Uroš Dujšin: TEORIJA NOVOG SOCIJALIZMA J. K. GALBRAITHA, Globus Zagreb / Pravni fakultet Zagreb 1989, tvrdi povez, omot, str.292. Studija o delu Džona Keneta Galbarjta. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Dujšin, Uroš, hrvatski ekonomist (Beograd, 13. II. 1935 – Zagreb, 19. I. 2019). Diplomirao (1959) i doktorirao (1985) na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Specijalizirao je komparativnu ekonomiju u Luxembourgu te u SAD-u (na Harvardu i u Williamstownu). Od 1960. radio na Pravnom fakultetu u Zagrebu; od 1987. profesor ekonomske politike; dekan (1997–99). Autor mnogobrojnih radova s područja međunarodne trgovine i međunarodnih ekonomskih odnosa. Glavna djela: Novi socijalizam Johna Kennetha Galbraitha (1989), Osnove ekonomike (koautor, 1990). Džon Kenet Galbrajt RK (15. oktobar 1908 — 29. april 2006), takođe poznat kao Ken Galbrajt, bio je ekonomista kanadskog porekla, javna ličnost i diplomata, kao i vodeći zagovornik američkog liberalizma 20. veka. Njegove knjige o ekonomskim temama su bile bestseleri od pedesetih godina pa sve do dvehiljaditih, tokom kojih je Galbrajt poprimio ulogu javnog intelektualca. Kao ekonomista, težio je ka post-Kejnesijanskoj ekonomiji sa institucionalne perspektive[2][3]. Galbrajt je bio dugogodišnji član univerziteta na Harvardu, gde je i predavao pola veka kao profesor ekonomije[4]. Bio je plodan autor. Napisao je približno pedeset knjiga, uključujući nekoliko novela, a objavio je i više od hiljadu artikala i eseja o raznim temama. Među njegovim radovima se nalazi trilogija o ekonomiji, Američki kapitalizam (1952), Bogato društvo (1958), kao i Nova industrijska država (1967). Neki njegovi radovi su bili kritikovani od strane ekonomista kao što su Milton Fridman, Pol Krugman i Robert Solou. Galbrajt je bio aktivan u politici, kao član Demokratske stranke, služeći u administraciji Frenklina D. Ruzvelta, Harija Trumana, Džona F. Kenedija i Lindona B. Džonsona. Služio je kao ambasador Amerike u Indiji za vreme Kenedijevog administracije. Njegov politički aktivizam, liberalno mišljenje i otvorenost su mu doneli veliku slavu za vreme života[5][6]. Galbrajt je bio jedan od retkih koji je dobio Medalju slobode (1946) i Predsedničku medalju slobode (2000) za svoju službu i doprinos nauci. Vlast u Francuskoj ga je imenovala za Commandeur de la Legion d honneur.

Sin i kći Jima Wingatea nemalo se iznenade kada otkriju da je njihov pokojni otac oporučno ostavio bogatstvo svojoj mladoj udovici Bailey Wingate zbog čega počinje rat. Nakon godine dana, dok malim zrakoplovom leti iz Seattlea u Denver, Bailey gotovo pogine jer je motor zrakoplova prestao raditi, ali Cam Justice, njezin pilot, uspijeva nekako prizemljiti letjelicu. Zaglavljena u divljini, boreći se protiv svojih dvojakih osjećaja prema zgodnome muškarcu pokraj sebe, Bailey se počinje pitati je li to uistinu bila nesreća. Tko im je pokvario motor? Tko pokušava spojiti Bailey i njezina supruga u zagrobnom životu? Odsječena od svijeta i gotovo bez nade u spas, Bailey mora povjeriti svoj život – i srce – Camu, dok se bore s grubim vremenskim prilikama i pokušavanju naći put s nepopustljive planine natrag u civilizaciju… gdje ubojica možda čeka kako bi završio posao. Knjigu potražite OVDE

U oblasti severozapadnog Pacifika, detektivka Lindsay Jackman istražuje ubistvo mlade novinarke pronađene na dnu litice. Lindsay brzo otkriva da je žrtva radila na tekstu o otkrivanju istine. Njena tema: harizmatična wellness mentorka koja je privukla milione ljudi u svoju euforičnu sferu… Kada je bila devojčica, roj pčela je, po njenim rečima, podigao s tla, ističući njenu duhovnu vezu sa prirodom – to je bio neobičan događaj koji je Marnie Spellman iskoristila za izgradnju svog kozmetičkog carstva i sticanje statusa legende, isceliteljke i kraljice holističkog zdravlja i večite lepote. Najbliže Marnie su njeni fanatični sledbenici okupljeni u grupu zvanu Košnica. One dele Marnine tajne uspeha – uključujući i onu koja je već dvadeset godina obavijena tamom. Odlučna da razotkrije potencijalno opasne tajne Košnice, Lindsay usmerava svoju istragu na Marnie i bivše članove grupe koji su jednako odlučni da sakriju istinu od Lindsay i zadrže svoj status.

