Stari filmski časopisi, u dosta dobrom stanju, mana je što su Film-strip lepljeni selotejpom, ali je unutrašnjost vrlo dobra... Ima 38 komada Film-stripa i 7 komada Filmskog žurnala...1953.godina...

Славко Воркапић: ВИЗУЕЛНА ПРИРОДА ФИЛМА Издавач: КЛИО. Београд, 1994.год. Меки повез, 264 стране, илустровано, латиница. Одлично очувано. РЕТКО У ПОНУДИ. `Славољуб „Славко“ Воркапић (енгл. Slavko Vorkapich; Добринци, 17. март 1894 — Михас, 20. октобар 1976) је био амерички филмски теоретичар, монтажер и редитељ српског порекла, дугогодишњи професор филма на Универзитету Јужне Калифорније; предавао је и на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Заступник схватања филма као специфичног и аутохтоног медијума који се може тумачити са становишта психологије гешталта, он у филму види динамично-пластични визуелни потенцијал независан од позоришта, литературе или било које друге уметничке дисциплине. Као стваралац познат по секвенцама такозване „стваралачке монтаже“ у холивудским филмовима других редитеља из тридесетих и четрдесетих година. Самостално режирао, поред низа документарних филмова, и експериментална остварења „Живот и смрт холивудског статисте број 9413” (The Life and Death of 9413: a Hollywood Extra, 1928), „Фингалова пећина” (Fingal`s Cave, 1940), „Шума шумори” (Forest Murmurs, 1941) и југословенски дугометражни играни филм „Ханка” (1955)... Славко Воркапић је умро 20. октобра 1976. године, од срчаног удара за време посете свом сину Едварду у Шпанији, где је и сахрањен. Детињство и младост Славољуб Воркапић се родио 17. марта 1894. године у Добринцима, а одрастао је и школу учио у Сремској Митровици и Земуну. После шестог разреда гимназије прешао је у Београд и уписао се у тадашњу Уметничку занатску школу, а 1912. добио је стипендију Матице српске и наставио студије на Сликарској академији у Будимпешти. Рат 1912. године затекао га је код сестре у Крушевцу. За време рата био је наставник цртања у гимназији у Кратову. После повлачења, преко Црне Горе и Албаније, доспео је са осталим избеглицама у Француску. У Паризу је одмах примљен у Академију лепих уметности (`Academie des Beaux Arts`), али је ту био свега годину дана и сликарске студије наставио у слободној академији Рансон на Монпарнасу. Међутим, љубав према филму све се више манифестује, и изврсни амерички филмови са Чаплином, Даглас Фербанксом, Виљем Хартом и другима, Грифитови филмови и филмови Енса, све га више учвршћују у уверењу да ће он своје намере, идеје и снове најбоље моћи да оствари путем филма. У то доба француски филм „тапкао је у месту“ и једино што је било значајно били су теоретски чланци Кануда или одушевљени написи Луј Делика. Воркапић је осетио „да то није то“ и да ако жели – а он је то желео – да створи нешто уметничко, он то може да постигне само у САД. Али да се жеља оствари да путује у Америку требало је много покушаја. Најзад, умешала се мало и срећа. Одлазак у Америку Крајем 1920. пружила му се прилика да путује у Америку и то луксузним бродом „Ил де Франс“, као чистач палубе. Свеједно, главно је било стићи у Њујорк, а