveta, Beograd; 2004. Najlepše pesme Anice Savić Rebac, Arijadna, Beograd, 2010. Violina, izabrane pesme Vladisalava Petkovića-Disa, sa predgovorom priređivača, Prosveta, 2011. Prevodi Alberto Prinčis: Nevini vampir (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), pesme, Smederevska pesnička jesen, 2008. Pjerdomeniko Bakalario: Vatreni prsten (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Beograd 2012. Pjerdomeniko Bakalario:Kamena zvezda (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Beograd 2014. Izvori Filološki fakultet, sajt Radio Beograd „Udruženje književnika Srbije”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 04. 12. 2017. „Srpski PEN”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2011. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. „Književne novine”. Arhivirano iz originala 04. 09. 2018. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. Uručenje hrisovulje, RTS, 19.8.2009 Svet poetske zbilje, Blic, 14.8.2010 Nacionalno priznanje za 2010 Vulićević, Marina. „Milanoviću Pesnička povelja „Venac Laze Kostića””. Politika Online. Pristupljeno 2023-06-07. Nagrada Đura Jakšić Prosvetina nagrada „Nagrada Rade Drainac”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2017. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. Pesnici su elitisti, Politika,16.2.2007 Stidimo se svojih osećanja, Politika,15.8.2009 Poezija SCG Vrata u polju, Njujork,2010 Pisma iz prastare budućnosti, italijanski CKU Aleksinac Cvrčci pobedili policijsku palicu, Politika, 2.2.2014 COBBIS[mrtva veza] Tanjug,5.10.2017 Pisma iz prastare budućnosti, italijansko-srpski jezik „Potok”. Arhivirano iz originala 08. 12. 2017. g. Pristupljeno 08. 12. 2017. Promocija Tajni Normativna kontrola Uredi na Vikipodacima Međunarodne ISNIVIAF Državne NemačkaSjedinjene DržaveČeškaHolandija Ostale IdRef

Knjiga Zanemarena i osvetljena filozofska baština: razgovor sa Slobodanom Žunjićem Đorđa Malavrazića nastala je nakon što je Slobodan Žunjić dobio Nagradu Nikola Milošević 2014. godine, koju je osnovao Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti. On se, po prirodnom redu stvari, povukao u penziju u jesen 2015. godine, ali je nastavio intelektualnu aktivnost i marta sledeće godine izložio Slobodanu Žunjiću koncept jednog njihovog mogućeg studioznog razgovora, imajući u vidu, za ovu priliku, ne samo Prirok i suštastvo, nego i problematiku pokrenutu laureatovom narednom knjigom Istorija srpske filozofije, čija je pojava izazvala mnogobrojne prikaze i polemičke napade na autora. Mada suočen sa lošim prognozama lekara, o kojima je otvoreno govorio prijateljima i saradnicima, Žunjić je prihvatio ovu zamisao, a istovremeno radio na još nekoliko dela zahtevne i ambiciozne zamisli, odlučan da filosofiji, kao što je i rekao u jednom momentu ovog razgovora, da i svoj poslednji izdisaj. Tako nastali i veoma obimni intervju, proširen u odnosu na početni projekat, Đorđe Malavrazić je naslovio Zanemarena i osvetljena filozofska baština.

Ovo je on the road roman o snovima onih koji su osamdesetih godina prošlog veka napustili Srbiju i Balkan kako bi se domogli večito varljivog američkog sna. Napisana vizuelnim jezikom filmske montaže, kao i roman Fetiš Nulo (treći deo Severne trilogije), ova knjiga predstavlja svojevrsno jedinjenje dokumentarnog i fiktivnog, kroz koje avanture generacije osamdesetih odjekuju kao upozorenje o dolasku vremena beznađa kojima svedočimo danas. Probijajući se kroz slike kriminala, prostitucije i narkomanije, u svetu (bez) ljubavi, punom sirovog nasilja, zamki i iluzija, pratimo uspone i padove junaka, dok traže stazu ka umetnosti života sa drugim i za druge. Vezan za stalni pokret i promenu, ovaj roman vodi na put od Čikaga preko San Franciska do Njujorka, kroz bespuća i lutanja podzemljem nevidljivim običnom stanovniku Amerike, daleko od rodnog tla, a opet u neraskidivoj vezi sa njim. Tomislav Longinović profesor je slavistike i komparativne književnosti na Univerzitetu Viskonsin-Medison. Doktorirao je s temom „Ideologija, identitet i granične poetike u slovenskom romanu dvadesetog veka“. Teoretičar, pisac i prevodilac. Bibliografija: Sama Amerika (Radio B92, 1994), Minut ćutanja (Radio B92, 1997), Vampirska nacija (Duke University Press, 2011).

