Razbijanje paradigme lažnih ograničenja! Da li promena u opažanjima - pomak u uverenjima - sadrži bezvremenu tajnu koja vodi ka izlečenju, miru pa čak i do same stvarnosti? Nova otkrića u fizici i biologiji nagoveštavaju da ćemo to uskoro saznati. Sve veći broj naučnih dokaza ukazuje na to da univerzum radi na principu ogromnog kompjutera smeštenog u svesti. Isto kao što svaki kompjuter koristi jezik prilikom dolaženja do rezultata, kompjuter svesti univerzuma koristi naše iskustvo verovanja da "govori" onome od čega su svet i naša tela napravljeni. Sada je više nego ikada neophodno da uvidimo da se sve od DNK naših tela do uspeha naših veza i mira u svetu zasniva na onome u šta verujemo, na načinu na koji razmišljamo o sebi. Naši preci koristili su čuda kada su hteli da promene svoja uverenja. Danas u tu svrhu koristimo nauku. Ova knjiga nudi i jedno i drugo - čuda koja otvaraju vrata moćnom novom načinu sagledavanja sveta i nauku koja nam govori zašto su čuda moguća - otkrivajući zašto nas "zakonima" fizike i biologije ne ograničavaju; kako da govorimo kvantnim jezikom lečenja, mira, izobilja i promene; i kako da napravimo jednostavan pomak u uverenju, koji nas katapultira izvan ograničenja prošlosti. Kada postanemo svesni ovih otkrića koja menjaju život i istinskih čuda u životu moramo da promenimo i način na koji razmišljamo o sebi. Za lečenje je ključno da shvatimo šta je to uverenje i kako ono deluje. Greg Brejden je više od dvadeset godina pokušavao da shvati kako bi to mogao da uradi. Pridružite mu se. Podeliće s vama ono do čega je došao i ujedno nas poziva da živimo izvan paradigmi lažnih granica! Čitaj dalje

Konačno se pojavio suštinski vodič za svakoga ko sledi duhovnu Stazu Novog Doba, knjiga koja odgovara na pitanje kako da se prilagodimo novim kosmičkim energijama koje upravo zapljuskuju našu planetu, donoseći nam dah kosmičkog proleća. Autor je međunarodno poznati medijum, mistik i iscelitelj, i pruža odgovore spiritualnim tragaocima: na promene na Zemlji, zvezdane kapije, ličnu karmu, komunikaciju sa vodičima i prirodom, vanzemaljcima, upotrebu kristala, karmičkim bolestima, energetskim piratima, isceljujući rad, grupni rad itd, gađajući u centar duhovnih problema današnjeg čoveka. Knjiga sadrži čak 70 meditacija za proširenje svesnosti: Rad sa svetlosnim telom, čakrama, viskom, kristalima, astralnim telom, putovanjem kroz vreme, komunikacija sa biljkama, elementalima, čišćenje negativne energije iz svega što vas okružuje (životni prostor, nakit, kompjuter…) Čitaj dalje

Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 220 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 15x23 Razbijanje paradigme lažnih ograničenja. Da li promena u opažanjima - pomak u uverenjima - sadrži bezvremenu tajnu koja vodi ka izlečenju, miru pa čak i do same stvarnosti? Nova otkrića u fizici i biologiji nagoveštavaju da ćemo to uskoro saznati. Sve veći broj naučnih dokaza ukazuje na to da univerzum radi na principu ogromnog kompjutera smeštenog u svesti. Isto kao što svaki kompjuter koristi jezik prilikom dolaženja do rezultata, kompjuter svesti univerzuma koristi naše iskustvo verovanja da `govori` onome od čega su svet i naša tela napravljeni. Sada je više nego ikada neophodno da uvidimo da se sve od DNK naših tela do uspeha naših veza i mira u svetu zasniva na onome u šta verujemo, na načinu na koji razmišljamo o sebi. Naši preci koristili su čuda kada su hteli da promene svoja uverenja. Danas u tu svrhu koristimo nauku. Ova knjiga nudi i jedno i drugo - čuda koja otvaraju vrata moćnom novom načinu sagledavanja sveta i nauku koja nam govori zašto su čuda moguća - otkrivajući zašto nas `zakonima` fizike i biologije ne ograničavaju kako da govorimo kvantnim jezikom lečenja, mira, izobilja i promene i kako da napravimo jednostavan pomak u uverenju, koji nas katapultira izvan ograničenja prošlosti. Kada postanemo svesni ovih otkrića koja menjaju život i istinskih čuda u životu moramo da promenimo i način na koji razmišljamo o sebi. Za lečenje je ključno da shvatimo šta je to uverenje i kako ono deluje. Greg Brejden je više od dvadeset godina pokušavao da shvati kako bi to mogao da uradi. Pridružite mu se. Podeliće s vama ono do čega je došao i ujedno nas poziva da živimo izvan paradigmi lažnih granica!

Dejvid Kazins Odlično očuvana, ima podvlačenja graftnom na oko 5-10 strana Knjiga sadrži čak 70 meditacija za proširenje svesnosti: Rad sa svetlosnim telom, čakrama, viskom, kristalima, astralnim telom, putovanjem kroz vreme, komunikacija sa biljkama, elementalima, čišćenje negativne energije iz svega što vas okružuje (životni prostor, nakit, kompjuter…) PRIRUČNIK ZA RADNIKE SVETLA je suštinski vodič za svakoga ko sledi duhovnu Stazu Novog Doba, knjiga koja odgovara na pitanje kako da se prilagodimo novim kosmičkim energijama koje upravo zapljuskuju našu planetu, donoseći nam dah kosmičkog proleća. Autor je međunarodno poznati medijum, mistik i iscelitelj, i pruža odgovore spiritualnim tragaocima: na promene na Zemlji, zvezdane kapije, ličnu karmu, komunikaciju sa vodičima i prirodom, vanzemaljcima, upotrebu kristala, karmičkim bolestima, energetskim piratima, isceljujući rad, grupni rad itd, gađajući u centar duhovnih problema današnjeg čoveka.

