Biblioteka Narodnog fronta Srbije O PRERADI VOĆA I POVRĆA Beograd, 1949. Udžbenički format, 64 strane. Spolja kao na slikama, požutela, sa pečatima, sem toga očuvana. Vođe, povrće, prerada, sušenje, zaboravljena znanja... s

ocuvana 4,4-,,kao na slikama,,malo pozutele,pre svega spolja tvrde korice,,,narodna knjiga biseri decje knjizevnosti cena umanjena! v-1

Enid Blyton Tina und Tini Enid Blyton; Tina und Tini. - bk1819; Schneider Buch Verlag,München; 1984; Paperback; Illustr.; Deutsch kao nova

VLADIMIR ILJIČ LENJIN ODABRANA PISMA (212) ŠKOLSKA KNJIGA ZAGREB 1984 Bibliteka SUVREMENA MISAO I. PISMA 1894-1903 II. PISMA 1903-1914 III. 1914-1922 + PISMA IZ 1923 (6) ................................................................... Pisma: ULAJNOVOJ PLEHANOVU GORKOM ROZI LUKSEMBURG LUNAČARSKOM ŠKLOVSKOM KOLONTAJ ZINOVJEVU TROCKOM ORDŽONIKIDZEU STALJINU . . . ................................................................. Odabrao, preveo i pogovor .....GAJO PETROVIĆ....... LENJIN I NJEGOVA PISMA KAZALO IMENA LATINICA B R O Š 21 CM 336 STRANICA NEKORIŠĆENO g/21

Hortus, poljoprivredni katalog, Subotica 1939/40. HORTUS, VOĆNI I LOZNI VELE RASADNIK SUBOTICA, 1939-1940. Udžbenički format, 80 strana. Požutela, podvlačena i obeležavana drvenim bojicama, sem toga očuvana. s

Description Noćna smena – Stiven King Noćna smena: Ništa nikada nije onakvo kakvim se čini. PRVA ZBIRKA KRATKIH PRIČA KOJU JE MAJSTOR ŽANRA OBJAVIO JOŠ DAVNE 1978. GODINE. U pričama koje slede, srešćete svakojaka bića: vampire, demonske ljubavnike, bauka koji obitava u plakaru i kojekakve užase. Ništa od toga nije stvarno. Ni stvor ispod vašeg kreveta koji vreba priliku da vas uhvati za otkriveni zglob nije stvaran.Vi to dobro znate. Baš kao što znate da neće moći da vas uhvati, ako vam noga ostane ispod pokrivača. Iz najvećih dubina tame, u kojoj mutirani pacovi brane svoje carstvo, a kataklizmički virusi prete da unište čovečanstvo, pa sve do vrtoglavih visina sa kojih se prelepa devojka baca u susret mraenoj sudbini, ova jedinstvena zbirka dvadeset kratkih priča odvešće vas u podzemne lavirinte najjezivije, najstrašnije mašte našeg vremena. Kingova namera ovde je jasna: uplašiće vas toliko da ćete doći na korak do ludila…a možda i pre?ete tu tanku liniju, ko zna?

Description „Jedan od najvećih ljubavnih romana na svetu.“ Henri Džejms Pisac je došao na ideju da piše o nesrećnoj junakinji na osnovu sopstvenog iskustva sa jednom pariskom kurtizanom i roman je odmah doživeo ogroman uspeh kako u Francuskoj, tako i u svetu. Mladi provincijalac iz dobrostojeće ali konzervativne porodice Arman Dival zaljubljuje se u prelepu i preskupu parisku kurtizanu Margerit Gotje, koja je obolela od tuberkuloze i koja nošenjem belih i crvenih kamelija signalizira svojim obožavaocima da li je na raspolaganju ili ne. Krećući se u visokim aristokratskim krugovima i pošto se i sama zaljubi u Armana, odluči da odbaci prethodni život i prihvati njegovu bračnu ponudu, ali će se između njih isprečiti nepremostive socijalne prepreke, intrige i okolnosti koje će uticati na tragičan kraj ove ljubavne priče. Ubrzo postavljen i na scenu, roman je samo do kraja XIX veka bio preveden na dvadesetak jezika. Osim toga, inspirisao je Šopena da komponuje muziku za istoimeni balet a Verdija za operu Travijata, prema romanu su snimljeni mjuzikl nagrađen Oskarom Mulen ruž i više filmskih adaptacija, dok su glavnu junakinju igrale velike pozorišne i filmske dive kao Sara Bernar, Greta Garbo, Izabel Iper i mnoge druge.

