Format: 13x20 cm Broj strana: 344 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 25. januar 2023. Prevodilac: Marko Mladenović Dobro došli na čarobnu italijansku rivijeru u britanski hotel sa svetskom klijentelom. Roman po kojem je snimljena istoimena hit TV serija. Dobro došli u Hotel Portofino, gde vas očekuju romansa, zabava i mnoge intrige. Nalazite se na čarobnoj italijanskoj rivijeri u uzbudljivoj atmosferi ludih dvadesetih. Hotel Portofino je otvoren pre samo nekoliko nedelja, a njegova vlasnica Bela Ejnsvort već ima mnoštvo problema. Nije lako ispuniti želje otmene klijentele. Uz to se našla na meti lokalnog političara sklonog spletkama i korupciji, koji preti da će je uvući u usijani kotao Musolinijeve Italije. Da stvari budu gore, Bela ima problema u braku, a njena deca još pate od strašnih posledica Velikog rata. Porodica se nada da njihove probleme može rešiti neoženjeni sin Lucijan kojem se ukazala povoljna prilika za probitačan brak sa engleskom aristokratkinjom. Međutim, događaji će krenuti u nepredvidljivom pravcu, a posledice će osetiti svi. Atmosfera ovog romana poseduje sve najbolje elemente zbog kojih volimo romane Agate Kristi, Henrija Džejmsa i Idit Vorton. „Ako volite serije kao što su Dauntonska opatija i Kruna, onda morate odmah da pročitate Hotel Portofino.“ – PopSugar „Ranjena gubicima u Velikom ratu i nesrećnim brakom sa Sesilom, Bela pokušava da od hotela Portofino načini oazu milosti, razuma i dobrote u mračnom svetu.“ – historicalnovelsociety.org „Ova knjiga zaista ima sve: ljubav, gubitak, ucenu, krađu umetnina, tajne i glamur koji će vas opčiniti i naterati da listate njene stranice sve dok ne saznate konačan rasplet događaja.“ – bookliterati.com „Bujni opisi hrane, vina, plaže i pogleda mogli bi da vas navedu da rezervišete odmor na ovoj prelepoj obali. Hotel Portofino je ostvarenje sna za one koji uživaju u misterijama, romantici i opisima života na visokoj nozi.“ – booknbrunch.com Dž. P. O’Konel je radio kao urednik i pisac za brojne novine i časopise, uključujući Time Out, Guardian, Times i Daily Telegraph. Pored romana, napisao je i enciklopediju o začinima, odu pisanju pisama i analizu omiljenih knjiga Dejvida Bouvija i načina na koji su uticale na njegovo muzičko stvaralaštvo. Živi i radi u Londonu. MG22 (N)

STIVEN GRINBLAT VIL IZ STRATFORDA - kako je Šekspir postao Šekspir Prevod - Dragana Govedarica Izdavač - PortaLibris, Beograd Godina - 2006 432 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Lica i naličja ISBN - 86-7818-012-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Izrazi zahvalnosti Napomena čitaocu Primalne scene San o ponovnom uzdizanju Veliki strah Udvaranje, venčanje i kajanje Prelazak preko mosta Život u predgrađu Binotresac Gospodar - gospa Smeh na gubilištu Razgovor sa mrtvima Začaravanje kralja Trijumf svakodnevnog Bibliografske zabeleške Napomene Indeks `Po mnogima, ovo je jedna od 10 najboljih knjiga objavljenih u 2004. godini. Bila je u najužem izboru za National Book Award. Po rečima jednog od poklonika, ovo je konačno knjiga kakvu Šekspir zaslužuje: odlična knjiga izašla iz pera čoveka koji ima suštinsko razumevanje kako pisac komada uzima materijal iz sopstvenog života i sveta i pretače ga u pozorište.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Stephen Greenblatt Will in the World Edvard Alen Antonije Antonio Robert Arden Banko Beatriče Benedik Benksajd Džejms Berbidž Ričard Berbidž Bogojavljenska Noć Brut Bura Čarlkot Henri Četl Džon Dan Gilis Dankan Robert Debdejl Dezdemona Džejms Džesika Edgar Edmund Elizabeta Engleska Falstaf Ogastin Filips Gloster Golub Glumci Gonerila Gospoda Dol Grin Robert Grin Hamlet Gabrijel Harvi Džon Hemings Henri Hermiona Džon Hol Aleksander Hoton Jago Jevreji Jeziti Julija Julije Cezar Kako Vam Drago Katolici Džek Kejd Edmund Kempion Tomas Kid Klaudije Kleopatra Komedija Pometnji Kordelija Džon Kotam Tomas Kotam Koventri Kralj Lir Kraljevi Ljudi Kraljičini Ljudi Krunski Savet Kulisa Tomas Kvini Lankašir Latinski Leon Kralj Lir Tomas Lodž London Londonska Kula Roderigo Lopez Tomas Lusi Magbet Ledi Magbet Malteški Jevrejin Kristofer Marlo Mera Za Meru Midlends Mletački Trgovac Mnogo Vike Ni Oko Čega Tomas Mor Moraliteti Mučenje Nenagrađeni Ljubavni Trud Tomas Neš Džon Obri Oksford Orlando Orsino Otelo Parlament Vilijam Parsons Perikle Džordž Pil Pozorište Pozorišta Princ Hal Prospero Protestanti Reformacija Ričard Romeo Nikolas Rou Rozalinda Saderk San Letnje Noći Henri Erl Od Rajotslija Tomas Mor Filip Sidni Šekspirovi Soneti Abraham Sterli Stratford Na Ejvonu Sveta Služba Džudit Šekspir Džoana Edmund Hamnet Gilbert Šekspir Suzana Meri Viljem Vilijem Katoličanstvo Obrazovanje Seksualnost Šordič Šoteri Španija Tobi Štucalo Tamerlan Temza Tit Andronik Varava Venera Adonis Vesele Žene Vindzorske Viola Vorikšir Tomas Votson Vuna Zimska Bajka

Grafopublik, 1992. 198 strana. Sem posvete, očuvana. Multimedijalni umetnik Dobrica Kamperelić, već desetak godina aktivno učestvuje u jednom velikom, kreativnom energijom visoko uzdignutom stvaralačkom talasu, koji se više od dve decenije valja, pospešuje i uzbuđuje, upoznaje i združuje, inspiriše i obogaćuje, otvara mnoge zapretane breše u najrazličitijim kulturama diljem ove naše plave planete. Inspirativne izvore svoga delovanja, ovaj stvaralac nalazi, rekao bih, pre svega, u Fluksusu i konceptualnoj umetnosti, i to u onoj njihovoj ranoj, herojskoj fazi: Ben, On Kavara, Bojs, Košut, Sol Levit. Uostalom i jedna od prvih izložbi-akcija kojom Kamperelić započinje svoj rad nosi naziv: Umetnost kao ideja. `Izlagati jedan koncept znači postaviti samu ideju na nivo dela` isticala je Katrin Mile još 1969. godine. Polazeći od toga Kamperelić će, dakle, od samih svojih početaka istraživati načine funkcionisanja imaginativnih i komunikativnih procesa koje proizvode akcije (gestovi) umetnika i njihova inovativna dela. Posle niza grupnih i samostalnih izložbi, performansa i projekata u okviru mejl-arta i drugih umetničkih medija, čije bi nas nabrajanje daleko odvelo, Kamperelić je stigao da izdaje i publikaciju Open World, veoma važan činilac i kariku u smeru njegove široko shvaćene i na sličan način praktikovane, permanentne komunikativne aktivnosti. Umetnost kao komunikacija, to nije samo naslov knjige, koja je pred nama, to je, čini mi se, osnova i srž čitave Kamperelićeve umetničke delatnosti, njen istočnik i impuls koji ga uvek iznova i neumorno pokreće u nove istraživačke poduhvate. Svojom knjigom ovaj umetnik na jednom širokom fonu i planu uspeva da nam veoma živim bojama prikaže gotovo brojgelovsku sliku svega onog što se poslednjih godina zbivalo u pregrejanim umetničko-istraživačkim laboratorijama, ne samo Jugoslavije već i Evrope i sveta. Kreativci različitog napona i snage sa različitim motivima i veoma divergentnih pogleda na svet, društvo, planetarne probleme, čovekovu ulogu u istoriji, sadašnjem trenutku u vaseljeni, defiluju u vidu britkih, pa i šokantnih kaleidoskopskih slika na svakoj stranici ovog rukopisa. Umetnost kao komunikacija za mene je prava freska nezajažljive čovekove žudnje da se u svojoj rušilačkoj ali i gradilačkoj snazi takmiči i izjednači sa samim Bogom, kotao nepojamnih strasti, verovanja i nadanja, gotovo infantilne, dečije želje za kontaktom, za toplim, prijateljskim dodirom, prvorodni i neurotični krik iz tamnih ponora čovekove usamljenosti i kosmičke zime koja ga ni u snu ne zaboravlja i ne ostavlja. Ne držite me za reč što se tiče kategorizacije knjige. FLUXUS, mail - art... s

Hanayama Cast Puzzle Hashtag je mozgalica kreacija Yoshiyuki Kotani iz Japana i Kirill Grebnev iz Rusije. Poenta je rastaviti dva dela i ponovo sastaviti. Inspiracija je naravno # sa društvenih mreža, pojmom kojim se danas svi frljaju, u smislu ako nisi haštagovan onda si dvojka (ako se uopšte više ovaj termin i koristi). Mozgalice je težine 3. Sve ostale Hanayama modele pogledajte klikom na Cast Puzzle. Cast Puzzle japanskog proizvođača Hanayama predstavljaju najprestižnije i najpoznatije mozgalice na svetu koje se odlikuju kvalitetom i inovativnošću. Treba reći da su ove mozgalice lansirane u proizvodnju 1983.godine ali ideje potiču od mnogo ranije. Ideje za mozgalicama nastale su u Engleskoj 1880.godine kada je vlastela želela da se dokazuje i takmiči međusobom. Elem da ne dužimo želimo preći na stvar....takođe i da napomenemo da svake godine Hanayama nagrađuje one najkreativnije i upornije koji smisle neku novu mozgalicu za koju oni kažu da je para vredna. Saznajte o tome više na netu a mi ćemo da opišemo sledeće mozgalice.

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu "belle epoque". Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Velikirat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. "Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci "velike istorije": šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, "prepoznatljivo" lice." - Milan Ristović "Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje." - Peter Englund Čitaj dalje

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo! Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Velikirat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Čitaj dalje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati Mail - Art Umetnost kao komunikacija, to nije samo naslov knjige, koja je pred nama, to je, čini mi se, osnova i srž čitave Kamperelićeve umetničke delatnosti, njen istočnik i impuls koji ga uvek iznova i neumorno pokreće u nove istraživačke poduhvate. Svojom knjigom ovaj umetnik na jednom širokom fonu i planu uspeva da nam veoma živim bojama prikaže gotovo brojgelovsku sliku svega onog što se poslednjih godina zbivalo u pregrejanim umetničko-istraživačkim laboratorijama, ne samo Jugoslavije već i Evrope i sveta. Kreativci različitog napona i snage sa različitim motivima i veoma divergentnih pogleda na svet, društvo, planetarne probleme, čovekovu ulogu u istoriji, sadašnjem trenutku u vaseljeni, defiluju u vidu britkih, pa i šokantnih kaleidoskopskih slika na svakoj stranici ovog rukopisa. Umetnost kao komunikacija za mene je prava freska nezajažljive čovekove žudnje da se u svojoj rušilačkoj ali i gradilačkoj snazi takmiči i izjednači sa samim Bogom, kotao nepojamnih strasti, verovanja i nadanja, gotovo infantilne, dečije želje za kontaktom, za toplim, prijateljskim dodirom, prvorodni i neurotični krik iz tamnih ponora čovekove usamljenosti i kosmičke zime koja ga ni u snu ne zaboravlja i ne ostavlja. Rođen 1947. godine u Beogradu, gde je završio Pravni fakultet, Kamperelić je radio godinama kao pravnik u Nolitu, ali je bio aktivan i na umetničkoj sceni još od 70-ih. Ostaće zapamćen kao osobena stvaralačka ličnost koja je bila posvećena fluksusu, signalizmu, poeziji… Kamperelić se bavio različitim vidovima umetničkog izraza (instalacija, performans, vizuelna poezija, grafika, mail art i dr.). Bio je aktivan kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni – između ostalog, učestvovao je na 50. Venecijanskom bijenalu sa grupom KVARt 2003. Bio je autor i učesnik niza međunarodnih multimedijalnih umetničkih projekata, interaktivnih izložbi, performansa, uličnih akcija i interaktivnih projekata u zemlji i inostranstvu. Između ostalog, Kamperelić je bio i organizator beogradskog izdanja planetarne akcije “100.000 pesnika za promenu”, pokrenute 2011. godine prema zamisli američkog pesnika i aktiviste Majkla Rotenberga. Autor je četiri knjige i dobitnik niza nagrada i priznanja, među kojima je i priznanje Međunarodnog centra za poetsko istraživanje i prevodilaštvo iz Čongkinga u Kini za najboljeg pesnika sveta u 2004. godini. Kamperelić je bio član ULUS-a (Sekcija proširenih medija), Udruženja književnika Srbije i Međunarodne asocijacije pisaca (IWA). Bio je jedan od organizatora ULUS-ovog prvog međunarodnog Trijenala proširenih medija (2010) i jedan od inicijatora i osnivača Inicijativnog odbora ULUS-a koji se borio za promene u tom udruženju i za suštinske profesionalne vrednosti likovnih umetnika.

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović „Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund, Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika.

OMOT 5 CD 5 Nova Records ‎– 3076272 Format: CD, Compilation, Mixed Country: France Released: 2002 Genre: Electronic Style: Electro Tracklist Hide Credits 1 –LB* Superbad (Soul Substitute) 3:00 2 –Playgroup Make It Happen 3:49 3 –Kotai Sucker DJ (Marcin `Highfish` Kozlowski Remix) Remix – Marcin `Highfish` Kozlowski* 4:27 4 –Borneo & Sporenburg What`s Going On Tonight 4:10 5 –Tiga & Zyntherius Sunglasses At Night 3:38 6 –Toktok vs. Soffy O. Missy Queen`s Gonna Die (Original Mix) 3:56 7 –Bush Tetras You Can`t Be Funky 2:37 8 –Shriekback My Spine (Is The Bassline) 3:46 9 –Fab 5 Freddy Une Sale Histoire (Female Version) 3:35 10 –Telex Rendez-Vous Dans l`Espace (Morgan Geist Mix) Remix – Morgan Geist 4:36 11 –Keith Tucker WDTR (Radio Edit) 3:39 12 –Kitbuilders Superfast Service 5:22 13 –Worker Poor Paradis 4:41 14 –DMX Krew I`m All Alone (Cylob`s Mix) Remix – Cylob 3:53 15 –Gemo & Fabrice vs. Streetvibes Walking In The Rain (Street Vibes Version) 6:37 16 –Closer Musik One, Two, Three (No Gravity) 6:32 Credits Compiled By – Mathieu Massadian DJ Mix – Fany Corral Barcode and Other Identifiers Barcode: 3 596971 762728

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika. Naslov: Lepota i tuga Izdavač: Geopoetika Strana: 500 (cb) Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-6145-151-5

Lepota i tuga Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund Kao novo, izvrstan primerak.. Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika.