Autor: Maja Volk Format: 14,5x20,5 Povez: broširan Br. strana: 192 `Dvadeset prvi vek možda i jeste vek čoveka, vek u kom se otkrivaju najveće tajne neverovatnog i čudesnog ljudskog organizma - koji se sâm razboljeva, isceljuje, popravlja, menja, poboljšava, unapređuje, ali i uništava… Čini se da nam je dato (a i jeste) veliko blago: neverovatan i moćan kompjuter koji u svakoj svojoj ćeliji pohranjuje milione godina mudrosti ako ne i cele vaseljene, zajedno sa svim našim iskustvima, i to od trenutka u kom dve najstarije ćelije na planeti, ćelije majke i oca, spojiivši se otpočinju ples stvaranja života. I zato nemojte da dozvolite da ovo uzvišeno stvaranje života bude slučajan, neželjeni događaj, uteha ili oružje za spasavanje klimavih veza. Učinite ga svojim remek delom. Pre nego što se poduhvatite stvaranja novog života, reorganizujte svoj. Psiholozi danas osobu sa traumom već pitaju u kakvim su odnosima majka i otac bili u trenutku začeća. Ali i znatno pre samog začeća, i otac i majka bi trebalo da svoja tela očiste od toksina…. Kako fizičkih, tako I psihičkih. Rad na sebi podrazumeva brigu o svom telu I svojoj duši, negu i ljubav, posvećenje, dubinu. Ćelije majke i oca stvaraju ćelije budućeg deteta, i zato im je potrebno najbolje moguće gorivo – živa hrana.` - Maja Volk!

Knjiga je nastala kao plod dugogodišnjeg kontakta autorki sa Stvaraocem i nastoji da nam otkrije odakle dolaze Nebeski Učitelji (tj. Anđeli-čuvari), na koji način oni učestvuju u našem rađanju i umiranju, u kojoj meri smeju da utiču na naš život i kako to rade. Saznajemo da postoje pozitivni i negativni Anđeli-čuvari, i učimo kako da ih razlikujemo i kome polažemo račune za svoj rad. Autorke objašnjavaju od čega zavisi da li će naše molbe biti uslišene i kako to Anđeli realizuju, zašto su nam date bolesti i kako pojačano sunčevo zračenje utiče na naše zdravlje. U knjizi se prvi put govori o postojanju holograma planeta, svetova, zvezda, ljudi i situacija. Otkriva se ko je stvorio kompjutere, kako oni rade, o kompjuterskim virusima i onima namenjenim ljudima. Na kraju knjige čitamo o sinovima Božijim, o energetskoj suštini religioznih obreda, kako religija posredstvom crkava upravlja energetskim procesima, ali ćemo biti uvedeni i u budućnost u kojoj religija neće uopšte više biti potrebna. Zašto? Zato što ćemo naučiti da sami komuniciramo direktno sa Božanstvom. Čitaj dalje

Ova knjiga govori o značaju razvoja duše u evoluciji svemira, otkriva koji je unutarnji smisao sticanja znanja, koji je smisao čovekovog života, o ulozi želja i ciljeva u razvoju. Upoznaje nas koje vrste duša se pojavljuju u formi čoveka, zašto se neki ljudi rađaju pametni a drugi glupi, jedni su talentovani a drugi nedaroviti, zašto ne treba tražiti predodređenost dece za neko zanimanje. Čovek se upoznaje sa tim šta treba da radi, da bi prešao u večno postojanje, uči da postoji Hijerarhija čovečanstva na Zemlji i koliko vremena još treba da bi se prešlo na prvi Nivo Hijerarhije Boga ili Đavola. Govori se o vaspitavanju i obrazovanju, sticanju svesnosti, hijerarhiji literarnih žanrova, energetici reči, kao i o brojevima, o značaju stvaralaštva, nadahnuća i umetnosti u razvoju, o nivoima muzike, o uticaju televizora i kompjutera na dušu. Saznajemo o programima i kako se prema programu ispunjavaju ćelije matrice duše. Takođe se govori o usavršavanju duše i perspektivama koje ono otvara, šta su to pozitivan i minusni razvoj i kakve su njihove posledice. U knjizi otkrivamo i kako nedostatak rada na sebi vodi u degradaciju, pa čak i u dekodiranje duše, i kakvi su to procesi. Prvi deo knjige se završava objašnjenjem zašto je čoveku neophodna duhovnost, kako se ona formira, njenoj velikoj tajni i šta ne doprinosi njenom rastu. Knjiga otkriva tajni smisao morala i etike, kakve su posledice njihovog nepoštovanja i kako njihovo poštovanje prerasta u Zakone unutar duše. U nastavku Uvoda citirano je upozorenje Boga vezano za klimatske i druge promene koje očekuju čovečanstvo i Njegovo ukazivanje na značaj Novih znanja: “…poslednji put Ja pružam ruku onima koji žude da se spasu. I onaj ko vidi ugledaće Me u novom liku, slepa duša će se držati za kovčeg koji tone…” Čitaj dalje

Izdavač: Danica Mitrović, Beograd Edicija: Preko granice nepoznatog Autori: Larisa Aleksandrovna Sekljitova, Ljudmila Leonovna Streljnjikova Prevod: Danica Mitrović Povez: broširan Broj strana: 250 Pečatirana, skinut deo plastifikacije sa zadnje korice, sve ostalo odlično očuvano. U uvodu autorke kažu: „Cilj Boga je da putem kontakta sa ljudima i kroz Svoja otkrića pruži nove pojmove o objektivnoj realnosti svemira, da bi čovečanstvo izgradilo novi pogled na svet.“ Kao rezultat višegodišnjeg kontaktiranja autorki sa Stvaraocem, u ovoj knjizi nam otkrivaju odakle dolaze Nebeski Učitelji (tj. Anđeli-čuvari, ili po novom – Usmerivači), na koji način Oni učestvuju u našem rađanju i umiranju, u kojoj meri smeju da utiču na naš život i kako to rade, zašto su zainteresovani za naše usavršavanje. Saznajemo da postoje pozitivni i minusni Usmerivači, po čemu se razlikuju i kome polažu račune za svoj rad. Objašnjava se od čega zavisi da li će naše molbe biti uslišene i kako to Usmerivači realizuju, zašto su nam date bolesti, kako pojačano sunčevo zračenje utiče na naše zdravlje. Po naređenju Boga i Đavo je morao da odgovara na neka pitanja autorki. U knjizi se rasvetljava Njihov uzajamni odnos, saznajemo da je Đavo imao prethodnika, koji je takođe sarađivao sa Bogom i zašto Đavo nikada neće moći da prevaziđe Boga u svom razvoju. S tim u vezi otvara se velika tema stvaranja matrice duše i produhovljavanja. Lepeza novih pojmova odnosi se i na vasionu, stvaranje prostora, zvezde, galaksije, komete, tajne Meseca. Prvi put se govori o postojanju holograma planeta, zvezda, svetova, ljudi i situacija. Saznaćemo i ko je stvorio kompjutere, kako oni rade, o kompjuterskim virusima i onima namenjenim ljudima. Na kraju ćemo sa uzbuđenjem čitati o sinovima Božjim, o energetskoj suštini religioznih obreda, kako religija posredstvom arhitekture crkava, krstova i kupola upravlja energetskim procesima, ali ćemo biti uvedeni i u budućnost u kojoj religija neće biti potrebna. (K-150)