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Ђуровић, Божидар Наслов Проседе исповести / Божидар Ђуровић Врста грађе др.књиж.облици Језик српски Година 2000 Издавање и производња Београд : Туристичка штампа, 2000 (Београд : Туристичка штампа) Физички опис 114 стр. : илустр. ; 21 cm ISBN 86-7041-040-0 Напомене Тираж 500. Божидар Ђуровић Рођен 12. јануара 1960. године у Даниловграду. Дипломирао позоришну и радио режију на Позоришној академији (ДАМУ) у Прагу 1988. године. Стални редитељ Народног позоришта у Београду. Био је уметнички директор Сцене Земун, директор Драме, помоћник управника и управник Народног позоришта у Београду, уметнички директор и селектор фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару и „Глумачких свечаности Миливоје Живановић“ у Пожаревцу. Режирао је у позориштима у Прагу, Београду, Подгорици, Новом Саду, Крагујевцу, Шапцу, Кијеву... Бави се оперском и радио режијом. За редитељски рад је награђиван. Преводи са чешког и словачког језика. Објавио књигу превода „Бела болест“. Театролошке есеје објављивао у часопису „Сцена“ и у „Књижевним новинама“. Редовни професор на катедри за глуму Академије лепих уметности у Београду. Професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду.

Roman iz serijala Noćne priče. Šila O’Rork uspešno vodi noćnu radio emisiju i ispunjava muzičke želje svojim brojnim slušaocima. Ponekad se desi da joj poziv uputi neki ludak. Međutim, nikada se nije desilo ništa ozbiljno. Sve do jednog sablasnog poziva koji je ponavlja iz noći u noć. Detektiv Bojd Flečer je zadužen da istraži slučaj i sačuva Šilu od opasnosti...

Grad En predstavlja autobiografsko delo jednog od najznačajnijih ruskih proznih pisaca iz dvadesetog stoleća. O autorovom životu se veoma malo zna. Rodio se 1894. godine, završio je Politehnički fakultet u Petrogradu, radio je u Brjansku kao statističar. Književno stvaralaštvo započeo je 1924. godine kada su prvi put objavljena njegova dela. Sumnja se da je izvršio samoubistvo 1936. godine. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Džerom K. Džerom je bio izuzetno plodan enegleski pisac - rođen krajem devetnaestog veka, sin sveštenika, studirao je filozofiju a radio je još i kao urednik, glumac, pisac i učitelj. Ovo je njegovo prvo delo koje je istovremeno i inteligentno, pronicljivo ali i duhovito. Kroz svoje dokoličarske misli, ovaj dokoličar razmišlja o životu, ljudima, društvu na svoj specifičan, prijemčivi izanimljivi način.

U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

Strahinja je sada u penziji. Radio je kao agent Državne bezbednosti. Sada živi mirno u staroj porodičnoj kući. Društvo mu pravi Ramona, devojka koju je usvojio nakon što su joj roditelji poginuli. Njegov miran život narušiće izvesni profesor Vladimir koji ima veze sa njegovom ćerkom Mašom. Maša je u opasnosti. Sve se dodatno komplikuje kada se desi petostruko ubistvo. Ramona će nastaviti istragu...

Knjigu čine eseji koji su za temu imali umetnost, a bili su čitani na Trećem programu Radio-Beograda od 1966. do 1983. god. u emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, kao i eseji objavljivani u Politici i NIN-u (dvonedeljno tokom šezdesetih i sedamdesetih). Odabir eseja učinila je Milica Konstantinović, a Mida Belančić je odredio redosled i grupisanje u tematske celine.

Detalji predmeta Stanje Polovno Izdavač: Radio Beograd 1971. odlično očuvana 632 str. Neki od naslova: Božidar Milič Entropija i pogled na svet Rudolf Karnap Empirizam, e+semantika i ontologija Vladeta Jerotić JUng između prošlosti i sadašnjosti Mikel Difrem Estetika i filosofija Radomir Konstantinović dva pesnika Rastko Petrović Vladislav Petković Dis PLaton, pisma savremenika božo vukadinović putevi fantastike an surio, pojam estetičke kategorije

Pred čitaocima je zbirka komentara diplomate, koji je više decenija svoje karijere radio raznovrsne diplomatske poslove, ne samo u oblasti bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje naše zemlje, već i na različitim pitanjima. U njegovoj diplomatskoj torbi se nalaze saopštenja koje je objavljivao kako u štampanim medijima, kao što su Jedinstvo, Telegraf, Politika i drugi, tako i na elektronskim portalima, Sputnjiku i brojnim drugim.