Prilozi za jedan kritički diskurs Rosa Luxemburg Stiftung-a, Beograd, 2013. 365 strana. Kao nova. Uredili Ana Veselinović Miloš Jadžić Dušan Maljković Kada se pre pola decenije američki finansijski sektor našao na korak od kolapsa malo je ko mogao pretpostaviti da će se spirala nastaviti kroz dužničku krizu zemalja evropske periferije, preko krize čitave evrozone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija, što će nam sve, između ostalog, dati za pravo da restauraciju kapitalizma u Istočnoj Evropi napokon počnemo shvatati kao proces periferizacije, umesto da ga posmatramo kroz dvodecenijski diskurs „tranzicije“. Danas, kada svedočimo vrlo intenzivnom javnom govoru o „globalnoj ekonomskoj krizi“ postavlja se pitanje da li je ovo još jedna od „regularnih“ kriza u kapitalizmu ili je sam kapitalizam u odlučujućoj krizi? Ima li smisla govoriti o transformaciji neoliberalizma u novonastalim kriznim okolnostima – iz kojih se rađa nešto novo – ili i dalje ostajemo u osnovnim okvirima (neo)liberalne ideologije koja je i do sada pokazivala sposobnost apsorpcije subverzivnih delovanja, uključujući ih u svoju strukturu. Kojim se institucionalnim merama za „sanaciju“ krize služe neoliberalne vlade i kakva je reakcija globalnog naroda na sve to? Ovaj zbornik pokušava dati odgovore na ova i mnoga druga povezana pitanja. Nastao je kao jedan od rezultata letnje škole „Kriza, odgovori, levica“, održane u Andrevlju na Fruškoj gori, od 21–23. jula 2011. godine, u organizaciji fondacije Rosa Luxemburg. Tema škole bila je aktuelna ekonomska kriza, njeni uzroci i posledice po kapitalistički sistem i njegovu političku ideologiju, kao i kritička analiza potencijala levice da krizu iskoristi za sopstvena preispitivanja, teorijske (re)artikulacije i jačanje političkih kapaciteta. Trodelni zbornik koji je pred vama, tematski delimično sledi trodnevni koncept same škole. Imajući u vidu kompleksnost tema koje je bilo nemoguće obuhvatiti u celosti, kao i turbulentnu dinamiku globalnih društvenih promena izazvanih krizom, zbornik smo dopunili dodatnim tekstovima, koji uz priloge predavača i predavačica, pružaju širi uvid u savremene analize i debate na levici. 1 – KAPITALIZAM ZA XXI VEK A. Istorija i uzroci krize Goran Musić: Istorija ekonomskih kriza u kapitalizmu Mislav Žitko: Monetarna teorija proizvodnje i kriza kapitalizma B. Slučaj Evropa Erik Tusen: Jezgro protiv periferije u Evropskoj uniji Statis Kuvelakis: Grčki kotao Joakim Beker i Johanes Jeger: Od ekonomske krize do krize evropskih integracija 2 – I POSLE NEOLIBERALIZMA - NEOLIBERALIZAM A. Kapitalizam, država, ekologija Volfgang Štrek: Kriza demokratskog kapitalizma Ankica Čakardić: Minimalna država i neoliberalne strategije kapitalizma Dražen Šimleša: Ekologizacija kapitalizma – Green New Deal ili samo još jedan uobičajeni deal? B. Slučaj Balkan Srećko Horvat i Igor Štiks: Dobrodošli u pustinju tranzicije! Postsocijalizam, Evropska unija i nova levica na Balkanu Tihana Pupovac: Aporije direktne demokracije Andreja Živković: Povratak u budućnost – tranzicija na Balkanu 3 – LEVI IMPULSI A. Klasa i identiteti Primož Krašovec: NEVER TRUST A HIPSTER – kritika kreativnog malograđanstva i koncepta nove klase Nensi Frejzer: Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije Đurđa Knežević: Feminizam i ljevica – MAINSTREMOM UDESNO B. Budućnost i perspektive levice Frank Depe: Socijalizam u XXI veku – više od utopije? Milorad Gačević: Alterglobalistički pokret i revolucija? Toni Prug: Direktna demokracija – od protesta do šire političke borbe Majk Dejvis: Proleće naspram zime Razgovor sa Rastkom Močnikom: Bez organizacije nema revolucije

Kriza,odgovori,levica - prilozi za jedan kritički diskurs , zbornik radova koji su uredili Ana Veselinović, Miloš Jadžić i Dušan Maljković. Kada se pre pola decenije američki finansijski sektor našao na korak od kolapsa malo je ko mogao pretpostaviti da će se spirala nastaviti kroz dužničku krizu zemalja evropske periferije, preko krize čitave evrozone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija, što će nam sve, između ostalog, dati za pravo da restauraciju kapitalizma u Istočnoj Evropi napokon počnemo shvatati kao proces periferizacije, umesto da ga posmatramo kroz dvodecenijski diskurs „tranzicije“. Danas, kada svedočimo vrlo intenzivnom javnom govoru o „globalnoj ekonomskoj krizi“ postavlja se pitanje da li je ovo još jedna od „regularnih“ kriza u kapitalizmu ili je sam kapitalizam u odlučujućoj krizi? Ima li smisla govoriti o transformaciji neoliberalizma u novonastalim kriznim okolnostima – iz kojih se rađa nešto novo – ili i dalje ostajemo u osnovnim okvirima (neo)liberalne ideologije koja je i do sada pokazivala sposobnost apsorpcije subverzivnih delovanja, uključujući ih u svoju strukturu. Kojim se institucionalnim merama za „sanaciju“ krize služe neoliberalne vlade i kakva je reakcija globalnog naroda na sve to? Ovaj zbornik pokušava dati odgovore na ova i mnoga druga povezana pitanja. Nastao je kao jedan od rezultata letnje škole „Kriza, odgovori, levica“, održane u Andrevlju na Fruškoj gori, od 21–23. jula 2011. godine, u organizaciji fondacije Rosa Luxemburg. Tema škole bila je aktuelna ekonomska kriza, njeni uzroci i posledice po kapitalistički sistem i njegovu političku ideologiju, kao i kritička analiza potencijala levice da krizu iskoristi za sopstvena preispitivanja, teorijske (re)artikulacije i jačanje političkih kapaciteta. Trodelni zbornik koji je pred vama, tematski delimično sledi trodnevni koncept same škole. Imajući u vidu kompleksnost tema koje je bilo nemoguće obuhvatiti u celosti, kao i turbulentnu dinamiku globalnih društvenih promena izazvanih krizom, zbornik smo dopunili dodatnim tekstovima, koji uz priloge predavača i predavačica, pružaju širi uvid u savremene analize i debate na levici. Sadržaj: 1 – KAPITALIZAM ZA XXI VEK A. Istorija i uzroci krize Goran Musić: Istorija ekonomskih kriza u kapitalizmu Mislav Žitko: Monetarna teorija proizvodnje i kriza kapitalizma B. Slučaj Evropa Erik Tusen: Jezgro protiv periferije u Evropskoj uniji Statis Kuvelakis: Grčki kotao Joakim Beker i Johanes Jeger: Od ekonomske krize do krize evropskih integracija 2 – I POSLE NEOLIBERALIZMA - NEOLIBERALIZAM A. Kapitalizam, država, ekologija Volfgang Štrek: Kriza demokratskog kapitalizma Ankica Čakardić: Minimalna država i neoliberalne strategije kapitalizma Dražen Šimleša: Ekologizacija kapitalizma – Green New Deal ili samo još jedan uobičajeni deal? B. Slučaj Balkan Srećko Horvat i Igor Štiks: Dobrodošli u pustinju tranzicije! Postsocijalizam, Evropska unija i nova levica na Balkanu Tihana Pupovac: Aporije direktne demokracije Andreja Živković: Povratak u budućnost – tranzicija na Balkanu 3 – LEVI IMPULSI A. Klasa i identiteti Primož Krašovec: NEVER TRUST A HIPSTER – kritika kreativnog malograđanstva i koncepta nove klase Nensi Frejzer: Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije Đurđa Knežević: Feminizam i ljevica – MAINSTREMOM UDESNO B. Budućnost i perspektive levice Frank Depe: Socijalizam u XXI veku – više od utopije? Milorad Gačević: Alterglobalistički pokret i revolucija? Toni Prug: Direktna demokracija – od protesta do šire političke borbe Majk Dejvis: Proleće naspram zime Razgovor sa Rastkom Močnikom: Bez organizacije nema revolucije Beograd 2013. Mek povez, 366 strana. Knjiga je odlično očuvana.

LEPOTA I TUGA Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund pečat privatna biblioteka Lepota i tuga Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund Prevela sa švedskog Spasa Ratković Godina izdanja: 2014 Format (cm): 24 cm Broj Strana: 500 Povez: Tvrd ISBN: 978-86-6145-151-5 O KNJIZI AUTOR VAŠI KOMENTARI Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika. Knjiga je N O V A ---------------------------- 10

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta… Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović Peter Englund, rođen 1957, istoričar, pisac, od 2001. do 2006. profesor na Institutu za dramu, član je Švedske akademije od 2002. Njen sekretar je od 2009. godine. Doktorirao je 1989. godine radom Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba velike sile, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta. Njegova uža specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Najveći uspeh je doživeo knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom dana za danom bitke koju su jedinice Karla XII izgubile protiv jedinica Petra Velikog. Svojim pristupom, u kome je iskoristio svu dostupnu građu, od dokumenata preko pisama do poezije, i svojim stilom, u kome meša strogu naučnu analizu i pripovedačku radost, osvojio je čitaoce (knjiga je prodata u više od četvrt miliona primeraka i prevedena na više jezika) i ogromno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj. Njegove sledeće knjige su Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), pravo remek-delo minijaturne biografije Lepota i tuga bitke (2008), te zbirke eseja Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta. Pisao je i scenarija za televizijske serije, objavio kratki roman Grmeću (2005) sa temom iz 1706. godine. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Kriza, odgovori, levica : prilozi za jedan kritički diskurs / uredili Miloš Jadžić, Dušan Maljković, Ana Veselinović ; [prevod Dušan Maljković ... et al.] Врста грађе зборник Језик српски, хрватски Година 2012 Издавање и производња Beograd : Rosa Luxemburg Stiftung, Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu, 2012 (Beograd : Pekograf) Физички опис 339 str. ; 22 cm Други аутори - особа Jadžić, Miloš Maljković, Dušan Veselinović, Ana Golijanin, Aleksa Vesić, Darko Baković, Tamara Jeremić, Milica, 1978- = Јеремић, Милица, 1978- ISBN 978-86-88745-02-4 (broš.) Напомене Prema Predgovoru, zbornik je nastao kao rezultat rada letnje škole 'Kriza, odgovori, levica' održane u Andrevlju na Fruškoj gori, od 21-23. jula 2011. godine u organizaciji fondacije Rosa Luxemburg. Tiraž 700 Str. 2-6: Predgovor / Uredništvo Biografije: str. 338-339 Napomene i bibliografske reference uz tekst Abstracts. Предметне одреднице Ekonomska kriza -- 20-21v -- Zbornici Levica (političke nauke) -- 20-21v -- Zbornici Kapitalizam -- 20-21v -- Zbornici Kriza,odgovori,levica - prilozi za jedan kritički diskurs , zbornik radova koji su uredili Ana Veselinović, Miloš Jadžić i Dušan Maljković. Kada se pre pola decenije američki finansijski sektor našao na korak od kolapsa malo je ko mogao pretpostaviti da će se spirala nastaviti kroz dužničku krizu zemalja evropske periferije, preko krize čitave evrozone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija, što će nam sve, između ostalog, dati za pravo da restauraciju kapitalizma u Istočnoj Evropi napokon počnemo shvatati kao proces periferizacije, umesto da ga posmatramo kroz dvodecenijski diskurs „tranzicije“. Danas, kada svedočimo vrlo intenzivnom javnom govoru o „globalnoj ekonomskoj krizi“ postavlja se pitanje da li je ovo još jedna od „regularnih“ kriza u kapitalizmu ili je sam kapitalizam u odlučujućoj krizi? Ima li smisla govoriti o transformaciji neoliberalizma u novonastalim kriznim okolnostima – iz kojih se rađa nešto novo – ili i dalje ostajemo u osnovnim okvirima (neo)liberalne ideologije koja je i do sada pokazivala sposobnost apsorpcije subverzivnih delovanja, uključujući ih u svoju strukturu. Kojim se institucionalnim merama za „sanaciju“ krize služe neoliberalne vlade i kakva je reakcija globalnog naroda na sve to? Ovaj zbornik pokušava dati odgovore na ova i mnoga druga povezana pitanja. Nastao je kao jedan od rezultata letnje škole „Kriza, odgovori, levica“, održane u Andrevlju na Fruškoj gori, od 21–23. jula 2011. godine, u organizaciji fondacije Rosa Luxemburg. Tema škole bila je aktuelna ekonomska kriza, njeni uzroci i posledice po kapitalistički sistem i njegovu političku ideologiju, kao i kritička analiza potencijala levice da krizu iskoristi za sopstvena preispitivanja, teorijske (re)artikulacije i jačanje političkih kapaciteta. Trodelni zbornik koji je pred vama, tematski delimično sledi trodnevni koncept same škole. Imajući u vidu kompleksnost tema koje je bilo nemoguće obuhvatiti u celosti, kao i turbulentnu dinamiku globalnih društvenih promena izazvanih krizom, zbornik smo dopunili dodatnim tekstovima, koji uz priloge predavača i predavačica, pružaju širi uvid u savremene analize i debate na levici. Sadržaj: 1 – KAPITALIZAM ZA XXI VEK A. Istorija i uzroci krize Goran Musić: Istorija ekonomskih kriza u kapitalizmu Mislav Žitko: Monetarna teorija proizvodnje i kriza kapitalizma B. Slučaj Evropa Erik Tusen: Jezgro protiv periferije u Evropskoj uniji Statis Kuvelakis: Grčki kotao Joakim Beker i Johanes Jeger: Od ekonomske krize do krize evropskih integracija 2 – I POSLE NEOLIBERALIZMA - NEOLIBERALIZAM A. Kapitalizam, država, ekologija Volfgang Štrek: Kriza demokratskog kapitalizma Ankica Čakardić: Minimalna država i neoliberalne strategije kapitalizma Dražen Šimleša: Ekologizacija kapitalizma – Green New Deal ili samo još jedan uobičajeni deal? B. Slučaj Balkan Srećko Horvat i Igor Štiks: Dobrodošli u pustinju tranzicije! Postsocijalizam, Evropska unija i nova levica na Balkanu Tihana Pupovac: Aporije direktne demokracije Andreja Živković: Povratak u budućnost – tranzicija na Balkanu 3 – LEVI IMPULSI A. Klasa i identiteti Primož Krašovec: NEVER TRUST A HIPSTER – kritika kreativnog malograđanstva i koncepta nove klase Nensi Frejzer: Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije Đurđa Knežević: Feminizam i ljevica – MAINSTREMOM UDESNO B. Budućnost i perspektive levice Frank Depe: Socijalizam u XXI veku – više od utopije? Milorad Gačević: Alterglobalistički pokret i revolucija? Toni Prug: Direktna demokracija – od protesta do šire političke borbe Majk Dejvis: Proleće naspram zime Razgovor sa Rastkom Močnikom: Bez organizacije nema revolucije