Autor - osoba De Lus, Robert Naslov Iscrpan metod predskazivanja : zasnovan na natalnoj astrologiji prema zapadnim sistemima / Robert De Lus ; sa predgovorom Henrija C. Ovena ml. ; priredila Slavica Živanović ; [preveo s engleskog Raša Sekulović] Jedinstveni naslov Complete Method of Prediction From Genethliac Astrology According to the Western Systems. srpski jezik Ostali naslovi Iscrpan metod predskazivanja zasnovan na natalnoj astrologiji prema zapadnim sistemima Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis 224 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- Sekulović, Raša, 1964- = Sekulović, Raša, 1964- Zbirka Astrologija ; ǂknj. ǂ7 ISBN 86-367-0439-1 (broš.) Napomene Prevod dela: Complete Method of Prediction From Genethliac Astrology According to the Western Systems / by Robert DeLuce Tiraž 2.000 Str. 7: Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović Predgovor: str. 9-19 Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Astrologija PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU Knjiga Roberta De Lusa je zaista sveobuhvatna i predstavlja pravi dragulj u astrološkoj literaturi. U astrološkoj ediciji „Dečjih novina“ pripada novim knjigama čiji je cilj da od Šegrta naprave astrologe-majstore, ili čak umetnike. Posle osnove od sedam vrlo ozbiljnih knjiga – priručnika, evo novih knjiga koje će vaše znanje širiti, obogaćivati i polirati. Knjiga je starija od pola veka ali joj to, kao ni dobrom vinu ne smeta. Pomalo arhaični jezik i terminologija praćeni su nadahnutim objašnjenjima od kojih su naročito lepa ona o čoveku, kosmosu i višim idejama, stanjima duha. Autor insistira na simboličnim merama koje su ugovorene i koje sve služe jednom cilju: razumevanju i shvatanju samog čoveka, njegove duše – da bi se pomoglo samorazvijanje. Neke od tehnika, kao izračunavanje sekundarnih direkcija, su napuštene – ali PRINCIP simbolike i simboličkih mera ostaje i posebno pleni nadahnutim objašnjenjima. Autor insistira na računima koji više nisu bauk, s obzirom na upotrebu kompjutera za astrološke svrhe – posebno u svetu. Nadajmo se da će mladi naraštaj astrologa napraviti nove programe koji će pomoći da se statistički obogate astrološka istraživanja. Ako ne koristite kompjutere na raspolaganju su vam tablice i posebna lista skraćenica koje koristi autor. Kao i obično, smatram da je potrebno napomenuti da se dobri rezultati postižu tačnim računima, međutim, pravog astrologa čini širina i moć razumevanja bližnjih i tumačenje horoskopa kao karte pravih čovekovih potencijala. Ova knjiga spada u osnovne udžbenike svih modernih tehnika prognoziranja i predviđanja. Kako je napisana pre otkrića Plutona nema, na žalost, informacija o toj graničnoj, za sada, planeti – prepustite se zato principima knjige. Kako je neophodno da se svako predviđanje potvrdi na nekoliko načina naći ćete izvanredna i autentična merila provere. Beograd, 27. 9. 1990. SADRŽAJ Predgovor jugoslovenskom izdanju 7 Spisak skraćenica 8 Predgovor 9 Uvod 21 Astrologija i predskazivanje 21 Teorija astrološkog predskazivanja 24 Filosofija ekvatorijalnih lukova direkcije 27 Teorija nebeske sfere 33 Metod direktiranja ekvatorijalnih lukova 39 Teorija i primena nebeskih latituda 57 Analiza efekata lukova 64 Mundani aspekti 97 Tačka fortune i mesečevi čvorovi 116 Progresivni horoskop 120 Embolizmičke lunacije 127 Tranziti, lunacije i eklipse 131 Fiksne zvezde 133 Tabela fiksnih zvezda 140 Odeljak II Astronomske i matematičke tablice 142 I tablica 145 II tablica 149 III tablica 163 IV tablica 187 V tablica 195 VI tablica 221 Astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG115 (N)

Odlično očuvano! Autor - osoba Michelsen, Neil, 1931-1990 = Mikelsen, Nil, 1931-1990 Naslov Efemeride za 21. vek : od 2001. do 2050. za ponoć / Nil F. Mikelsen ; priredila Slavica Živanović Jedinstveni naslov ǂThe ǂAmerican Ephemeris for the 21st Century. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis [306] str. ; 24 cm. Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- ISBN 86-367-0357-3 Napomene Prevod dela: The American Ephemeris for the 21st Century / Neil F. Michelsen Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović: str. [5-6]. Predmetne odrednice Astronomija -- Efemeride -- 2001-2050 Efemeride (latinski ephemeris („dnevnik“), grčki ἐφημερίς ;ephēmeris, („dnevnik“, „kalendar“)) predstavljaju tabele položaja nebeskih tela u određenim vremenskim intervalima. One su nekada izdavane u formi tabela, dok se danas češće koriste programi koji su dostupni na internetu. Efemeride se koriste u nebeskoj navigaciji i astronomiji. Koriste ih i astrolozi. Istorija Efemeride su prvi put upotrebljavane u starom Vavilonu i Indiji u 2. milenijumu pre nove ere gde su ih koristili za predviđanje pomračenja kao i u astrološke svrhe. U 2. veku nove ere Ptolomej je izdao Almagest. Iz 13. veka treba spomenuti Alfonsove tablice, delo nastalo kao rezultat sopstvenih naučnih posmatranja kralja Alfonsa H od Kastilje. Kristifor Kolumbo je 1504. na Jamajci, uspešno predvideo pomračenje Meseca koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1551. Erazmus Rajnhold je izdao Pruske tablice na osnovu teorija Nikole Kopernika. 1627. Johan Kepler je izdao Rudolfove tablice, na osnovu eliptičnih putanja planeta. 1. milenijum pre nove ere – Efemeride u vavilonskoj astronomiji. 2. vek – Almagest i Ptolomejeve Priručne tablice 8. vek – zīj Ibrahima al-Fazarija 9. vek – zīj Muhameda ibn Muse al-Hvarizmija 12. vek – Tabele iz Toleda – zasnovane uglavnom na arapskim zīj izvorima islamske astronomije – uređivao ih je Gerard od Kremone kako bi se formirale standardne evropske efemeride sve do Alfonsinih tablica. 13. vek – Zīj-i Īlkhānī (Ilhanske tabele) sastavljene su u opservatoriji Marageh u Persiji. 13. vek – Alfonsinske tabele su sastavljene u Španiji da bi se ispravile anomalije u tablicama Toleda, ostajući standardne evropske efemeride do Prutenovih tablica skoro 300 godina kasnije. 13. vek – Drezdenski kodeks, postojeća efemerida Maja 1408 – Tabela kineskih efemeride (kopija u Pepisijanskoj biblioteci, Kembridž, UK (referentna knjiga `1434`); kineske tabele za koje se veruje da su poznate Regiomontanu). 