одатле у Сан Франциско и најзад 1921. у Холивуд, и све до 1927. године његови планови ће се остварити само делимично и ретко. У прво време бавио се сликарством и имао извесног успеха, па је чак једно време изгледало да ће напустити филм, јер мале улоге у неким филмовима Рекс Инграма (млади Наполеон у „Скарамушу“), нису га могле задовољити. Тек је 1927. године, у сарадњи са Флорејом, успео да оствари први филм `Живот и смрт холивудског статисте број 9413“. И та филмска сатира, донела је прво признање и помало славе и успех. Одмах сутрадан „Парамаунт“ га је ангажовао као „специјалисту“ за уметничку монтажу и уметничке ефекте. Везан неколико година уговором за то предузеће прелази доцније код РКО па МГМ да би најзад, уочи рата постао слободни уметник филма. Године 1948, остварио је давнашњу жељу, а то да као педагог своје знање пренесе на друге. Постао је професор филмске катедре на универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. За све време Воркапић је писао студије о естетици филма, о филмском језику, о визуелној поезији итд. Од филмова које је сам режирао и снимио у првом реду истичу се краткометражни уметнички филмови, визуелне илустрације Вагнерове и Менделсонове музике: „Шуме шуморе“ (1940) и „Фингалова пећина“ (1941). За време рата режирао је „Редова Смита“ (1942) историју једног од милиона америчких регрута. Од великог броја филмова на којима је сарађивао као уметник монтаже било као стручњак за разне уметничке, светлосне, визуелне ефекте, као мајстор у осветљавању извесних тема путем симбола психолошким или ритмичким наглашавањем асоцијација, поменућемо само неколико најзначајнијих: поетичне сцене из „Давида Коперфилда“, полетне моменте из филма „Добра земља“, затим ванредне секвенце „Мистер Смита у Сенату“ и „Јованке Орлеанке“ и најзад, пролог филма „Злочин без страсти“... Филмографија и најважнији теоријски огледи Епизодне улоге: Prisoner of Zenda (1922, Reks Ingram), Black Orchids (1922, Reks Ingram), Scaramouche (1923, Reks Ingram). Режија играног филма: Hanka (1955) Коредитељ играног филма: I take this woman (1931, Marion Goering), The Past of Mary Holmes (1933, Harlan Thompson) Помоћник редитеља играног филма: Joan of Arc (1948, Victor Fleming) Самостална или корежија кратких и експерименталних филмова: The Life and Death of 9413, A Hollywood Extra (1927/28, Robert Flory), Millions of us (1937), Fingal`s Cave (Moods of the Sea) – (1940), Forest Murmurs (1941), Private Smith (of the U.S.A.) (1942), Conquer by the Clock (1942), Medicine on Guard (1943), Lieutenant Smith (of the U.S.A.) (1943), Sailors All (1943), Mail Call (1944), New Americans (1944), номинација за ”Оскара”, Experiment in Kodachrome (1963). Аутор монтажних секвенци у играним филмовима: NANCY CAROL (1928), VAGABOND KING (1930), NATIVE (1930, Leo Mc Carey), GIRLS ABOUT TOWN (1931, George Cukor), HOLLYWOOD ON PARADE (LOVE ME TONIGHT) – (1932, Ruben Mamoulian), THE CONQUERERS (1932, William A. Wellman), WHAT PRICE HOLLYWOOD (1932, George Cukor), A BIL OF DEVORCEMENT (1932, George Cukor), GIRLS ABOUT TOWN (1932, George Cukor), NO