U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi,koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije „Talasi neba“. Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu. Priređivač

Iako je Slobodan Žunjić otišao u penziju 2015. godine, njegova intelektualna strast i duboko filozofsko interesovanje nisu oslabili. Ova knjiga donosi razgovor koji je Đorđe Malavrazić zamislio kao priliku da istraži Žunjićevu filozofsku misao, fokusirajući se na njegovo delo “Priroka i suštastvo” i kontroverze koje su pratile njegovu knjigu “Istorija srpske filozofije”. Iako su lekari davali pesimističke prognoze o njegovom zdravstvenom stanju, Slobodan Žunjić je prihvatio ovu zamisao i odlučno radio na razmeni intelektualnih ideja. Njegov doprinos filozofiji ostao je dubok i posvećen, sve do samog kraja. Ova knjiga omogućava čitaocima da se približe Žunjićevim razmišljanjima i doprinosu filozofskoj baštini.

Nagrada Drugog programa Radio Beograda za najbolje filozofsko delo u 2003. godini. Miloš Arsenijević, autor i knjige "Prostor, vreme, Zenon" i brojnih priloga u vodećim svetskim časopisima, predavač na niz uglednih univerziteta, za svoje novo delo, "Vreme i vremena", koje po žanru spada, pre svega, u metafiziku, ali i u filozofiju matematike i filozofiju fizike, rekao je da je nastojao da ga piše tako da ga razumeju i oni koji takvu vrstu literature ne poznaju, ili nisu do sada pročitali čak ni jednu takvu knjigu. Kao i da bi se "Vreme i vremena" moglo svrstati i u žanr kriminalističkog romana, jer mu je takav zaplet, i taman kad poverujete da ste pronašli ispravan odgovor na jedno pitanje, već u narednom poglavlju ispostaviće se da je drugačije, i tako od poglavlja do poglavlja, poaroovski, sve do kraja nećete saznati "ko je ubica"...

Opis Ova knjiga predstavlja dragocen izvor za tumačenje zasnovanosti Jerotićeve posebne religiozno-filozofske misli. U knjizi se nalaze učenja sledećih značajnih ruskih mislioca: Vladimira Solovjeva, Dostojevskog, Nikolaja Berđajeva, Vasilija Rozanova, Pavla Evdekimova, Nikolaja Fjodoreva, Dmitrija Mereškovskog i dr. „Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmenjiva sumorna božica, pratilja našeg bića“. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Rasprava o opštoj istoriji klasično je delo filozofije istorije. Pisana je za potrebe školovanja Velikog Dofena, sina Luja XIV, u vreme kada je Bosije radio na dvoru kao vaspitač. Dužnosti tutora bile su, između ostalog, sastavljanje knjiga iz oblasti filozofije, istorije i religije, u kojima bi bilo sistematizovano neophodno znanje koje je bi budući kralj Francuske trebalo da poseduje. Pored Rasprave o opštoj istoriji, najvažnija dela ovog autora iz perioda tutorstva na dvoru su Traité de la connaissance de Dieu et de soi-même (1677) u kojoj Bosije govori o prirodi Boga i prirodi čoveka, i Politique tirée de l'Écriture sainte (1679) u kojoj se opisuju osobine, prava, dužnosti i kraljevske porodice. Bosijeova Rasprava o opštoj istoriji pretenduje da rasvetli velike istorijske događaje u ključu Svetog pisma, i zato ona započinje Stvaranjem sveta. Analizirajući osobine velikih istorijskih ličnosti, vladara i vojskovođa, Bosije klasifikuje vrline i mane koje utiču na sudbine carstava, detaljno opisujući uzroke njihovog pada nastoji da dokaže autentičnost teze o moći Proviđenja. Iako je važio za dogmatičara kome su moralne pouke od izuzetne važnosti, ne znači da će se čitaoci suočiti sa suvoparnom teološkom raspravom. Naprotiv, način na koji Bosije pripoveda o događajima je živ i obiluje lucidnim zapažanjima, na pojedinim mestima gotovo pesničkim.

