Tvrdi Povez, Tragovi starosti -Mestimične fleke,rikna je oštećena,zacepljeni listovi, štivo je mestimično malo razdvojeno, ima pečate konjičkog kluba. U knjizi ima presovanih biljki. Na zadnjem listu ručno ispisane godine: 1908,1915. Knjiga Ima Fasciklu-Folder Broj strana: 464 Slabije očuvano Stanje kao na fotografijama

Godina izdanja: 1900 - 1949. Autor: Domaći Tematika: Književnost Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Jezik: Srpski Biblioteka P.E.N. kluba Izdaje - Francusko-srpskaknjižara A.M. Popovića Beograd Stanje knjige kao na slikama ili kupus stanje Broširani povez 70.strana

PLODOVI NAJSLAĐI... PISMA, PJESME, PRIČE I ČLANCI SAMOUKA, izdao u ime Kluba ABC, Seljačke sloge i napredka Rudolf Herceg, Zagreb, 1938. Originalni meki kartonski povez. Vrlo dobra očuvanost, bez većih oštećenja, osim delimične zacepljenosti rikne pri vrhu. Jezik hrvatski, latinica, 96 str. Štampa: `Tipografija` Zagreb. Predgovor: Rudolf Herceg i Isidor Škorjač. Ređe.

Ko im sudi? - pripovetke Biblioteka `Savremenik` `Srpska književna zadruga` Beograd 1933. tvrdi povez, dobro očuvana sa pečatom Kraljevskog jugoslovenskog aero kluba `Naša krila` ćirilica, 176 str. sadržaj - Ko im sudi?; Bapča; Velike radosti; Kuća kraj groblja; `On`; Na tankom ledu; Tuga ostrva; `Odstupi`; Ogledalo; Sin; `Papa! Mama`; Zagrljaj; Kobile; Priča o maloj Bogi; Han; Hanumica;

Leon Buržoa Ideja solidarnosti i njene socijalne posledice, Tri konferencije Buržoa Leon Izdavač: Izdanje kluba Republika, Beograd Godina izdanja: 1910 Broj strana: 58 Format: 19 x 13 Povez: Meki Opis i stanje: Knjiga je prešivena, vide se tragovi metalnih klanfi koje su skinute, fleke na koricama vidi se na slici ostalo dobro očuvano Tags: Solidarnost Konferencija 28.01.2023.

DRUGO PROGONSTVO EUGENA KVATERNIKA Cherubin Šegvić - Godine 1861 - 1865 - Prilog za povijest konspiracije naroda proti Ausriji. Ozažeo iz njegova dnevnika. (Prepisano sa predlista.) Zagrebačko izdanje Kluba Ćirilo-Metodskih zidara iz 1907. godne, slikan predlist, možete pogledati, 232 strane, tvrd povez - knjiga je prekoričena. Odlično očuvano, čisto i uredno. KNJIGA JE VEOMA RETKA, KOD NAS JE NEMA U PRODAJI # 72

(KNIGA JE OBJAVLJENA 1962. GODINE - U KNJIZI SE NALAZE DVA PEČATA KINO KLUBA BEOGRAD / NA JEDNOM STOJI INVENTARSKI BROJ 9) Autori su : ROBERT CLAUDE, VICTOR BACHY i BERNARD TAUFOUR / Izdavač je : EDITIONS UNIVERSITAIRES, PARIS / 223 str. : ilustr. ; 20x14,5 cm. / U KNJIZI SE NALAZI OBILJE FANTASTIČNIH CRNOBELIH FOTOGRAFIJA IZ FILMOVA i OVO JE VEOMA INTERESANTNA ISTORIJA FILMA DO ŠEZDESETE GODINE