Autor: Džozef Stiglic Povez: tvrd Format: 16,5x24 Br. strana: 464 U ovom novom proširenom i ključnom izdanju svog bestselera, čuveni ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef J. Stiglic bavi se novim protivrečnostima globalizacije u Sjedinjenim Državama i Evropi. Odmah po objavljivanju, delo Globalizacija i njene protivrečnosti postalo je granični kamen debate o globalizaciji pokazavši kako su MMF i druge velike institucije poput Svetske banke, kao i svetski trgovinski sporazumi, često radili na štetu zemalja u razvoju kojima je navodno trebalo da pomognu. Pa ipak, globalizacija je i danas loše vođena, a sada su njene negativne posledice – iskazane bujanjem nejednakosti kojem su doprinele – stigle na naplatu i u SAD i ostatku razvijenog sveta, odražavajući se kroz porast političkih nemira. Sa novim uvodom, novim protivrečnostima, usponu Donalda Trampa i novog protekcionističkog pokreta, Stiglicove snažne i dalekovide poruke ostaju preko potrebno štivo.

Nova knjiga, 2016. 222 strane. Lepo očuvana, listovi neznatno požuteli jer je takva vrsta papira. VDDž ili Veliki dobroćudni džin je prije svega, priča o jednom neobičnom prijateljstvu. Osim toga, to je priča o dečjim strahovima, o hrabrosti, o snovima, o rastancima. I o mnogo toga još. Svako novo čitanje ovog romana Roalda Dala otkriva novi sloj. Čitaoce očekuje uzbudljiva i nježna priča. Velika i značajna djela skrivaju mnoga značenja i poruke, i zato je Roald Dal svakako jedan od velikih pisaca. A utoliko je veći što je svoje stvaralaštvo posvetio djeci. „Djeca su najvažnija publika“, „Na mladima svijet ostaje“, sve su to mnogo puta ponovljene i već izlizane fraze. Više ne treba da ih u prazno ponavljamo, već da, kao i Roald Dal uostalom, počnemo da vjerujemo u njih i da u skladu sa njima radimo.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Preveo: Vjekoslav Kaleb Ilustracije: Gita Rosenzweig Autor - osoba Collodi, Carlo, 1826-1890 = Kolodi, Karlo, 1826-1890 Naslov Pinokio : čudnovati doživljaji jednog lutka / C. Collodi ; [preveo Vjekoslav Kaleb ; ilustrirala Gita Rosenzweig] Jedinstveni naslov ǂLe ǂavventure di Pinocchio. scr Vrsta građe roman URL medijskog objekta dečje, opšte Jezik hrvatski Godina 1978 Izdanje 7. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1978 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 177 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kaleb, Vjekoslav, 1905-1996 = Kaleb, Vjekoslav, 1905-1996 Rosenzweig, Gitta = Rozencvajg, Gita Zbirka ǂBiblioteka ǂVjeverica (Karton) Napomene Prevod dela: Le avventure di Pinocchio Pravo ime autora: Karlo Lorencini Bilješka o piscu: str. 173. Klasična priča o nezgodama i nestašlucima temeljena na originalnim avanturama. Nestašna drvena lutka upada u nevolje, ne posluša oca, zaboravlja svoje ideje i skače kroz život tražeći zabavu. Baš kao „pravi dječak“. Dok to ne nauči da bi postao istinski stvaran, mora otvoriti svoje srce i misliti na druge. Carlo Collodi, pravo ime Carlo Lorenzini (Firenca, 24. studenog 1826 – Firenca, 26. listopada 1890), talijanski književnik. Najpoznatije djelo mu je „Neobični doživljaji lutka Pinocchia“. Talijanski pisac i novinar Carlo Collodi rođen je 24. studenog 1826. godine u Firenzi kao Carlo Lorenzini. Odrastao je u obitelji kuhara Domenica i sluškinje Angele (rođ. Orzali) Lorenzini kao prvo od desetoro djece. Djetinjstvo je proveo u toskanskom selu Collodi (nedaleko grada Pescia) u kojem je rođena njegova majka i po kojem je kasnije uzeo svoj spisateljski pseudonim. Nakon završene osnovne škole u Collodiju poslan je na daljne rimokatoličko sjemenište Val d`Elsa kako bi postao svećenik. No, Carlo će prekinuti školovanje i početi raditi kao prodavač knjiga, a kasnije i kao novinar. Kada se pokret za talijansko narodno ujedinjene raširio Italijom Collodi se aktivno uključio u politiku. U dobi od 22 godine postao je novinar lista Il Fanfulla koji se zalagao za ujedinjene talijanskih zemalja u jedinstvenu državu. Godine 1848. utemeljio je satirički list Il Lampione koji je već 1849. godine zabranjen na intervenciju samog toskanskog velikog vojvode. Njegov naredni novinarski projekt La Scaramuccia bio je bolje sreće, a list Il Lampione ponovno je pokrenuo 1860. godine. Nakon 1870. godine radi kao kazališni kritičar i novinarski urednik pišući pod raznim pseudonimima i o raznim temama u rasponu od politike do glazbe. Bavi se i prevođenjem te se okreće djelima koja se bave tematikom dječje fantazije pa tako na talijanski jezik prevodi bajke francuskog pisca Charlesa Perraulta (npr. Uspavana ljepotica, Mačak u čizmama). Ta ga djela toliko obuzimaju da i sam počinje pisati dječje priče, a najpozantije su iz tog perioda serije pirča o Giannettinu. Svoje najčuvenije djelo Storia di un burattino (Priča o lutku), znano i kao La avventure di Pinocchio (Pinokijeve avanture) počeo je pisati 1880. godine. Djelo je u nastavcima objavljivano, počeviši od 1881. godine, u listu Il Giornale dei Bambini, prvom talijskom listu za djecu. Priča o drvenom lutku Pinocchiju koji oživi, a pri svakoj laži koju izgovori nos mu se poveća, u samim je počecima zabilježilo uspjeh kod publike. No, pravi će uspjeh doživjeti tek nakon piščeve smrti jer to će djelo mnoge filmske stvaratelje, među ostalima i samog Walta Disneya, nadahnuti za stvaranje brojnih filmskih djela. Carlo Collodi preminuo je 26. listopada 1890. godine, a pokopan je u mjestu San Miniato al Monte. Karlo Kolodi (ital. Carlo Lorenzini Collodi 24. novembra 1826 – 26. oktobra 1890.) italijanski književnik, autor u svetu čuvene bajke o Pinokiju. Rođen je 1826. kao Karlo Lorencini, u Firenci. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari, radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi, Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole, Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zapošljava kao prodavac knjiga. Ubrzo Kolodi počinje da se bavi politikom, zahvaljujući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postaje novinar koji je radio za pokret. List koji je pokrenuo 1848. „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi Toskanskog Vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“, imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije, 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča (franc. Charles Perrault), poput Uspavane lepotice i Mačka u čizmama. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“. Knjiga o Pinokiju se prvobitno zvala „Priča o lutku“ ital. Storia di un burattino i izlazila je u nastavcima prvom Italijanskom dečjem časpisu „Žurnal za decu“, iako prvobitno nije bila namenjena deci. Po izlasku iz štampe, knjiga je preimenovana u „Pinokijeve avanture“. Danas je u svetu poznata i pod imenom „Pinokio“. Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti, osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime i park posvećen Pinokiu. Pinokio Knjiga je prvobitno namenjena odraslima i imala samo prvih 15 glava današnje knjige. Kako se izdavaču nije svideo kraj, koji je po njegovom mišljenju bio surov, uspeva da nagovori Kolodija da ga promeni. Kolodi je, umesto da promeni kraj, nastavio da piše nove glave (od 16 do 36). zahvaljujući kojima od prvobitne zamisli da bude knjiga za odrasle, postaje knjiga za decu. Crkva je iznela svoje neslaganje sa tekstom, tvrdeći da može da izazove pobunu. Prva skicirana verzija knjige pojavljuje se 1883. godine. Crteže je radio Enriko Macanti. Po ovoj knjizi Volt Dizni je snimio 1940. čuveni crtani film „Pinokio“. Biblioteka Vjeverica MG114 (N)