TOHER WOMAN (1933, J. Walter Rubin), CHRISTOPHER STRONG (1933, Dorothy Arzner), TOPAZE (1933. Heri D`Arrast), DANCING LADY (1933, Robert Z. Leonard), TURN BACK THE CLOCK (1933, Edgar Selwyn), MANHATTAN MELORDAMA (1934, W.S. Van Dajk), VIVA VILLA! (1934, Jack Conway), CRIME WITHOUT PASSION (1934, Ben Hecht-Charles Mc Arthur), PRESIDENT VANISHES (1934, Wiliam A. Wellman), DAVID COPPERFIELD (1935, George Cukor), A TALE OF TWO CITIES (1935, Jack Conwey), BRODADWAY MELLODY OF 1936. (1935, Roy Del Ruth), ROMEO AND JULIET (1936, George Cukor), THE FIREFLY (1937, Robert Z. Leonard), MAYTIME (1937, Robert Z. Leonard), THEY GAVE HIM A GUN (1937, W.S. Van Dajk), THE LAST GANGSTER (1937, Edward Ludwig), THE GOOD EARTH (1937, Sidney Franklin), MARIE ANTOINETTE (1938, W.S. Van Dajk), CITY GIRL (1938, Fox Alfred Werker), BOY`S TOWN (1938, Norman Taurog), SHOP-WORN ANGEL (1938, H.C. Potter), THE OF THE GOLDEN WESTE (1938, Robert Z. Leonard), SWEETHEARTS (1938, W.S. Van Dajk), THREE COMRADES (1938, Frenk Borzage), YELLOW JACK (1938, George, B. Saitz), TEST PILOT (1938, Victor Fleming), PORT OF SEVEN SEAS (1938, James Whale), OF HUMAN HEARTES (1938, Clarence Brown), THE GREAT WALTZ (1938, Jullien Duvivier), IDIOTS DELIGHT (1939, Clarence Brown), MR. SMITH GOES TO WASHINGTON (1939, Frank Capra), MEET JOHN DOE (1941, Frank Capra), THE HOWARDS OF VIRGINIA (1949, Frank Lloyd), A SONG TO REMEMBER (1945, Charles Vidor), JOAN OF ARC (1948, Victor Fleming). Сарадник на монтажним секвенцама: San Francisco (1936, W.S. Van Dajk) Монтажне секвенце у кратким филмовима: Моша Пијаде (1959, Жика Чукулић) Сценариста: The Mask (1961, Julian Roffman) Сценариста за недовршене пројекте: A MOONLIGHT FANTASY (1928), BIRTH OF VENUS (1939), THE SHOW OF TOUNELA (1940), THE GLIMPSES OF THE MOON (1945), SLAVKO VORKAPICH ON FILM AS A VISUAL MEDIUM (1965) Филмски инсерти за предавања: Колекција филмских одломака и оригиналних експеримената за предавања о ”Визуелној природи филмског медијума” (1965) Монтажер нових верзија филмова: Moscow Strikes Back (1942), Leonid Varlaamov), номинација за ”Оскара”, John Gunther`s High Road (1959-60, John Gunther) Воркапићеви материјали у другим филмовима: Song of Love (1947, Clarence Brown; умонтиран материјал из филма ”Шума шумори”) Најважнији теоретски огледи: „Ка правом филму“, код нас познат и под насловом „Филм као стваралачко средство“ (1952), објављен први пут у Сједињеним државама седам година касније под насловом `Toward True Cinema`, Film Culture, бр. 19, 1959; „Страх од људске говорљивости“ (1952); „Белешке о филмском занату“ (1958—1959); „Критика теорије интелектуалног филма“ (1959); „Плес и филм“ (1968). Цитати Хвала ти Vorky! Дивим ти се и поштујем твој неизмеран допринос филму... Унео си нешто ново, нешто маштовито у филм и магију која је спасавала лоше филмове, а уздизала добре. Из личног искуства знам колико си стваралаштва унео у моје филмове... Волим те као великог уметника — Френк Капра, редитељ Увек сам веровао да је стварање филма у основи уметност, а не индустрија. — Славко Воркапић, филмски уметник