Naziv: Sämtliche Werke Autor: Fritz Reuter Godina izdanja: 1903 Izdavač: Drud von Greßner i Schramm, Leipzig Povez: Tvrd Pismo: Gotika Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: Fric Rojter (7. novembar 1810 — 12. jul 1874) bio je nemački rosopisac. Rođen je u Stavenhagenu u Meklenburg-Šverinu. Godine 1831. Rojter je počeo da studira na Univerzitetu u Rostoku, a 1832. otišao je na Univerzitet u Jeni. U Jeni se pridružio Burschenschaft-u (klub nacionalističkih studenata). Pruska vlada ga je 1833. uhapsila u Berlinu. Mogli su samo da dokažu da je nosio boje kluba, ali je osuđen na smrt zbog veleizdaje. Pruski kralj Fridrih Vilijam III promenio je ovo u zatvorsku kaznu od trideset godina. Godine 1838. poslat je u zatvor u Meklenburg-Šverinu, a dve godine je proveo u tvrđavi Domic. Rojter je oslobođen 1840. godine, kada je Fridrih Vilijam IV postao kralj Pruske. Nakon izlaska iz zatvora, Rojter je ponovo počeo da studira pravo na Univerzitetu u Hajdelbergu, ali je morao da napusti i vrati se u Stavenhagen i pomogne u vođenju farme svog oca. Kada mu je otac umro, napustio je poljoprivredu i 1850. postao privatni učitelj u malom gradu koji se tada zvao Treptov-an-der-Tolense u Pomeraniji. Ovde se oženio Luizom Kunce, ćerkom meklenburškog pastora. Rojterova prva knjiga napisana je na donjonemačkom jeziku. Objavljena je 1853. Tri godine kasnije Rojter je odlučio da odustane od podučavanja da bi postao pisac, pa je napustio Treptov i preselio se u Nojbrandenburg.

Uloga i zadaci mlade generacije u odbrani drzavne nezavisnosti Radni odbor omladinskih organizacija, Beograd, 1939. Mek povez, 38 strana. Brosurica koja je izasla posle akademije posvecene odbrani zemlje. Govori dr Ivana Ribara, predstavnika raznih omladinskih organizacija, od sokola, skauta, Hriscanske zajednice mladih ljudi, studenata, Aero kluba, preko prikrivenih komunista (RAtko Mitrovic), pa sve do predstavnika Gut templarskog reda (omladine masona). EKSTREMNO RETKO! tags: masoni, masonerija, slobodno zidarstvo, templari, bogomoljci, komunizam, komunisti...

USTAVNO PRAVO KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA SLOBODAN JOVANOVIĆ SLUŽBENI LIST SRJ BEOGRAD 1 9 9 5 SLOBODAN JOVANOVIĆ: Prof. Pravnog fakulteta u BeoGradu, Predsednik Srpskog kulturnog kluba, Predsednik izbegličke vlade u Londonu 1941. Učestvovao u oba balkanska rata, U Prvom svetskom ratu šef Pres-biroa Vrhovne komande, Prešao Albaniju... KLASICI JUGOSLOVENSKOG PRAVA/ a) Ustavno pravo - Jugoslavija ........................................................... PredGovor: prof. dr STEVAN K. VRAČAR Vračar, Slika autora, Ćirilica, Tvrde korice, Šiven povez, Obeleživač stranica, 554 str NEKORIŠĆENO Perfektan primerak, кorice, stranice! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NOVO Ekstra !!!!!!!!!!! Kup1

Emile Zola - Der Bauch von Paris + u drugom delu knjige Maximilian Schmidt - Die Wisdbraut (sa 25 malih lepih ilustracija) Knjiga je sigurno od pre Drugog Svetskog rata, jer ima pečat čitalačkog kluba iz Mariolane, današnjeg Plandišta. Izdavač: Verlag, Berlin Godina: 19...? Broj strana: 222+126 Tvrdi povez Biblioteka: Ocena 3-. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

U dobrom stanju Stranjaković, Dragoslav, 1901-1966 = Stranjaković, Dragoslav, 1901-1966 Mihailo i Julija / napisao Drag.[Dragoslav] Stranjaković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1940 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1940 (Beograd : Orao) Fizički opis [XV], 238 str., [17] str. s tablama fotogr. : ilustr. ; 23 cm. Srpski panteon. knj. 2 ISBN (Karton) Predmetne odrednice Obrenović, Mihailo, srpski knez, 1823-1868 -- Biografija Obrenović, Julija, srpska kneginja, 1831-1919 -- Biografija Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.