Autor - osoba Kolodi, Karlo Naslov Pinokio : čudnovati doživljaji jednog lutka / C. [Carlo] Collodi ; [preveo Vjekoslav Kaleb ; ilustrirala Branka Ćetković] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1985 Izdanje 11. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1985 Fizički opis 176 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kaleb, Vjekoslav Ćetković, Branka Zbirka Biblioteka Vjeverica Napomene Prevod dela: Le avventure di Pinocchio Pravo ime autora: Carlo Lorenzini. Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Preveo: Vjekoslav Kaleb Ilustracije: Gita Rosenzweig Klasična priča o nezgodama i nestašlucima temeljena na originalnim avanturama. Nestašna drvena lutka upada u nevolje, ne posluša oca, zaboravlja svoje ideje i skače kroz život tražeći zabavu. Baš kao „pravi dječak“. Dok to ne nauči da bi postao istinski stvaran, mora otvoriti svoje srce i misliti na druge. Carlo Collodi, pravo ime Carlo Lorenzini (Firenca, 24. studenog 1826 – Firenca, 26. listopada 1890), talijanski književnik. Najpoznatije djelo mu je „Neobični doživljaji lutka Pinocchia“. Talijanski pisac i novinar Carlo Collodi rođen je 24. studenog 1826. godine u Firenzi kao Carlo Lorenzini. Odrastao je u obitelji kuhara Domenica i sluškinje Angele (rođ. Orzali) Lorenzini kao prvo od desetoro djece. Djetinjstvo je proveo u toskanskom selu Collodi (nedaleko grada Pescia) u kojem je rođena njegova majka i po kojem je kasnije uzeo svoj spisateljski pseudonim. Nakon završene osnovne škole u Collodiju poslan je na daljne rimokatoličko sjemenište Val d`Elsa kako bi postao svećenik. No, Carlo će prekinuti školovanje i početi raditi kao prodavač knjiga, a kasnije i kao novinar. Kada se pokret za talijansko narodno ujedinjene raširio Italijom Collodi se aktivno uključio u politiku. U dobi od 22 godine postao je novinar lista Il Fanfulla koji se zalagao za ujedinjene talijanskih zemalja u jedinstvenu državu. Godine 1848. utemeljio je satirički list Il Lampione koji je već 1849. godine zabranjen na intervenciju samog toskanskog velikog vojvode. Njegov naredni novinarski projekt La Scaramuccia bio je bolje sreće, a list Il Lampione ponovno je pokrenuo 1860. godine. Nakon 1870. godine radi kao kazališni kritičar i novinarski urednik pišući pod raznim pseudonimima i o raznim temama u rasponu od politike do glazbe. Bavi se i prevođenjem te se okreće djelima koja se bave tematikom dječje fantazije pa tako na talijanski jezik prevodi bajke francuskog pisca Charlesa Perraulta (npr. Uspavana ljepotica, Mačak u čizmama). Ta ga djela toliko obuzimaju da i sam počinje pisati dječje priče, a najpozantije su iz tog perioda serije pirča o Giannettinu. Svoje najčuvenije djelo Storia di un burattino (Priča o lutku), znano i kao La avventure di Pinocchio (Pinokijeve avanture) počeo je pisati 1880. godine. Djelo je u nastavcima objavljivano, počeviši od 1881. godine, u listu Il Giornale dei Bambini, prvom talijskom listu za djecu. Priča o drvenom lutku Pinocchiju koji oživi, a pri svakoj laži koju izgovori nos mu se poveća, u samim je počecima zabilježilo uspjeh kod publike. No, pravi će uspjeh doživjeti tek nakon piščeve smrti jer to će djelo mnoge filmske stvaratelje, među ostalima i samog Walta Disneya, nadahnuti za stvaranje brojnih filmskih djela. Carlo Collodi preminuo je 26. listopada 1890. godine, a pokopan je u mjestu San Miniato al Monte. Karlo Kolodi (ital. Carlo Lorenzini Collodi 24. novembra 1826 – 26. oktobra 1890.) italijanski književnik, autor u svetu čuvene bajke o Pinokiju. Rođen je 1826. kao Karlo Lorencini, u Firenci. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari, radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi, Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole, Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zapošljava kao prodavac knjiga. Ubrzo Kolodi počinje da se bavi politikom, zahvaljujući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postaje novinar koji je radio za pokret. List koji je pokrenuo 1848. „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi Toskanskog Vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“, imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije, 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča (franc. Charles Perrault), poput Uspavane lepotice i Mačka u čizmama. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“. Knjiga o Pinokiju se prvobitno zvala „Priča o lutku“ ital. Storia di un burattino i izlazila je u nastavcima prvom Italijanskom dečjem časpisu „Žurnal za decu“, iako prvobitno nije bila namenjena deci. Po izlasku iz štampe, knjiga je preimenovana u „Pinokijeve avanture“. Danas je u svetu poznata i pod imenom „Pinokio“. Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti, osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime i park posvećen Pinokiu. Pinokio Knjiga je prvobitno namenjena odraslima i imala samo prvih 15 glava današnje knjige. Kako se izdavaču nije svideo kraj, koji je po njegovom mišljenju bio surov, uspeva da nagovori Kolodija da ga promeni. Kolodi je, umesto da promeni kraj, nastavio da piše nove glave (od 16 do 36). zahvaljujući kojima od prvobitne zamisli da bude knjiga za odrasle, postaje knjiga za decu. Crkva je iznela svoje neslaganje sa tekstom, tvrdeći da može da izazove pobunu. Prva skicirana verzija knjige pojavljuje se 1883. godine. Crteže je radio Enriko Macanti. Po ovoj knjizi Volt Dizni je snimio 1940. čuveni crtani film „Pinokio“. Biblioteka Vjeverica MG117 (N)