Politikini zabavnici, stari originali, iskrzani po ivicama kod presavijanja, ali kompletni i čitljivi... 3/1940, 31/1952, 23/1953, 3/1957, 15/1958, 45/1959.

Svih 15 brojeva koji su izašli u A3 formatu Od broja 157 Malo hemijskom obelezavano

REČNIK TEHNOLOGIJE Vidici br. 1/2 1981. Veliki format. Poslednji list podeljen na pola i malo zaprljan. Sve ostalo sasvim OK. Rečnik tehnologije objavljen je u junu 1981. godine u okviru časopisa Vidici. U pitanju je filozofsko delo pisano u najboljoj tradiciji „pevanja i mišljenja“ odnosno filozofije izrečene na način jezika koji nije diskurzivan i analitičan već je poetski. Mnogi ovo delo vide kao prvi postmoderni tekst jugoslovenske i srpske kulture. Rečnik najbolje govori sam o sebi pa bi, stoga, pre nastavka čitanja daljeg izlaganja valjalo pročitati Rečnik u celosti ili bar neke od njegovih odrednica. Ova knjiga napisana je u formi rečnika. To je njena struktura. Neobično je, za početak, da jedna filozofska knjiga bude napisana u tom obliku. Ta forma nama je bliska posredstvom romana Hazarski rečnik Milorada Pavića, međutim, treba uzeti u obzir da se Rečnik pojavio 1981, tri godine pre velikog postmodernog romana naše kulture. Odrednice unutar Rečnika tehnologije izabrane su proizvoljno ili je bolje reći da one izneveravaju čitalačko očekivanje, jer čitalac većinu odrednica u Rečniku isprva ne može da poveže sa tehnologijom. Na primer, neke od njih su: amnezija, apokalipsa, Balkan, budala, Bulgakov, Vavilon, varvari, Vergilije, delanje, Dečaci, Enciklopedija, život, igra, Mesec, mnoštvo, napredak, objava, odricanje, patnja, prikaze, stanovanje, strast, strah, Sfinga, telo, Tehnolog, Troja, tu, um, Frankenštajn, Hegel, hleb, čekanje, Šekspir. Sve odrednice unutar Rečnika, a ima ih 162, predstavljene su na sledeći način: prvo je istaknuta etimologija date reči, zatim njeno značenje, zatim njeno tumačenje, onda sinonim te reči i, na kraju, primer. Sve ovo ističe izuzetnu zanimljivost ove filozofske knjige. Kroz način obrade odrednica vide se snaga i autentičnost mišljenja autora knjige. Čitalac mu mora priznati erudiciju i originalnost pri upotrebi analogija koje odlikuju ovo delo. Knjiga je predstavljena kao spis anonimnog autora. Objavljena je 1981, u vreme kada je urednik Vidika bio Aleksandar Ž. Petrović koji na svom imenu, na svom Ja, nije insistirao, ali nije tajna da je on, zapravo, autor ove filozofske knjige, i ne samo njenog sadržaja, već i koncepta njenog izgleda koji je kaligrafski uobličila Tamara Jerković. Knjiga koja se bavi tehnologijom izgleda kao srednjevekovni rukopis. Naslovna strana tog „rukopisa“ je ručno pisana i bojena, tekst na njoj ispisan je ćiriličnim pismom. Unutrašnjost knjige je, takođe, ručno bojena i pisana kaligrafski izvrsnim rukopisom koji tekst donosi na latinici. Još jedan vizuelni kuriozitet ove knjige je bitno pomenuti. Neke od odrednica Rečnika tehnologije praćene su slikama. Značenjska veza slika i odrednica je naročit zadatak za tumače. Na primer, reč „Balkan“ praćena je slikom Lude sa nulte tarot karte. Odrednica „Dante“ stoji uz crtež grupe Idoli na kojoj su Krstić, Divljan i Šaper sa ispruženim rukama u pravcu posmatrača. Odrednica „Kant“ praćena je slikom na kojoj Kant i Smrt igraju šah. Odrednica „Patnja“ praćena je reprodukcijom Gojine grafike „San razuma stvara čudovišta“. Odrednica „Um“ ilustrovana je slikom „Crni kvadrat“ Kazimira Maljeviča, a odrednica „Hegel“ velikom belom piramidom u čijem središtu je jedno oko. Intertekstualnost i citatnost su bitne odlike Rečnika tehnologije. Svojim sadržajem Rečnik predstavlja imaginarni muzej i vavilonsku biblioteku citata. Oni su morali ostaviti utisak i izvršiti uticaj na pisca Rečnika: Platon, Aristotel, Heraklit, Demokrit, Empedokle, Zenon, Vergilije, Toma Akvinski, Dante, Šekspir, Dekart, Luter, Paskal, Volter, Kant, Fihte, Gete, Hegel, Blejk, Adam Smit, Marks, Kjerkegor, Niče, Kropotkin, Dostojevski, Tolstoj, Šestov, Špengler, Berđajev, Poenkare, Haksli, Prust, Maler, Po, Bulgakov, Frojd, Maljevič, Kafka, Breht, Justin Popović, Veselin Čajkanović, Bloh, Horkhajmer, Hajdeger, Bašlar, Grejvs, Kolakovski, i drugi. Ovaj spisak, uz mnoštvo korisnih informacija, može se pronaći u tekstu „Razjasnica tehno-ujdurmi. Misloslovlje o Rečniku tehnologije“ čiji je autor Miloš Knežević. Tekst je objavljen u zborniku Povratak iz zemlje zmajeva. Rečnik tehnologije – 33 godine posle. Recepcija Rečnika tehnologije u našoj kulturi nije bila jednostavna. Rečnik je izazvao oštre reakcije, negodovanja, smene, zabrane i medijsku prozivku autora. Takođe, napisana je i ideološka analiza tog rukopisa koju je moguće pronaći i čitati na sajtu posvećenom ovoj knjizi. Analiza i njene posledice neće biti tema ovog teksta jer autorka ovih redova smatra da je toj temi dato isuviše prostora u zbornicima koji su, u međuvremenu, priređivani, a da je sam sadržaj i filozofski značaj knjige potpuno stavljen na stranu. Treba još reći o čemu i o kome je ova knjiga. Ona je o domovini njenog autora, o socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji. Jugoslavija je, prema autoru, istrošila svoja značenja i svoju tehnologiju, misaonu i radnu. Sve se pretvorilo u jednoumlje Tehnologa i teror Institucije. Ova knjiga zapravo je o utopiji Jugoslaviji, o njenoj neodrživosti, zastareloj tehnologiji ideologije i nemogućnosti prevazilaženja problema u kojima je. (Izvor A.A.A) Jugoslovenska filozofska postmoderna