Kragujevac, 1938. Радоје Кнежевић (Страгари, 20. август 1901 — Монтреал, 22. јун 1983),био је министар Двора Краљевине Југославије (од 1941), Био је један од међународно признатих познавалаца француског језика, културе и књижевности у Европи свога времена, истакнути члан Српског културног клуба, приватни наставник младом краљу Петру Другом. За Радоја Кнежевића се сматра да је био идејни творац пуча од 27. марта 1941. године. 1943. године професор Кнежевић предлаже краљу да се врати у земљу и стави на челу покрета Драже Михаиловића. Суђен је на Београдском процесу (у одсуству). Био је велики поборник Драже Михаиловића и Равногорског покрета у емиграцији и са својим братом Живаном је био сарадник у неколико значајнијих листова.

Tvrd povez, oko 100 strana, izdanje Srpska književna zadruga Beograd 1932, edicija Savremenik, prilično solidno očuvana, malo korica iskrzana sa strane Dragomir Vasić – Dragiša (Gornji Milanovac, 2. oktobar 1885 — logor Stara Gradiška, april 1945) bio je srpski i jugoslovenski političar, akademik, advokat, pripovedač, romansijer, esejista i novinar. U međuratnom periodu bio je pripadnik Republikanske stranke i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Početkom Drugog svetskog rata je pristupio četničkom pokretu Draže Mihailovića, gde je među pristalicama bio poznat kao Čiča Dragiša. Bio je jedan od najistaknutijih članova četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Pri kraju rata odvojio se od Mihailovića i pošao zajedno sa Pavlom Đurišićem prema Sloveniji. Predao se ustašama posle bitke na Lijevče polju i ubijen u logoru Stara Gradiška.

Srbija - Pijemont Južnih Slovena 1842-1853 Drag. Stranjaković Izdavač: Narodna štamparija, Beograd 1932; Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) je bio srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Dragoslav Stranjaković Datum rođenja 31. maj 1901. Mesto rođenja Užice Kraljevina Srbija Datum smrti 27. novembar 1966. (65 god.) Mesto smrti Beograd SFRJ Biografija Uredi Rođen je u Užicu, 31. maja 1901. godine. Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše je posvetio pažnju na istoriju 19. veka i period vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu. Objavljena dela Uredi Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935. Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946. Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova. istorija srba srpska srpskog naroda 19. xix vek

Autor: Dr Miloš N. Đorić - autor je inače doktor, lekar naročito aktivan i proslavljen medicinskim angažmanom u Prvom svetskom ratu. Naslov: Laza K. Lazarević - lekar i pisac Edicija / biblioteka: Biblioteka P. E. N. kluba br. 3 Izdavač: Francusko-srpska knjižara - A. M. Popović Grad i godina izdanja: Beograd, 1938-1940 godina izdanja Najpre je ovaj tekst objavljen u Nišu kao medicinsko - psihološki ogled godine 1938. g. a za ovu knjigu se sa sigurnošću može reći da je izdata pre drugog svetskog rata te otuda okvirne godine 1938 - 1940 Broj strana: 81 Stanje: odlično očuvana ilustrovana Sadržaj: - Uvod - Naučno obrazovanje - Inogiralna disertacija - Ana Gutjar - Ratni medicinar - Četiri priloga - Bolnički zapisi - Bolest i smrt - Prvi srpski kliničar - Ogledi i posmatranja - Etnopsihologija - Lekar psiholog