Na zlatnom rogu ili Avgusti (drama u pet činova - deset slika) Krvna zrnca ili Pacijenti (komedija u tuce kliničkih slika) Drugo stanje (monodrama s pantomimom) Hamlet u blu-džinsu (poetska drama) Milanković ili Lako je geniju (neorenesansni igrokaz) Razgovor na brdu Topčiderskom Flora i fauna ili Čekajući Sunčicu (krimi komedija u dve posete staroj dami) Pssst, deca spavaju (radio-igra)

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog, Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije. Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.

Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine. Boun je genijalni spoj avanture, fantastike i komedije, i jedna od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa. Boun je ovenčan s 11 nagrada Harvi i 10 nagrada Ajzner, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina Tajm, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“. Džef Smit je američki stripski autor rođen u Pensilvaniji, a odrastao u Ohaju. Za stripove i animaciju zainteresovao se još u detinjstvu, a likove koji će postati osnova njegovog najpoznatijeg serijala Boun osmislio je u razdoblju od pete do devete godine. Veliki je poštovalac radova Čarlsa Šulca i Karla Barksa, kao i romana Mobi Dik i Avanture Halkberija Fina. Nakon studija, sa prijateljima je osnovao studio za animaciju Karakter Bilders, ali posle nekoliko uspešnih projekata odlučio je da sa suprugom Vidžajom osnuje sopstvenu firmu Kartun Buks i da se posveti stvaranju Bouna. Od 1991. do 2004. godine radio je na ovom serijalu, zahvaljujući kojem je stekao poštovanje publike i kritike. Za izdavačku kuću DC komiks radio je na serijalu Shazam! The Monster Society of Evil, a za Fantagrafiks je dizajnirao novo integralno izdanje Pogoa Volta Kelija. Od 2008. do 2012. godine radio je na novom autorskom serijalu Rasl, naučnofantastičnom noaru crtački i narativno drugačijem od Bouna, čime je želeo da se oproba u novom stilu stripskog pripovedanja.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Stojan Cerović je bio srpski novinar. Rođen je u Titogradu 9. jula 1949. godine. Diplomirao je na grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1973. godine. Magistrirao je Kliničku psihologiju 1985. na Univerzitetu u Beogradu. Radio je kao asistent na niškom Filozofskom fakultetu u periodu od 1974. do 1986. godine. Od 1986. radio je kao dopisnik Radio Frans Internasional iz Beograda. Jedan je od osnivača nedeljnika Vreme 1990. godine. Bio je kolumnista i predsednik Upravnog odbora nedeljnika Vreme. Knjiga izabranih tekstova Stojana Cerovića pod naslovom Bahanalije objavljena je 1993 u Beogradu. Prevod na švedski pojavio se 1994. godine. Druga knjiga Stojanovih tekstova, Izlazak iz istorije1999-2004 objavljena je 2004. godine. Stojan Cerović dobio je novinarsku stipendiju Neiman fondacije na univerzitetu Harvard, gde je proveo akademsku godinu 1993/94. Objavljivao je tekstove u mnogim evropskim listovima i časopisima. Predavao je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, tokom jeseni 1999. Tokom 2000. bio je Senior Fellow na Američkom institutu za mir (USIP) u Vašingtonu. Dobitnik je domaćih novinarskih nagrada Dušan Bogavac 1991. i Jug Grizelj 1996. Stojan Cerović bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Centra za antiratnu akciju (1991-1993). Stojan Cerović umro je 21. marta 2005. u Parizu posle teške bolesti. Njegov otac Komnen, bio je učesnik Narodnooslobodilačkog rata i proglašen je za narodnog heroja. Jugoslavija - Političke prilike/ 47 članaka... Otimači maršalske palce, U zamci rodoljublja, Podrumi Sarajeva, S Pala u Beograd (General Ratko Mladić bio je poslednja nada ratnog preduzeća zvanog Velika Srbija), Pandurska država, Akrep iz kutije (Nacija, stanje duha), Gorski vijenac belog luka, Policijska politika, Udba kao sudba... Karikature Predrag Koraksić Corax Mek povez, pečat instituta, 243 str, 21 cm Nekorišćena, prednja korica savijena (videti sliku) --- 27.05. 21:54 prodavac je promenio načine slanja ---