1474 – Regiomontan objavljuje svoje svakodnevne Efemeride u Nirnbergu, Nemačka. 1496 – Almanach Perpetuum Abrao ben Samuela Zakuta (jedna od prvih knjiga objavljenih sa slaganim slovima i štamparskom presom u Portugaliji) 1504 – Nakon brodoloma na ostrvu Jamajka, Kristofor Kolumbo je uspešno predvideo pomračenje Meseca za domoroce, koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1531 – Rad Johanesa Štoflera objavljen je posthumno u Tibingenu, proširujući efemeridu Regiomontana do 1551. 1551. – Objavljene su Pruteničke tablice Erazma Rajnholda zasnovane na Kopernikovim teorijama. 1554 – Johanes Stadius je objavio Ephemerides novae et auctae, prvu veliku efemeridu izračunatu prema Kopernikovom heliocentričnom modelu, koristeći parametre izvedene iz Prutenovih tabela. Iako je Kopernikanski model pružio elegantno rešenje za problem izračunavanja prividnih planetarnih pozicija (izbegao je potrebu za ekvantom i bolje je objasnio prividno retrogradno kretanje planeta), ipak se oslanjao na upotrebu epicikla, što je dovelo do nekih netačnosti – jer na primer, periodične greške u položaju Merkura do deset stepeni. Jedan od korisnika Stadiusovih tabela je bio Tiho Brahe. 1627 – Rudolfinske tabele Johanesa Keplera zasnovane na eliptičnom kretanju planeta postale su novi standard. 1679 – La Connaissance des Temps ou calendrier et éphémérides du lever & coucher du Soleil, de la Lune & des autres planètes, koju je prvi put godišnje objavio Žan Pikar i još uvek postoji. 1975 – Oven Gingerih, koristeći savremenu teoriju planeta i digitalne kompjutere, izračunava stvarne položaje planeta u 16. veku i grafički prikazuje greške u položajima planeta koje predviđaju Štoflerove, Stadijusove i druge efemeride. Prema Gingerihu, obrasci grešaka su „različiti kao otisci prstiju i odražavaju karakteristike osnovnih tabela. To jest, obrasci grešaka za Štoflera se razlikuju od onih za Stadijusa, ali obrasci grešaka Stadijusa veoma nalikuju onima koje su napravili Mastlin, Magini, Origanus i drugi koji su pratili kopernikanske parametre.“ Savremene efemeride Efemeride koje se danas koriste u naučne svrhe predstavljaju kompjuterske programe koji izračunavaju pozicije nebeskih tela (uključujući asteroide i veštačke satelite) u svakom trenutku. One mogu da pokriju nekoliko vekova, kako u prošlosti, tako i u budućnosti. Ipak, efemeride ne mogu da predvide pojedine fenomene, poput perturbacija u kretanju asteroida i kometa. Stoga, NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon svakih 20 godina mora da revidira svoje efemeride. Savremene efemeride sadrže brojne korisne podatke o Mesecu, planetama, astreroidima i kometama poput njihovih koordinata (izražavaju se u rektascenziji i deklinaciji), kao i podatke o njihovoj udaljenosti od Zemlje, brzini kretanja, sjajnosti, prividnom prečniku diska, itd. Efemeride Meseca, Sunca, i planeta se obično izdaju krajem svake godine, za narednu godinu. Postoje svetovne pojave koje se ne mogu adekvatno razmotriti pomoću efemerida. Najveće nesigurnosti u položajima planeta uzrokovane su perturbacijama brojnih asteroida, za koje su mase i orbite većinom slabo poznate, zbog čega je njihov efekat neizvestan. Odražavajući kontinuirani priliv novih podataka i zapažanja, Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) revidira svoje objavljene efemeride skoro svake godine od 1981. godine. Nebeska navigacija služi kao rezervna kopija satelitske navigacije. Softver je široko dostupan za pomoć u ovom obliku navigacije; neka izdanja ovog softvera imaju samostalne efemeride. Kada se koristi softver koji ne sadrži efemeridu, ili ako se ne koristi softver, podaci o položaju nebeskih objekata mogu se dobiti iz modernog Nautičkog almanaha ili Vazdušnog almanaha. Efemerida je obično tačna samo za određenu lokaciju na Zemlji. U mnogim slučajevima, razlike su premale da bi bile bitne. Međutim, za obližnje asteroide ili Mesec, one mogu biti prilično važne. Druge moderne efemeride nedavno stvorene su EPM (Efemerida planeta i Meseca), sa Ruskog instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka, i INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l`Observatoire de Paris) od strane francuski IMCCE. PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU Američke Efemeride 20. i 21. veka su prvo izdanje Efemerida u Jugoslaviji. Odlučili smo da zadržimo originalni naziv alije zato neophodno naglasiti da su pozicije i svi astro-podaci dati u „GMT“ vremenu. To je vreme Griničkog Meridijana koji je osnova svetskom vremenu. GMT vreme koje je 00:0011 je početak dana, dok je kraj dana 24:00h. Ovde je dato vreme 00:00h, što je u Jugoslaviji +1h tokom godine i +2h tokom letnjeg vremena. Letnje vreme postoji, pod ovim ili drugim nazivom, u svim evropskim zemljama (osim Albanije) i većini zemalja sveta. Letnje vreme je kod nas uvedeno prvi put 1983. god. Ovo je važno imati na umu kada se računaju pozicije planeta i, posebno, pozicija Meseca. Mesec za dva sata može preći i čitav stepen zato uvek vodite računa о lokalnom vremenu rođenja i prilagodite ga GMT vremenu. Prednost ovih Efemerida je u tome što daju dve dnevne pozicije Meseca i to u 00:00h i 12:00h po GMT-u. Zvezdano-sideralno vreme, koje je neophodno za izračunavanje podznaka ili ascedenta, dato je za 00:00h GMT. Prednost ovog vremena nad podnevnim je u tome što se račun svodi na (uvek) dodavanje lokalnog vremena rođenja. Takozvane podnevne Efemeride dele dan na dva delà i od astrologa se zahteva drugačiji račun za rođenje pre i posle podne. Univerzalno Vreme koje se pominje u predgovoru originala jednako je GMT-u, i za astrologe ostaje isti postupak pri izračunavanju ascedenta. Mnoge prednosti ovih Efemerida pobrojane su u Uvodu originala. Ja bih dodala da su Efemeride 21. veka jedine do sada štampane u svetu. Posle dugog perioda potpune oskudice astrološke literature „priključujem se svetu“. „Dečje Novine“ skoro izdaju i Tabelu kuća po sistemu Plasidus i za geografske širine od 0° do 60° geografske širine. Zbog troškova štampe nismo bili u mogućnosti da sve skraćenice