kao na slici, ok unutra, čista

BROJEVI 36 I 37 SU UKNJIŽENI DVA PUTA Ultra retko iz 1929 god, od broja 26 do broja 42 u dobrom stanju svaki broj ima oko 30 strana veliki format

Ultra retko iz 1929 god, u dobrom stanju svaki broj ima oko 30 strana veliki format

ГОРАН БАБИЋ НЕШТО ТРЕЋЕ АДЕОНА / РАДИО БЕОГРАД БЕОГРАД 2ОО1 Библиотека УМЕТНОСТ ЗВУКА ` ... од марта 1993. до октобра 1996.... на Другом програму Радио Београда у оквиру емисије `Нешто треће` ... објављивани су текстови које окупља ова књига` .......................................................... Пажња !!!!!!!!! ПОСВЕТА ПИСЦА !!! БЕЛЕШКЕ О ПИСЦУ БРОШ ЋИРИЛИЦА 363 СТРАНА ТИРАЖ /САМО/ 5OO !!! ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК db9

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Oto Merin - Hans Hajnc Stukensmit ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! O Ajnstajnu .... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Kornvol - Kenjon - Kregel - Ajhner - Balcezan - Pajper - Slavinjski - Frojd - Zizek ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Ponegde podvlačene knjige. Tvrdokoričene u originalnom omotu. Religija pojam, struktura i funkcije. Značenja, teorije, preplitanja, susreti Šušnjić Je rodjen 02.maja 1934 god. u Rudopolju. Filozofski fakultet završio je Zagrebu 1959. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1965 sa tezom `Pojam zakona u sociologiji`. U Institutu društvenih nauka u Beogradu radio je 12 godina kao naučni saradnik zatim na Filozofskom fakultetu u Nišu do 1978. Za docenta je biran 1967god radio je kao redovan profesor u Institutu za društvena istraživanja Sveučilista u Zagrebu. Na Sveučilistu je predavao Metodologiju društvenih nauka i Sociologiju religije. Do 1993 radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sada je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetu sociologija religije. Izdanje u samo 500 primeraka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Edgar Moren Jesa Denegri Moris Godelije Umberto Meloti Lorens Krejder Rolan Bart Julija Kristeva Zak Marten Mirca Elijade Norman Perin Martin Fos Ervin Panofski Borhes Gadamer Karl Levit Karl Jaspers Mohanti Karnap Habermas Gabitova Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jesa Denegri Slavoj Zizek Dzon Kejdz Kjodi Gerstajn Ruzvelt Gadamer Gigel Borman Riker Rozolato Viderman Kermound Manoni .... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jesa Denegri Sartr Sajfert Anais Nin Dusan Pajin Ricard De Mil Meri Daglas Hans Sebald Kenet Minog Martin Hajdeger Dekomb ..... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević....

TRANS-ATLANTIK VITOLD GOMBROVIČ Radio B92 APATRIDI Pogovor BISERKA RAJČIĆ ......................................................... Broš Latinica 14O stranica

Kao na slikama lepo očuvano Izdvojen je tabak sa tekstom Vitkjeviča o Narkoticima ostalo je sve tu Refleksije o jeziku Merlo-Ponti O FENOMENOLOGIJI GOVORA Šošana Felman PSIHOANALIZA I PERFORMATIV Performans filozofa Rasprave o levici Mišel Fuko Jirgen Habermas Filip Veno Žan Bodrijar ZABORAVITI FUKOA Aksel Honet FUKOOVA TEORIJA DRUŠTVA ... Fransoa Dagonje ARHEOLOGIJA ILI ISTORIJA MEDICINE Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo[uredi | uredi izvor] Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.[1]

HRISTOS I PSI VIDOSAV STEVANOVIĆ RADIO B 92 BEOGRAD 1994 APATRIDI Broš Latinica 165 stranice

SVETLANA SLAPŠAK OGLEDI O BEZBRIŽNOSTI RADIO B92 1994 APATRIDI LATINICA BROŠ 206 STRANA ODLIČNO db22

ŠAH - 20 PARTIJA RADIO MATCHA BIBLIOTEKA ŠAHOVSKE CENTRALE ZAGREB 1946 STRANA 71 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUANO

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Izdanje ! Zlatna Knjiga Jelena Bilbija Lapčević (Crni Lug, 28. novembar 1902 — Beograd, 8. avgust 1964) bila je srpska književnica, prevodilac, glumica, novinarka i spikerka.[1] Njoj je pripala čast da prva najavi svečani početak redovnog emitovanja programa Radio Beograda. Bila je prvi urednik časopisa za decu Poletarac. Napisala je više knjiga za decu.[2] Biografija Jelena Bilbija rođena je 1902. godine u Crnom Lugu, opština Bosansko Grahovo, kao jedno od petoro dece (tri ćerke i dva sina) Miloša i Milke Bilbije.[3] U ranom detinjstvu se sa roditeljima preselila se u Beograd, gde je završila učiteljsku školu.[4] Studirala na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i istovremeno pohađala Državnu glumačku školu, na kojoj je diplomirala 1928. godine.[2] Godine 1929. primljena je za spikera Radio Beograda. U periodu posle oslobođenja nastavila je da radi kao spiker u Radio Beogradu, a kasnije je prešla u Filmske novosti. U međuvremenu je pisala književnost za decu i 1947. godine postaje glavni urednik tek osnovanog časopisu za decu Poletarac.[1] Sarađivala je u više dečjih časopisa.[2] Bila je u braku sa Dejanom Lapčevićem. Umrla je u Beogradu, 8. avgusta 1964. godine.[3] Karijera radio voditelja Tabla na zgradi SANU Kada je 24. marta 1929. godine iz zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti počelo redovno emitovanje radio programa, čast da najavi taj svečani početak pripala je upravo Jeleni Bilbiji. Radio je prekinuo sa emitovanjem 6. aprila 1941, tokom bombardovanja Beograda, a kada je, 10. novembra 1944. godine, u oslobođenom Beogradu, ponovo počeo sa radom redovni program Radio Beograda Jelena Bilbija je ponovo bila prvi spiker. Poslije Drugog svetskog rata Jelena Bilbija se intenzivno posvetila novinarskoj profesiji. Uživala je ugled i popularnost najboljeg jugoslovenskog spikera, doprinoseći afirmaciji profesije i obučavanju mladog spikerskog kadra.[2] Bila je uzor plejadi talentovanih radijskih novinara, među kojima su Gordana Boneti, Draga Jonaš, Mića Orlović i Branislav Surutka. Pred kraj života Jelena Bilbija je bila savetnik pri osnivanju Televiziji Beograd.[4] Književni i novinarski rad Jelena Bilbija je objavila šest knjiga pripovedaka za decu, kojima se svrstala u sam vrh književnosti za decu Kraljevine Jugoslavije. Njeno remek delo, Priče o selu i gradu, uvršteno je u redovnu školsku lektiru, a objavljeno je u tada najuglednijoj izdavačkoj kući Gece Kona.[4] Kada je 1947. godine pokrenut pionirski mesečnik Poletarac, Jelena Bilbija postaje prvi glavni urednik ovog časopisa.[1] Pisala je i za Pionirske novine, časopis Žena danas, Književne novine i Politiku. Bibliografija Priče za decu (1932) Deca u selu i gradu (1935) Briki i druge priče (1946) Bakina prasad. Mačak Griša (1946) Jesenji putnici (1961)

Knjiga je uvrstena u Evropsku bastinu. (podaci skinuti sa interneta) Stampana 1867 god. u Parizu.Ilustracije radio Hadmar et Weir.

MIHAJLO MIHAJLOV DOMOVINA JE SLOBODA RADIO B92 BEOGRAD 1994 APATRIDI BROŠ LATINICA 383 STRANICE NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1994 db66

О делу КА ЛЕПОТИ Јелене Пилиповић Приредио: РАДОМАН КАЊЕВАЦ РАДИО БЕОГРАД 2 2О18 ФОТОГРАФИЈЕ У БОЈИ Брош Ћирилица 143 стране НЕКОРИШЋЕНО

Antikvarne knjige, Alternativni vodic kroz Beograd 2, ne znam godinu izdanja, priredili D.Kocjan i slusaoci radio Indexa. odlicno ocuvana knjiga,535 strana.

SVETI SAVA - Stanoje Stanojević crteže radio Aleksandar Deroko Izdavač: Beograd Godina izdanja: 1935. Povez: tvrd Broj strana: 123 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

MIHAJLO PANTIĆ PUZZLE (poetički memoari) RADIO B92 VREME KNJIGHE BEOGRAD 1995 APATRIDI BROŠ LATINICA 158 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1995 EKSTRA *********

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Ne znam ko je radio dizajn korica, ali jako dobro uradjene korice!

BRANKO MILANOVIĆ PROTIV NACIZMA RADIO B92 BEOGRAD 2014 APATRIDI a) JUGOSLAVIJA - POLITIČKE PRILIKE .................................................................. LATINICA B R O Š 21 CM 171 STRANICA ODLIČNO dsp17