Opis O autoru Dodatne informacije U knjizi„Filozofija morala Džona Stjuarta Mila. Mil i milovski utilitarizam“ Nenada Cekića dati su pregled i kritička analiza temeljnih filozofskih pretpostavki Milove teorije morala. Knjiga se bavi normativno-etičkim sadržajem i metaetičkim pretpostavkama Milovog utilitarizma kao opšte normativne teorije. Studija Nenada Cekića je prvi pokušaj da se na našoj filozofskoj sceni na obuhvatan način prikaže i oceni Milovo utilitarističko etičko učenje koje je i danas aktuelno i vrlo uticajno. Iz recenzije Vladimira N. Cvetkovića Nenad Cekić (Beograd, 1963), redovni je profesor Etike i drugih oblasti filozofija morala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio četiri monografije: Država između anarhije i utopije (2007), Metaetika: problemi i pravci (2013), Utilitarizam i Bentamova filozofija morala (2018/19) i Filozofija morala Džona Stjuarta Mila (2018/19). Kao urednik je objavio još tri tematska zbornika, a autor je i više desetina naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Sem filozofijom, profesionalno se bavio i medijima. Bio je glavni urednik Indeksa 202, pokretač i prvi glavni urednik Radija B 92 i direktor i glavni urednik Radio Indeksa. Bio je član i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Težina 0,5 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 352 ISBN 978-86-6263-199-2 Dimenzije 135x205

Opis O autoru Dodatne informacije Džeremi Bentam je osnivač i utemeljitelj utilitarizma koji je danas verovatno najrasprostranjenija etička teorija. Monografija Nenada Cekića „Utilitarizam i Bentamova filozofija morala“ daje iscrpnu ekspoziciju specifičnosti Bentamovog utilitarizma, ali izlaže i osnove tog učenja kao normativno-etičke teorije. (…) U pet poglavlja knjige izneti su i detaljno razjašnjeni ključni pojmovi kako „klasičnog“, tako i savremenog utilitarizma. Posebna pažnja posvećena je Bentamovoj viziji „kvantitativnog“ utilitarizma. U zasebnom poglavlju izložene su i klasične zamerke njegovoj teoriji. Ovo je prva studija o Bentamovom utilitarizmu na srpskom jeziku. . Iz recenzije Jovana Babića Nenad Cekić (Beograd, 1963), redovni je profesor Etike i drugih oblasti filozofija morala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio četiri monografije: Država između anarhije i utopije (2007), Metaetika: problemi i pravci (2013), Utilitarizam i Bentamova filozofija morala (2018/19) i Filozofija morala Džona Stjuarta Mila (2018/19). Kao urednik je objavio još tri tematska zbornika, a autor je i više desetina naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Sem filozofijom, profesionalno se bavio i medijima. Bio je glavni urednik Indeksa 202, pokretač i prvi glavni urednik Radija B 92 i direktor i glavni urednik Radio Indeksa. Bio je član i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Težina 0,3 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 172 ISBN 978-86-6263-197-8 Dimenzije 135x205

Opis "Rasprava o opštoj istoriji - Bosije" Rasprava o opštoj istoriji klasično je delo filosofije istorije. Pisana je za potrebe školovanja Velikog Dofena, sina Luja XIV, u vreme kada je Bosije radio na dvoru kao vaspitač. Dužnosti tutora bile su, između ostalog, sastavljanje knjiga iz oblasti filosofije, istorije i religije, u kojima bi bilo sistematizovano neophodno znanje koje bi budući kralj Francuske trebalo da poseduje. Pored Rasprave o opštoj istoriji, najvažnija dela ovog autora iz perioda tutorstva na dvoru su Traité de la connaissance de Dieu et de soi-même (1677) u kojoj Bosije govori o prirodi Boga i prirodi čoveka, iPolitique tirée de l’Écriture sainte (1679) u kojoj se opisuju osobine, prava i dužnosti kraljevske porodice. Bosijeova Rasprava o opštoj istoriji pretenduje da rasvetli velike istorijske događaje u ključu Svetog pisma, i zato ona započinje Stvaranjem sveta. Analizirajući osobine velikih istorijskih ličnosti, vladara i vojskovođa, Bosije klasifikuje vrline i mane koje utiču na sudbine carstava, opisuje uzroke njihovog pada nastojeći da dokaže autentičnost teze o moći Proviđenja. Iako je važio za dogmatičara kome su moralne pouke od izuzetne važnosti, ne znači da će se čitaoci suočiti sa suvoparnom teološkom raspravom. Naprotiv, način na koji Bosije pripoveda o događajima je živ i obiluje lucidnim zapažanjima, na pojedinim mestima gotovo pesničkim. Povez knjige : tvrd Strana : 399 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima- Vladeta Jerotić Tumačeći Davidove