Ako ćeš već živeti, onda ćeš i raditi teške, hrabre i divne stvari. PRIČA KOJA ĆE VAS ODUŠEVITI. PRIČA KOJA ĆE VAS POTRESTI. Da li ste se ikada kao klinci osećali zanemareno, preopterećeno, odbačeno i izgubljeno u svetu koji neku decu tera da prebrzo odrastu? Da li ste osetili siromaštvo, bezizlaznu situaciju, nepravdu, zapostavljenost, šikaniranje? Ili ste prosto osećali da se ne uklapate u svoju sredinu jer ste drugačiji? PRIČA KOJA ĆE VAS RAZORUŽATI. PRIČA KOJA ĆE VAS RASPLAKATI. Ovo je priča o troje srednjoškolaca iz zabačenog Tenesija: o Dilu, Lidiji i Travisu. Oni pokušavaju da nađu izlaz mukotrpnim radom, begom u svet fantazije ili kreativnošću. Ako nađu snagu u sebi ili u podršci vernih prijatelja, možda će uspeti da izbegnu sudbinu za koju neki veruju da nam je unapred ispisana. Nešto najdivnije što sam ikada pročitala. - Dženifer Niven Format: 140 x 200 mm Pismo: latinica Povez: mek Broj strana: 304

Prije rata, Sofija je živjela u idiličnom toskanskom selu, uživajući u mirnom životu okružena maslinicima. No dolazak rata i okupacija Italije potpuno menjaju njezin svet. Sofija, hrabra i odlučna, želi pomoći svom narodu u borbi protiv okupatora, ali mora skrivati svoje aktivnosti od supruga Lorenza koji je odvojen od nje i prisiljen raditi u Rimu. Svaki dan odvojenosti donosi sve veći nemir u Sofijino srce dok se bori da zaštiti svoju obitelj i zemlju koju voli. U tom vrtlogu sukoba, pojavljuje se Maxine koja Sofiju uvlači još dublje u opasne igre i tajne s nacistima. Svaka od njih će se suočiti s teškim izborima koji će oblikovati njihove sudbine. “Toskanska grofica” je emotivna priča koja ističe hrabrost, odanost i žrtvovanje tokom teških vremena. Dinah Jefferies nas vodi kroz slikoviti toskanski krajolik, prenoseći nam atmosferu rata i ističući snagu ljubavi koja može opstati čak i usred najvećih izazova.