u Efemeridama prevedemo. U ovom uvodu ćemo zato pokazati na primeru tipične strane sve skraćenice, termine i prevod tj. značenje. Prva uspravna kolona ima naziv „day“ i znači dan. Ispod tog naziva vertikalno se redaju datumi meseca koji je naznačen u uglu. Pored datuma se nalazi slovo ili dva, koji su skraćenice naziva dana na engleskom jeziku. M je ponedeljak, Tu je utorak, W je sreda, Th je četvrtak, F je petak, Sa je subota i Su je nedelja. Iskreno govoreći, oznake dana su astrološki malo važne. Sledeća rubrika je „Sid. Time“ i znači Sideralno ili zvezdano vreme. О ovom terminu više ćete naći u knjigama „Najbolji način da se nauči astrologija“ od Marč i Mekevers u izdanju „Dečjih Novina“. Sideralno vreme se koristi za izračunavanje ascedenta (podznaka) i uzima se, za određeno rođenje, brojka koja se nalazi pored odgovarajućeg datuma. Broj je obično šestocifren i daje (kao i obično vreme) sate, minute i sekunde sideralnog tj. zvezdanog vremena. Vodite računa da se sati kao i stepeni ne baziraju na decimalnom sistemu već je osnova broja (celog) šezdeset manjih jedinica. Možda će Vas zanimati da znate da se kod Ponoćnih Efemerida sideralno vreme računa od jesenje ravnodnevice; dok se Podnevne Efemeride računaju od prolećne ravnodnevice. Kada nađete broj kao na pr. 15 4 5 taj broj znači: 15 04 05 tj. 15h 04 min i 05 sec. Kao što sam napomenula, kada računate ascendent sa ovim Efemeridama uvek dodajete vreme rođenja. Sledeća oznaka je © i to je simbol, Sunca, kao što ste videli u Uvodu. Uočite prvo broj koji je ispred simbola zodijačkog znaka. Ta prva brojka je stepen longitude u sazvežđu tj. znaku. Jedan znak ima 30 stepeni tako da se ta prva brojka mora kretati u vrednosti od 00 stepeni do 29 stepeni. Sledeće brojke su lučki minuti i sekunde i njihova vrednost (kao i kod vremena) ne može preći vrednost 59. Na pr. u Efemeridama 21. veka za datum 20. januar 2001. god. stoji da će Sunce biti na 29 stepeni, 59 minuta i 16 sekundi sazvežđa Jarca. Sledećeg dana Sunce je na 1 Vodolije, 0 minuta i 21 sekund (lučki). U Evropi i kod nas ovaj broj bi bio izražen ovako: l°0`21` Vodolije. Sledeća rubrika nosi oznaku : „0 hr D“ i označava poziciju Meseca u 00:00h GMT ili UT. Vodite računa daje u Jugoslaviji +1h ili +2h. Sistem oznaka je isti kao i kod Sunca. Prva brojka je stepen u sazvežđu i ne može preći broj 29, sledi oznaka sazvežđa i zatim minuti i sekundi (lučki). Vodite računa, posebno kada je Mesec u pitanju, koje sazvežđe označeno. Uvek je u pitanju najbliže gore označeno sazvežđe, ako nema oznake pored samog broja stepeni. Ako Mesec ili bilo koja planeta menja sazvežđe proverite sve podatke, u dnu svake strane, da bi utvrdili tačnu poziciju. Rubrika koja sledi ima oznaku „Noon“ i pokazuje poziciju Meseca u 12:0011 GMT. Sve Stoje rečeno u prethodnom stavu važi i za ovu rubriku. Bićete oduševljeni kada shvatite koliko Vam je lakše da izračunate popodnevnu poziciju Meseca, pomoću ove rubrike. Ostaće Vam više vremena za samu astrologiju. Rubrika „True ß“ označava poziciju Prvog Severnog Mesečevog Čvora i nalazi se uvek nasuprot Južnog Mesečevog Čvora koji nije obeležen. Srednji Mesečev Čvor je u uglu stranice. Objašnjenje razlike je dato u Uvodu originala. Za one manje upućene da dodam: Severni Mesečev Čvor je poznat u starijoj literaturi kao „Zmajeva Glava“, dok je Južni „Zmajev Rep“. Oznake stepeni i sazvežđa su iste kao i kod ostalih planeta, Sunca i Meseca. Mesečev Čvor je, astronomski, mesto gde Mesec prelazi Ekliptiku i to sa juga na sever i obratno. Sledeće rubrike nemaju slovne oznake već su obeležene simbolima planeta i to ovim redom: Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton. Duž rubrika se pojavljuje promena simbola sazvežđa što znači da je planeta promenila znak. Uvek je planeta u znaku koji je najbliži iznad njene pozicije – ako nema oznake pored samog broja i ako tog dana planeta ne menja znak. Uvek proverite dnevne podatke pre nego što napravite horoskop, tako ćete uštedeti vreme i sprečiti, eventualne, previde. Povremeno se pojavljuje slovo R ili D što je oznaka za retrogradno ili direktno kretanje planete. О ovom fenomenu ćete naći vrlo lepa i detaljna objašnjenja u knjigama „... Astrologije“ već pomenutih Marč i Mekevers. Na dnu stranice imamo šest zasebnih celina i one su objašnjene u Uvodu originala. Ovde ćemo prevesti skraćenice za naše čitaoce koji ne znaju engleski jezik. Prva rubrika „Astro Data“ znači: astro-podaci. Skraćenice Dy, Hr, Mn znače: dan, sat, minut. Označavaju datum i vreme pojave nekog astoro fenomena. Sva vremena su GMT ili UT i naše vreme je + Ih ili +2h. Oznake N i S su skraćenice, kao i kod nas, za Sever – N i Jug – S. Ove skraćenice se odnose na prelazak nebeskih tela preko Ekliptike. Termini retrogradan i direktan, koji označavaju promenu pravca kretanja planete označeni su sa R i D i pokazuju tačno vreme promene pravca kretanja. Posle toga imamo rubriku „Planet Ingress“ koja pokazuje kada je planeta ušla u novo sazvežđe sa tačnim danom, satom i minutom. Prva, gornja polovina ove rubrike – kao i prethodne, se odnosi na prvi mesec na toj stranici. Uvek su podaci prvog meseca odvojeni od drugog praznim proredom. Sledi rubrika „Last aspect“ i „Ingress“ ispod su oznake za dane sate i minute. Radi se о „poslednjem aspektu“ Meseca pre napuštanja znaka i о „Ulasku“ Meseca u novo sazvežđe. О ovome sam govorila napred, više možete pronaći u pomenutim knjigama. Dolazimo do pete celine koja pokazuje „Phases & Eclipses“ što znači Mesečeve faze i Eklipse tj. pomračenja. Termin Eklipse smo zadržali u prevodu Uvoda da bi se što pre navikli na terminologiju, iako imamo našu reč: pomračenje. U uvodu su data detaljna objašnjenja. Skraćenice za dan, sat i minut su iste, kao i odvojenost po mesecima – gornja polovina se odnosi na prvi mesec na stranici. Poslednja, šesta, rubrika ima ponovo naziv „Astro Data“ i daje astro podatke koji su detaljno objašnjeni u Uvodu. Podaci su uvek dati za prvi dan meseca i sadrže, da ponovimo, sledeće podatke: Julijanski dan, Centar Galaktike (Galctic Ctr.) u Efemeridama 21. veka. U Efemerida 20. veka imamo Delta – T. Nemamo drugi termin za ovaj fenomen, značenje imate u Uvodu originala. Skraćenica SVP je objašnjena u Uvodu. Termin „Obliquity“ je Ugao Ekliptike, takođe objašnjen. Sledi pozicija planetoida Hironaok (Chiron) i, poslednja je, pozicija Srednjeg Mesečevog Čvora koji je predstavljen J Mean Я Drugi deo rubrike je dat za prvi dan drugoga meseca. Pre nego što počnete da koristite ove Efemeride pažljivo proučite i Uvod i ovaj predgovor. U ime izdavača ja Vam želim puno uspeha na polju astrologije! Beograd, 10. mart `90. g. MG152 (N)