Description Poslednji deo trilogije o Bekstromu, junaku po kome je snimljena istoimena TV serija. Ovo je zločesta bajka za odraslu decu, a da nije bilo poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, engleskog premijera ser Vinstona Čerčila, ruskog predsednika Vladimira Putina i kriminalističkog komesara Everta Bekstroma iz Zapadne policijske oblasti u Stokholmu, do onoga što se u njoj zbiva nikada ne bi ni došlo. U tom smislu, ovo je priča o sveukupnom i konačnom rezultatu radnji koje su četiri čoveka preduzela u periodu od preko stotinu godina. Četiri čoveka koji se nikada nisu upoznali i koji su zaista živeli svoje živote u različitim svetovima, a najstariji među njima je ubijen četrdeset godina pre nego što je najmlađi uopšte rođen.Kao i mnogo puta pre, i nezavisno od toga u kakvom se društvu ili okruženju obreo, Evert Bekstrom će i sada na priču staviti tačku. Lejf G. V. Pešon „Uprkos ili baš zahvaljujući Bekstromovom nemogućem karakteru, delovi zapleta uspešno se spajaju u sjajnu celinu koja će zadovoljiti čitaočevu želju za raznovrsnom galerijom likova, neobičnim podudarnostima i istorijskim osvrtima…“ Aftonbladet „Istinita priča o Pinokiovom nosu je elegantno ispričana, veoma složena priča sa mnoštvom likova – sve vrvi od policajaca, kriminalaca i važnih epizodista. Pešon uspeva da navede čitaoce da se osećaju čas potpuno neupućeno čas lukavo, ali nikada lukavije od svog policijskog komesara, koji se sve vreme gega jedan korak ispred njih.“ Boras Tidning „Ponekad otvorim neku od Pešonovih knjiga o Bekstromu, a zatim shvatim da je tri ujutru, a ja je i dalje držim u rukama.“ Göteborgs-Posten

Beograd SKZ 1894, knjiga br. 17 tvrdi povez, str. 221, cirilica stanje odlično

Knjiga iz biblioteke Berislava kosiera Берислав Косиер (Београд, 31. март 1930 — Београд, 30. мај 2002) био је српски и југословенски књижевник и публициста, аутор прозе, поезије и есеја dobro očuvana, bez zadnje korice

Description „Kipling je govorio da majstorska umešnost stoji u osnovi svake velike umetnosti. Te reči smo neprekidno imali na umu čitajući obiman (i pisan veoma negovanim stilom) nastavak Katedrale na moru. Ovo je dobar istorijski roman koji uspeva da prenese čitaoca u atmosferu prošlih vremena, svakako nastavak na visini izvornika.“ Karlos Barba, Kultura/e, La Vanguardia „Najbolje u romanu je što je stvoren gotovo magičan svet jedne još prepoznatljive Barselone, ali čija prošlost je nepoznata. Falkones je otkriva, prikazuje njene draži i približava nam je u visprenoj igri paralelizama. Ti paralelizmi, uz spektakularno verodostojan odraz minulih epoha, doprinose da romanNaslednici zemlje višestruko ispuni zahteve uspele istorijske pripovesti.“ Huan Anhel Huristo, ABC Cultural

Description Glava puna tuge – Nik Džonston Iskrena i uzbudljiva, neumoljiva i lirska, knjiga Glava puna tuge. Snažno iznosi često neshvatljivu psihologiju i ponašanje koji se kriju iza zavisnosti. Ovo su neobični, potresni memoari koji podstiču na razmišljanje. Kada se Nik Džonston prvi pun napio, otkrio je lek za depresiju I anksioznost koje su mu od detinjstva zujale u glavi. Tokom sledećih deset godina pio je da pobedi stidljivost, da učini svet podnošljivijim, da prebrodi dane, da prebrodi noći. A počeo je i da se samopovređuje i da laže. Inteligentan, osetljiv, iz porodice u kojoj vlada ljubav, nije mogao da razume odakle potiču njegovi poremećaji, kao što nisu uspeli ni bezbrojni lekari, psihijatri, savetnici i terapeuti. A onda, kada je imao dvadeset četri godine, Nik je bio primljen u bolnicu i počeo sa bolnim procesom oporavka. Iako se potvrdilo da je ljubav najbolji od svih lekova, ovo je priča bez lepog ili srećnog završetka