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor - osoba Tešić, Milosav, 1947- = Tešić, Milosav, 1947- Naslov Ključ od kuće / Milosav Tešić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1991 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 137 str. ; 21 cm Sadržaj S a d r ž a j: Pismo (5). - Žitomislić (7-20): Tršić (9); Čokešina (10); Romanija (11); Foča, Ćehotina (12); Cer, Tekeriš (13); Mačkov kamen, Gučevo (14); Šabac, Valjevo (15); Čačak, Užice (16); Žitomislić (17); Ivanjica (18); Kremna, gumno zvjezdano (19); Vlašić (20). - Metohija, eh (21-30): Prizren, Gnjilane (23); Pećka patrijaršija: dud Svetoga Save (24); Metohija (25-26); Metohija, kućno sleme (27); Samodreža, Nerodimka (28); A Bistrice, tri Bistrice (29); Kosovo, lepo polje ravno (30). - Venčac (31-44): Kula Nebojša, Bukulja (33); Restoran `Kalemegdanska terasa` (34); Kalemegdan, plato (35); Beograd: železnička stanica (36); Knez-Mihajlova, Rečnik SANU (37); b Skadarlija: pijaca (38-41); Venčac (42-44). - Ljuboviđa (45-55): Ljuboviđa (47-49); Ljuboviđa: Đerv i ljubov (50-52); Ljuboviđa Ljuboviđe (53-55). - Kuće (57-131): Brojanica (59). - I (61-68): Gumno (63); Ambar (64); Podrum (65); Predeo s magazom (66); Kačara, mesec pojeden (67); Kotao, veselica rakija (68). - II (69-78): Vodenica (71); Vodenica s prizorom iz ranog socijalizma (72); Gozba pred vodenicom (73); Kolo u vodenici (74); Blešti kocka s tri kvadrata (75-77); Savanović (78). - III (79-91): San o kolibi (81); Senik, crkva opsena (82); Predeo s pojatom (83); Torovi (84); Pojilo (85); Međa: trava gospina (86); Livada: trava hajdučka (87); Vinogradac (88); Plandište, pesma sutnica (89); Ražište, bukolika (90); Predeo sa erosom (91). - IV (93-103): Kuća (95-96); Kućno sunce i sneg-čedo (97); Kućne duše miris (98); Ognjište: starica s kokoškom (99); Kuća: ognjište, mlekar (100); Divlja kuća (101); Kućni prag, gašenje ognjišta (102); Kuća selica (103). - V (105-112): Cjepalo (107); Predeo sa čardakom (108); Vajat (109); Pčelinjak (110); Predeo sa đermom (111); Avlija, božićnje jutro (112). - VI (113-117): Mala soba: istjerivanje strave (115); Mala soba: buncalica (116); Soba: rođenje brata (117). - VII (Soneti produženog trajanja: devet motiva) (119-131): Siječanj: u snijegu božur sja (121); Sveti Sava, uranak (122); Bijela nedjelja: ljuljaške (123); Misa (124); Babini kozlići (125); Čitajući Danila, Sveti Marko (126-128); Pretres kuće (129); Debelo brdo: krčma, kocka (130); Bajina bašta, bolnica (131). Beleška o pesniku (133). (broš.) Napomene Tiraž 750 Beleška o pesniku: str. 133. Milosav Tešić (Lještansko kod Bajine Bašte, 1947) pesnik, esejist, leksikograf. Diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi u Institutu za srpski jezik kao urednik Rečnika srpskog književnog i narodnog jezika. Živi u Beogradu. Član je SANU. Javio se relativno kasno s prvom pesničkom knjigom, ali kao već formiran pesnik. U vrlo kratkom roku zauzeo je mesto jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika. U svojoj prvoj knjizi (`Kupinovo`) Tešić poetski aktivira stvarna i simbolička značenja srpskih toponima, u drugoj (`Blago božije`) silazi u lično i kolektivno iskustvo da bi poetski dočarao svet svog detinjstva i skrajnute elemente srpske kulture, a u `Prelesti severa…`, svojevrsnom romanu u stihovima, opjevao je Veliku seobu i prelom u kulturi srpskog naciona na prelazu 17. i 18. veka, dok u je `Sedmici` opjevao stvaranje sveta. Tešić u srpsku poeziju vraća i revitalizira stare poetske oblike srpsko-vizantijskog pevanja - kanonske pjesme, kondak, stihiru, svetilan, te rondo, rondel i glosu iz umetničke lirike. Kao vrhunski versifikator, obnovitelj je jampske stope u srpskoj poeziji i donosilac velikog i raznovrsnog leksičkog blaga. Dobitnik je brojnih nagrada: Zmajeve, Disove, Žičke hrisovulje, Pečata varoši sremskokarlovačke, Nagrade kritičara `Borbe` za knjigu godine, nagrade `Miloš Crnjanski`… Dela Objavio je sljedeće knjige pesama: `Kupinovo`, BIGZ, Beograd, 1986. `Ključ od kuće`, Matica srpska, Novi Sad, 1991. `Blago Božije` (izabrane i nove pesme), Vreme knjige, Beograd, 1993. `Prelest severa`, Prosveta, Beograd, 1995. `Prelest severa, krug račanski, Dunavom`, Prosveta, Beograd, 1996. `Krug račanski, Dunavom` (posebno izdanje), Prosveta, Beograd, 1998. `Izabrane pesme`, Nolit, Beograd, 1998. `Sedmica`, Srpska književna zadruga, Beograd, 1999. `Bubnjalica u pčelinjaku`, Gradska biblioteka Čačak, 2001. `Na staništu brezovih dedova`, lirski zapisi, Povelja, Kraljevo. MG10

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Lepota i tuga - Peter Englund Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 500 Format: 25 cm Povez: Tvrdi Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta… Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović Peter Englund, rođen 1957, istoričar, pisac, od 2001. do 2006. profesor na Institutu za dramu, član je Švedske akademije od 2002. Njen sekretar je od 2009. godine. Doktorirao je 1989. godine radom Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba velike sile, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta. Njegova uža specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Najveći uspeh je doživeo knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom dana za danom bitke koju su jedinice Karla XII izgubile protiv jedinica Petra Velikog. Svojim pristupom, u kome je iskoristio svu dostupnu građu, od dokumenata preko pisama do poezije, i svojim stilom, u kome meša strogu naučnu analizu i pripovedačku radost, osvojio je čitaoce (knjiga je prodata u više od četvrt miliona primeraka i prevedena na više jezika) i ogromno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj. Njegove sledeće knjige su Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), pravo remek-delo minijaturne biografije Lepota i tuga bitke (2008), te zbirke eseja Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta. Pisao je i scenarija za televizijske serije, objavio kratki roman Grmeću (2005) sa temom iz 1706. godine. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).

Usmeno stvaralaštvo predstavlja sintezu narodne književnosti, istorije, običaja, kulture, verovanja i uopšte pogleda na svet. Sinkretizam usmenog kolektivnog stvaralaštva protkan mislima i delima nadarenih, zapaženih individualnih stvaralaca predstavlja ono osnovno, primarno, esencijalno znanje naše srpske književnosti. Srpske narodne pripovetke i šaljive priče stvorili su daroviti pojedinci iz naroda. Narodne pripovetke po svojoj tematici slične su narodnim bajkama, lišene fantastičnih elemenata. U njima se priča o snalažljivosti pojedinaca u raznim životnim situacijama. Šaljiva narodna priča je pripovetka koja opisuje nekakav smešan događaj. Vuk Karadžić ih je svrstao u „muške” jer se u njima pripoveda o nečemu što se dogodilo ili bi moglo biti. Opisuju neočekivane situacije u kojima se junak našao bilo svojom greškom ili iz neznanja. Junaci su najčešće age, kadije, Ćoso, Nasrudin–hodža… Najpopularniji među njima je Ero, mudar i snalažljiv čovek iz naroda. Srpske narodne pripovetke i šaljive priče smatraju se kolektivnom narodnom tvorevinom. Nastale su davno u prošlosti kada sam čovek nije umeo da objasni mnoštvo prirodnih pojava koje je ponekad povezivao sa natprirodnim i paranormalnim pojavama. Priče i pripovetke su u ovu zbirku unete na autentičnom jeziku, onako kako su izvorno zabeležene, s namerom da se približi duh vremena u kome su nastajale i prikaže raznolikost i „živost” narodnog jezika, kao i bogatstvo različitih dijalekata. Tako se, na primer, jedan isti lik, zavisno od mesta u kome se o njemu priča, zove Nasredin, Nasradin ili Nasrudin… Urađene su samo ispravke u pogledu pravopisa i tehničkog uređenja teksta. Valentina Aleksić Iz sadržaja knjige Srpske narodne pripovetke i šaljive priče: U CARA TROJANA KOZJE UŠI BEKSTVO OD SMRTI SOLDAT I SMRT BESMRTNI STARAC VEZIROV SIN KO MANJE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE KO DOBRO ČINI, NE KAJE SE PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA PRAVDA I KRIVDA SREĆA I NESREĆA MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA CAREVA KĆI I SVINJARČE KO UMIJE, NJEMU DVIJE SVE, SVE, ALI ZANAT! IMA JUNAKA NAD JUNAKOM TRI ČUDA TRI PRSTENA ČUDOTVORNI NOŽ VILINA GORA VILOVSKA KOČIJA ČUDNOVATA DLAKA TAMNI VILAJET CAR I PAUK SEDAM PRUTOVA NE UZAJMLJUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI SVETI SAVA I ĐAVO SVETI SAVA I VUK RADI, PA ĆEŠ IMATI SVETI SAVA I PUSTINJAK SVETI SAVA I SIROMAH SVETI SAVA I OTAC I MATI S MALIM DETETOM SVETI SAVA I MLAD ČOVEK SVETI SAVA I SIROMAH SELJAK NOVAC DUŠOGUBAC KO JE ČOVJEKU NAJVEĆI DUŠMANIN DJEVOJKA CARA NADMUDRILA KRALJ I ČOBANIN ČUDNOVATA TICA CRNO JAGNJE CAREVA KĆI OVCA NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA MUDRA SNAHA DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI BOLJA JE DOBRA ŠTEDNJA NO RĐAVO TEČENJE DVA NOVCA ZLA ŽENA ŽENA VRAGA PREVARILA ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA MAJKA NIJE VJERA TVRDA U JAČEGA LISICA I KOKOŠKE PAS I KUĆA KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI ČOVEK I ZMIJA GROZNICA I PAUK MEĐED, SVINJA I LISICA JARAC ŽIVODERAC PIJEVAC NA DIVANU VUK I KOZA ZEC I LISICA LISICA I KOKOT SASTANAK MAČAKA I MIŠA NEVJERA STRADA KAKO JE POSTALA KRTICA KAKO JE POSTALA KORNJAČA PAS I KRMAK ZVALI MAGARCA NA SVADBU KAKO SE MEDVJED PREVARIO MEDVJED I LISICA LISICA SE OSVETILA VUKU ŠILJALI VUKA NA BABU MUDRAC I SELJAK GRBI JE AGA MEMET NO KIJAMET ZA NUŽDU SE LAŽE ZET U PUNICAMA LAŽ ZA OPKLADU ĆOSA I UGURSUZ PAMETAN KADIJA BISTRA BRAĆA AKO PREVALI – NIŠTA! PUSTIO BIH JA NJEGA, ALI NEĆE ON MENE T URČIN, RAJA I CIGANIN POMAŽEM TI SPRDATI ERO I TURČIN ERO I KADIJA ERO S ONOGA SVIJETA ZLOGUK NEMOJ, HADŽIJA, BOGA TI! ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU BONIK I BOLEST UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO KUDROV I KUSOV ĐAVOLU SVIJEĆU PALIO VARKA PRED MARKA KLINČORBA E, LIJO, SAD SI DOLIJALA GLAVOM O KAMEN DA MU SE OSVETI PRIPRAVLJALI RAŽANJ ZA ZECA GRADILI VODENICU, A VODE NIJE D JEVOJKA I KNEZ JOVO I VRIJEDI! NEŠTO ŠUŠNU KAD SE HARČI, NEK SE HARČI! JAO, ŽENO, IZJEDE ME VUK! ĐAVOLAK SNAŠINA PESMA MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI NASREDIN DIJELI OVNOVE NASREDIN U BOSTANU NASRUDIN I PAS NASREDIN MIRI KAVGADŽIJE NASREDINOV MUDRI ZEC NASRADIN HODŽA I FRANCUZ HODŽA SE BOJI ZA KRČAG KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA? KREPAO KOTAO A ŠTA TI JE SELJAK I MAGARE MEDVED KAO PUDAR LAŽ I PARALAŽ DOBRO JE KAD I KAD I ŽENU POSLUŠATI ŠLJIVE ZA BUBRE POMOZ BOG, ZLA ŽENO! TRI TEPAVE DOSJETLJIV UDOVAC CIGANSKA PORODICA CIGANIN I CAR TURČIN I CIGANIN ZAPALIO KUĆU DA IZGORE MIŠI KAKO CIGANIN NAUČI KONJA GLADOVATI DOBRA HVALA DVIJE LJENŠTINE GLUVI VUK SVIJET U SE NE MOŽE UGODITI ZAŠTO KRALJEVIĆ MARKO NIJE BIO NA KOSOVU KAKO SE KRALJEVIĆ MARKO JUNAŠTVU NAUČIO SIROMAH I MUDRI SAVJETI ZAŠTO SU PROSTACI SIROMASI ČIPČIJA NEĆE S AGOM U RAJ RAJA, AGA I KADIJA SELJAK I KADIJA SELJANIN KOD KADIJE U SUDU PECI, BABA, DEVET–DESET JAJA KREĆI, OČE IGUMANE! MLADOŽENJA I KALUĐER NEVJESTA, ZAOVA I KALUĐER AKO JE I BOGU, MNOGO JE POP I PAROHIJANI ČOBANČE PREVARILO POPA OSTALA SU MI LAGALA U SELU TI ĆEŠ SVIRATI KOME JE PČELA ZA KAPOM NESRETNIKU SE NE MOŽE POMOĆI NE SLUŠAJ, BOŽE, ŠTO PAS LAJE KAD VIDIŠ ŠTA JE, ŠTO PITAŠ? I TO ĆE PROĆI