Odlično stanje дијагнози Однос хиперактивног поремећаја и дефицита пажње Однос према аутизму Индиго деца по генерацијама Toggle Индиго деца по генерацијама subsection Алфа генерација Бета генерација Гама генерација Делта генерација Омега генерација Научне критике Дискусија о новом религијском покрету Референце Литература Спољашње везе Индиго деца 40 језика Чланак Разговор Ћирилица Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. Индиго деца, према псеудонизованом концепту Неw Аге покрета,[1][2][3][4] су деца за коју се верује да поседују посебне, необичне, а понекад и натприродне особине или способности.[5] Идеја је заснована на концептима развијеним 1970-их од стране Ненси Анн Таппе,[6] који су даље развили Лее Царролл и Јан Тобер. Концепт индиго деце постао је популаран и интеренсантан за објављивање серије и књига крајем деведесетих и пуштање неколико филмова у наредној деценији. Написане су разне књиге, објављене конференције и сродни материјали око уверења у идеју индиго деце и њихове природе и њихових способности. Тумачења ових веровања претежно тврде да су индиго деца следећа фаза у еволуцији човека, у неким случајевима поседују паранормалне способности као што је телепатија, уверење је да су они више емпатични и креативни од својих вршњака. Његови текстови и музика се сматрају огледалом свега што испуњава најосновније услове да би се неко сматрао Индиго особом Према НеwАге покрету познати репер Еминем припада Индиго одраслима. Његови текстови и музика се сматрају огледалом свега што испуњава најосновније услове да би се неко сматрао Индиго особом Порекло[уреди | уреди извор] Названи су индиго због специфичне индиго боје која се јавља у њиховој аури. Овај феномен је први пут уочен током 70-их година 20. века,[7] а сам термин индиго деца појавио се први пут почетком 80-их. О овом феномену прва је писала парапсихолог Ненси Ен Тејп (Ненси Ен Таппе). Она је још 1982. године издала књигу под називом „Разумевање живота путем боја“ (Ундерстандинг Yоур Лифе Тхроугх Цолор). Она има развијен свој, врло прецизни интуитивни систем, где на основу боја које се јављају у људској аури може да класификује извесне облике људског понашања. Током свог терапеутског рада са децом уочила је одређени образац понашања који је управо повезан са индиго бојом у њиховој аури и тако је настао израз индиго деца. Иако се сматра да су прва индиго деца уочена седамдесетих година прошлог века, постоје мишљења да их је било и раније (већ током 50-их и 60-их, али у малом броју). У заиста великом броју рађали су се током 90- их, када је ова појава почела више да окупира пажњу свих оних који су укључени у рад са децом, тако да је ово феномен који је дефинитивно највише окарактерисао генерацију 90-их и до данас већ имамо прилично велику групацију деце и прилично стасалих младих људи који су главни носиоци овог периода. Нинослава Шајновић у својој књизи `Индиго деца` тврди да то такође има везе и са планетарним померањима. На глобалном нивоу је допринело буђењу десне хемисфере мозга те је интуиција активнија код свих нас, а управо развој интуиције (Нептун) отвара врата већем разумевању људске природе и његове дубоке везе са планетом и Космосом.[8] Деца садашњице[уреди | уреди извор] У књизи индиго, кристална и звездана деца ауторке Мег Блекберн Луси наводи да деца садашњице имају још директнији, усмеренији и профињенији универзални комуникациони систем, онај који прескаче многе кораке који су били потребни претходним генерацијама. Енергетска поља деце су живи одашиљачи и пријемници. Управо зато многа деца показују оно што би се могло назвати ретком надареношћу, попут видовите деце у Кини која чине невероватна дела или Индиго деца која комуницирају путем енергетске решетке. Нови енергетски системи деце садашњице представљују низове живе енергије. Мег Блекберн Луси описује њихов начин комуникације сличан оном као када све време имате упаљен радио који је подешен на све радио станице одједном. Она наводи да нека деца могу да издвоје прекомерне непожељне податке, мада некима то није потребно, а неки су научили да обрађују све информације истовремено јер њихови мозгови функционишу другачије. Деци садашњице сви канали су истовремено приступачни и немају потребу за прилагођавањем инструменту. Многа деца садашњице показују задивљујућу свесност, знање, интуицију и­ неограничени број дарова. Они аутоматски користе своју свест на начин који њима и нама доноси одговоре о животу и постојању изван времена. Са друге стране, због њихове ДНК структуре и образаца, деца садашњице су преосетљива на своје сопствене емоције, као и на осећаје људи који их окружују. Њихова дубина је изван могућности поимања, а њихово саосећање обликује и даје енергију друштвеној свести. Као утеловљена свест ­ побољшана еволуцијом њихове ДНК деца садашњице представљају потпуно нов начин постојања и настављају и даље да се развијају након рођења. Њихова енергетска поља се непрестано прилагођавају, измењујући боје и обрасце кретања, и постају све лакша и лакша у својим укупним спектрима боја. Та деца која имају подршку у својој даровитости расту и стварају фантастичну уметност, музику, науку и пружају бескрајно дубоке увиде. Они виде истину нашег бића како је људи још никада пре нису видели и имају способност да изразе те перцепције са великом љубављу и осетљивошћу. Нажалост, на већину деце садашњице не обраћа се пажња. Њихова дубока запажања се одбацују као фантазије или бујне маште. Истина је, медутим, да су њихове перцепције и искуства итекако стварна![9] Особине индиго деце[уреди | уреди извор] По веровањима Неw Аге-а једна од њихових основних особина јесте да су изразито интелигентни и