ratno izdanje oldično očuvan primerak

izdavac Beograd 1939 stamparija Drag.Gregorica I izdanje brosirani povez na 353 str str generalno jako lepo ocuvan i redak primerak od ostecenja: zacepljena prednja korica( ne fali parce vec se odvaja po ivici hrbata sa gornje i donje strane )sto bi uz malo strucnog rada moglo dovesti u red,potpis na prvom listu,na naslovnoj strani posveta``SECANJA RADI NA TETKA DANU`` vredan primerak za kolekcionare ------------------------------------- Своју љубав према игри, као једином животном циљу, оне ће искористити на најбољи могући начин: прикупиће и научно обрадити културно наслеђе једне од наших најлепших грана народне уметности Ретки су примери у историји науке и културе, како код нас тако и у свету, да се две рођене сестре потпуно посвете истој научној области и да у њој достигну врхунац. Сестре Љубица и Даница Јанковић су наш пример. Поред тога што су биле прве жене које су се у Србији бавиле етномузикологијом, историја науке им признаје да су оне и зачетнице нове научне дисциплине – етнокореологије. Сестре Јанковић потичу из породице која је српској науци и култури дала неколико значајних имена. Са мајчине стране то су митрополит Михаило (Јовановић), писац Атанасије Стојковић, историчар Димитрије Јовановић, као и сама мајка Драга, која се бавила књижевним радом. Отац Станислав био је поштански службеник, а Љубичин и Даничин брат од стрица био је песник Данило Јанковић. Несумњиво највећи утицај да се Љубица и Даница посвете научном раду имали су рођени ујаци, знаменити Тихомир и Владимир Ђорђевић, први врсни етнолог, а други композитор и музички писац. НАРОДНЕ ИГРЕ: Почетак научног бављења етномузикологијом сестара Јанковић везујемо за 1934. годину, када су објавиле своје прво заједничко дело Народне игре И и промовисале оригинални систем описивања игара који служи учењу. Из нових описа види се однос корака према мелодији, затим настајање, ток и завршетак корака и покрета, њихова трансформација у друге кораке и покрете, њихово трајање и паузе. Опис даје и положај и путање играча, као и њихов однос у свим формацијама и трансформацијама. Систем бележења и описивања игара сестара Јанковић оцењен је у стручној јавности као најпрецизнији и да представља „модел јасноће“ (Journal of the International Folk Music Council, vol. III, London 1951, strana 124). Љубица Јанковић, Тетово 1926. Љубица Јанковић, Тетово 1926. После објављивања прве књиге, сестре Јанковић су наставиле систематско истраживање, сакупљање, проучавање и описивање народних игара, мелодија и песама. Одлазиле су редовно на терен (о свом трошку) и од најбољих играча, свирача и певача училе и бележиле игру, мелодије и песме. И овде су увеле свој систем рада: „1) сваку игру прво лично доживети, тј. научити је, па је онда забележити и описивати; 2) у сваком крају испитати прво какав је однос између играња и музичке пратње, па бележити истовремено све компоненте игре; 3) игре проучити у вези са народним животом и културном позадином; 4) сваку забележену игру, мелодију и песму проверити“ (Рукописна заоставштина сестара Јанковић). Резултат таквог рада било је објављивање Народних игара II 1937. године и Народних игара III две године касније. Одмах затим, управа Етнографског музеја у Београду позвала је Љубицу да оснује Одсек народних игара и да води Одељење за музички фолклор, за које је већ пет година сестра Даница, као спољни сарадник, прикупљала и бележила народне мелодије. Љубица је понуду прихватила и на том послу остала наредних 11 година. Године 1947. Даница је постављена за хонорарног научног сарадника Етнографског института Српске академије наука, док ће Љубица 1963. године бити изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности.....

Reuters werke Auswahl in vier band Deutscher Klassiker, *REUTERS WERKE IN ZWÖF TEILEN* 4 Bände vollständig im roten Goldene Klassiker-Bibliothek Mit einer Einleitungen und Anmerkungen versehen , von Hans B. Grube Berlin, Lajpcig 1900. tvrde korice 682 + 702 + 720 + 722 str staronemački-gotika odlično očuvana