Krugozor - 8 brojeva ruskog casopisa opsteg usmerenja , muzika , pozoriste , film ... , iz 1971 i 1974 sa Fleksi plocama . U svakom casopisu ima po 6 Fleksi ploca . Brojevi su : 1971 - 4,5,6,7,8 i 10 i 1974 - 5 i 7 .

POLITIKIN ZABAVNIK - 172 Broja Politikin Zabavnik je jedan od malobrojnih listova koji izlazi od pre Drugog svetskog rata na našim prostorima. Za ovih 70 godina, kroz zanimljive rubrike o svetu nauke, prirode, prošlosti izrastao je u svojevrsnu instituciju bez koje odrastanje gotovo da i nije bilo moguce. Malo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da pobudi maštu i eto Zabavnikovog recepta za ocuvanje one najlepše decije znatiželje koju bi svaki covek dok je živ trebalo da nosi u sebi. Politikin Zabavnik srpski je casopis koji uživa kultni status u pop kulturi Srbije i bivše Jugoslavije. Prvi broj izašao je 28. februara 1939. U pocetku je štampan u obliku dnevnih novina, a izlazio je dvaput nedeljno, utorkom i petkom. Trenutno izlazi jednom nedeljno, petkom. Otprilike trecinu casopisa cine stripovi, dok druge dve sadrže clanke o nauci, umetnosti, prirodi, istoriji, muzici, interesantnim dogadajima iz života, i cesto su pisani u zabavnom duhu. Slogan casopisa je Za sve od 7 do 107. U 2006. godini proglašen je srpskim „superbrendom“. Danas je prosecan tiraž casopisa 37.000, dok je na vrhuncu, tokom sedamdesetih godina 20. veka, dostizao i tiraž od preko 300.000 primeraka. Odlicno ocuvano (sa stripovima), prodaje se iskljucivo u kompletu! 2005 godina: 2775, 2798, 2804, 2807, 2812 2006 godina: 2815, 2816, 2820, 2826, 2829, 2832, 2833, 2835, 2836, 2837, 2838, 2841, 2842, 2843, 2846, 2847, 2849, 2851, 2852, 2858, 2859, 2860, 2864 2007 godina: 2866, 2867, 2869, 2873, 2874, 2875, 2876, 2877, 2878, 2880, 2881, 2882, 2883, 2884, 2885, 2886, 2887, 2888, 2889, 2890, 2891, 2892, 2893, 2895, 2897, 2898, 2899, 2900, 2901, 2902, 2903, 2904, 2905, 2906, 2907, 2909, 2910, 2911, 2912, 2913, 2914, 2916 2008 godina: 2917, 2918, 2919, 2920, 2921, 2922, 2923, 2925, 2926, 2927, 2928, 2929, 2930, 2933, 2934, 2935, 2936, 2937, 2939, 2945, 2946, 2948, 2950, 2953, 2960, 2961, 2963 2009 godina: 2976, 2977, 2978, 2979, 2980, 2981, 2982, 2983, 2984, 2986, 2994, 2996, 2997, 3000, 3001, 3002, 3005, 3006, 3008, 3010, 3013, 3019, 3020 2010 godina: 3029, 3030, 3033, 3034, 3043, 3044, 3046, 3047, 3056, 3059, 3061, 3063, 3064, 3066, 3071, 3073 2011 godina: 3077, 30788, 3080, 3083, 3087, 3089, 3091 2013 godina: 3208, 3209, 3215, 3216, 3217, 3218, 3219, 3221, 3222 2014 godina: 3232, 3235, 3236, 3238, 3239, 3240, 3242, 3243, 3244, 3245, 3246, 3247, 3252, 3257, 3259, 3262, 3265, 3266, 3271, 3272.