интуитивни. Управо им та интуитивност помаже да одлично осећају друге људе. Они су, исто тако, изразити индивидуалци, који често нису схваћени од своје околине, и то их чини изолованим од друштва, а доприноси и да не трпе ауторитете и не реагују на уобичајене начине васпитања, не воле рутину нити да раде нешто само зато што то „тако треба“. Духовно су свеснији, али и изразито емоционално осетљиви. Веома су креативни и често талентовани за нешто. Пажња им је расејана и због тога често имају проблема у школи, али ова расејаност нестаје оног тренутка када их нешто јако заинтересује (онда су потпуно усредсређени). Готово без изузетка су оријентисани ка новој технологији, а пре свега ка компјутерима. Увек тачно знају шта хоће и веома јасно изражавају сопствене потребе, имају изражен осећај сопствене вредности и зато траже доста пажње. Никако не воле да спавају, често имају несанице, или ноћне море, немиран сан или страх од тога да заспе. Очи су им изражајне, често плаве и крупне, а поглед продоран. Према истраживачком психологу Русселлу Барклеију, покрет Неw Аге-а тек треба да произведе емпиријске доказе о постојању индиго деце, пошто су најчешће обележене њихове особине блиско повезане са ефектом Форер-а толико конфузним да би могли описати скоро било кога. Многи критичари виде концепт индиго деце, који се састоје од изузетно општих особина, да је заправо називати децу индиго децом је лажна дијагноза која представља алтернативу медицинској дијагнози, са потпуним недостатком науке или студија како би је подржала.[10][11] Царролл и Тобер (оснивачи индиго покрета) су дефинисали 10 особина које идентификују индиго децу: Долазе у свет са краљевским осећајем и често се тако и понашају. Имају осећај да су заслужили да су на овом свету и зачуђени су када други немају исти осећај. Немају проблема са осећајем мање вредности. Напротив, често родитељима говоре ко су. Имају проблема са апсолутним ауторитетом (ауторитет без објашњења или избора). Једноставно одбијају учинити неке ствари, нпр. чекање врло тешко подносе. Нервирају их системи који су оријентисани по неким ритуалима и не захтјевају креативност. Често примећују боље начине извођења неких ствари, што их чини врло неприлагодљивим у било који систем. Изгледају недруштвени све док нису са ближњима. Ако не могу наћи никога сличног око себе, изолују се и осјећају као да не постоји нико на свету ко их разуме. Не реагују на осећај кривице и сви покусаји да се на такав начин дисциплинују су узалудни. Не стиде се говорити о томе шта им је потребно. Индиго као алтернатива дијагнози[уреди | уреди извор] Пензионисани професор филозофије и скептике Роберт Тодд Царролл напомиње да многи коментатори о индиго феномену имају различите квалификације и стручност, а родитељи можда преферирају означавање свог детета индиго као алтернатива дијагнози која подразумева лоше родитељство, нарцисоидно родитељство, штету, или менталне болести. Ово је веровање које понављају академски психолози. Неки експерти за ментално здравље су забринути због тога што обележавање малолетног детета `индиго` може одложити правилну дијагнозу и лечење које би могло помоћи детету или погледати стил родитељства који може довести до понашања. Други су изјавили да се многе од особина индиго деце могу протумачити као једноставна нервоза и несаница. Однос хиперактивног поремећаја и дефицита пажње[уреди | уреди извор] Многа деца које су родитељи идентификовали као индиго деца имају дијагностиковани поремећај хиперактивности/дефицит пажње (АДХД).Књига коју су написали Тобер и Царролл `Тхе Индиго Цхилдрен` повезали су концепт `индиго детета` са дијагнозом АДХД-а. Давид Цохен истиче да означавање детета индиго представља алтернативу дијагнози која подразумева менталне болести, што се може допасти многим родитељима.[12] Цохен је рекао: `Став у медицини је да је АДХД дефект. То је поремећај. Ако сте родитељ, идеја о ` надареним `је много привлачнија од идеје о поремећају.[12] Повезујући концепт индиго деце са омаловажавањем употребе лека Риталин за контролу АДХД-а, Роберт Тодд Царролл каже: `Пажња и скоро хистерија око употребе Риталина допринела је атмосфери која омогућава књизи попут Индиго Цхилдрен да буде схваћена озбиљно. Ко не би веровао да су њихова деца посебна и изабрана за неку високу мисију, а не да имају поремећај мозга? ` Степхен Хинсхав, професор психологије на Универзитету у Калифорнији, Беркелеи, тврди да је брига због превелике медицинације деце легитимна, али чак и надарена дјеца са АДХД боље уче са више структуре него са мање, чак и ако структура у почетку изазива тешкоће. Многи означени као индиго деца се уче или су била учена код куће. Многа деца која су означена као индиго деца исупуњавају исте критеријуме као и деца која су била одгајана од стране нарцисиоидних родитеља и сматрају се као емотивно злостављаним.[13] Студија из 2011. године сугеришу да родитељи деце са АДХД-ом који своју децу означавају као `индиго`, могу да виде проблематична понашања која симболизују АДХД, да буду позитивнији и да имају мање фрустрације и разочарања, иако још увек имају више негативних емоција и сукоба него родитељи деце без дијагноза.[14] Однос према аутизму[уреди | уреди извор] Децу кристала, концепт који се односи на индиго децу, повезује истраживач аутизма Митзи Валтз са аутистичким спектром. Подржаватељи рекатегоризују аутистичне симптоме као телепатске моћи и покушавају да реконцептуализују аутистичне особине повезане с њима као део позитивног идентитета. Валз тврди да могу постојати опасности за ова уверења, водећи родитеље да негирају постојање оштећења, избегавају доказане третмане и троше знатан новац на бескорисне интервенције. Валз тврди да `родитељи такође могу пренети системе веровања детету које је самопомоћно, збуњујуће или потенцијално застрашујуће`.[15] Индиго деца по генерацијама[уреди | уреди извор] Америчка научница Лори Јохнсон детаљно је проучила индиго децу и поделила их у 5 генерација те свакој приписала посебне особине.