KOSMOS GECA KON 1935 tvrde korice dobro očuvana

SIMFONIJE, šest duljih, vrstovno specifičnih pjesničkih tekstova (Pan, Podnevna simfonija, Suton, Nokturno, Sodomski bakanal i Ulica u jesenje jutro) kojih su glavna zajednička obilježja oveći opseg, upotreba stiha i elementi dramske strukture (likovi, glasovi, replike, didaskalije). Izvorno su objavljivani svaki za sebe (Podnevna simfonija, 1916; Pan, 1917; Sodomski bakanal, 1918; Ulica u jesenje jutro, 1919) s iznimkom Sutona i Nokturna, koji su se, zajedno s Podnevnom simfonijom, prvi put pojavili u knjizi Tri simfonije (1917), gdje Podnevna simfonija nosi naslov Podne, a Nokturno - Noć. O ukupnom izdanju šest tekstova - pod naslovom Knjiga simfonija - počeo je Krleža razmišljati 1923, kad je prvi put pokušao izdati svoja dotada napisana djela (MKSDK). Zamisao je ostvario istom 1933. u sklopu »Minervina« izdanja svojih Sabranih djela, a u knjizi Simfonije. Ta je knjiga ostala mjerodavna i za daljnja izdanja simfonija (u SDMKZ, 1958. i SDMKO, 1982). Kao većina drugih Krležinih djela, i simfonije su od izdanja do izdanja podlijegale manjim ili većim preradama. Od pojave u zajedničkoj knjizi 1933. svih se šest tekstova ravnopravno nazivlje simfonijama. Izvorno su, međutim, taj naziv nosila samo tri teksta o razdobljima dana (Podnevna simfonija odn. Podne, Suton, Noć odn. Nokturno), pri čemu valja pretpostaviti da su ga Suton i Noć po analogiji preuzeli od Podnevne simfonije prigodom zajedničkoga izdanja u Trima simfonijama. Pan u prvom izdanju nema glazbenoga podnaslova, a u drugome se (1929) nazivlje »simfonijskom pjesmom«. Ni Sodomski bakanal nije pri prvoj pojavi nosio glazbenu oznaku, a simfonijskom je ciklusu pridružen u planovima za Knjigu simfonija (MKSDK). Ulica u jesenje jutro u svom prvom izdanju (1919) nosi oznaku »Simfonična pjesma«. Premda je relativno kasno primijenjen na cijeli ciklus, termin »simfonija« prihvaćen je u književnopovijesnoj literaturi kao glavna vrstovna oznaka za sve tekstove od Podnevne simfonije do Ulice u jesenje jutro. To je iz više razloga razumljivo. Prvo, svi tekstovi dijele nekoliko obilježja (od opsega do retoričke strukture), pa se čine izdancima jednoga genotipa. Nadalje, simfonije je, usprkos njihovoj međusobnoj srodnosti, teško dovesti u vezu s poznatim književnim vrstama, pa njihov glazbeni naziv izražava, osim zajedništva, i njihov rubni položaj u odnosu na tradicionalne književne forme. Napokon, Krležine simfonije imaju i analogija sa simfonijom kao glazbenim oblikom ili barem s glazbom kao takvom. Za simfonije se obično tvrdi da se u njima miješaju obilježja lirske pjesme odnosno lirske poeme i drame. Lirici su simfonije bliske ponajprije na razini jezičnoga izraza, koji više teži izražavanju osjećajnih stanja i ugođaja nego prikazivanju činjenica ili mimetičkoj karakterizaciji govornika. Među lirske crte simfonija može se ubrojiti i njihov slobodni, ali rimovani stih, koji posjeduje naglašena muzikalna svojstva, pa je, za razliku od epskoga ili dramskoga stiha, sam za sebe estetički privlačan. Dramskom se rodu simfonije približavaju posjedovanjem govornih likova, replika i didaskalija. Osim toga, u većini se njih glasovi i replike polariziraju prema nekoj temeljnoj opreci, npr., suprotnosti između poganskoga i vjerskoga osjećaja stvarnosti (Pan i, u manjoj mjeri, Podnevna simfonija), između dana i noći (Suton), između ženskoga i muškoga (Sodomski bakanal), između slobodnoga života prirode i »nelagode u kulturi«. Ipak, dramski element simfonija nije izrazit. Njihovi govornici nisu čak ni zameci dramskih likova (često su i neantropomorfne naravi), nego ostaju medijem kroz koji se iznose ugođajni kontrasti i svjetonazorske opreke. Iz tih se opreka samo u jednom slučaju - u Panu - razvija pravi agon, premda ni tu u formi podobnoj za kazališno uprizorenje. Čini se stoga da podlogu teze o dramskom karakteru simfonija valja tražiti prije u Krležinim pokušajima da neke od njih ponudi zagrebačkom HNK na izvedbu (Davni dani, zapis od 13. XI. 1917) nego u njihovim vrstovnim i stilskim svojstvima. Razmišljanja o književnom identitetu simfonija, koja su se do danas uglavnom zadovoljavala pojmom lirike i drame, mogla bi se i proširiti. Neke od simfonija imaju doticaja s idilskim pjesništvom, što posebno vrijedi za Pana, gdje na antičku idilu podsjeća, osim naslovnoga lika i idilskoga smještaja radnje (zeleni krajolik s rijekom), i opširan prizor »nadbijanja« Pana i crkvenih orgulja, sličan motivu pastirskoga »natpjevavanja« iz Teokritovih i Vergilijevih idila. Nadalje, simfonije su gusto protkane elementima filozofskoga diskurza, napose misaonim motivima secesijske filozofije života i njihovim poetskim parafrazama (»Nadživot«, »eterska ekstaza«, »vječni Rasap«, »vječno Uskrsnuće«, »Veliko Podne«, »Kaos«), što prizivlje u sjećanje hibridne lirsko-filozofske vrste kakve su se njegovale u krugu srednjoeuropske modeme (F. Nietzsche, A. Mombert, A. Holz, L. Klages). Napokon, pri pokušaju njihova generičkoga određenja valjalo bi ozbiljno shvatiti i njihov glazbeni naziv. Simfonije se, naime, mnogim svojim crtama doimlju kao literarizacija glazbenih oblika, osobito onih temeljenih na sonatnom stavku. Antitetika njihovih glasova donekle je homologna dursko-molskim kontrastima sonatnih ili simfonijskih tema, a često javljanje sporednih, najčešće neantropomorfhih govornika (»Akordi nebeskih žica«, »Sunce pjeva«, »Samotni jablan kliče«, »Crvene pare pjevaju nad gradskim ulicama«, »Balade srebrnog paučjeg tkiva«), mogu se, prije nego u oslonu na lirski ili dramski genotip, tumačiti kao poetske prerade glazbenih dojmova, kao pokušaj da se u književnom mediju stvori adekvat rubnim ili prijelaznim motivima razvijenih glazbenih oblika ili kolorističkim vrijednostima simfonijske orkestracije. Ako u toj pretpostavci ima istine, podlogu Krležine glazbene inspiracije valjalo bi tražiti ponajprije među skladbama neoromantičnoga i impresionističkoga smjera (Mahler, Skrjabin, R. Strauss, Debussy), koje bliješte bogatstvom orkestralnih boja i množinom motiva. U stilskopovijesnom smislu simfonije su tekstovi pretežno impresionističko-secesijskih obilježja. Impresionistička primjesa očituje se u obilju senzualnih dojmova, u naglašavanju sunca, svjetla i osvjetljenja kao i u čestim pejzažističkim motivima. Secesijska se komponenta prepoznaje po precioznoj metaforici, po učestalom motivu (ili metafori) plesa, kao mediju monističke ekstaze, a na misaonoj je razini zastupaju vitalistički filozofemi (kult organskoga, tema ekstatičnoga poistovjećenja individualnih oblika sa »Životom«, negacija transcendencije, motiv »kozmološkoga erosa«). U Nokturnu i Ulici u jesenje jutro pojavljuju se, međutim, i sadržaji koji će se pokazati karakterističnima za Krležinu ekspresionističku liriku. odlično očuvana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović pa je na pojedinim mestima podvučen ili zaokružen tekst GaŠa.5