Autor - osoba Poljanski, Branko Ve, 1898-1947 = Poljanski, Branko Ve, 1898-1947 Naslov Panika pod suncem ; Tumbe ; Crveni petao / Branko Ve Poljanski ; priredio i studiju napisao Aleksandar Petrov Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdanje [Fototipsko izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna biblioteka Srbije ; Gornji Milanovac : Dečje novine, 1988 (Beograd : „Radiša Timotić“) Fizički opis 20, 32, 32, LXXVIII str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂŽiva prošlost (plast.) Napomene Tiraž 2.000 Str. I-LXXVIII: Branko Ve Poljanski i njegova „Panika pod suncem“ / Aleksandar Petrov. Predmetne odrednice Poljanski, Branko Ve, 1898- Branko Ve Poljanski, pravim imenom Branislav Virgilije Micić (Sošice kraj Jastrebarskog, Žumberak, 22. listopada 1898. - Pariz, 1940. ili 1947.), pesnik i slikar, s bratom Ljubomirom Micićem vođa srpsko-hrvatskog avangardnog (nadrealističkog i antidadaističkog) pokreta zenitizam. Branko Ve Poljanski pseudonim je uzeo po selu Majske Poljane kraj Gline na Baniji, gde je odrastao. U Zagrebu je polazio Učiteljsku školu, ali je nije završio. Radio je u kazalištima u Trstu i Ljubljani. Sav njegov književni opus nastaje od 1921. do 1927. godine u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani i Pragu. U Ljubljani 1921. pokreće časopis Svetokret, „list za ekspediciju na Severni pol čovekovog duha“, a u Zagrebu filmsku reviju Kinofon (1921–22); 1921. izdaje publikaciju Dada-jok, a 1922. jedan broj Zenit-ekspresa. U Pragu je organizirao umetnički klub „Zenit“, šireći zenitističke ideje, te sudelovao u avangardnom teatru (Revolucionarna scena). Bio je najagilniji suradnik zagrebačko-beogradskog avangardnog časopisa Zenit (Zagreb, 1921. – 23. – Beograd, 1924. – 26.) Ljubomira Micića, gde je objavio najveći deo svojih pesama. Njegov roman 77 samoubica (Zagreb, 1923.) i zbirka pesama Panika pod suncem (Beograd, 1923.) bili su predstavljeni na Izložbi revolucionarne umetnosti Zapada u Moskvi 1926. godine. Godine 1927. raskida s književnom delatnošću, 17. juna u Beogradu gde je na Terazijama razdelio 2000 primeraka svojih knjiga Tumbe i Crveni petao. Od 1927. živi u Parizu, gde se bavi slikarstvom. Umro je u Parizu nakon 1930. ili 1932, prema nekim izvorima zadnji spomen o njemu potiče iz 1940, a neki izvori kao godinu smrti navode 1947. Tags: avangarda, zenitizam, dadizam, Zenit, Ljubomir Micić, Dragan Aleksić, Ivan Goll, Boško Tokin, Marijan Mikac, ekspresionizam, konstruktivizam, avangardizam MG76 (N)