HI FILES JE AUDIO VIDEO MAGAZIN , NAJBOLJI I NAJOZBILJNIJI CASOPIS POSVECEN AUDIO I VIDEO TEHNICI . POSEDUJEM KOMPLET CASOPISA OD BROJA 1 IZ SEPTEMBRA 2004god. DO BROJA 44 IZ NOVEMBRA 2011god. NEDOSTAJE SAMO BROJ 10 IZ MARTA 2006god. , ZNACI UKUPNO IH IMAM 43 BROJA . SVI SU CASOPISI DOBRO OCUVANI , SAMO PREGLEDANI / ocena 5- /.JEDINO CASOPISU BOJ : 21 IZ JANUARA 2007 ISTRGNUTA SU DVA LISTA ALI SU TU NA SVOM MESTU .

PLAYBOY BROJ 46 NOVEMBAR 2007 IZDANJE ZA SRBIJU Broš Perfektne fotografije u boji Ćirilica 142 stranica

PLAYBOY БРОЈ 36 / ЈАНУАР 2007 ИЗДАЊЕ ЗА СРБИЈУ Р е ф е р е н ц е MAX BUNKER, ЛУЧАНО СЕКИ, у Србији много познатији као МАКС БУНКЕР, отац Алана ФОРДА, стрипа на коме је васпитавано неколико генерација у СФРЈ, у ексклузивном разговору за српски PLAYBOY открива зашто му је Београд 1964, остао у лепом сећању, зашто је надживео Роберта Равиолу, познатијег као Магнус и ко му је омиљени члан Групе TNT. (Михајло Грушић) КУЛТУРА СКИЈАЊА КЛИНТ ИСТВУД ЖАН-ПЈЕР МАРКАДИЈЕ - Нови директор елитног београдског хотела HAYATT DICK LONG - EINE KLAJNE ПОРНО ФИЛМ ........................................................... Брош Ћирилица 112 страница ЛЕПО ОЧУВАН ПРИМЕРАК !!!!! КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!!! дб67

PLAYBOY BEOJ 2O / AVGUST 2OO8 ? IZDANJE ZA SRBIJU I CRNU GORU MARKO VIDOJKOVIĆ, izvršni urednik BEOGRAD R e f e r e n c e SVETLANA CECA RAŽNATOVIĆ - INTERVJU !!!!!!!!! STRANINJIĆA BANA - ČARI SILIKONSKE DOLINE POUKE O KRESANJU !!!!!!!!! 2O PITANJA - DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI TOP 1O PARTIZANKI - ONE SU IMALE MUDA PORODICA SOPRANO STRIP - DIK LONG ............................................................ FOTOGRAFIJE U BOJI LATINICA 112 STRANA LEPO OČUVAN PRIMERAK !!!!!!!! KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!! R e t k o !!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!11