[16] Алфа генерација[уреди | уреди извор] У ову генерацију спадају деца рођена између 1958-1968. године . Карактерише их плаво – зелено – љубичасти слој ауре. Процес менталног сазревања започиње тек у 28. или 29. години живота и траје око 7 година . То раздобље пуно је проблема, животних потешкоћа и болести. Касне тридесете период су опоравка и процвата психичких способности . Интуиција им се продубљује, а развија се и исцелитељска моћ . Бета генерација[уреди | уреди извор] У другу генерацију спадају деца рођена између 1968-1978. године . Као и Алфа генерацију, Бета генерацију карактерише младолик изглед. Чак и до старије доби изгледају млађе од своје хронолошке доби, аи живе дуже. Праву индиго зрелост доживе тек у четрдесетим. Гама генерација[уреди | уреди извор] Индиго деца рођена између 1978-1988. године . Гама генерација најчешће је дијагностикован као генерација деце са поремећајима у понашању или неким обликом хиперактивности. Период менталног сазревања за ову генерацију је у њиховим касним двадесетим . Делта генерација[уреди | уреди извор] У ову генерацију спадају деца рођена између 1988-1998. године . Ова деца имају изузетно тежак пубертет и понекад су склона злоупотреби дрога и алкохола те суицидуалном понашању. Родитељи ове генерације имају тежак задатак у одгоју и саветовању своје деце. Омега генерација[уреди | уреди извор] У последњу генерацију спадају деца рођена између 1998-2008. године . Деца ове генерације имају проблеме у прилагођавању околини. Постоји опасност од тешких обољења и повлачења од спољног света попут аутизма или Аспергеровог синдрома што је резултат њихове екстремне сензибилности. Иако још нема научних доказа, професор Друнвало Мелцхизедек тврди да унутар ДНА структуре Индиго деце постоји генетска промена. Такође, Мелцхизедек сматра да је ИК човечанства нагло порастао са доласком индиго деце будући да је међу њима просек коефицијента интелигенције 130. Научне критике[уреди | уреди извор] Према психијатру Русселу Барклеyу, светском стручњаку за АДХД, Неw Аге мора, да би био имало озбиљно схваћен, поднети емпиријске доказе за постојање `индиго деце` и `17 одлика` које их наводно красе, а које су лако примјењиве на већину људи већину времена. Пропаганду назива применом Фореровог ефекта. Барклеy је такође изразио забринутост што се деца с проблемом етикетирају као `индиго`, што може дати резултат одгођене медицински исправне дијагнозе и медицински исправним третманом који дјетету може помоћи. Други су, не тако обзирно, нагласили да се већина `одлика индиго деце` може само интерпретирати као обична ароганција и себични индивидуализам, што родитељи с Неw Аге уверењима не желе прихватити, јер су уверени да је на снази завера здравствених радника и лекара, инсистирајући на томе да су њихова деца `посебна`. Такође, једно од комплементарних рационалних објашњења за такво понашање деце јесте чињеница да децу све више одгајају медији, те да су изложена ирационалности Неw Агеа путем медија и родитеља. Деца једноставно имају све мање ауторитета због презапослености и стреса родитеља па сами себе сматрају супериорним. Из становишта психологије човека, схватљиво је због чега се известан део родитеља буни. Репресија настаје због тога што сматрају да је дете с дијагнозом `несавршено` или `оштећено`. Иако медицинске дијагнозе не значе да је дете ментално поремећено, родитељима с Неw Аге уверењима то ништа не значи, па оптужују лекаре да врше експерименте над њиховом децом (упоредити с паранојом). Одбрана рационалног мишљења је бесмислена, јер `они злостављају и експериментишу над децом` изазива репресију. Незнатна мањина родитеља ће истражити о чему се ради у целој `индиго` пропаганди. Ницк Цолангело, професор и специјалиста за образовање надарене деце, изјавио је како би било боље да прва књига о индиго деци никад није објављена, те да се тај `покрет уопште не бави децом, нити бојом индиго. Бави се одраслима који изигравају стручњаке како би зарадили новац на књигама, презентацијама и видео материјалу.` Ни дечија психологија ни психијатрија не признаје овај наводни феномен и сврставају га под псеудознаност. Дискусија о новом религијском покрету[уреди | уреди извор] Нанцy Анн Таппе[6] је првобитно приметила да се од једног типа Индиго детета (`интердимензионално дете`), упркос томе што је био окарактерисан као силеџија, очекивало да ће водити нове верске покрете.[3] Један пагански аутор, Лорна Теддер, у анегдоти напомиње да свака паганска жена коју је познавала која је имала или је требало да има дете, веровала да је њено дете Индиго дете.[17] С. Зохрех Кермани изјављује да `упркос њиховим проблемима са ауторитетом, неконтролисаним темпом и надмоћним егоима, Индиго Деца су многи идеални потомци паганског родитеља: осетљива, видовита и психички снажна`, али такође констатује да се концепт мање темељи на психичким особинама и способностима детета колико на жељи и нади родитеља за издвајањем од мање еволуиране масе.[17] Данијел Клајн, у есеју под насловом `Нова деца: Индиго деца и Неw Аге дискурс`, напомиње да чаробно уверење да је дечја невиност једнака духовним моћима постоји вековима, и да је покрет Индиго деце укорењен у верском одбацивању научне медицине. Конкретно, он тврди да је Нанци Анн Таппе[6] извела неке од својих идеја од Цхарлес Вебстер Леадбеатер-а (њена главна иновација је наглашавање везе између деце и индиго боји) и да је прихватање Неw Аге концепта реакција на дијагнозу АДД, АДХД и аутизам. Клајн такође говори о томе како су се Царролл и Тобер трудили да се дистанцирају од верских уверења о Индиго деци, како би задржали контролу над концептом (чак и поништавајући своје претходне афирмације о аурама), и како скептици и припадници Неw Аге покрета подједнако реторички позивају науку (упркос каснијем одбацивању исте), како би легитимисали своја идеолошка уверења у вези са постојањем индиго деце.[18] На Фестивалу идеја Универзитета у Кембриџу (2014), антрополог Бетх Синглер дискутовао је како је израз индиго дете функционисао као нови религиозни покрет, заједно са џедаизмом.[19][20] Синглеров рад се фокусира на покрет Индига као део свеобухватне дискусије о `ширим моралним паникама око деце, родитељству, дијагнози поремећаја као што су АДХД и аутизам и теоријама завере о Биг Пхарма(медицниска компанија) и вакцинацији`. Tags: Djeca natprirodnih sposobnosti telepatija telekineza