Prvo izdanje u Srbiji Beograd 1912 Antologija novije srpske lirike - Bogdan Popović (1912) 1. ćirilično, Beograd 1912 str. XXIX + 235, cirilica Izdavač: S. B. Cvijanović, Beograd Autor: Bogdan Popović Rođen je 1864. godine u Beogradu. Pošto je završio studije na Velikoj školi u rodnom gradu i pariskom Filozofskom fakultetu, 1893. godine postao je profesor Visoke škole koju je završio, da bi 1905. sa prerastanjem Velike škole u univerzitet i postao i univerzitetski profesor. Predavao je francuski jezik, opštu istoriju, uporednu književnost, teoriju književnosti i estetiku. Tokom 1914. godine postao je i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Njegov brat je akademik Pavle Popović, a deda po majci Stefan Marković. Književnošću počinje da se bavi rano, već sa dvadeset godina. Ipak, najbitnije što je uradio je pokretanje najznačajnijeg i svakako najbolje uređenog časopisa - Srpskog književnog glasnika koji je počeo da izlazi početkom prošlog veka. Tokom prvih 14 godina izlaženja ovaj časopis je i kod pisaca i kod običnih čitalaca pojačao izvesne predstave o književnim uzorima prema najopštijim, ali jedinstvenim merilima. Bogdan Popović pokrenuo je i stvaranje PEN kluba, Društva za žive jezike i književnost, Colllegium musicum, Društva prijatelja Francuske. U svom kritičarskom delu pisao je relativno malo o srpskim književnicima, mada je smatran najbitnijim književnim kritičarem. Njegov odnos prema srpskoj književnosti najvidljiviji je u „Antologiji novije srpske lirike“ koja je izašla prvo u Zagrebu, 1911. godine, a zatim i u Beogradu, 1912. godine. Antologiju odlikuju dobar predgovor, strog izbor pesama i njihov raspored. U ovom delu našle su se pesme stvaralaca od Branka Radičevića do Jovana Dučića. Ipak, antologiji se zamera to što u nju nisu uvršćeni neki od najznačajnijih pesnika tog doba. Najpoznatiji primer je, sigurno, Vladislav Petković Dis. Poznat je i kao prva ljubav Drage Mašin. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga često navraćala. Меđutim, želje Draginih roditelja odvešće je daleko od Popovića. Bogdan Popović (1).jpg Čuveni književni kritičar umro je 1944. godine. Bavio se i likovnom kritikom. O ličnosti Bogdana Popovića, njegovom karakteru i stavovima prema književnosti, umetnosti i životu uopšte, naročito je obimno i pažljivo pisao Branko Lazarević, u eseju `Bogdan Popović`.

retko! vrlo dobro stanje Antologija novije srpske lirike - Bogdan Popović (1912) 1. ćirilično, Beograd 1912 str. XXIX + 235, cirilica Izdavač: S. B. Cvijanović, Beograd Autor: Bogdan Popović Rođen je 1864. godine u Beogradu. Pošto je završio studije na Velikoj školi u rodnom gradu i pariskom Filozofskom fakultetu, 1893. godine postao je profesor Visoke škole koju je završio, da bi 1905. sa prerastanjem Velike škole u univerzitet i postao i univerzitetski profesor. Predavao je francuski jezik, opštu istoriju, uporednu književnost, teoriju književnosti i estetiku. Tokom 1914. godine postao je i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Njegov brat je akademik Pavle Popović, a deda po majci Stefan Marković. Književnošću počinje da se bavi rano, već sa dvadeset godina. Ipak, najbitnije što je uradio je pokretanje najznačajnijeg i svakako najbolje uređenog časopisa - Srpskog književnog glasnika koji je počeo da izlazi početkom prošlog veka. Tokom prvih 14 godina izlaženja ovaj časopis je i kod pisaca i kod običnih čitalaca pojačao izvesne predstave o književnim uzorima prema najopštijim, ali jedinstvenim merilima. Bogdan Popović pokrenuo je i stvaranje PEN kluba, Društva za žive jezike i književnost, Colllegium musicum, Društva prijatelja Francuske. U svom kritičarskom delu pisao je relativno malo o srpskim književnicima, mada je smatran najbitnijim književnim kritičarem. Njegov odnos prema srpskoj književnosti najvidljiviji je u „Antologiji novije srpske lirike“ koja je izašla prvo u Zagrebu, 1911. godine, a zatim i u Beogradu, 1912. godine. Antologiju odlikuju dobar predgovor, strog izbor pesama i njihov raspored. U ovom delu našle su se pesme stvaralaca od Branka Radičevića do Jovana Dučića. Ipak, antologiji se zamera to što u nju nisu uvršćeni neki od najznačajnijih pesnika tog doba. Najpoznatiji primer je, sigurno, Vladislav Petković Dis. Poznat je i kao prva ljubav Drage Mašin. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga često navraćala. Меđutim, želje Draginih roditelja odvešće je daleko od Popovića. Bogdan Popović (1).jpg Čuveni književni kritičar umro je 1944. godine. Bavio se i likovnom kritikom. O ličnosti Bogdana Popovića, njegovom karakteru i stavovima prema književnosti, umetnosti i životu uopšte, naročito je obimno i pažljivo pisao Branko Lazarević, u eseju `Bogdan Popović`.