Detalji predmeta Stanje Polovno povez popustio pa listovi krenuli da se odvajaju Аутор - особа Озимић, Небојша Наслов Дом : роман / Небојша Озимић Врста грађе роман Језик српски Година 1996 Издање [1. изд.] Издавање и производња Ниш : Просвета, 1996 (Ниш : Просвета) Физички опис 129 стр. ; 20 cm. ISBN 86-7455-259-5 Напомене Тираж 500. Дела Небојша Озимић је написао више књига са различитом тематиком које се могу сврстати у белетристику, књиге са историјском тематиком и драме. Превео је неколико књига са историјском тематиком, а две његове књиге објављене су и на енглеском језику. Белетристика, преводи и сценарио Белетристика Текст наслова Романи Озимић Н. (1996) Дом, роман, Просвета, Ниш[18] Озимић Н. (2009) Премијера, Зограф, Ниш[19] Приче Озимић Н. (2016) Седим ја тако , Свен, Ниш Озимић Н. (2018) Ајвар блуз , Светионик, Ниш Песме Озимић Н. (1993) Ништа нам не могу, песме, Књижевна келија Свети Сава, Параћин Озимић Н. (2007) Јека, НКЦ, Ниш [20] Озимић Н. (2010) Народнице, Ниш[21] Озимић Н. (2015) Драгој најдражој, Медивест КТ, Ниш [22] Драме и монодраме Озимић Н. (2003) Овим побеђуј, драма, Самиздат, Ниш (изведена; 2003, режија Дејан Крстовић, (2003, Радио Ниш, режија Саша Тодоров)) Озимић Н. (2003) На крову, драма, Ниш (изведана; 2004, Месођо, Солун, режија Алеберто Ешкенази) Озимић Н. (2007) Бесане ноћи Драгише Цветковића, монодрама, НКЦ, Ниш (изведена; 2007, Ниш, режија Александар Михаиловић)[23] Озимић Н. (2009) Бој на Чегру, час историје (изведена; 2009, Ниш, режија Милорад Берић)[24] Озимић Н. (2009) Сенке Ћеле куле (изведена; 2009, Ниш, режија Владимир Попадић)[25] Озимић Н. (2013)Последња битка Константина Великог, Радио Београд, јун 2013 ( режија: Зоран Рангелов)[26] Сценарио Озимић Н. (2012) Поноћна молитва (изведен у режији Бобана Рајковић, продукција ТВ Рача, 2012)[27] Озимић Н, Динчић А. (2014)Кроз жице лагер Ниша (режија Крстић Марија) Озимић Н, Ђорђевић В, (2016)Прича о слободи (режија Ђорђевић Владимир) Озимић Н, (2016) Раднички је љубав Ниша (режија Бобан Рајковић)[28] Озимић Н, (2016) Ниш ратна престоница (режија Ђорђевић Владимир) Преводи књига Исидор Севиљски, Хроника, Пешић и синови, 2007.[29] Хронике Месопотамије, Пешић и синови, 2007.[30] Списи Персијских владара, Пешић и синови, 2008.[31] Плутарх, Изида и Озирис, Пешић и синови, 2008.[32] Напомена: Наведена дела у преводу Небојше Озимића су са историјском тематиком. Научни радови из историје Врста научног дела Назив књиге, научног чланка Књиге „Милански едикт“, Н. Озимића Војсковођа, цар, светац - Ниш, 1997. Цинцари Ниша - Ниша, 1999.[33] Јевреји Ниша - Ниш, 1999. Речник Горње мезије - Ниш, 2001. Војсковођа, цар, светац (2. допуњено издање) - Ниш, 2002.[34] Архиепископ Арсеније I - Ниш, 2004. Свети Сава- Ниш, 2004. Питагора и његово братство - Ниш, 2006. Кратка историја Ниша (двојезично, српско-енглески) Ниш, 2007.[35] Милански едикт - Ниш, 2008, 2009., 2010., 2013 (шесто издање).[36] 50 година Спортског савеза Ниша - Ниш 2009. Константин Велики, легенда и стварност (двојезично, српско-енглески), Ниш, 2010.[37] Милански едикт (двојезично, српско-енглески) Ниш, 2011.[38] Др Велизар Пијаде, херој логора на Црвеном крсту,(двојезично, српско-енглески), Народни музеј, Ниш, 2011. Логор на Црвеном крсту, Народни музеј, Ниш, 2012[39] Константин Велики (двојезично, српско-енглески), Калиграфмедиа, Ниш, 2013.[40] Римска археологија и епиграфика: одабрани радови Петра Петровића (приредио Н. Озимић), Медивест КТ, Ниш, Археолошки институт, Београд, 2013 Ризница Ниша/Treasory of Nis, Народни музеј, Ниш,2013 Јевреји заточеници логора на Црвеном крсту, Народни музеј, Ниш,2014. Логор на Црвеном крсту, (на енглеском језику) Народни музеј, Ниш,2014 (са Александром Динчићем)[41] Кратка историја Ниша, друго, допуњено издање (двојезично, српско-енглески), НКЦ, Ниш, 2014. Припадници Југословенске војске у отаџбини у нацистичком концентрационом логору на Црвеном крсту, Народни музеј, Ниш,2014 (са Александром Динчићем) Жртве лагера Ниш, Народни музеј, Нишки културни центар, Медивест КТ, Ниш, 2014. ( са Александром Динчићем, Бојаном Симовић, Иваном Груден Милентијевић и Иваном Митићем) [42] Логор на Црвеном крсту, (на француском језику) Народни музеј, Ниш,2015 (са Александром Динчићем) Ниш октобра 1944, Субнор-Ниш, Медивест КТ, Ниш, 2015. ( са Александром Динчићем и Иваном Митићем)[43] Жртве лагера Ниш, друго издање, Нишки културни центар, Ниш, 2016 ( са Александром Динчићем, Бојаном Симовић, Иваном Груден Милентијевић и Иваном Митићем) Нишки Јевреји у [[Логор Сајмиште|логору Сајмиште]],( двојезично, српско-француски) Народни музеј, Ниш, 2017. (са И. Груден Милентијевић)[44] Друштво Црвеног крста и нишки концентрациони логор у периоду Другог светског рата, ( двојезично, српско-француски), Народни музеј, Ниш, 2017.(са И. Груден Милентијевић) Ослобођење Ниша у Другом светском рату и први месеци нове власти, Народни музеј Ниш,Ниш, 2019. Кратка историја Ниша, треће, допуњено издање (двојезично, српско-енглески), Медивест КТ, Ниш, 2019. Константин Велики, легенда и стварност (двојезично, српско-енглески), (2.издање), Ниш, 2020. Осамдесет година Меморијалног комплекса ''12. фебруар''/ Eighty years of Memorial complex ''February 12th'', Народни музеј Ниш,Ниш, 2021.[2][3][4] Периодика Идеја потопа у делима ЕП О ГИЛГАМЕШУ и БИБЛИЈА, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXI, 1-4, 1999. СКЦ, Ниш, 63 –71 Култ Св. Арсенија I у српском народу, Зборник III-IV, Завичајни музеј, Рума, 1999—2000, 47 –56 Казна за дело прељубе у законицима Старог и Средњег века, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXII, 1-4, 2000., СКЦ, Ниш, 1-34 Натпис на Потерној капији у северозападном делу Нишке тврђаве – сведок немира с почетка XVIII столећа, Зборник радова Филозофског факултета, вол. XXX, Унивезитет у Приштини, Блаце, 2001., 409 – 413[45] Константин Велики у Црквеним историјама Евсевија из Цезареје и Сократа Схоластика, КУЛТ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА, Данте Алигијери- Пунта, Ниш, 2001., 39 – 43 (потпуни превод на италијански језик у истом Зборнику, Цонстантино ил Гранде нелле Сторие Еццлесиастицхе ди Еусебио ди Цесареа е ди Соцрате Сцоластицо, 38- 43) Прилог проучавању Цинцара у нишкој трговини и индустрији крајем 19. и почетком 20. столећа, Зборник, 11, Народни музеј, Ниш, 2002., 139-144 Нишки Цинцари у културном и политичком животу Ниша, КУЛТУРНИ И ЕТНИЧКИ ИДЕНТИТЕТИ У ПРОЦЕСУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ БАЛКАНА, ЦБС-ЈУНИР, Ниш, 2002, 153- 158 Византијске паралеле – Константин I и Јустинијан I, НИШ И ВИЗАНТИЈА, Ниш, 2003., 63 – 75 [46]Приступљено 3.3.2015. Однос Јевреја Ниша према династији Карађорђевића, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXV, 1-4, 2003., 87- 92 Константин Велики и антички Ниш, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXV, 3-4, 2003., 85- 96 Одговорност владара – издаја или живот (Стефан Немања, Кнез Лазар, Милош Обреновић, Милан Недић ), Пресинг, 40, децембар 2002- јануар 2003, СИИЦ, Ниш, 2003, 6-7 Сто година Мајског преврата, Пресинг, 41, април-мај, Ниш, СИИЦ, 2003.,11 -13 Епископи Ниша од 4—6. столећа, Пешчаник, 1, Историјски архив, Ниш, 2004.,6-12 [47] Приступљено 3.3.2015. Две успеле хрестоматије историјских текстова, Пешчаник, 1, Историјски архив, Ниш, 2004., Улога реда Темплара у ширењу византијског утицаја у западној Европи, НИШ И ВИЗАНТИЈА, II, Ниш, 2004., 97 – 104[48] Непознати Мојсије, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004., 9- 21 Рођење из воде, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004., 23 – 38 Узми овај бакрени котао, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004., 39 – 47 Ликиније и Срби, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004.,49 – 58 Питагора и матернитетске мистерије, НИШ И ВИЗАНТИЈА, IV, НКЦ, Ниш, 2006, 509-514.[49]Приступљено 3.3.2015. Најстарији помени Срба на античким картама, СУНЦЕ-СТАРЕШИНА СЛОВЕНСКОГ НАРОДА, ЕЕКЦ СФЕРА, Нови Сад, 2007, 73 -79 Порекло светог Никите Ремезијанског Ремезијанског, СВЕТИ НИКИТА ИЗ РЕМЕЗИЈАНЕ, Центар за црквене студије, Ниш, 2007., 31 – 40 Роман провинце Thrace in „Armenian history” by Moses of Coherne, УНИВЕРСИТЕТСКИ ЧЕТЕНИЯ И ИЗСЛЕДОВАНИЯ ПО БЪЛАГСКА ИСТОРИЯ, международен семинар СМОЛЯН, 11-13 МАЙ 2006, Университетско издателство“ Св. Климент Охридски“, София, 2008, 17-24 Константин Велики и култ Аполона, НИШ И ВИЗАНТИЈА, V, НКЦ, Ниш,2007., 495- 501 Галеријев едикт о толеранцији (311), АНТИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ, Друштво за античке студије Србије/ Архив Срема, Београд, 2007, 228-239 Симболика рибе и хришћанство, Друштво за античке студије Србије/ Архив Срема, Београд, 2008, Др Петар Петровић и његов допринос проучавању епиграфике у Србији, Друштво за античке студије Србије/ Службени гласник, Београд, 2009, 256-268 Елементи учења претхришћанских филозофа у Христовом учењу, Зборник Центра за црквене студије, Ниш, 2009., 117-121 Јевреји у логору на Црвеном крсту, Зборник Народног музеја, бр.20, Народни музеј, Ниш, 2012,253-262 Хапшење угледних Нишлија октобра 1941, Пешчаник, бр.10, Историјски архив, Ниш, 2011, 112- 120 Сећање Видосава Стевановића на дане проведене у логору на Црвеном крсту у пролеће 1942, Зборник Народног музеја, бр.21, Народни музеј, Ниш, 2012,87-92[50] Константин Велики и верска толеранција, Пешчаник, бр.11, Историјски архив, Ниш, 2013,16- 25 Култ Константина Великог и Немањићи, Митолошки зборник,31, Центар за митолошке студије, Рача, 2013, 95-109 Лесковачки дани др Велизара Пијаде, Лесковачки зборник, 53, Народни музеј, Лесковац,2014,293 - 304 Суђење Јовану Чемерикићу председнику нишке општине за време нишке окупације, Зборник Народног музеја, бр.22, Народни музеј, Ниш,2013,185- 198 Драгиша Цветковић и нишки Јевреји у Другом светском рату, Зборник Народног музеја, бр.23, Народни музеј, Ниш,2014, 131-142 [51] Избеглице у Нишу за време окупације, Лесковачки зборник LX, Народни музеј, Лесковац, 2015, 172-185[52] Порекло архиепископа Арсенија Сремца, Митолошки зборник, 33, Центар за митолошке студије, Рача, 2015. Димитрије Давидовић -