psalme u svojoj knjizi Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, Vladeta Jerotić je u tradiciji ovakvog načina komuniciranja sa Svetim pismom u evropskoj literaturi ali je i u skladu sa najboljim sopstvenim nastojanjima da današnjem čitaocu približi večnu važnost i savremenost i ove hrišćanske riznice mudrosti. Bolje je da se i sunce ugasi, nego da reči Davidove budu predane zaboravu. -Sveti Jovan Zlatousti Psalmi predstavljaju stari književni rod razvijan kod Jevreja i uobličen kao zbirka od 150 pesama zapisanih u razna vremena, čija je konačna redakcija izvršena sredinom II veka (po nekim istraživanjima, najverovatnike između 400. i 200. godine, možda 170. godine) pre Hrista. Od 150 Psalama, 72 su sa natpisom Davidov, devet sa natpisom Davidu, 12 sa natpisom Asafov, 12 su sinova Korejevih, jedan je Idituna, jedan Etanov, jedan Solomonov, dva Ageja i Zaharije, jedan Mojsijev, nenatpisanih je 39… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Opis Tumačeći Davidove psalme u svojoj knjizi Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, Vladeta Jerotić je u tradiciji ovakvog načina komuniciranja sa Svetim pismom u evropskoj literaturi ali je i u skladu sa najboljim sopstvenim nastojanjima da današnjem čitaocu približi večnu važnost i savremenost i ove hrišćanske riznice mudrosti. Bolje je da se i sunce ugasi, nego da reči Davidove budu predane zaboravu. -Sveti Jovan Zlatousti Psalmi predstavljaju stari književni rod razvijan kod Jevreja i uobličen kao zbirka od 150 pesama zapisanih u razna vremena, čija je konačna redakcija izvršena sredinom II veka (po nekim istraživanjima, najverovatnike između 400. i 200. godine, možda 170. godine) pre Hrista. Od 150 Psalama, 72 su sa natpisom Davidov, devet sa natpisom Davidu, 12 sa natpisom Asafov, 12 su sinova Korejevih, jedan je Idituna, jedan Etanov, jedan Solomonov, dva Ageja i Zaharije, jedan Mojsijev, nenatpisanih je 39… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu. Kožni luksuzni povez sa zlatotiskom

Lao Ce nas uči da sreća može biti nesreća, i obrnuto, a da je nemoguće tačno predvideti kako će se događaji transformisati. Obeležje prave osobe je iskrenost – ona nema šta da krije, niti šta da brani. Mičelova verzija Tao Te Činga postala je svetski bestseler zahvaljujući svojoj univerzalnoj mudrosti koja je prihvaćena kao dar savremenoj kulturi. Kroz ovo delo, Mičel nas podstiče da se uskladimo sa Taom – osnovnim principom univerzuma, koji nam omogućava da radimo za dobro bez preteranog napora, već kroz veštinu koju stičemo kada smo usklađeni sa prirodom života.

Opis O autoru Dodatne informacije METAETIKA. Problemi i tradicije. O metaetici se može govoriti na različite načine. Ona je u jednom smislu ,,podrazumevana“ u svakoj normativnoetičkoj teoriji, ali i u ,,neposrednoj“ moralnosti s kojom se susrećemo. Razlog je prilično jednostavan: svako od nas ima neku ideju šta to radi kada donosi i izriče moralne sudove ili se bavi njihovim zasnivanjem i/ili opravdanjem. U tom smsilu metaetika, iako jeste deo filozofije morala, nije ni ,,etika“, a još manje moral. Metaetika je sistemska analiza naših elementarnih jezičkih i epistemoloških predstava o moralu i normativnoj etici. Pitanja tipa: da li su moralni sudovi ekspresije naših sentimenata, ili: mogu li i na koji način moralni sudovi biti istiniti, lažni ili zasnovani leže u samom temelju filozofije morala. A to su tipično metaetička pitanja. Treba dodati i to da u poslednjih tridesetak godina metaetika doživljava renesansu. Razuđenost metaetičke literature danas je tolika da ju je skoro nemoguće pratiti. Zato je ova knjiga pokušaj prikaza i analize glavnih metaetičkih tradicija, ali i pokušaj pružanja slike o metaetici danas. Nenad Cekić (Beograd, 1963), redovni je profesor Etike i drugih oblasti filozofija morala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio četiri monografije: Država između anarhije i utopije (2007), Metaetika: problemi i pravci (2013), Utilitarizam i Bentamova filozofija morala (2018/19) i Filozofija morala Džona Stjuarta Mila (2018/19). Kao urednik je objavio još tri tematska zbornika, a autor je i više desetina naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Sem filozofijom, profesionalno se bavio i medijima. Bio je glavni urednik Indeksa 202, pokretač i prvi glavni urednik Radija B 92 i direktor i glavni urednik Radio Indeksa. Bio je član i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Težina 0,5 кг Godina izdanja 2013 Pismo latinica Povez broš Broj stranica 398 ISBN 978-86-84069-80-3 Dimenzije 135x205