Antologija novije srpske lirike - Bogdan Popović (1912) 1. ćirilično, Beograd 1912 str. XXIX + 222, cirilica Izdavač: S. B. Cvijanović, Beograd Autor: Bogdan Popović nedostaje predlist Rođen je 1864. godine u Beogradu. Pošto je završio studije na Velikoj školi u rodnom gradu i pariskom Filozofskom fakultetu, 1893. godine postao je profesor Visoke škole koju je završio, da bi 1905. sa prerastanjem Velike škole u univerzitet i postao i univerzitetski profesor. Predavao je francuski jezik, opštu istoriju, uporednu književnost, teoriju književnosti i estetiku. Tokom 1914. godine postao je i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Njegov brat je akademik Pavle Popović, a deda po majci Stefan Marković. Književnošću počinje da se bavi rano, već sa dvadeset godina. Ipak, najbitnije što je uradio je pokretanje najznačajnijeg i svakako najbolje uređenog časopisa - Srpskog književnog glasnika koji je počeo da izlazi početkom prošlog veka. Tokom prvih 14 godina izlaženja ovaj časopis je i kod pisaca i kod običnih čitalaca pojačao izvesne predstave o književnim uzorima prema najopštijim, ali jedinstvenim merilima. Bogdan Popović pokrenuo je i stvaranje PEN kluba, Društva za žive jezike i književnost, Colllegium musicum, Društva prijatelja Francuske. U svom kritičarskom delu pisao je relativno malo o srpskim književnicima, mada je smatran najbitnijim književnim kritičarem. Njegov odnos prema srpskoj književnosti najvidljiviji je u „Antologiji novije srpske lirike“ koja je izašla prvo u Zagrebu, 1911. godine, a zatim i u Beogradu, 1912. godine. Antologiju odlikuju dobar predgovor, strog izbor pesama i njihov raspored. U ovom delu našle su se pesme stvaralaca od Branka Radičevića do Jovana Dučića. Ipak, antologiji se zamera to što u nju nisu uvršćeni neki od najznačajnijih pesnika tog doba. Najpoznatiji primer je, sigurno, Vladislav Petković Dis. Poznat je i kao prva ljubav Drage Mašin. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga često navraćala. Меđutim, želje Draginih roditelja odvešće je daleko od Popovića. Bogdan Popović (1).jpg Čuveni književni kritičar umro je 1944. godine. Bavio se i likovnom kritikom. O ličnosti Bogdana Popovića, njegovom karakteru i stavovima prema književnosti, umetnosti i životu uopšte, naročito je obimno i pažljivo pisao Branko Lazarević, u eseju `Bogdan Popović`.

Dr. Techn. Ing. Kosta Petrović, UREĐENjE GRADOVA – PARK ZA TELESNO VASPITANjE U SKLOPU ZELENILA ZA OSVEŽAVANjE – OLIMPIJSKI STADION, SOKOLSKO SLETIŠTE I SPORTSKI PARK (SA POSEBNIM OBZIROM NA POTREBE GRADA BEOGRADA), izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1938. Originalni meki kartonski povez. Vrlo dobra očuvanost, bez oštećenja. Primerak sa pečatom dr Koste Kumanudija (primerak je bio u njegovom vlasništvu). Jezik srpski, ćirilica, 111 str. Deo edicije: „Građevine za telesno vaspitanje“, treća knjiga, 1. sveska. Štampa: „Gradska štamparija“ Subotica. Veoma retko, zbog pečata. NAPOMENA: KONSTANTIN KOSTA KUMANUDI (1874-1962), bio je srpski političar, ministar finansija i ministar unutrašnjih poslova u Vladi Kraljevine Jugoslavije; poticao je iz grčke porodice iz Jedrena Od 1926. do 1929. godine bio je gradonačelnik Beograda. Tokom II svetskog rata, bio je potpisnik „Apela srpskom narodu“, zbog čega je nakon rata bio optužen na „Beogradskom procesu“, držan u zatočeništvu, i na kraju pušten zbog lošeg zdravlja. Najznačajniji je za podizanje beogradskog spomenika „Pobednik“ na Kalemegdanu. Bio je slobodni zidar. Njegov sin, Ivan Kumanudi, bio je fudbaler u Sportskom klubu „Jugoslavija“.