izbor LASTAVICA odlično očuvana

ZAVOD odlično očuvana

sa plavom vinjetom na prednjoj korici NARODNA KNJIŽICA BEOGRAD odlično očuvana CiGa.3

Pun naziv knjige je: NAŠI MUSLIMANI STUDIJA ZA ORIENTACIJU PITANJA BOSANSKO-HERCEGOVAČKIH MUSLIMANA. BEOGRAD 1926. IZDANJE BIBLIOTEKE `DRUŠTVO` 172 str. ; 20 cm - Ćirilica / Mek povez / STRANICE SU NERASEČENE

Description Doba koje dolazi doneće poslednje iskušenje za svakog verujućeg čoveka… U poziciji kada je smrt neizbežna mnogi se okreću veri kao jedinom ishodištu i nadi. Ali šta će se desiti u skoroj budućnosti, kada se osvoji večni život, kada smrt ne bude nužan ishod naše zemaljske egzistencije? Šta će biti kada, naspram večnog zlopaćenja u palom svetu, pa ipak sigurnog postojanja, budemo imali izbor proste vere? Kada smrt bude stvar izbora, koliko će biti onih koji su spremni da umru za Hrista? Neće li to biti doba čak i većeg i težeg iskušenja nego što je bio period stradanja prvih hrišćana? Poslednji hrišćanin je čudesan roman o veri, ljubavi i budućnosti koja je tu, iza ugla. Po mišljenju mnogih, najznačajnija knjiga Isidore Bjelice.

izdavac savez knjizevnika Jugoslavije 1949 tvrdi povez 720 str odlicno ocuvana

Beograd LUČA biblioteka zadruge profesorskog društva 1933. tvrde korice 142str. odlično očuvana

brosirani povez 1926 256 strana jako lepo ocuvana