33 BROJA OD TOGA 3 ZAGREBACKO IZDANJE I 1 DODATAK,DVA,TRI BROJA NEMAJU ZADNJE STRANE A PAR BROJEVA JE OSTECENO JER IM SE ODVAJAJU STRANICE,BROJEVI SU OD BROJA 17 SA BROJEM 47,NEDOSTAJU BROJEVI 20,27 I 40,IZDANJA IZ 1926 GODINE,MNOSTVO SLIKA IZ ZEMLJE I SVETA I AKTUALNIH DOGADJAJA

34 broja časopisa `Džuboks`, od broja 31 do 100, 26 kompletni, sa posterima, 8 komada nema postere, 2 su malo seckana...opšte stanje vrlo dobro...spisak brojeva koje imam je: 31, 32, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 42, 43, 45, 46, 51, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 82, 83, 84, 86, 87, 88, 90, 91, 96. 100 Nemaju postere: 32, 36, 38, 51, 53, 56, 58, 60

Politikin zabavnik, od broja 201 (5. novembar 1955.god) do broja 300 (28. septembar 1957. god). Nedostajesamo broj 229. Zabavnici su u vrlo dobrom stanju, odlični za koričenje...

Politikin zabavnik od broja 301 (5. oktobar 1957.god) do broja 400 (29.avgust 1959.god). Nedostaju brojevi: 330, 340, 359, 365, 369, 372, 373, 380 i 393. Odlično za koričenje.

Ukoricena cela 1912 godina. Jako retko!! Ukupno 24 casopisa

ULTRA RETKO,OD BROJA 1 IZ 1952 GODINE DO BROJA 417 KOJI JE ZADNJI BROJ U 1959 GODINI,MEDJU NEKIM PRVIM BROJEVIMA IMA LEPLJENO SELOTEPOM,CEPNUTO I NEDOSTAJE PAR DELOVA SA STRANICA,NEKI LISTOVI ISPADAJU,KAO NA SLICI,I BROJ 366 NEMA PRVU STRANICU,OSTALI ODLICNO OCUVANI,CENA SPUSTENA

Izdavač: Dom, Beograd Biblioteka Zenitizam Godina izdanja: 1991 Pogovor: Vida Golubović i Irina Subotić Povez: broširan Broj strana: 163 Ilustrovano. Manji obrisi tečnosti na koricama i predlistu. Potkorične strane malo požutele, unutra čista i veoma dobro očuvana. Zenitizam je avangardni pokret dvadesetih godina dvadesetog veka čiji je nastanak i razvoj vezan za časopis Zenit. Manifest zenitizma napisali su Ljubomir Micić, Ivan Gol i Boško Tokin. Pokrenut je u ime humanizma i u antiratnom duhu. Na idejnom planu zenitizam je bio u znaku oštre kritike evropskog civilizacijskog kompleksa, kojem je u duhu inovativnih tendencija ponudio panbalkansku kulturnu koncepciju, izrađenu na principima neoprimitivizma. U vremenu posle Prvog svetskog rata u Evropi je nastao čitav niz avangardnih pokreta, upravo kao reakcija na užas i klanicu koje su bile deo opšteg iskustva. Umetnici su, gurnuti ovom kataklizmom, doveli u pitanje same osnove zapadne civilizacije, vođene zastarelim i bahatim strukturama moći evropskih imperijalističkih sila, kojima je carevala vojska činovnika i generala, sa čitavom pratećom kulturom. Mnogi umetnički pokreti koji su iznikli iz imaginacije umetnika koji su prvobitno tretirani većinom kao buntovni marginalci (ekspresionizam, futurizam, kubizam, dadaizam, nadrealizam i drugi) upravo su proistekli iz pobune protiv duha osrednjosti koji je zavladao tadašnjom Evropom. U toj atmosferi je iznikao i možda jedini takav jugoslovenski pokret koji je imao značajnog odjeka na svetskoj sceni – zenitizam, iza kojeg je stajao Ljubomir Micić. Micić je antitežu zapadnjačkoj utilitarnosti pronašao u iskrenosti, vitalnosti prostodušnog Balkanca, imajući pre svega na umu sve što je srpski narod prebrodio tokom Prvog svetskog rata. Otuda i priča o `barbarogeniju`, koja je zapravo bila ne tako daleko od drugih evropskih avangardnih traženja, koja su inspiraciju pronalazila u `primitivnom` i `automatskom`, odnosno svemu što je izmicalo zdravorazumskom diktatu. Zenit je časopis koji je izlazio od 1921. do 1926. godine u Zagrebu i Beogradu kao međunarodna revija za umetnost i kulturu. Pokretač i njegov urednik bio je Ljubomir Micić. Ukupno su objavljena 43 broja. Na početku rada, sa ovim časopisom sarađivali su Miloš Crnjanski, Dušan Matić, Stanislav Vinaver i drugi. Priloge su objavljivali i međunarodni saradnici Aleksandar Blok, Jaroslav Sajfert, Vasilij Kandinski, Anri Barbis... Zenit se od 1924. objavljuje u Beogradu, a 1926. godine je zabranjen zbog teksta „Zenitizam kroz prizmu marksizma“. (K-148)