Opis Povratak ocima je ključna knjiga Jerotićevog celokupnog dela jer označava početak povratka učenju hrišćanskih otaca i u savremeni srpski duhovni i intelektualni život. Luksuzno kožno izdanje knjige Povratak ocima obuhvata tri Jerotićeve knjige: Učenje svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme, Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme i Sveti Marko podvižnik i drugi ogledi. Na početku knjige je uvodno slovo Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Predgovor “ Dugo su svet teologije i Crkve, sjedne strane, i svet medicine, i osobito psihijatrije, s druge strane, živeli međusobno udaljeni. Danas međutim, oni koji sa pažnjom prate napredak nauke uopšte, na svim njenim poljima, mogu se uveriti, da tradicionalno sužavanje i specijalizovanje njenih oblasti sve više dolazi pod sumnju, ako prevaziljena metodologija. Uske pregrade izmelju različitih nauka brzo se ruše; niko nikome ne može reći „nisi mi potreban“, veli apostol Pavle (I Kor. 12, 11). Nekada se, na primer, smatralo da botanika predstavlja specijanlu nezavisnost od zoologije; danas je jasno da je nemoguće upoznati cvet i njegove biološke mehanizme, a da se pritom ne upoznaju mehanizmi pčele ili insekata koji žive od cveta …“ episkop jegarski Porfirije Perić. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Opis O autoru Dodatne informacije Šta je metod? Put ili ispravan put (način, postupak) saznanja istine. Šta je istina? Postoji li samo jedna istina, ili ih ima više o istoj stvari, samo se mogu iskazati na više načina, ili postoji više istina o istoj stvari? Da li je istina singularna ili pluralna, upućuje li na konačnost ili na beskonačnost? Filozofija je kao metafizika od početka istinu upućivala prema onostranosti, od Platonove ideje, preko Aristotelove svrhe, Dekartovog kogita, Kantove kritike, Hegelove dijalektike, sve do Ničeove istine kao “iluzije za koju smo zaboravili šta je”. Novo mišljenje istine u XX veku, kod Huserla, Hajdegera, Froja, Lakana, Deride, Fukoa, Deleza i drugih, iznova je postavilo pitanje puta ili načina ne samo njenog saznavanja, već i odnosa prema njoj, posebno u doba naše digitalne savremenosti. Diplomirao na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu 1982. godine; magistrirao radom “Književna shvatanja Pola de Mana i teorija dekonstrukcije” 1987. godine na istom fakultetu, doktorirao tezom “Teorijski problemi čitanja kao osnove modernog shvatranja književnosti” 2001. godine na istom fakultetu. Između 1984. i 2001. godine radio kao naučni istraživač na Projektu za teoriju Instituta za književnost i umetnost u Beogradu; od 2001. do 2007. godina kao vanredni profesor na Filološkom fakultezu (Katedra za opštu književnost i teoriju književnosti), a od 2007. godine kao redovni profesor semilogije medija na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Objavljene knjige: “Antinomije kritike” (1982), “Slučaj Niče” (1997), “ABC dekonstrukcije” (1998), “Ljuba ili o etici” (1999), “Predavanja o čitanju” (2000), “Pesništa: Prilozi pesničkoj ontologiji Martina Hajdegera” (2001), “Moderno shvatanje književnosti” (2002), “Istina apokalipse: Filozofija i pesništvo na ‘posldednjem sudu'” (2003), “Šta je teorija” (2006), “Od znaka do smisla” (2007). Predavao u Sjedinjenim američkim državama (Yale University) i Velikoj Britaniji (Sheffield University). Težina 0,270 кг Godina izdanja 2022 Pismo latinica Povez broš Broj stranica 198 str. ISBN 978-86-6263-426-9 Dimenzije 148 x 210 mm

Delibašićeva ističe da je ključno ne samo razumeti prirodu zla, već i preoblikovati je iznutra. Knjiga postaje instrument u borbi za dublje razumevanje zla i njegovu transformaciju. Ona nas podstiče da ne samo da spoznamo tamne aspekte ljudske prirode, već i da aktivno radimo na njihovom prevazilaženju. Iz recenzije se može zaključiti da Delibašićeva uspeva da donese novi pristup temi zla, ne zadovoljavajući se samo analizom, već ističući važnost delovanja i promene iznutra. Knjiga nas podseća da su mnogi blistavi umovi bili zadovoljni samo pukom pojavom dobra nad zlim, dok je istinska transformacija zla iznutra nešto što zahteva dublje angažovanje i introspekciju. “Autonomna priroda zla: Predstave i senke” nije samo filozofska rasprava, već i poziv na akciju. Ova knjiga će biti inspiracija svima koji tragaju za dubljim razumevanjem ljudske prirode i borbe protiv zla u svetu.