Odlično očuvano! Naslov Od izvora ka izvoru : [120 srpskih narodnih pesama i 120 srpskih narodnih pripovedaka] / [izabrao Dejan Tomić] Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : D-O, [agencija za poslovne uspehe], 1994 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 235 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomić, Dejan Egerić, Ljubinka Sadržaj S a d r ž a j: Umesto predgovora / Ljubinka Egerić (5-8). - 120 srpskih narodnih pesama (9-135): 1. Prsten je zalog prave ljubavi (11); 2. Za starije nije a za mlade jeste (12); 3. Višnjičica rod rodila (13); 4. Srpska devojka (14); 5. Dragi pa dragi (15); 6. Mostarac u Dubrovniku (16-17); 7. Đevojka lađe gradila (17); 8. Šta da čini, ko misli božji biti (18); 9. Božićna pesma (19); 10. U Božića tri seke imadu (20); 11. Krštenje Hristovo (21); 12. Sveti Nikola (22-23); 13. Sazdade se bela crkva (23); 14. Sveti Đorđe spasava devojku od ale (24-25); 15. Neblagodarni sinovi (26); 16. Molitva svetitelja Save (27); 17. Nebesna Srbija (28-29); 18. Sveti Sava (30-31); 19. Car i nejaki Dejan (32-33); 20. Bolje je zlato i staro, nego srebro novo (33); 21. Bećar Mara i Pero Bugarin (34); 22. Radost iznenada (35); 23. Draga dragom san tolkuje (36); 24. Kita cvijeća od dragane (37); 25. Koja majke ne sluša (38-39); 26. Udovica prvog muža žali (39); 27. Što mora biti, biti će (40); 28. Dragojlo i Smiljana (41); 29. Milostiva snaša (42-43); 30. Ništa se sakriti ne može (43); 31. Majka i devojka (44); 32. Ko najpravije deluje (45); 33. Ljubav je preča, nego sestra i snaha (46); 34. Žalostiva draga (47); 35. Smrt drage i dragoga (48); 36. Aoj, konjče, dobro moje (49); 37. Oj devojko dušo moja (50-51); 38. Zafali se žuti limun (51); 39. Žalosni rastanak (52); 40. Žedno momče gorom jezdijaše (53); 41. Čija je devojka (54); 42. Devojka je imanje do vijeka (55); 43. Djevojka izbira momka (56-57); 44. Paslo konja mlado momče (58); 45. Janko i Janja (59); 46. Pala magla u Primorje (60); 47. Lov lovio adži ćir Jovanče (61); 48. Kad se ženi Ćiro od Budima (62); 49. Gdi smo sinoć na konaku bili (63); 50. Vukoman i Vukomanka (64-65); 51. Poranila Jagoda đevojka (66); 52. Iznenada se sastali (67); 53. Izvor - voda izvirala (68-69); 54. Vihor ružu po polju nosaše (69); 55. Dva se cvetka u gorici ljube (70); 56. Osveta devojke nad momkom (71); 57. Momak kune đevojku (72); 58. Jovo i Aneta (73); 59. Sunce zađe, mrak po polju pade (74-75); 60. Igrali se vrani konji (75); 61. Devojka i lice (76); 62. Ja uzbrah stručak od zemlje (77); 63. Ljuba Damjanova (78); 64. Soko bira gde će naći mira (79); 65. Oštra kosa do kamena došla (80); 66. Uz put rasla perunika (81); 67. Hvalila se hvalisava (82); 68. Rasla tanka jelika (83); 69. Oj, devojko negolem đavole (84); 70. Cv`jeće brala lijepa đevojka (85); 71. Lijepo ti javor urodio (86); 72. Jovo konja na mostu kovaše (87); 73. Ah, moj Mijo, gde si sinoć bio? (88); 74. Kušanje (89); 75. Ne veruj đevojci (90); 76. Majka, seja i ljuba (91); 77. Gdeno sinoć na večeri besmo (92); 78. Zaprosiše jedinu u majke (93); 79. Kad đeveri vode nevjestu u kolo (94); 80. Kolika je gora božurova (95); 81. Sinovi majku poslušali (96-97); 82. Sunce zađe za Neven, za goru (97); 83. Majka budi Karanfilu (98); 84. Rod je ženin miliji, nego sestra (99); 85. Moji rani vinogradi (100); 86. Viša je gora od gore (101); 87. Zaspala devojka drenku na korenku (102); 88. Žeteoci se nadmeću (103); 89. Marko prosi Moravku devojku (104); 90. Janje Jovanovo (105); 91. Spavaj, čedo, rodila te majka (106); 92. Majka hoće Đurđa da okupa (107); 93. Majka nejakog Nenada (108); 94. Blizanci prirode (109); 95. Mati proklela kćer (110); 96. Sjajna košulja (111); 97. Grad gradio mlad Jovica (112-113); 98. Djevojka ljepša od sunca i mjeseca (113); 99. Vila i momče (114); 100. Devojka i sunce (115); 101. Opklada vile i devojke (116); 102. Jelen i vila (117); 103. Sunce i mjesec prose djevojku (118-119); 104. Ljuba zmaja ognjenoga (119); 105. Ženidba mjeseca (120); 106. Ženidba sjajnoga mjeseca (121); 107. Sunčeva sestra i paša tiranin (122-123); 108. Jarko sunce ide na konake (123); 109. Na planini tri bijela snijega (124); 110. Sunce mi se navalilo (125); 111. Inokosna Anka (126); 112. Dijoba Đurđeva (127); 113. Stevan s vojske dođe (128); 114. Vojevao beli Vide (129); 115. Šta se ovo dogodilo (130-131); 116. Prirodna sloboda (131); 117. Golub i golubica (132); 118. Nikola se na raj naslonio (133); 119. Oj, na brdu, na borovu (134); 120. Viđeh čudo i nagledah ga se (135). - 120 srpskih narodnih pripovedaka (137-217): 1. I to će proći (139); 2. Zašto su prostaci siromasi (140); 3. Prodao krsno ime (140); 4. Deveto koljeno plaća (141); 5. Čoek i zmija (141-142); 6. Seljani i vodeni rak (142); 7. Oklad šta je najbjelje (143); 8. Seljani kupuju pamet (143-144); 9. Svijetu se ne može ugoditi (144-145); 10. Seljanin i gospodar (145); 11. Ti ćeš svirati (146); 12. Svojstva lijepe đevojke (146); 13. Učitelj i učenik (147); 14. Kupovao naočare, da zna čitati (148); 15. Kapa i svat (148-149); 16. Nemkinjica Mara (149); 17. Ima nauka a ima i oduka (149-150); 18. Tamni vilajet (150); 19. Car i njegov ministar (151); 20. Nijesam baš iz Sarajeva (151); 21. Sveta osveta (152); 22. Lenjivi slijepac (152); 23. Dobra hvala (153); 24. Vina mijeh i njegova pjesma (153); 25. Vino i rakija (154); 26. Žeđa i vino (154); 27. Putnik i gostionik (155); 28. Naučenjak i magarac (155-156); 29. Pobratimi (156); 30. Da ga je lani vidio (156-157); 31. Ko je to? - Nikola! (157); 32. Ženi nije vjerovati (158); 33. Ako steče pamet, neće se oženiti (158); 34. Pi magaričine - kako se ne stide (159); 35. Svatovi i mlada nevjesta (159-160); 36. Svekar i snaha (160); 37. Ova je (žena) dosta mene i svemu selu (160-161); 38. Pomoz` bog, zla ženo (161); 39. Danas, nane, a sutra tata (161); 40. Zla žena sačuvala muža (162); 41. Zet i punica (162-163); 42. Zet u punicama (163); 43. Baba i smrt (164); 44. Dosjetljivi udovac (164-165); 45. Moj je prednjak (165-166); 46. Nije striženo nego košeno (166-167); 47. Ko sluša žene, gori je od žene (167-168); 48. Kum i njegova prasica (168); 49. Rukodavac i dužnik (169); 50. Dva kuma (170); 51. I vrijedi (170); 52. Klinčorba (171); 53. Ko se ožeže a ne kaže društvu da je čorba vruća nije pošten čoek (171); 54. Utvara (172); 55. Trgovac i hajduk (173); 56. Cigani i vlastelin (173-174); 57. Čovjek koji se nije šalio s bogom (174); 58. Pobratim đavolov na vešalima (175); 59. Krepao kotao (175-176); 60. Bačvanin i Grk (176-177); 61. Đavolska slanina (177); 62. Gradi ko ima, a krade ko nema (178); 63. Kako su starac i baba na poklade večerali (178); 64. Tvrdica nasio (179); 65. Kako je postala krtica (179-180); 66. Bos i gologlav (180); 67. Djevojka i knez Jovo (181); 68. Bog sreću dijeli (181-182); 69. Otac Turčin, i majka hrišćanka (182); 70. Jaje i obojak (182-183); 71. Čarobni lonac (183-184); 72. Čovjekov vijek (184); 73. Pijesak i sveti Petar (185); 74. Ne pomozi, bože (185-186); 75. Zašto se sveti Ignjatije zove bogonosac (186); 76. Kako se rodio Sveti Sava (186-187); 77. Sveti Sava, otac i sin (187-188); 78. Sveti Sava i vlastelin (188); 79. Sveti Sava i otac i mati s malim detetom (189); 80. Radi, pa ćeš imati (189-190); 81. Sveti Sava i seljak bez sreće (190-191); 82. Sveti Sava i braća koja se dele (191-192); 83. Zlo i dobro (192); 84. Sveti Sava i stogodišnji starac (193); 85. Bog i pop (194); 86. Pop i parohijani (195); 87. Bonik i bolest (195-196); 88. Kreći, oče igumane (196); 89. Ako je i bogu, mnogo je (196-197); 90. Dijete i kaluđer (197); 91. Utopio se pop što nije ruku dao (197-198); 92. Kafa i njezino crnilo (198); 93. Pomirucka i - pomrije svijet (199); 94. Ispovedanje tuđih grehova (199-200); 95. Ispovijed (200-201); 96. Kudrov i kusov (201); 97. Doskočio mu (201); 98. Šta je najgore na svijetu, ili pijan Srbin i gladan Turčin (202); 99. Raja vjeruje i ne vjeruje (202-203); 100. Gladan Turčin plakao Vlaha (203); 101. Pustio bih ja njega, ali neće on mene (204); 102. Gusle baci, kahvu plati, majku ti tvoju (204); 103. Nijesu Turci vrapci (205); 104. Nu, nu đavola! Šta će sad biti? (205-206); 105. Dobro je đe i ženu poslušati (206); 106. Seljanin kod kadije u sudu (207); 107. Era i kadija (207); 108. Ero i kadija (208); 109. Ero i Turčin (208-209); 110. Ere poje vrbu (209); 111. Pomažem ti sprdat (210); 112. Na nesrećnom se uvek kola lome (210-211); 113. Otišao med na oči (211); 114. Presuda nad presudom (211-212); 115. Vrag - Marko (212-213); 116. Vuk pred sudom (213); 117. Kukavica i slavuj (214); 118. Vo i žaba (215); 119. Kakve su dlake onakve su i ćudi (215-216); 120. Dva psa (216-217); Rečnik manje poznatih reči (219-227). ISBN (Tvrdi povez) Napomene Tiraž 1000. Umesto predgovora / Ljubinka Egerić: str. 5-8. Rečnik manje poznatih reči: str. 219-227. MG117