Izdavači: Informatika ad, Beograd / Prevodilačka radionica Rosić, Beograd Prevod: Sava Rosić Predgovor: Slobodan Antonić Povez: broširan Broj strana: 569 Sadržaj priložen na slici Pečatirana, veoma dobro očuvana. Nastavljajući kretanje po putu zadatom reformama Gorbačova i Jeljcina, Rusija se tako duboko zaglibila u krizu da se sada može raditi samo o revolucionarnom kidanju nastalih vrzinih kola. Pod revolucionarnim dejstvima ovde se podrazumevaju ciljani programi usmereni na brzu i duboku promenu društvenih institucija koje su tokom reforme bile nastrojene (ili su se „samonastrojile“) na demontažu rusijskog naroda i institucionalnih matrica životnog ustrojstva Rusije. Vrsta i tehnologija takvih revolucija predstavljaju temu posebnog razgovora. Ako se taj revolucionarni projekat bude ostvarivao u režimu sadejstva a ne protivdejstva sa vlašću i državnim aparatom, onda će kriza biti prevaziđena bez teških potresa. U suprotnom će doći do sukoba raznih delova društva sa vlašću i međusobno – i proći ćemo novi krug spirale haosa. (K-134)

Pogledala je po sali, ljuta na sebe zbog tog glupog straha. Radila je posao koji je volela i zbog toga je trebala da bude sretna. Život bez pevanja za nju uopšte nije bio život i zato je bila sigurna daje ovo „ono pravo“. Uostalom, grupa sa kojom je nastupala imala je obezbeđen angažman u nekom pozorištu u Nju Orleansu. Prethodna turneja donela im je priličnu popularnost i sada nisu morali da brinu za pozive. Već sutra ih je čekao nov nastup i nije bilo vremena za gubljenje. Za trenutak je zastala i proteglila se. Njeno vitko telo delovalo je još privlačnije u uzanom satenskom šorcu i duboko đekoltovanoj majici. Visoke čizme naglašavale su lepotu njenih dugih nogu. Naime, odeća od satena bila je njen „zaštitni znak“ i zbog toga je u javnosti dobila nadimak „devojka od satena“. Imala je dugačku, crnu kosu koja je dopirala sve do struka, a krupne, sive oči bile su ispunjene svetlucavim sjajem. Ovalno i nežno lice bilo je ljupko i nasmejano, abela, sedefasta koža osenčena dugim trepavicama. Zato nije bilo nimalo neobično kada su se ljudi okretali za njom i govorili: „Lepotica!“ Albert Tornton dočekao ju je na izlasku iz sale, zadovoljno se osmehujući. Pored njega je stajao Sabinin menadžer, Denis Hart. Devojka im je mahnula, zadovoljna zbog uspeha i mangupski namignula Albertu koga su svi drugovi i prijatelji jednostavno zvali Al. On je bio jedan od najboljih Sabininih prijatelja u koga je devojka imala potpuno poverenje. Upoznala gaje davno, preko svoje drugarice iz detinjstva Džesike koja je radila kao Alova sekretarica i koja je „do ušiju“ bila zaljubljena u svog poslodavca. Naravno, Al nije ništa slutio, a Sabini nije bilo ni na kraj pameti da izneveri poverenje svoje prijateljice. Ona i Džesika provodile su puno vremena zajedno i nisu imale tajni. Sabini se ranije činilo da su Alova osećanja prema njoj više nego prijateljska, ali ona se brzo potrudila da mu diskretno stavi do znanja da će za nju uvek ostati samo drug i prijatelj. Srećom, A1 je to shvatio i ovo troje mladih ljudi bilo je u izvanrednim prijateljskim odnosima. Knjigu potražite OVDE

JEDNO GRČKO LETO LJUBAVNI ROMAN Šifra artikla: 389101 Isbn: 9788661421570 Autor : Kejt Frost Izdavač : TEA BOOKS Pružiti priliku ljubavi samo je početak... Kada Harlou Sends doputuje na idilično grčko ostrvo kako bi radila na visokobudžetnom filmu, to se čini kao jedinstvena životna prilika. Međutim, nesigurnost u vezi s tim šta bi zapravo trebalo da radi u životu i velika očekivanja njene dominantne majke... Detaljnije Pružiti priliku ljubavi samo je početak... Kada Harlou Sends doputuje na idilično grčko ostrvo kako bi radila na visokobudžetnom filmu, to se čini kao jedinstvena životna prilika. Međutim, nesigurnost u vezi s tim šta bi zapravo trebalo da radi u životu i velika očekivanja njene dominantne majke, uspešne holivudske producentkinje, prete da joj upropaste leto na prelepom Skopelosu. Menadžer za filmske lokacije Tajler Rid muškarac je burne prošlosti. Harlou i on više od deset godina imaju zamršen odnos, a sada – pošto su primorani da sarađuju – klupko njihovih isprepletenih života počinje da se odmotava. Harlou očajnički nastoji da se oslobodi i pronađe svoje mesto u svetu. Da li će je to što potiče iz rasturene porodice, čuva dugo skrivanu tajnu i potreba za pripadanjem omesti da uz muškarca iz snova pronađe svoj srećan kraj tokom jednog filmskog leta u Grčkoj? Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija LJUBAVNI ROMAN Autor Kejt Frost Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač TEA BOOKS Pismo Latinica Povez Broš Godina 2024 Format 14x20 Strana 280 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Na prvi pogled, Mejsi Kevin je pribrana, smirena i srećna devojka. Ali samo na prvi pogled. Da bi pokušala da se izbori sa svojim osećanjima nakon očeve smrti, Mejsi je pažljivo isplanirala leto. Dane će provoditi u biblioteci, gde će raditi za informacionim pultom. Večeri će posvetiti spremanju prijemnog ispita za fakultet. Slobodno vreme će iskoristiti da pomogne svojoj poslom opsednutoj majci. Mejsi preživljava dan po dan s lažnim osmehom na licu i rečenicom „ja sam dobro“. Međutim, Mejsini planovi ne obuhvataju iznenađujući i haotičan posao u Viš keteringu . Tek kad tamo upozna novo društvo – i kad joj za oko zapadne talentovani, privlačni Ves – shvata da je sasvim u redu da ponekad pokaže osećanja. Jer, i kad nekog više nema, život ne prestaje. Može li Mejsi zaboraviti na bol i shvatiti koliko je lepog tek čeka? „Neodoljiva, divno napisana priča.“ Time Out „Uzbudljiva priča o sazrevanju.“ Big Issue Format: 13x20 cm Broj strana: 383 Pismo: Latinica Povez: Mek