Hese nam daje razmišljanje o paradoksu dokolice i stvaralaštva. On ističe da izuzetno kreativni i genijalni ljudi retko sleduju tradicionalnom konceptu konstantnog rada, već da su dokoličari u stanju da stvore umetnost iz dubokog unutarnjeg nadahnuća. Upravo u tim trenucima “praznine” ili “pauze”, Hese vidi prostor za istinsko stvaralaštvo koje izranja iz slobodnog i neopterećenog uma. Ovaj citat naglašava da su momenti dokolice, unatoč spoljnjem utisku neproduktivnosti, važni za kreativnost. Oni nam omogućavaju da se povučemo iz uobičajenih obaveza i pronađemo dublje uvide. Herman Hese nas podseća da nije nužno stalno raditi kako bismo stvorili vredne stvari; umesto toga, treba da razvijamo sposobnost da se prepustimo unutrašnjem nadahnuću i stvorimo autentične i duboke izraze. “Umetnost dokolice” poziva nas da promenimo svoj pogled na vreme koje provodimo u opuštanju i razmišljanju. Kroz Heseove misli, otvaramo vrata za razumevanje da duhovno obogaćivanje i kreativno izražavanje mogu proisteći iz trenutaka unutrašnje tišine i kontemplacije.

Opis O autoru Dodatne informacije Aleksandar Fridman (1888–1925), ruski matematičar i kosmolog, postavio je, prvi, i jedini, put u istoriji kosmologije, teoriju širenja vasione tako što je na temelju opšte teorije relativiteta ponudio nestacionirano rešenje kosmološkog problema. A po toj teoriji, vasiona je prosečno homogena i izotropna, sa srednjom je gustinom materije, gde relativne brzine kretanja dvaju kosmičkih objekata rastu srazmerno njihovom međusobnom rastojanju. Fridmanova teorija osnova je celokupne savremene kosmologije, jer je pokazala elementarno izvođenje zakona širenja vasione, njenu strukturu i metriku, gustinu njene materije, zakriv¬ljenost prostor-vremena, supersvetlosnu brzinu kretanja, tačnu formula i fizičku interpretaciju crvenog pomaka, a takođe i električni naboj u vasioni i njenu masu. Aleksandar Aleksandrovič Fridman rodio se u Sankt Peterburgu 17. juna 1888. godine; godine 1897. upisao se u pripremni razred druge gimnazije, koju je završio 1906. sa zlatnom medaljom. Godine 1906. upisao se na matematički odsek Fizičkomatematičkog fakulteta Sanktpeterburškog univerziteta. Zajedno sa J. D. Tamarkinom izložio je rad na temu „Analiza neodređenih jednačina drugog stepena”, koji je od strane fakulteta nagrađen zlatnom medaljom. Godine 1910. završio je univerzitet i ostavljen je od strane profesorâ V. A. Steklova i D. K. Bobiljeva na katedri za čistu i primenjenu matematiku kako bi se pripremio za profesuru i posao predavača. Na jesen 1910. godine Savet Inženjerskog saobraćajnog fakulteta u Petrogradu izabrao ga je da vodi praktičnu nastavu za studente više matematike. U jesen 1912. godine pozvan je od Saveta Rudarskog instituta da drži predavanja iz diferencijalnog računa. Na proleće 1913. zapošljava se kao fizičar u aerološkom opservatorijumu u Pavlovsku, gde je i radio u oblasti aerologije i, uglavnom, dinamičke meteorologije; takođe je u proleće iste godine vodio praktičnu nastavu na hidrometeorološkim kursevima Ministarstva trgovine i industrije. Na jesen 1913. položio je ispite za zvanje magistra čiste i primenjene matematike na Petrogradskom univerzitetu. U jesenjem semestru 1913, nakon držanja probnog predavanja na temu „O Rungeovom metodu za približnu integraciju diferencijalnih jednačina”, na Institutu inženjera za saobraćajnice predavao je o približnim proračunima, a u