TIN UJEVIĆ ODABRANA DJELA TINA UJEVIĆA 1-6 Priredio - Šime Vučković Izdavač - `August Cesarec`, Zagreb; Slovo ljubve, Beograd Godina - 1979 21 cm Edicija - Odabrana djela Tina Ujevića Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja 1. PJESNIŠTVO I 412 str SADRŽAJ: Popratna riječ Proslov pred čitanjem LELEK SEBRA Sanjarija Čestitka za rođendan Molitva Bogomajci za rabu božju Doru Remebot Hektor za Astijanakta Vječni prsten Svakidašnja jadikovka Romar Žene među kraljicama Nešto kao zaglavak Misao na nju Rotonda Pokrajina Vivijani Dah Odsutni Žene Meni bez mene Tajanstva Duhovna klepsidra Želja Odlazak Noću Vremena Slaboća Maštovita noć Na povratku Suvišni epitaf Vedrina Zavjetrina Zvijezde u visini Molitva iz tamnice Rusi i Rusija Bdijenje Perivoj KOLAJNA I Stupaj sa svojim mrakom II Uhapšen u svojoj magli III Puca, u ognju, naša glava IV Miris ljepote struji u toj kosi V Ove su riječi crne od dubine VI Je l` ikad čovjek omamljenim vinom VII Kad vidim njenu bijelu sliku VIII Iz tvoga doma zijaju ovamo IX Božanska ženo, gospo nepoznata X Znaš da mi čežnja u čekanju sniva XI Blaženo jutro koje padaš XII Pod gluvim batom noćna dažda XIII Jer ti si došla s druge strane svijeta XIV U ovoj gužvi, ovoj stisci XV U svili skuta šuštavoj Superna XVI Kakva čudna svjetla iskre se i gasnu XVII Lijepa ženska imena XVIII Osmjejak svaki ljuto plane XIX Diljem dana što me svojom čamom plaši XX U ovom mraku mirisavu XXI Noćas se moje čelo žari XXII Svjetlosti moje vjere, tugo tuge XXIII Kud god pogled bacim, ponižena čela XXIV Ako čežnja živca stremi u taj vis XXV Hoće li iko kad da shvati XXVI Dok na nju mislim, ja silazim s uma XXVII Devet mjeseci što ja sidoh s uma XXVIII Golublje perje ili krila laste XXIX Uzalud muka mišice i uma XXX Zelenu granu s tugom žuta voća XXXI S ranom u tom srcu, tamnu i duboku XXXII Ponore! more povrh moje glave XXXIII Noću kad hara zračni užas Gota XXXIV Dubina svijeta munjom tvojih ruku XXXV O Previsoka, Preduboka XXXVI U kiti svjetla slavna Izabela XXXVII Očajno naše bolovanje XXXVIII Danas me davi teško nebo XXXIX U mojem vrisku bez prestanka XL Po ovom gustom, strašnom daždu XLI Veliki Duše, ako u tom slomu XLII Duše što vidiš kroz prozirno srce XLIII Tišino noćna, mlijeko utaženja XLIV Ti što snivaš često zvučnu smrt slavuja XLV Grčevi srca za pijanstvom duha XLVI Ljubi i poznaj kroz tu vatru krotku XLVII I ja što evo bezumno ispisah XLVIII I tako dakle u to prozno vrijeme AUTO NA KORZU Polihimnija Uzvišenje Robovanje Protiv milosti vijeka Nostalgija svjetlosti Suza virtuoza Visoki jablani Desetgodišnjica vlažnoga humka Čin sputanih ruku Iz gospođe Tlapnje Traženja na miljokazu Čitulja budućega Beznadni povratak Razapeta Afrodita Autom kroz korzo OJAĐENO ZVONO SLAVA Dušin šipak Pozdravi majske grane Čarobni pelivan Zapis na pragu Orfika Cvrkutanje srca u pokrajini sanja Prostodušni sati Duhovno veče Dobrote dobroga sunca Mistički prostor noći HRPE Pobratimstvo lica u svemiru Stihovi su postali grad Ulični pjevači Pamćenje pločnika Među spratovima Zadržane sile bića Noć pijanica Prodavačice cvijeća Strmoglavi voz Kiklop na vodi Fotoreporter s krilima arhanđela Djetinja tlapnja i nijema čarolija lutaka Vasionac Ulica fantoma Automati Satanove žalosti Dječji ugao Unutrašnje jezgro Majdani u biću na dvije noge Oporuka pjesnicima Dažd Pomrčina MISAO Pogledi u praskozorju Voćke blagoslova Sablasti putovanja Tumaranja bezazlenog srca Produženi svijet Mašta povodom očiju Noć u kojoj pljušte zvijezde Pojave starenja Sunčeva kolijevka Basne čarobnjaka Pjesničko razbojište Mrtvačeva veza Igračka vjetrova Odmorni uranci ZEMLJA I DOBA ZRAKA Svetkovina ruža Da bi dušine riječi bile ispovjeđene za plemenita stabla Uresi zemlje Ogledam se u jezeru Drhtavi park Što šapće vodoskok Sunčani park Odmor pokrajine Most na Miljacki Bura na Braču Predznaci proljeća Treptave pređe jeseni Buđenje Nagovještaj zime Šumska odaja LJUBAV Unutrašnji harem Turris eburnea Čari žene Vrućica od žene Kovčežić s biserjem Cjeloviti cjelov i ti Agonija Boja uspomene MAMURLUCI I POBJEŠNJELA KRAVA Hymondia to mou somati Svratište sub iove divo Stabla po zimi Maslina i smokva uz morsku obalu Čar magle Strovo Tramvaji do Selske ceste Kozmogonije PJESNI RAZLIKE Za novim vidicima Oproštaj Naše vile Ogledalo Crvene zvijezde Kotao Smrt cvijeća Sutrusni tramvaji Nadmiris Probuđeni Orfeus San i ludilo Vjetru Survanje u prazninu Dubre duša Kozmičke ruke Duša u prašini Bezglavi dromedar Zimski utisak Vrući vjetar u noći Oblak u prozorskom staklu Mucanje nad tratinom Pokušati biti ganut na Ilidži Pakt sa demonom Mizantrop Anđeo tuge Jedan čovjek priča o sebi Kada u paradi svetkovine Ložnice u kovčegu krajolika Suton u čovjeku Nimbusi nad vidnim poljima Blagoglasja česme mlijeka Doživljaj noći Cika tržnice Krotki kruh i blago duhovnosti Noć okrvavljenih zvijezda Čardak uspomene Susreti na putu Sve se stvari ne mogu reći ni do kraja svijeta Zaboravljeno ja Kostur vremena Pogled u noć (O Tine) Snohvatica Smak svijeta i rasulo kaosa Grob Mamurluk ili sni vidovitoga pijanca Stoljeća Autoportret Još jedan cvrčak (Penzionirac Franta, bik iz Zagrastoka) Glasanje vjetra u noći Jesenje neveselje Napomena 2. PJESNIŠTVO 404 str SADRŽAJ: ŽEDAN KAMEN NA STUDENCU Žedan kamen na studencu Mekoća perina Pet stabala Odmazda cvijeća Okomito čovječanstvo Pokop očiju Ovjenčanja Vesela luka Kretanje grana Otkuda dolazi večer Obred utapljanja biserja Mladi slijepci Okamine Mjehurići Pedepsani pješaci Ukleta djevojaštva Vitezovi šafrana Vlati u pašnjacima sanjivosti Siromaški put Fluidi sutrašnjosti Stare razglednice Svirala modre uvale Krilati skupštinari Moje nepoznato biće Pomorci Poniženja ljepote Ilustracija Izjava svijetu Čarolija riječi Pisma u daljine Stihovi Meluzini Zaravan u lječilištu Nostalgija prozora sučelice Sjena i njena slava Glad Tragika očiju Varnice u stepi Sklonidbe ruku U spuževoj kućici Subota uvečer poslije 9 Odar u arki snova Kružna cesta sreće Vrućice od peluda Arteske vode Pješačenje fakira k dušama Svjetlo na rukama Gruda zemlje Fisharmonika Žuti mjehuri oko svjetiljaka Himnika i retorika zvona Molitva za koru kruha i zdjelu leće Legenda svijeća Ganutljive opaske Peći Mrki čempresi Prozor na ulicu Majstori dlijeta Ridokosi Mesije Preobražaj oblaka i čeona mjesečina Tarma na obroncima Dozrijevanje ljepote Eros slika krajolik San među stvarima Poniznost usuda konja Verpeža Na rukama zefira Prozor Odgajanje Pana Žuta stabla na mjesečini Improvizacija u katakombi Naviranje krvi Zelena sirena Ljubičasti pozivi daljine Duša, klepsidra i tijek rijeke Ushiti cigarete Sloj prošastih ganuća Vjetar u zastorima Postelja, stan golotinje Brza tipkačica San uskrsava sablasti Šumovi u kutiji za mišljenje Spremajmo kovčege Tajna znanost Vrištanja u polutami, I Vrištanja u polutami, II Pjesma vatre u peći Pjesnička proza Predigra bure MODRICE Pjesma o biseru Drugovima Nešto i za me Agni Utjeha MAMURNE JAMATVE Obala Maske Hora Povratak Putovanje Zbogom Uzdanje Posljednja mudrost BADNJACI Putovanje Dva puta jao Povijest duša Živci U predzorje Naprijed Moj grijeh Bor zeleni Poj tmine Depeša zemlji sa Budhina pupka Priznanje Manima nacija Bilješke iz kafane Topole Dva čovjeka (1921?) El sentimiento tragico de la vida Uspavanka iz Krivodola Egipatski, ili kaldejski, sanovnik? Pendžeri Uvala Trstenik Zvjezdari Kaučuk djevojka Pismo sebi Šetnja nehotičnih misli Alkoholni sni Jedna okultna sredina Naša ljubavnica tlapnja Osjećaj proljeća Prestali smo se smijati Esquire Rijeka teče Sat kasnih spoznaja Mala oda radosti Glave Simon Stilita Borba s anđelom Moj demon je svirač OGNJENI USOVI Kaleidoskop prozora Hypnosis cerebri Čovjek u prahu Grabežljivost mozga Živci Nema sabirača Kavez na prozoru Panika samoće Nerazumljivosti Brzi odgovor Sadite stabla Odijelo i zdravlje Celibat beskućnika Snovi Mistika strasti Ispaštanje dara Pronevjeritelji Duh i kasta Dugogodišnji bolesnik Poluistine Vreva, berba Jedna sam osoba složena od više drugih Likvidiram stokove Lešine u podrumu Kvarenje muzike Leglo svraba Svetinja bolesti Zbogom, krove Lude i mudre djevice Ponor i pothvat skitnoga viteza Amnezije Kratkotrajni snijezi Mostovi su najopasniji Mali pustolovi Stanimo ovdje Skidam kapu bogovima Trulež Zastoj Smiješni veseljaci Snaći se, naći se Aleja kestenova Fefelli, ergo sum Sljepačka geometrija Fragmenat Džungla Jesam li poznat u afričkoj prašumi? Napomena 3. ZAPISI 400 str SADRŽAJ: ISPIT SAVJESTI I DRUGI ZAPISI Ispit savjesti Mrsko ja Pobjeđujem hljeb Grohot plača Moja bolovanja Vrgorac i Makarska POLITIČKI SPISI Natko Nodilo Narodno jedinstvo Srbija za Hrvatsku Proganjana Hrvatska Među francuskim novcem i ruskom silom Srpsko-hrvatska omladina u Parizu Blaćenje hrvatskog imena Zdravo, Jugoslavijo: narod je vječan! Na žrtveniku Evrope Od mladosti do omladine Obrisi Jugoslavije O duhu i maču grebeštaku Za obnovu srdaca Politička inteligencija omladine Prilog ka kritici društvene reakcije Demokracije i imperijalizmi Mamon i Ištar u suvremenim revolucijama Talijanski kolonijalni imperijalizam Hljeb komune Istok i Zapad FELJTONI Domus marulorum Kafana intuicije Himnika ulica Svjetovi u bivanju Devet lijuga pred igrokazom O modernom žurnalizmu Šaljive opreke Parobrodski rekord Žena u dušinom ogledalu Jeronimova pisma Psihoanaliza Savremeni bandit Kolosijek kroz birtije Čuperci magle i koluti dima Dike ter hvaljenja zaštitniku sloga Auto Ura, zadnja spona na čovjeku Ulomak podliska protiv podliska PUTOPISI Sto minareta Sjeta pred Supetrom Supetar na Braču Bura na Braču Otkrivajući Mirce Svjetlost Jadrana Put u Dubrovnik Iz Dubrovnika Nit u srcu mora Teutin dvor PISMA Velja Rajić Ante Trumbić Iv de Giullije Milostislav Bartulic Gustav Krklec Ivo Hergešić Stanislav Šimić Sveta Maksimović Ivan Krol Ivan Vukušić Ante Ujević Josipu Tabak Marija Šuštić Josip Tabak Nika Armandi Danilo Čorka Nikola Polić Josip Tabak Vladimir Šiffer Dragutin Tadijanović Marija Šuštić Niki Armandi Josip Tabak Niki Armandi Danilo Čorko Marija Šuštić Vladimir Šiffer Napomena 4. ESEJI I 390 str SADRŽAJ: POETIKA Trenutak, vrijeme i vječnost u književnoj umjetnosti Oroz pred Endimionom Savremeni čovjek ispovijeda se o poeziji Adonai Muza vremena Sumrak poezije Pah hrizantema Izvori, bit i kraj poezije Otto Rank mitizuje poeziju Picasso, kubizam i purizam Šetnja kroz modernu - s Karlom Einsteinom NAŠA KNJIŽEVNOST Em smo Horvati Luka Botić Split u Botiću Trnokop u Silvijevoj bašti Tin Ujević o Augustu (!) Matošu Grob u ludnici (O Vladimiru Vidriću) Utopljene duše Pjesme Alekse Šantića Milan M Rakić: Nove pesme Jovan Skerlić u nacionalnom radu Diktatura kritike Prekretničke dijalektike metamorfoze nadrealizma STRANA KNJIŽEVNOST Muza ironije i samilosti Katorga i ludnica Prokletstvo Baudelairea Mučeništvo života i raj u Afionu Ključ ljubavi, Arthur Rimbaud Experto Roberto Neman Dostojevski Sudovi i snatrenja u esejima Marcela Prousta De Nerval Zaborav nad Paulom Verlaineom Erazmo i Cervantes Neman Stendhal, posljednji Francuz Cjeloviti Goethe Napomena 5. ESEJI II 384 str SADRŽAJ: FILOZOFIJSKO-KULTUROLOŠKI UVIDI Franciscus Patritius Komentari bogumilstvu Markantonije de Dominis Sa sjajem jedne zvijezde Građanin Arthur, član trusta mozgova Filozofska romantika i filozofi-apstraktiste Tipologija, psihofizika i mentalitet velegrada Reinkarnacije Dionizija i metamorfoze apostolata Pabirci o jezičnoj psihologiji Kreta, matica sredozemništva MISAO ISTOKA Ramakrišna Vivekananda Mahatma Gandhi Gandhi u intimnosti Napredna Kina Dva glavna bogumila Analogija Budhine šile i Patandžalijeve jame Gautamin labuđi pjev Arijci u Indiji Pedagogija u Šantiniketanu Radžajoga prokomentarisana Uloga islama u prošlosti Indije Agresivni vedantizam od Šankare do Ašokanande Manijevo nasljedstvo Najstarija kultura svijeta i vedička Indija Silazak Arijaca Konfucij Goethe u kineskoj svjetlosti Lao-tsea Tagor Tokur ponovo misli Indiju Pod milovidnom maskom Japana Slovo pred gimnosofistom Kalanosom Napomena 6. RUKOVET PREPJEVA / KRITIČARI O TINU UJEVIĆU 536 str SADRŽAJ: RUKOVET PREPJEVA FRANÇOIS VILLON - Natpis za grob nama obješenima HEINRICH HEINE - SJEVERNO MORE Prvi ciklus 1. Krunidba 2. Suton 3. Zalazak sunca 4. Noć na žalu 5. Posejdon 6. Izjava 7. Noću u kajiti 8. Oluja 9. Tišina na moru 10. Morska utvara 11. Pročišćenje 12. Mir Drugi ciklus 1. Pozdrav moru 2. Oluja 3. Brodolomac 4. Zalazak sunca 5. Pjesma Oceanida 6. Bogovi Grčke 7. Pitanja 8. Feniks 9. U luci 10. Epilog EDGAR ALLAN POE - Anabela Lee WALT WHITMAN - Salut au monde! CHARLES BAUDELAIRE - Moje hvale imenu Franciske STÉPHANE MALLARMÉ - Počinak u porcelanu EMIL VERHAEREN - U slavu nebesima ARTHUR RIMBAUD - SEZONA U PAKLU Sezona u paklu Pizma Noć u paklu Buncanja, I Buncanja, II Nemoguće Blijesak Jutro Zbogom KRITIČARI O TINU UJEVIĆU A B ŠIMIĆ - Za Ujevića TODOR MANOJLOVIĆ - Augustin Ujević - Lelek sebra DUŠAN MATIĆ - Ujević RASTKO PETROVIĆ - Ujević ALEKSANDAR VUČO - Ujević PERE LJUBIĆ - Tin Ujević - Kolajna MILAN V BOGDANOVIĆ - Tin Ujević - Kolajna VELIBOR GLIGORIĆ - Augustin Ujević IVO HERGEŠIĆ - O pjesmama Tina Ujevića NOVAK SIMIĆ - Tin Ujević RANKO MARINKOVIĆ - Tinov alkohol STANISLAV ŠIMIĆ - Automat slobode OSKAR DAVIČO - Pesme Tina Ujevića ĐORĐE JOVANOVIĆ - Pred Ujevićevom poezijom VLATKO PAVLETIĆ - Kaos na pragu idealnoga GUSTAV KRKLEC - Četiri feljtona o Tinu JURE KAŠTELAN - Oslobođena Afrodita VLADIMIR POPOVIĆ - Pogled u jednu viziju Tina Ujevića STANKO LASIĆ - Tin Ujević - Svakidašnja jadikovka RADE VOJVODIĆ - Pesnik Tin Ujević MILOSAV MIRKOVIĆ - Ujević i mi BRUNO POPOVIĆ - Jednodušni Ujević MARKO GRČIĆ - Put i kob Augustina Ujevića ANTE STAMAĆ - Tin Ujević VUJADIN JOKIĆ - Geneza stvaralaštva Tina Ujevića BOŽIDAR ŠUJICA - Slediti pesnika MIODRAG RACKOVIĆ - Skriveno pesnikovo pripovedanje DRAGOVAN ŠEPIĆ - Augustin Ujević u Parizu MIRKO ŽEŽELJ - Tin u Beogradu ŠIME VUČETIĆ - Tin Ujević DRAGUTIN TADIJANOVIĆ - Kronologija Tina Ujevića Napomena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Sabrana Izabrana Dela Fransoa Vijon Hajnrih Hajne Edgar Alan Po Volt Vitman Šarl Bodler Stefan Malarme Emil Verharen Artur Rembo