Časopis Jugoslavija broj 15. 1958 godina veći format, 33x24cm ilustrovano, strana 184. Stanje Vrlo dobro. Reprezantativna periodična revija u umetničkoj štampi s bogatim prilozima u boji, literatura, skulptura, slikarstvo, arhitektura, arheologija, ekonomija, društveno-politički problemi, film, sport. Stijan Protić, Svetislav Mandić,Stojan Čelić, Božo Težak,Aleš Bebler, đorđe radenković,živko milić,tone vratuša, boris ziheri,

Casopis Erotika, 85 primeraka u besprekornom stanju, neki jos u originalnoj foliji

Politikini brojevi iz 1961. godine, nauka, porodica, zena...

L`illustrasion (francuski magazin) Novembar-decembar 1929. Brojevi: od 4522 do 4530 30 x 40 cm Ukoričeno RARITET Pogledajte i ostale moje knjige: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

MARKSIZAM O IDEOLOGIJI MARKSIZAM U SVETU 5-6/1979 R e f e r e n c e Adorno: PRILOG NAUCI O IDEOLOGIJAMA N. B. Bikkenin: MATERIJALISTIČKE OSNOVE MARXOVOG UČENJA O IDEOLOGIJI Ivo Paić: IDEOLOGIJA I NJENO PROIZVOĐENJE Ernst Bloch: UMETNOST I DRUŠTVO Michel Henry: MESTO IDEOLOGIJE Joseph Gabel: UTOPIJSKA I LAŽNA SVEST Miklos Almasi: STVARNOST PRIVIDA Hobswam: KLASNA SVEST U ISTORIJI Henry Lefebvre: IDEOLOGIJA GETA I GETA IDEOLOGIJE Ferenc Feher: IDEOLOGIJA KAO DEMIJURG U MODERNOJ UMETNOSTI ........................................................ Broš Latinica 333 stranice Pažnja !!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra *************

KRONIKA zavoda za književnost i teatrologiju JAZU godina XIII, broj 36-37 Z a g r e b 1 9 8 7 R e f e r e n c e FUTURIZAM U HRVATSKOJ `ZVRK` I NJEGOV SADRŽAJ BILJEŠKE UZ `ZVRK` ŠTO JE `ZVRK` RECEPCIJA FUTURIZMA U HRVATSKOJ JANKO POLIĆ KAMOV U SJENCI AEROPLANA FUTURIZAM I SLIKARSTVO ........................................................ Broš Latinica 164 stranice Nekorišćeno !!!!!!!!!!!!

DELO Broj 10 oktobar 1 9 7 2 LEONID ŠEJKA Pažnja !!! Neverovatan Fantastičan Ekstra b r o j Posvećen legendarnom Leonidu Šejki Dragiša KALAJIĆ: Premisa posvećivanja delu Leonida Šejke Leonid ŠEJKA: Beleške o figurativnom slikarstvu, Đubrište, Zamak, Poslednji zapis Leonida Šejke . . . ......................................................... Ilustracije Broš Latinica Šiven povez Stranice: 1081-1217 Pažnja !!! NERASEČENE STRANICE Kolekcionarski broj!!!!