LONDONSKI DNEVNIK 1941-1945 MILAN GROL FILIP VIŠNJIĆ B e o g r a d 1 9 9 O STREMLJENJA a) Grol, Milan (1876-1952) - Dnevnici b) Jugoslovensko pitanje - 1941-1945 c) Međunarodni odnosi - 1841-1945 ......................................................... R e f e r e n c e 1941. London Balkan Pučistička vlada generala Dušana Simovića Srbi Hrvati Slovenci Bugarska Kosta Todorov, bugarski političar S.Vatson, engleski političar Aleksandar I, Karađorđević Vinston Čerčil, engleski državnik Konastantin Fotić, prvi YU ambasador u SAD (1942) Entoni Idn, engleski ministar inostranih poslova Jovanović Slobodan, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, predsednik Srpskig kulturnog kluba i predsednik izbegličke vlade u Londonu Vlatko Maček, hrvtaski političar Marija Karađorđević, kraljica majka Draža Mihailović, vođa Ravnogorskog, četničkog pokreta Momčilo Ninčić, mnistar inostranih poslova YU Josip Broz TITO Ruzvelt Isidora Sekulić Milan Grol, potpredsednik u prvoj vladi nove Jugoslavije, posle II. svetskog rata Jugoslovenska demokratska liga .............................................................. Predgovor: VOJISLAV KOŠTUNICA, profesoR Правног факултета у Београду, političar, demokratA! Priloga V Registar ličnih imena Latinica Tvrde korice Šiven povez Omot 7 7 4 stranice NEKORIŠĆENO perfekTTT kondicija: 1O

СРПСКИ НАРОД И СРПСКА ПОЛИТИКА др СЛОБОДАН М. ДРАШКОВИЋ ДОСИЈЕ Б е о г р а д 1 9 9 О Р е ф е р е н ц е МЕЂУНАРОДНА СИТУАЦИЈА СРПСКИ НАРОД И СУСЕДИ ПИСАЊЕ ПРОГРАМА ..................................................... Ко је био др Слободан М. Драшковић ????? - Син бившег министра унутрашњих послова Краљевине Југославије, убијеног у атентату у Делницма 1921. године... - Дугогодишњи секретар Српског културног клуба... - Ову студију написао је у САД у којој је изнео своје виђење како би требало да изгледа српска унутрашња политика, како српска политика у Југославији, како у односу на Европу и свет, те КАКО СВЕТ РАЗМИШЉА О НАМА, о чему често не водимо рачуна!!!!!!! - Ова књига открива начин политичког размишљања огромног броја Срба у свету, што није занемариво и које уопште не укључујемо у политички живот Србије, осим што свака власт сматра да има неприкосновено право да им ТРАЖИ и УЗИМА новац без полагања рачуна о потрошњи тог новца........... ... Србе у свету власт назива безличним и аморфним изразом `Дијаспоара`, која ништа не значи ......... Брош Ћирилица 1 4 6 страница НЕКОРИШЋЕНО НЕКОРИШЕЋНО