Prosveta, 1980. Iz kultne edicije Savremena svetska književnost. Prevod: Milan Čolić Sadržaj na fotografiji. Odlično očuvana. Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков;[1] Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj.[2][3] Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Najpoznatiji je po romanu Majstor i Margarita, objavljenom posthumno, koji je nazvan jednim od remek-dela 20. veka.[4] Biografija Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[5] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, prvobitno da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[5] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa.[5] Zrelo doba Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[5] Od 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta.[3] Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[5] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936., nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. Bolest i smrt Kamen Golgota na Bulgakovom grobu 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[5] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu. Dela Život gospodina De Molierea (1962) Izvođenje „Dana Turbina” u MHAT-u, rež. K. Stanislavski, 1926 Pripovetke i romani Čičikovljevi doživljaji (rus. Pohoždeniя Čičikova), poema u 2 čina s prologom i epilogom, 1922. Bela garda (rus. Belaя gvardiя), roman, 1922—1924 Đavolijada (rus. Dьяvoliada), pripovetka, 1923. Beleške na manžetama (rus. Zapiski na manžetah), pripovetka, 1923. Grimizno ostrvo (rus. Bagrovый ostrov), pripovetka izdata u Berlinu 1924. Kobna jaja (rus. Rokovыe яйca), pripovetka, 1924. Pseće srce (rus. Sobačьe serdce), pripovetka iz 1925, u Sovjetskom Savezu izdata tek 1987. Veliki kancelar. Knez tame (rus. Velikiй kancler. Knяzь tьmы), deo skice romana `Majstor i Margarita`, 1928—1929 Kopito inženjera (rus. Kopыto inženera), roman, 1928—1929 Tajnom drugu (rus. Taйnomu drugu), nedovršena pripovetka, 1929, u Sovjetskom Savezu izdana 1987. Majstor i Margarita (rus. Master i Margarita), roman, 1929—1940, u Sovjetskom Savezu izdavan 1966—1967, u potpunosti 1973. Život gospodina de Molierea (rus. Žiznь gospodina de Molьera), roman, 1933, u Sovjetskom Savezu izdan 1962. Pozorišni roman (rus. Teatralьnый roman), Beleške pokojnika (rus. Zapiski pokoйnika), nedovršeni roman, 1936—1937, u Sovjetskom Savezu izdan 1965. Pozorišni komadi, libreta, filmski scenariji Zojkin stan (rus. Zoйkina kvartira), drama, 1925, u Sovjetskom Savezu izvedena 1926, izašla u masovnoj štampi 1982. Dani Turbina (rus. Dni Turbinыh), drama napisana na osnovu romana „Bela garda”, 1925, u Sovjetskom Savezu izvedena 1925, izašla u masovnoj cirkulaciji 1955. Beg (rus. Beg), drama, 1926—1928 Grimizno ostrvo (rus. Bagrovый ostrov), drama, 1927, u Sovjetskom Savezu izdana 1968. Magija pretvornika (rus. Kabala svяtoš), drama, 1929, (u SSSR-u izvedena 1936); 1931. cenzura je dopustila izvedbu s nizom kraćenja pod nazivom „Molier”, ali u takvom obliku je bila odgođena Adam i Eva (rus. Adam i Eva), drama, 1931. Slaboumni Žurden (rus. Poloumnый Žurden), drama, 1932, u Sovjetskom Savezu izdana 1965. Blaženstvo (san inženjera Rejna) (rus. Blaženstvo [son inženera Reйna]), drama, 1934, u Sovjetskom Savezu izdana 1966. Revizor (rus. Revizor), filmski scenario, 1934. Poslednji dani (Aleksandar Puškin) (rus. Poslednie dni [Aleksandr Puškin]), drama, 1935, u Sovjetskom Savezu izdana 1955. Neobičan događaj, ili Revizor (rus. Neobыčaйnoe proisšestvie, ili Revizor), drama prema komediji Nikolaja Gogolja, 1935. Ivan Vasiljevič (rus. Ivan Vasilьevič), drama, 1936. Minin i Požarski (rus. Minin i Požarskiй), libreto za operu, 1936, u Sovjetskom Savezu izdan 1980. Crno more (rus. Čёrnoe more), libreto za operu, 1936, u Sovjetskom Savezu izdan 1988. Rašel (rus. Rašelь), libreto za operu prema motivima novele „Мадемоиселле Фифи” Gija de Mopasana, 1937—1939, u Sovjetskom Savezu izdan 1988. Batum (rus. Batum), drama o mladosti Staljina, prvobitan naziv „Pastir” (rus. Pastыrь), 1939, u Sovjetskom Savezu izdana 1988. Don Kihot (rus. Don Kihot), libreto za operu prema romanu Migela de Servantesa, 1939. Novele №13. - Dom Eljpit-Rabkommune (rus. Dom Эlьpit-Rabkommuna), 1922. Aritmetika (rus. Arifmetika), zbornik „Beleške i minijature” (rus. „Zametki i miniatюrы”, 1922. Uoči 3. dana (rus. V nočь na 3-e čislo), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. U pozorištu Zimina (rus. V teatre Zimina), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kako je on poludio (rus. Kak on sošёl s uma), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kaenpe i kape (rus. Kaэnpe i kape), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Crvena kruna (rus. Krasnaя korona), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Napad. U čarobnoj svetiljci (rus. Nalёt. V volšebnom fonare), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Neobični doživljaji doktora (rus. Neobыknovennыe priklюčeniя doktora), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Sedmog dana novembra (rus. Noяbrя 7-go dnя), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Čuvajte se krivotvorina! (rus. Osteregaйtesь poddelok!), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Ptice na mansardi (rus. Pticы v mansarde), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Radnički građvrt (rus. Rabočiй gorođsad), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Sovjetska inkvizicija (rus. Sovetskaя inkviziciя), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kineska istorija. 6 prizora umesto priče (rus. Kitaйskaя istoriя. 6 kartin vmesto rasskaza), 1923. Sećanje... (rus. Vospominanie...), novela posvećena smrti Lenjina, 1924. Hanska vatra (rus. Hanskiй ogonь), 1924. Ubrus s petlom (rus. Polotence s petuhom), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Krštenje okretanjem (rus. Kreщenie povorotom), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Čelično grlo (rus. Stalьnoe gorlo), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Mećava (rus. Vьюga), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Mrkli mrak (rus. Tьma egipetskaя), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Izgubljeno oko (rus. Propavšiй glaz), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Zvezdani osip (rus. Zvёzdnaя sыpь), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Boema (rus. Bogema), 1925. Praznik sa sifilisom (rus. Prazdnik s sifilisom), humoristična novela, 1925. Priča o karo asovima (rus. Bubnovaя istoriя), 1926. Ja sam ubio (rus. Я ubil), 1926. Morfijum (rus. Morfiй), 1926. Traktat o stanu (rus. Traktat o žiliщe), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Psalam (rus. Psalom), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Četiri portreta (rus. Četыre portreta), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Jezero rakije (rus. Samogonnoe ozero), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Publicistika i feljtoni Iz svega glasa (rus. Blagim matom), 1925. Boema (rus. Bogema), 1925. Bratski poklon nemačkih radnika (rus. Bratskiй podarok nemeckih rabočih), 1922. Bračna katastrofa (rus. Bračnaя katastrofa), 1924. Priča o karo asovima (rus. Bubnovaя istoriя), 1926. Urnebes s pečatima (rus. Buza s pečatяmi), 1925. Burnakovski nećak (rus. Burnakovskiй plemяnnik), 1924. Bivši Singer. Drž. fabrika u Podoljsku (rus. Bыvšiй Zinger. Gos. mehaničeskiй zavod v Podolьske), 1922. U kafani (rus. V kafэ), 1920. U društvu i svetu (rus. V obщestve i svete), 1924. U pozorištu Zimina. Skice olovkom (rus. V teatre Zimina. Nabroski karandašom), 1923. U školi gradića III Internacionale (rus. V škole gorodka III Internacionala), 1923. Moskovska fabrika za popravke tramvaja (rus. Vagonno-remontnый zavod moskovskogo tramvaя), 1922. Rat vode sa željezom (rus. Voйna vodы s železom), ogled, 1924. Zvrkovi na kolosecima (rus. Volčki na kolesah), 1922. Vratite platformu! (rus. Vosstanovite platformu!), 1925. Genijalna ličnost (rus. Genialьnaя ličnostь), 1925. Propast Šurke-opunomoćenika. Doslovna priča radničkog dopisnika (rus. Gibelь Šurki-upolnomočennogo. Doslovnый rasskaz rabkora), 1924. Glav-polit-liturgija (rus. Glav-polit-bogosluženie), 1924. Nesretnik-Vsevolod. Istorija jednog bezobrazluka (rus. Goremыka-Vsevolod. Istoriя odnogo bezobraziя), 1925. Državna fabrika mineralnih voda i voćnih sokova (rus. Gosudarstvennый zavod mineralьnыh i fruktovыh vod № 1), 1922. Bučni raj (rus. Gromkiй raй), 1926. Buduće perspektive (rus. Grяduщie perspektivы), 1919. Dvoliki Čems (rus. Dvulikiй Čems), 1925. Posao ide (rus. Delo idet), Rabočaja gazeta, Moskva, 11. avgust 1922. Posao se širi (rus. Delo rasširяetsя), Rabočaja gazeta, Moskva, 22. avgust 1922. Dan našega života (rus. Denь našeй žizni), Nakanune, Berlin - Moskva, 2. septembar 1923. Dečja priča (rus. Detskiй rasskaz), Sovetskij artist, Moskva, 1. januar 1939. Dinamit!!! (rus. Dinamit!!!), Gudok, Moskva, 30. septembar 1925. Nepristrano saslušanje (rus. Dopros s bespristrastiem), Gudok, Moskva, 9. avgust 1924. Kvasac i beleške (rus. Drožži i zapiski), Gudok, Moskva, 30. jun 1925. Đavolijada. Pripovest o tome kako su blizanci pogubili poslovođu (rus. Dьяvoliada. Povestь o tom, kak bliznecы pogubili deloproizvoditelя), Nedra, Moskva, mart 1924, № 4 Egipatska mumija. Priča člana Sindikata (rus. Egipetskaя mumiя. Rasskaz člena Profsoюza), Smehač, L., 10. septembar 1924, № 16 Željeni voz (rus. Želannый platilo), Gudok, Moskva, 10. oktobar 1924. Začarano mesto (rus. Zakoldovannoe mesto), Gudok, Moskva, 9. januar 1925. Dokaz ljubavi (rus. Zalog lюbvi), Gudok, Moskva, 12. februar 1925. Zaporošci pišu pismo turskom sultanu (rus. Zaporožcы pišut pisьmo tureckomu sultanu), Gudok, Moskva, 3. jun 1925. Zasedanje u prisustvu člana (rus. Zasedanie v prisutstvii člena), Gudok, Moskva, 17. jun 1924. Zvezdani osip (rus. Zvezdnaя sыpь), Medicinskij rabotnik, Moskva, avgust 1926, № 29, № 30 Zvuci nezemaljske polke (rus. Zvuki polьki nezemnoй), Gudok, Moskva, 19. novembar 1924. Stegonoše budućih bojeva. Dan 3. septembra (rus. Znamenoscы grяduщih boev. Denь 3-go sentяbrя) Rabočaja gazeta, Moskva, 5. septembar 1922. Zlaćani grad (rus. Zolotistый gorod), Nakanune, Berlin - Moskva, septembar-oktobar 1923. Biblifetčik (rus. Biblifetčik), feljton, 1924. Zamoran put. Monolog uprave. Nije bajka, nego istinita priča. (rus. Bespokoйnaя poezdka. Monolog načalьstva. Ne skazka, a bыlь), feljton, 1923. Bezobrazluk u fabrici „Jarig”` (rus. Bezobraziя na zavode „Яrig“), feljton, 1922. Apoteka (rus. Apteka), feljton, 1925. Autoklave treba dobiti, a odel dograditi (rus. Avtoklavы nužno polučitь, a korpus dostroitь), feljton, 1922. Akatist našoj kvaliteti (rus. Akafist našemu kačestvu), feljton, 1926. Američki radnici nam daju svoj trud (rus. Amerikanskie rabočie otdaюt nam svoй trud), feljton, 1922. Banana i Sidaraf (rus. Banan i Sidaraf), feljton, 1924. Kupališna službenica Ivan (rus. Banщica Ivan), feljton, 1925. Belobrisova knjižica. Notes (rus. Belobrыsova knižka. Format zapisnoй), feljton izdan u Berlinu 1924. Bračna katastrofa (rus. Bračnaя katastrofa), feljton, 1924. Upala mozgova (rus. Vospalenie mozgov), feljton, 1926. Ukleti Holandez (rus. Letučiй gollandec), feljton, 1926. Loš tip (rus. Paršivый tip), feljton, 1926. Pas koji govori (rus. Govorящaя sobaka), feljton, 1924. Dvoliki Čems (rus. Dvulikiй Čems), novela Dokaz ljubavi (rus. Zalog lюbvi), novela Zvuci nezemaljske polke (rus. Zvuki polьki nezemnoй), novela Zlatne prepiske Feraponta Ferapontoviča Kaporceva (rus. Zolotыe korrespondencii Feraponta Ferapontoviča Kaporceva), feljton, 1926. Zlaćani grad (rus. Zolotistый gorod), novela Igra prirode (rus. Igra prirodы), novela Kako se Buton ženio (rus. Kak Buton ženilsя), novela Kondukter i član carske porodice (rus. Konduktor i člen imperatorskoй familii), novela Kotao sudbine (rus. Koleso sudьbы), novela Mademoiselle Žanna (rus. Madmazelь Žanna), novela Mrtvi hodaju (rus. Mertvыe hodяt), novela Moskva crvenokamena (rus. Moskva krasnokamennaя), novela Oni žele da pokažu svoju obrazovanost... (rus. Oni hočutь svoю obrazovannostь pokazatь...) O koristi alkoholizma (rus. O polьze alkogolizma), novela Trg na točkovima (rus. Ploщadь na kolesah), feljton, 1926. Pod staklenim nebom (rus. Pod steklяnnыm nebom), novela Doživljaji pokojnika (rus. Priklюčeniя pokoйnika), novela Prosvećenje s krvoprolićem (rus. Prosveщenie s krovoprolitiem), novela Putne zabileške (rus. Putevыe zametki), novela Posao dostiže 30 stupnjeva (rus. Rabota dostigaet 30 gradusov) Sjajna svakidašnjica (rus. Samocvetnый bыt), feljton, 1926. Kontaktom po lubanji (rus. Smыčkoй po čerepu) Vrlo mnogo (rus. Sorok sorokov) Spiritistička seansa (rus. Spiritičeskiй seans) Red na red (rus. Stenka na stenku), novela Prestolnica u notesu (rus. Stolica v bloknote), novela Buvašvaba (rus. Tarakan), novela Rep koji se grize (rus. Ugrыzaemый hvost), novela Vidar (rus. Celitelь), novela Crni mag (rus. Černый mag) Šanson dete (rus. Šanson d`эtэ) Šprehen zi dojč? (rus. Šprehen zi deйtč?) Bio je maj... (rus. Bыl maй...) Voda života (rus. Voda žizni), feljton, 1926. Buduće perspektive (rus. Grяduщie perspektivы), feljton, 1919. U kafani (rus. V kafe), feljton, 1920. Nedelja prosvećenja (rus. Nedelя prosveщeniя), feljton, 1921. Trgovačka renesansa (rus. Torgovый renessans), feljton, 1922, (u Sovjetskom Savezu izdan 1988) Pehar života (rus. Čaša žizni), feljton, 1922. Benefic lorda Kerzona (rus. Benefis lorda Kerzona), feljton izdan u Berlinu 1923. Dan našega života (rus. Denь našeй žizni), feljton, 1923. Moskovske scene (rus. Moskovskie scenы, feljton, 1923. Predmet „Komarov” (rus. Komarovskoe delo), feljton, 1923. Kijev-grad (rus. Kiev-gorod), feljton, 1923. Stube prema nebu (rus. Lestnica v raй),feljton, 1923. Sati života i smrti (rus. Časы žizni i smerti), ogled povodom smrti Lenjina, 1924. U sate smrti (rus. V časы smerti), ogled povodom smrti Lenjina, 1924. Egipatska mumija (rus. Egipetskaя mumiя), feljton, 1924. Moskva 20-ih godina (rus. Moskva 20-h godov), feljton, 1924. Putovanje po Krimu (rus. Putešestvie po Krыmu), ogled, 1925. Pismo M.A. Bulgakova vladi SSSR-a (rus. Pisьmo M. A. Bulgakova pravitelьstvu SSSR), otvoreno pismo, 1930.