prolećnom semestru 1914. na tom istom institutu držao je fakultativna predavanja „O harmoničnoj analizi i približnoj integraciji diferencijalnih jednačina”. Na proleće 1914. direktor Glavnog fizičkog opservatorijuma, akademik B. B. Golicin uputio ga je u Lajpcig, profesoru Bjerknesu kako bi se upoznao sa metodama dotičnog naučnika u oblasti sinoptičke i dinamičke meteorologije. Na leto 1914. učestvovao je u razradi i pripremi mera za aerološka posmatranja, koja je trebalo sprovesti za vreme potpunog pomračenja Sunca u avgustu 1914. godine; u te svrhe on je obavio niz letova dirižablima. Na jesen 1914. planirao je da uvede aerološka posmatranja u vazduhoplovnu praksu i da zahvaljujući tome, s jedne strane, umnogome doprinese vazduhoplovstvu, a s druge strane, da poveća broj aeroloških stanica; uz odobrenje i saglasnost direktora opservatorijuma B. B. Golicina on je stupio u dobrovoljački vazduhoplovni odred, u kojem je i radio, najpre na severnom frontu, u blizini gradova Osovca i Lika, a potom i na drugim frontovima na organizaciji aeroloških posmatranja i, uopšte, aeronavigacione službe. Novembra 1914, po naređenju rukovodioca avijacije i vazduhoplovstva u vojsci, koja je bila na frontu, on je bio upućen u šestu vazduhoplovnu četu u Lavov radi organizacije aeronavigacione službe u ostalim odredima ruske vojske. Od decembra 1914. do marta 1915. učestvovao je u letovima nad Peremišljem; vršio je oglede prilikom bombardovanja utvrđenja Peremišlj s ciljem da objasni osnovna aerobalistička svojstva avionskih bombi. Proleća 1915. organizovao je centralnu aerološku stanicu pri šestoj vazduhoplovnoj četi, a takođe i niz aeroloških stanica u različitim vazduhoplovnim odredima ruske vojske. Zadatak stanice bila je obuka posmatrača aerologa i upravljanje aerološkom službom u vazduhoplovnim odredima. Od maja do novembra 1915. leteo je u svojstvu osmatrača u 26. korpusnom vazduhoplovnom odredu, za vreme letova sproveo je niz ispitivanja karaktera atmosferskih vrtloga. Na zimu 1916/17. organizovao je prema posebnom planu aeronavigacionu službu na svim frontovima ruske vojske, a takođe i Centralnu upravu te službe i bio je pozvan u Kijev da u školi pilota osmatrača drži predavanja iz aeronavigacije. U martu 1916. postavljen je za rukovodioca centralne aeronavigacione i aerološke službe fronta, koja je kao obavezu imala i naučna ispitivanja u oblasti aeronavigacije. Na leto 1916. postao je član komisije za ispitivanje vazdušne artiljerije pri Upravi ratne vazdušne flote i dobio je honoris causa zvanje pilota osmatrača. Od jeseni 1916. vodio je zajedno sa inženjerom E. K. Garfom i A. F. Gavrilovom opsežne (oko 2 500 000 cifara) proračune balističkih tablica (po metodu prof. Rungea). Na zimu 1916. organizovao je radionicu za popravku uređaja pri Centralnoj aeronavigacionoj stanici i rukovodio je pripremom projekta velike fabrike za proizvodnju vazduhoplovnih i drugih tehničkih uređaja. Početkom 1917, imajući nameru da u svojstvu vanrednog nastavnika sa zvanjem docenta drži na Kijevskom univerzitetu fakultativna predavanja iz teorijske aerodinamike, održao je dva probna predavanja na Fizičko-matematičkom fakultetu: „O kretanju fluida sa promenljivom temperaturom” i „O krivolinijskim koordinatama”. Realizacija držanja kursa bila je onemogućena zbog službenog premeštaja u Moskvu. U aprilu 1917. imenovan je za člana tehničkog odeljenja Moskovske privredno-građevinske