Tri godine Prve proleterske divizije izdanje Kluba Prve prol. divizije, 1946 Str433 povez mek Stanje knjige dobro ..... Iz Beležnice Koče Popovića NAREDBA br. 88 [1] Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Po odluci Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke partizanske i dobrovoljačke vojske Jugoslavije imaju se obrazovati — iz postojećih narodnooslobodilačkih partizanskih i udarnih brigada — divizije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. U vezi s tim Naređujem Da se obrazuje Prva proleterska udarna divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. U sastav ove divizije ulaze: a. Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada, b. Treća proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada (sandžačka), v. Treća krajiška narodnooslobodilačka brigada. Za komandanta 1. proleterske udarne divizije NOVJ postavlja se dosadašnji komandant 1. proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade drug Koča Popović. Za političkog komesara 1. proleterske udarne divizije NOVJ postavlja se dosadašnji politički komesar 1. proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade drug Filip Kljajić. Popunjavanje štaba 1. proleterske udarne divizije NOVJ izvršiće se u najkraćem roku po odluci ovog štaba. Ovo naređenje ima se izvršiti odmah. SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU! 1-XI 1942. sod. KOMANDANT NOP I DVJ TITO [1] Naredbe, Zbornik, t. II, knj. 1, s. 197.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zlatna knjiga Sadrži podatke o razvoju sporta kroz istoriju, olimpijskim igrama, slavnim sportistima i najpopularnijim sportovima. Prvi stanovnici zemlje morali su o svemu sami da se brinu, uzdajući se jedino u svoje ruke i svoju snagu. Tada je vladao nepisan zakon: “ Ko je jači, taj jedino moće da živi“, pa je razumljivo što su ljudi nastojali u tome da budu što snažniji i otporniji. Naročito je bilo teško živeti u ledenom dobu, kada je takoreći cela Evropa, a s njom i najveći deo zemljine površine, bila pokrivena ledenom korom. Čovek je morao da izdrži surovu borbu s prirodom i životinjama… Ljubomir Vukadinović (Trstenik, 3. januar 1912 — Beograd, 1. mart 1973) je bio novinar i publicista, sportski saradnik. Jedan je od prvih profesionalnih sportskih novinara u Jugoslaviji. Fudbal je igrao u podmladku BSK (Beogradski sport klub) i Jugoslaviju iz Beograda. Kao devetnaestogodišnjak zbog povrede napustio takmičarski sport i postao sportski saradnik „Politike”. Uz Vojina M.Đorđevića i Boru Jovanovića jedan je od rodonačelnika sportskog žurnalizma u Kraljevini Jugoslaviji. Pažnju čitalaca ”Politike” skrenuo je nadahnutim komentarima različitih sportskih događaja, koje je pratio širom sveta, reportažama dopadljivog stila, osvrtima na istoriju sporta, čak i putopisima, ali i izraženom sklonošću ka produbljivanju tema. Od 1931. urednik je sportske rubrike Politike. Kao sportski izveštač obišao je sve kontinente osim Australije. Izveštavao je sa Svetskih prvenstava u fudbalu od 1938. do 1970, tri puta sa Letnjih olimpijskih igara i dva puta sa zimskih. Utemeljivši žanr domaćeg sportskog romana, svoj publicistički dar pokazao je beležeći uspomene legendarnog navalnog igrača BSK–a, Blagoja Marjanovića – Moše (1907–1984), „koji je s najviše časti oblačio dres državnog tima”, a koje je „Politika” štampala u trideset nastavaka od 28. 10. do 26. 11. 1934. Od 1938—1940. sa kolegom novinarem Borivojem Jovanovićem izdavao je Jugoslovensku sportsku reviju, Stručnu biblioteku (pet knjiga) i Stručnu sportsku biblioteku. Tokom okupacije nastavio je novinarsku delatnost u redakciji ”Novog vremena”, zatim ”Obnove” i nedeljniku „Novo vreme – sport”. Kako su njegov profesionalizam i iskustvo bili dovoljna preporuka, a potreba za sportskim novinarima znatna, već 1. 5. 1946. u Matičnoj knjizi redakcije „Politike” bio je zaveden kao urednik sportske rubrike. Njegovo ime se, međutim, neće pojavljivati na stupcima štampe sve do 1947.[1] Uredio je veći broj godišnjaka Fudbalskog saveza Jugoslavije. Objavio je veći broj knjika posvećenih sportu. Nosilac je Majske nagrade Saveza organizacije za fizičku kulturu Srbije, Oktobarsku nagradu i nagrade Udruženja sportskih novinara Jugoslavije za unapređenje sportskog novinarstva.