KACUŠIKA HOKUSAJ 1760-1849 Predgovor Bruno Foigt Izdavač - `Jugoslavija`, Beograd Godina - 1966 12 + 8 strana 33 cm Edicija - Galerija svetskog slikarstva Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Kacušika Hokusaj O ovoj zvučnoj datoteci izgovor (pomoć·info), c. 31. oktobar 1760 — 10. maj 1849) bio je japanski umetnik, ukijo-e slikar i grafičar Edo perioda. Rođen u Edou (današnji Tokio), Hokusaj je najpoznatiji kao autor serije drvoreza Trideset i šest pogleda na planinu Fudži (Fugaku Sanjūroku-kei, c. 1831) koji uključuje međunarodno ikoničnu štampu, Veliki talas kod Kanagave. Hokusaj je stvorio Trideset i šest pogleda kao odgovor na domaći putni uspon i kao deo lične opsesije planinom Fudži.To je bila ova serija, posebno štampanje Velikog talasa i Dobar vetar, vedro jutro, koji su obezbedili Hokusajovu slavu kako u Japanu, tako i u prekomorskim teritorijama. Kao što istoričar Ričard Lejn zaključuje: „Zaista, ako postoji jedno delo koje učinilo Hokusaja poznatim, kako u Japanu, tako i u inostranstvu, ono mora biti ova monumentalna serija štampanja”. Dok su Hokusajova dela pre ove serije sigurno bila važna, do ove serije nisu dobila široko priznanje. Nije poznat tačan datum Hokusajevog rođenja, ali se smatra da je rođen oko 31. oktobra 1760. u porodici umetnika u oblasti Kacušika. Ime mu je bilo Tokitaro. Smatralo se da mu je otac Nakadžima Ise, zanatlija koji je pravio ogledala za šoguna. Hokusaj je počeo da se bavi slikarstvom oko šeste godine života. Oko trideset puta je menjao umetničko ime, u zavisnosti od promene umetničkog stila. Sa dvanest godina je radio u knjižari, a sa četrnaest se počeo baviti rezbarenjem i tim zanatom se obučava do svoje osamnaeste godine, kad ga u svoju štampariju prima Kacukava Šunšo, grafičar i direktor Kacukava umetničke škole, koja se fokusirala na prikaze gejša i kabuki glumaca popularnih u japanskim gradovima. Nakon godinu dana Hokusaj je promenio ime po prvi put u Šunro. Pod tim imenom je objavio svoja prva dela, prikaze kabuki glumaca objavljenih 1779. godine. Oženio se dok je radio u Šunšovom studiju, ali mu je žena ubrzo umrla. Oženio se i drugi put, ali mu je i druga žena umrla. Imao je dva sina i tri ćerke, a njegova najmlađa, Sakaj je postala umetnica pod imenom Oj. Nakon što je Šunšo umro 1793. godine, Hokusaj istražuje druge stilove umetnosti kao što su evropski stilovi bakroreza sa kojima je došao u dodir. Ubrzo su ga izbacili iz Kacukava škole jer je istovremeno učio i u Kano školi. Takođe je promenio temu svog stvaralaštva, udaljavajući se od slika gejša i glumaca. Fokusirao se na pejzaže i slike svakodnevnog života običnih ljudi na različitim društvenim stupnjevima. Ovaj period stvaralaštva se vezuje za Tavaraja školu i promenu imena u Tavaraja Jori. Bavio se surimono slikarstvom i ilustracijama za knjigu humorističkih pesama (kjoka ehon). Kasnije je ovo ime preneo na učenika i započeo karijeru kao Hokusaj Tomisa. Godine 1800. je i dalje razvijao ukijo-e stil i promenio ime u Kacušika Hokusaj. Te godine je objavio dva serijala pejzaža - Poznati pogledi na Istočnu prestonicu i Osam pogleda na Edo. U ovom periodu podučava oko 50 mladih umetnika. U narednoj deceniji postaje vrlo popularan zbog svog umeća i dobre lične reklame. Tokom Tokijskog festivala 1804. godine, on je kreirao portret budističkog sveštenika Bodidarme za koji se kaže da je bio 600 ft (180 m) dug koristeći metlu i vedro puno mastila. Slikao je i na dvoru šoguna Ijenarija, kada se takmičio sa drugim slikarom u tradicionalnijem vidu slikarstva. Hokusaj je iz ovog „dvoboja“ izašao kao pobednik. Delo koje je oslikao je bila plava talasasta linija na papiru, preko koje je pustio petla s ofarbnim crvenim nogama. To je predstavljalo jesenje lišće na reci Tacuta. Godine 1807. je sarađivao sa književnikom Takizava Bakinom na serijalu ilustrovanih knjiga. Njih dvoje se nisu slagali usled različitih pogleda na umetnost, i njihova kolaboracija je okončana tokom rada na četvrtoj knjizi. Izdavač, koji je bio u poziciji da zadrži jenog od njih dvojice na projektu, odlučio da zadrži Hokusaja, čime se naglašava važnost ilustracija u štampanim radovima tog perioda. Hokusaj je posvetio veliku pažnju produkciji svog rada u knjigama. Dva primera su dokumentovana pismima koje je pisao izdavačima i drvorezcima koji su učestvovali u produkciji njegovih dizajna u Tošisen Ehonu, japanskom izdanju antologije kineske poezije. Hokusaj piše izdavaču knjige da je drvorezac Egava Tomekiči, sa kojim je Hokusaj prethodno radio i koga je poštovao, odstupio od Hokusajovog stila u izrezivanju pojedinih glava. Hokusaj je takođe pisao direktno jednom drugom drvorescu koji je učestvovao u projektu, Sugiti Kinsuke, navodeći da se njemu ne sviđa stil Utagavske škole u kome je Kinsuke napravio oči i noseve figure, i da je neophodno da se naprave izmene kako bi konačni otisci bili u istinskom Hokusajevom stilu. U svom pismu, Hokusaj navodi ilustrovane primere svog stila ilustrovanja očiju i noseva, i stila Utagavske škole. Izdavač se složio da se urade izmene, mada su stotine kopija knjige već bile odštampane. Da bi se korigovali ti detalji već postojeći izrezani blokovi bi bili korigovani koristeći Umeki tehniku. Sekcije koje su se korigovale bu bile uklonjene i pripremljeno parče drveta bi bilo umetnuto, u kome bi drvorezac napravio revidirani dizajn. Upotreba Umeki tehnike se može detektovati po finim prekidnim brazdama duž granica umetnutog bloka. Štampane kopije originalne verzije i one napravljnjene nakon revizije koju je Hokusaj zahtevao su sačuvane. One su štampane 1833. i 1836. godine, respektivno. U 51. godini života (1811. godine) je promenio ime u Taito i u tom periodu je oslikao delo Hokusaj manga i priručnike za crtanje (etehon) - Kratke lekcije jednostavnog crtanja. Ovi radovi sa početka 1812. su bili podesan način da se zaradi novac i privuče više studenata. Manga (sa značenjem proizvoljnog crteža) obuhvata studije u perspektivi. Prva knjiga Hokusajevih mangi, skica ili karikatura koje su uticale na modernu formu stripova poznatu pod istim imenom, bila je objavljena 1814. godine. Hokusaj manga je objavljena u 12 tomova do 1820. godine, i u njoj se nalaze crteži životinja, ljudi, biljaka, monaha itd. Neki crteži su bili duhovitog karaktera, što objašnjava popularnost ovog priručnika. Godine 1820. ponovo menja ime. Pod imenom Jicu je naslikao Trideset i šest pogleda na planinu Fudži, među kojima je najpoznatija Veliki talas nad Kanagavom u ranim 1830-tim. Rezultati Hokusajevih studija perspektiva u Mangi se mogu videti u Velikom talasu Kanagave, gde on koristi ono što je video kao zapadnu perspektivu da predstavi dubinu i volumen. Pokazalo se da je to toliko popularno da je Hokusaj kasnije dodao još deset štampanja serije. Među drugim popularnim štampanim serijama koje je on objavio tokom ovog vremena su Tura provincijskih vodopada, Okeani mudrosti i Neobični pogledi na proslavljene mostove provincija. On je isto tako počeo da izrađuje brojne detaljne individualne slike cvetova i ptica, uključujući izuzetno detaljne Makove i Jato kokoški. Sledeći period koji započinje 1834. godine je Hokusaj započeo stvaralaštvo pod još jednim novim imenom, „Gakudžo Rodžin Mandži“, iliti Starac opčinjen umetnošću. Tada je napravio Stotinu pogleda na planinu Fudži. U postsrkiptu ovog rada, Hokusaj piše: Od svoje šeste godine života, imao sam strast da kopiram oblik stvari i od svoje pedesete godine objavio sam mnogo crteža, i od svega toga, što sam uradio do svoje sedamdesete godine nema ničeg vrednog uzimanja u obzir. U svojoj sedamdeset trećoj godini sam delimično shvatio strukturu životinja, ptica, insekata i riba, i život trava i biljaka. I tako, u svojoj osamdeset šestoj ću napredovati dalje; u devedesetoj ću još dalje prodreti u njihovo tajno značenje, a za sto ću možda zaista doći do nivoa veličanstvenog i božanskog. Kada budem imao sto deset, svaka tačka, svaka linija će imati sopstveni život. Godine 1839. njegov studio je bio zahvaćen vatrom koja je uništila većinu njegovih dela. Otprilike u to vreme mu je i opadala popularnost, jer se pojavio mladi umetnik pod imenom Ando Hirošige. Međutim, Hokusaj nikada nije prestao da slika i kompletirao je Patke u potoku u svojoj 87. godini. Na samrti je rekao „Kad bi mi nebesa dala samo još deset godina...još samo pet godina i postao bih pravi slikar“. Preminuo je 10. maja 1849. Hokusaj je isto tako praktiovao erotsku umetnost, zvanu šunga na japanskom. Većina šunga radova su tipa ukijo-e, i obično su bili urađeni u drvoreznom štamparskom formatu. U doslovnom prevodu, japanska reč šunga znači slika proleća; „proleće”. U šungi su uživali i muškarci i žene svih klasa. Praznoverja i običaji vezani za šungu sugerišu da je to bio slučaj; na isti način na koji se samurajsko nošenje šunge smatralo srećnom amajlijom protiv smrti, ono se smatralo i zaštitom od požara u trgovačkim skladištima i kućama. Iz toga se može zaključiti da su samuraji, čonini i domaćice, svi posedovali šunge. Sve te tri grupe su bile pogođene separacijom od suprotnog pola; samuraji su živeli u kasarnama po više meseci, supružničko odvajanje proizilazilo iz sankin kotai sistema, a trgovci su morali da putuju da bi nabavili i prodali dobra. Zapisi o ženama koje su same dobavljale šunge od pozajmljivača knjiga pokazuju da su ih one koristile. Postojala je tradicionalna praksa predstavljanja mlade sa ukijo-e prikazujući pri tome erotske scene iz Priča o Gendžiju. Šunga je možda služila kao seksualni vodič za sinove i kćeri bogatih porodica. Hokusaj je imao dugu karijeru, ali je većinu svojih najpoznatijih dela napravio nakon 60. godine. Najpoznatije delo iz serija ukijo je „Trideset i šest pogleda na planinu Fudži“ koje je nastalo između 1826. i 1833. Ono se zapravo sastoji od 46 izdanja (10 od kojih je dodato nakon inicijalnog objavljivanja). Ovaj njegov rad je transformisao umetničku formu iz stila portreta sa fokusom na kurtizanama i glumcima koji su bili popularnih tokom Edo perioda u japanskim gradovima, u mnogo širi stil umetnosti sa fokusom na pejzažima, biljkama, i životinjama. Hokusajev izbor imena umetnosti i česti opisi planine Fidži proističu iz njegovih religioznih verovanja. Ime Hokusai znači „Severni studio (soba)”, što se skraćuje kao Hokushinsai ili „Studio severne zvezde”. Hokusaj je bio član Nićirenove sekte budizma, koja je smatrala da je Zvezda severnjača asocirana sa božanstvom Myōken. Planina Fudži je tradicionalno bila povezivana sa večitim životom. Ovo verovanje se može pratiti do Priče o rezaču bambusa, gde božica polaže svoj eliksir života na vrh planine. Kako Henri Smit razjašnjava, „Tako je od ranog vremena planina Fuji smatrana izvorom tajne besmrtnosti, tradicije koja je bila u srcu Hukusajeve sopstvene opsesije sa ovom planinom.” Najveći Hokusajevi radovi su kolekcija od 15 tomova Hokusai Manga, knjiga ispunjena sa skoro 4.000 skečeva koja je bila objavljena 1814. Hokusaj manga se pogrešno smatraju pretečom današnjih stripova, jer je Hokusajeva Manga kolekcija skečeva (životinja, ljudi, objekata, itd.), što se razlikuje od na-priči-baziranog stila stripa moderne mange. Sam Hokusaj je bio pod uticajem Sesšu Toja i drugih stilova kineskog slikarstva. On je uticao na zapadne slikare 19. veka, čiji je stil Jugendstil crpeo ideje iz japanske umetnosti, a naročito iz Hokusajevih dela. Impresionisti Klod Mone i Pjer Ogist Renoar su neka svoja dela bazirali na Hokusajevim. Edgar Dega, Pol Gogen, Gustav Klimt, Franc Mark, Mane i Van Gog su skupljali njegova dela. Direktniji uticaj je bio nastanak termina žaponizam, koji je započeo kao „pomama za sakupljanjem japanske umetnosti, naročito ukijo-e grafika“. Hokusaj je služio kao inspiracija za priču naučne fikcije autora Rodžera Zelaznija koja je nagrađena Hjugo nagradom, „24 pogleda na planinu Fudži, po Hokusaju”, u kojoj protagonista obilazi prostor oko planine Fudži, zaustavljajući na lokacijama koje je Hokusaj obeležio. Knjiga iz 2011. godine o svesnosti završava se poemom „Hokusaj kaže” Rodžera Kiza, čemu prethodi objašnjenje da „ponekad poezija opisuje suštinu ideje bolje od bilo šta drugo.” U izdanju Enciklopedije Britanika iz 1985, Ričard Lejn spekuliše da je Hokusaj „od kasnog devetnaestog veka impresionirao zapadne umetnike, kritičare i ljubitelje umetnosti verovatno više od bilo kog drugog pojedinačnog azijskog umetnika.”` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Katsushika Hokusai Reprodukcije Japansko slikarstvo