komisije za izgradnju fabrike vazduhoplovnih mernih uređaja Uprave ratne vazduhoplovne flote u Moskvi. U leto 1917. postavljen je privremeno za rukovodioca prvog odeljenja fabrike vazduhoplovnih mernih uređaja i od tog vremena bavio se organizacijom naučno-tehničkog odeljenja, kao i drugih odeljenja fabrike, a takođe je i upravljao fabrikom kao direktor. Na proleće 1918. izabran je od Saveta Permskog državnog univerziteta za profesora na katedri mehanike. U jesen te iste godine učestvovao je u organizaciji Fizičko-matematičkog društva u Permu, izabran je za sekretara tog društva, a takođe i za sekretara redakcijskog odbora; organizovao je časopis tog društva i rukovodio je njegovim izdavanjem sve do kraja 1919. U jesen 1919, pored predavanjâ iz mehanike, držao je i predavanja iz mehaničkog poglavlja fizike. U decembru 1919. izabran je privremeno za prorektora i tu dužnost obavljao je do proleća 1920. godine. Na jesen 1919. bio je izabran za višeg fizičara Jekaterinburškog opservatorijuma na mesto rukovodioca matematičkog odeljenja opservatorijuma. U januaru 1920. na Permskom državnom institutu pri Fizičko-matematičkom fakultetu organizovao je tehnička odeljenja: hemijsko-metalurško, inženjersko-građevinsko i elektromehaničko i bio je izabran za predsednika tih odeljenja. U zimu 1920. godine dobio je poziv da stupi na dužnost naučnog saradnika, člana Atomske komisije na Državnom optičkom institutu. Na proleće 1920. vratio se u Glavni fizički opservatorijum u svojstvu višeg fizičara i tu je organizovao Matematičko odeljenje. U proleće 1920. fakultet vazdušnog saobraćaja Instituta inženjera za saobraćajnice pozvao ga je da drži predavanja iz aeromehanike. U leto 1920. taj institut pozvao ga je da stupi na dužnost nastavnika na katedri matematike. U toku letnjih meseci 1920. godine bio je izabran za rukovodioca pripremnih kurseva Saobraćajnog inženjerskog instituta. Na leto 1920. Fizičko-matematički fakultet Petrogradskog univerziteta bira ga za nastavnika matematike i mehanike. U jesen 1920. bio je izabran za profesora na katedri za mehaniku na prvom Petrogradskom politehničkom institutu i za asistenta iste katedre na Pomorskoj akademiji. U jesen 1921. postaje profesor na katedri za primenjenu aerodinamiku na Saobraćajnom institutu. Leta 1922. bio je upućen, u naučne svrhe, u Nemačku i Norvešku. U jesen 1923. imenuju ga za višeg rukovodioca cikličnih vežbi Pomorske akademije, a takođe i za urednika Časopisa za geofiziku i meteorologiju. U proleće 1924. bio je upućen u inostranstvo, u Holandiju radi učestvovanja na Prvom međunarodnom kongresu primenjene matematike. Kongres ga je izabrao za člana stalnog odbora za sazivanje kongresa. U februaru 1925. postavljen je da privremeno obavlja dužnost direktora Glavnog geofizičkog opservatorijuma, a u junu potvrđena mu je dužnost direktora istog opservatorijuma. U februaru 1925. preuzeo je na sebe uredništvo odeljka za geofiziku u Velikoj sovjetskoj enciklopediji. U martu 1925. bio je izabran za potpredsednika odbora za sazivanje I Geofizičkog kongresa. U julu 1925. ostvario je za SSSR rekordni let aerostatom, dostigavši visinu od 7400 m. (Curriculum vitae А. А. Фридманa Фридман, A. А.: Избранные труды, Наука, Москва, 1966, стр. 386‒389) Težina 0,6 кг Dimenzije 135 × 225 × 3 cm Godina izdanja 2016 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 326 ISBN 978-86-6263-100-8 Dimenzije 135x225