S.M. Marinković - Kriminološke slike kod srpskih sudova, Iz advokatskih beležaka Beograd, 1906. Tematika: proza Meki povez, bez korica. Strana (1)+ VIII+ 145 Sava M. Marinković ( Beograd, 1866 - Šabac, 1933) advokat, pripovedač, slikar. Pokrenuo je 1926. godine nedeljnik `Šabačke novosti`. Slikarstvo je učio kod Đorđe Krstića. Radio je akvarele i ulja, većinom pejzaž i mrtvu prirodu. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Ideja za pisanje liječničkih dijagnoza na latinskome potekla je od prerano preminulog dr. Joška Bublića tijekom njegove specijalizacije kirurgije. Zapravo, radio je to za svoju majku, kako bi imala priručnik u svakodnevnom radu. Uvidjevši veliku vrijednost njegova truda i želje za pefekcionizmom, želja Nede Aberle bila je urediti vrijedan rad i pridonijeti tome, da liječnici u pisanju dijagnoza koriste klasični, gramatički ispravan, latinski jezik.

Džon Čiver smatra se američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice koje žive u predgrađima, ponajpre u njegov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac dao je neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Knjiga sadrži dvadeset sedam antologijskih priča, među kojima ,,Plivač" i ,,Grozni radio" imaju kultni status.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- = Марицки-Гађански, Ксенија, 1939- Скопетеа, Елени Наслов Povratak poeziji : savremena grčka poezija / izbor i prevod sa grčkog Ksenija Maricki Gađanski i Eleni Skopetea Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Beograd : Radio Beograd, 1977 Физички опис 80 str. ; 24 cm ISBN (Broš.) Напомене Poseban otisak iz časopisa "Treći program", leto-jesen 1977

Roman opisuje događaje iz Topličkog ustanka 1917. godine, koje je Ćurčić opisao kroz sećanje svog dede Milića Dragovića. Inače, Ćurčić je rodom iz Prolom Banje, a živi i radi u Hong Kongu Studirao je mašinstvo, moderne slovenke jezike i literaturu i pravo, a doktorirao je u Singapuru u oblasti edukativnih nauka. Radio je kao predavač i univerzitetski profesor u više zemalja, uključujući Australiju, Singapur i Hong Kong...

Dobitnik ovogodišnje nagrade ’’Danica Marković’’ za knjigu godine je profesor filozofije Tomislav Novaković, za "Čisto Ja i Atomika Kantove kritike čistog uma sa načelima praktične logike". Ovu jedinstvenu knjigu Čačanske novine proglasile su za izdavački poduhvat godine, a našla se i u najužem izboru za nagradu "Nikola Milošević" Drugog programa Radio Beograda, rečeno je na svečanosti proglašenja pobednika manifestacije "Štampana reč" za prošlu godinu.

Zbirka pesama, crtica, odlomaka i dokumenata iz opusa velikog srpskog pisca. Odlomak: ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

Iz recenzije: ’’Ova knjiga je izraz višegodišnjeg pomnog praćenja radijskih programa u našoj zemlji i van nje. U tridesetak ogleda autor je nastojao da iskaže kritički odnos i stav prema radiofoniji, a pre svega prema radio-drami. Razmotrio je pojedine žanrove, a posebnu pažnju je poklonio biografskoj i istorijskoj, dokumentarnoj drami za decu kao i onim radiofonskim ostvarenjima koja u sebi objedinjuju dramske, muzičke, ambijentaine I elektro-akustičke elemente. Svaki od ovih ogleda zapravo je osvrt na pojednog radiofonskog stvaraoca, pretežno iz Beograda, a obuhvata srpsku radiofoniju s kraja XX i početka XXI veka. Okosnicu knjige čine tekstovi koje je autor objavljivao u beogradskom dnevnom listu "Politika" od 2001. do 2004. godine. Ako je već primećeno da dobri stari radio, uprkos mračnim prognozama, ne gubi bitku sa novim medijima, ova knjiga može biti upozorenje na one posvećenike koji su svoj stvaralački napor uložili u možda ne tako popularnu ali svakako pažnje vrednu umetnost radija, u radiofoniju. Knjiga može podstaći jedne da se i sami uvrste u taj krug posvećenika, a druge da sa manje nemara i više zasluženog poštovanja pristupaju ozbiljnim pregaocima koji bar neke radijske programe čine veoma sadržajnim i zbog toga vrednim slušanja.’’