nova knjiga Izdavač: BELI PUT Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-86577-69-6 Format: 19 cm Broj strana: 252 UPAMTITE: briga koje se niste ni setili upravo je briga koja bi trebalo da vas muči najviše. Tako bar Rubi Retford kaže. Imam njen PRIRUČNIK ZA PREŽIVLJAVANJE - prepun je korisnih saveta o svemu i svačemu, na primer kako da izađete na kraj sa vanzemaljskim oblicima života: šmugnite im i trčite kao ludi. I cela knjiga je o tome kako da se izborite sa zeznutim situacijama - i mada nije baš verovatno da ću se naći u močvari sa aligatorom, ipak ni ta mogućnost nije za potcenjivanje.Ja imam lepu gomilu briga, na primer BRIGA br. 8: šta da radite kad vam neko dosađuje do skoro apsolutne smrti: šmugnite mu i trčite kao ludi. U poslednje vreme mučile su me veće brige. Na primer, BRIGA br. 3: promena. I kako se ponekad pojavi baš kad je najmanje očekujete. Nažalost, nije uvek moguće da šmugnete promeni i trčite kao ludi...

Sara je profesorka na univerzitetu i tajno je zaljubljena u jednog od svojih kolega. Sa druge strane, Teo je odrastao u bogatstvu i nikada nije morao raditi, već je uživao u svom razmetljivom životnom stilu. Oboje dele zajedničko osećanje neprijateljstva prema braku i venčanjima. Njih dvoje se neočekivano sreću na jednom venčanju i odmah osećaju netrpeljivost jedno prema drugom. Međutim, sudbina se meša kada Teov otac ucenjuje da mora završiti fakultet, a jedan od njegovih predavača na univerzitetu je upravo Sara. Odlučuju da naprave dogovor – Sara će pomoći Teou da završi studije, a Teo će Sari pomoći da osvoji srce njenog simpatije. Naravno, ništa ne ide prema planu, što dovodi do komičnih situacija i neočekivanih preokreta u njihovim životima. Roman istražuje teme ljubavi, prijateljstva, predrasuda i izazova sa kojima se suočavaju Sara i Teo. Kroz njihovu dinamičnu interakciju i humoristične situacije, autorica stvara zabavnu i nekonvencionalnu priču o ljubavnim igrama i izazovima koji ih očekuju.

Description Calendar Girl Jul Avgust – Odri Karlan JUL Calendar Girl Jul Avgust: Hip-hop, vrelina Majamija i latino ljubavnik. U šestom kalendarskom mesecu, Miju angažuje najpopularniji hip-hop izvođač u Americi, Anton Santjago. On je seksi koliko i njegovo ime, a izvajano telo i savršeni mišići savršeno se uklapaju u njegov imidž. Mija treba da glumi zavodnicu u njegovom novom spotu, ali s obzirom na to da je Anton ozbiljan igrač, sva je prilika da će ona biti zavedena… AVGUST Mija je oduvek bila sjajna u pretvaranju. Bilo joj je lako da se pretvara da je neko drugi, i dobro je to radila do sada. I dalje pokušavajući da isplati očeve dugove, ovog puta ona odlazi u Dalas. Gde treba da glumi sestru Maksvela Kaningama. Naftnog magnata i jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Njegov otac nedavno je preminuo i sve iznenadio poslednjom željom u testamentu: želi da četrdeset devet posto njegove kompanije ostavi Maksvelovoj sestri, za koju ovaj nije ni znao da postoji.

Autor: Bjanka Picorno Žanr: Knjige za decu Pismo: Latinica Broj strana: 134 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2018. Ko još nije maštao o tome da ima neku tajnu, skrivenu kućicu, u kojoj važi samo jedno pravilo: Možeš da radiš sve što poželiš?! Aglaji i Bjanki se ta želja ispunila kad su se preselile u kućicu na drvetu. Iako je Aglaja dete a Bjanka odrasla osoba (mada pomalo detinjasta), najbolje su drugarice i odlično se slažu. Svaka ume da uradi ponešto, a obe imaju pustolovnog duha i mašte napretek. Na njihovom drvetu rastu ne samo razne vrste voća već i četiri bebe koje mjauču, mačka koja priča kao učena dama, pas koji svira flautu, krilata keruša, električna jegulja i jedan namćorasti starac. Dobro, možda komšija namćor ne raste, ali jeste čudna voćka. Na takvom mestu, u takvom društvu, nikad nije dosadno. Čak ni sama autorka, Bjanka Picorno, nije odolela da im se ne pridruži, pa se pojavila u ovoj knjizi kao lik! Pogodite koji...

Doista se razlikovala od one neugledne djevojke kakva je nekad bila. Tijekom godina je naučila kako istaknuti ono što je na njoj najljepše, a i gubitak desetak suvišnih kilograma pozitivne je utjecao na nju, na njene misli, ali i na samopouzdanje. Odmahnula je glavom. Krenula je prema ormaru i izvadila malen kofer. Spremila je najnužnije stvari i presvukla se u udobniju odjeću. Isto tako je spremila i dio spisa. I kod kuće će raditi, a to za nju nije bilo ništa novo. Dva sata kasnije se zaustavila pred svojom rodnom kućom. Osmijeh joj je zablistao na usnama. Udahnula je svjež zrak, onaj koji se razlikovao od svih koje je tijekom života osjetila. Da, grad u kojem je odrasla imao je neku nevidljivu moć, ljepotu koja se miješala s uspomenama koje ponekad i nisu bile baš lijepe, ali su bile njene i upravo one su je dovele do onog što je danas bila.” Knjigu potražite OVDE

Elle Castillo je nekada radila u socijalnoj službi, posvećujući se slučajevima dece koja su žrtve nasilja u porodici. Međutim, sada se bavi nečim drugim – vodi popularni kriminalistički podkast posvećen slučajevima nestale dece. Nakon dve uspešne sezone, Elle odlučuje da se uhvati u koštac sa najtežim slučajem do sada – Ubojicom Koji Odbrojava. Njen novi podkast fokusira se na potragu za jednom nestalom djevojčicom od 11 godina, čije je vreme odbrojano. Elle otkriva da je Ubojica Koji Odbrojava vešt i okretan, skrivaći tragove i vodeći igru sa njom. U potrazi za istinom, Elle se suočava sa mračnim tajnama i opasnostima koje je dovode u neizvesnost. “Djevojčica, 11” je triler koji će nas držati prikovanim za stranice knjige, dok pratimo Eline korake u potrazi za nestalom devojčicom. Autorica Amy Suiter Clarke majstorski gradi atmosferu napetosti, neočekivanih preokreta i emotivnih uzbuđenja. Ovaj triler nas tera da razmišljamo o snazi hrabrosti, istraživačkog duha i posvećenosti u suočavanju sa najvećim strahovima i tajnama.

Dijana je lepa i hrabra devojka koja je radila kao medicinska sestra u bolnici, dok je Uroš bio mladi oficir srpske vojske. Njih dvoje se zaljubljuju, ali su njihove živote obeležili rat i sve patnje koje on donosi.Roman istražuje temu rata, ljubavi i preživljavanja, a priča se odvija u periodu između 1914. i 1918. godine u Srbiji. Glavni likovi su Dijana i Uroš, čije su živote obeležile velike žrtve i patnje tokom rata.Knjiga se bavi temama poput hrabrosti, ljubavi, prijateljstva i patnje. Kroz likove Dijane i Uroša, autorka istražuje složene odnose između ljudi koji se bore za opstanak i slobodu u vremenu kada su ljudska prava bila ugrožena.“Ranjeni orao” je roman koji će privući čitaoce koji vole emotivne i snažne priče o ratu i ljubavi, napisane prefinjenim stilom. Mir-Jam je poznata po svom talentu da prikaže emocije likova u neobičnim okolnostima, a ovo je priča o hrabrosti, preživljavanju i ljubavi tokom jednog od najtežih perioda u istoriji Srbije.

Oblast: Političke nauke Autor: Strani Autor:: Džozef Stiglic Žanrovi:: Politika Izdavač:: Miba Books Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 464 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm U ovom novom proširenom i ključnom izdanju svog bestselera, čuveni ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef J. Stiglic bavi se novim protivrečnostima globalizacije u Sjedinjenim Državama i Evropi. Odmah po objavljivanju, delo Globalizacija i njene protivrečnosti postalo je granični kamen debate o globalizaciji pokazavši kako su MMF i druge velike institucije poput Svetske banke, kao i svetski trgovinski sporazumi, često radili na štetu zemalja u razvoju kojima je navodno trebalo da pomognu. Pa ipak, globalizacija je i danas loše vođena, a sada su njene negativne posledice – iskazane bujanjem nejednakosti kojem su doprinele – stigle na naplatu i u SAD i ostatku razvijenog sveta, odražavajući se kroz porast političkih nemira. Sa novim uvodom, novim protivrečnostima, usponu Donalda Trampa i novog protekcionističkog pokreta, Stiglicove snažne i dalekovide poruke ostaju preko potrebno štivo.

STANJE KNJIGE:Nova knjiga, neprimetno iskrzani uglovi korica. Posveta na trećoj stranici (knjiga je tako zamišljena da nema predstranica), šteta što je (posveta) na pisana plavom hemijskom olovkom, da je u pitanju bila crna, izgedalo bi da je deo knjige. O IZDANJU: Liz Pišon - Tom Gejts – Da! Ne. Možda..., Mala laguna, 2020, 265 stranica 270g. O KNJIZI: „Tom Gejts – Da! Ne. Možda...“ je osma knjiga u serijalu o Tomu Gejtsu i njom je zacementiran status Liz Pišon kao neprikosnovene kraljice dnevničkih knjiga za školarce. U slučaju da iz nekog neobjašnjivog razloga niste čuli za njih, knjige o Tomu Gejtsu su britanski pandan serijala „Dnevnik šonjavka“ autora Džefa Kinija.` `Ova knjiga je fenomenalna! Ima dosta ludih avantura...`, jedna čitateljka O AUTORKI: Liz Pišon (1963) rođena je u Londonu, studirala je grafički dizajn i radila u britanskoj muzičkoj industriji kao umetnički direktor. Autorka je bestseler serijala o Tomu Gejtsu, koji je preveden na 36 jezika i koji je dobio brojne nagrade. Ima troje dece i živi u Brajtonu.

Dženifer Čoldenko: KOŠULJE MI PERE AL KAPONE, Portalibris 2006, str. 228. Očuvanost 4+. Roman za decu. Dženifer Čoldenko (Santa Monika, 1957) je autorka dečjih knjiga rođena kao četvrto i najmlađe dete u brojnoj porodici. Smisao za humor koji poseduje doneo joj je reputaciju još dok je bila dete pa se u porodičnom krugu sve čudno i smešno zvalo `šala na Dženiferin način`. Posle koledža se zaposlila kao pisac tekstova u maloj oglasnoj agenciji, a uveče je išla na časove dizajna i ilustracije. Potom se zdušno posvetila dečjoj knjizi. Dugo joj je trebalo da pronađe svoj put i izraz u dečjoj knjizi. Svojim knjigama je postigla značajan uspeh: prva je bila proglašena za najbolju knjigu godine i dobila je kalifornijsku nagradu za dečju knjigu. Dženifer Čoldenko živi u San Francisku sa suprugom i dvoje dece. Dok je pisala svoju prvu knjigu za decu, radila je u zoološkom vrtu Okland, prala prozore u zmijarniku i pojila tigrove.

Roman Ringišpil u mojoj glavi nagrađen je nagradom „Večernjih novosti“ – Gordana Brajović i proglašen za najbolju knjigu 2003 – 2004. Dragomir Culafic dobitnik je nagrade „Zlatno Gašino pero“, Festivala humora za decu – Lazarevac, 2004. godine, za sveukupno književno djelo. RASPRODAT U KNJIZARAMA. str 130 dim 14x20cm tezina oko 250g povez tvrd izdavac Narodna knjiga Nežna ljubavna priča i čijem su središtu Olja iz Beograda i Blažo iz Budve. Kako se razvija njihova ljubav, kako ih menja i kako počinju da maštaju o dalekoj budućnosti, pročitajte u ovoj priči bez grubosti i surovosti. Biografija: DRAGOMIR ĆULAFIĆ je rodjen 8. novembra, na Dmitrovdan, 1940. godine u selu Luge kod Andrijevice, u Crnoj Gori. Završio je Filozofski fakultet, radio kao profesor, sada je direktor biblioteke `Laza Kostić` u Beogradu. Nagradjivan i zastupljen u više antologija, kao i u čitankama i školskoj lektiri. Godine 1995. dodeljena mu je Zlatna plaketa za najbolju jugoslovensku boemsku pesmu. Roman `Zvjezdano ždrijebe` je na Festivalu humora i satire u Lazarevcu 1997. godine proglašen za najbolju knjigu izmedju dva festivala, a iste godine je ušao u najuži izbor, u konkurenciji od 76 knjiga, za nagradu `Politikin zabavnik`. Za književno stvaralaštvo dobio je 1998. godine nagradu Skupštine opštine Andrijevica. Više pesama mu je komponovano. Pesme i priče su mu prevodjene na: engleski, ruski, madjarski, bugarski, rumuski, slovački, rusinski i slovenački jezik. Bibliografija: Pozni letači, poezija (autorsko izdanje, Beograd, 1971), Druga java, poezija (`Bagdala`, Kruševac, 1973), Razgovor žedji, poezija (`Stražilovo`, Novi Sad, 1978), Ako se setiš, poezija za decu (`Stražilovo`, Novi Sad, 1985, drugo dopunjeno izdanje 1986), Navala praznine, poezija (`Nova knjiga`, Beograd, 1988), Čudna staza, poezija za decu (`Novo delo`, Beograd, 1988), Selice, poezija za decu (`IP Knjiga`, Beograd, 1990), Ključ, pripovetke (`Univerzitetska riječ`, Niksic, 1991), Sta tu ima da se krije, poezija za decu (`Knjigoteka`, Beograd, 1994, dva izdawa), Kad jabuka zarumeni, izbor poezije i proze za decu (`Srempublik`, Beograd, 1996, drugo izdanje 1997), Pričest, poezija (`Prosveta`, Beograd, 1997), Zvjezdano ždrijebe, roman za decu i omladinu (BMG, Beograd, 1997, `Verzalpres`, Beograd, 1999, drugo izdanje), Prenoćen zivot, atologija boemske pozije (`Interpres`, Bograd, 1997, sa Ratkom Čolakovićem) i Raširi ruke, izbor poezije decu (`Grigorije Božović`, Priština, 1998). U pripremi za objavljiivanje su mu knjige: Jesenje pismo (poezija za decu), Gnezdo (izbor pesama za decu), Ključ (pripovetke, izmenjeno i prošireno izdanje), Još me ima (poema) i Zvjezdano ždrijebe (roman za mlade, ponovljeno izdanje).

Zaštitni omot, knjiga u veoma dobrom stanju. Plava ptica, Beograd 1980, tvrdi povez sa omotom, str. 213, ćirilica Ово рано дело Џејмса Оливера Кервуда првобитно је објављено 1909. године и сада га поново објављујемо са потпуно новом уводном биографијом. `Ловци на злато` је други у серијалу који је повезао причу о пријатељству и открићу између Родерика Друа, Вабигуна и Мукокија у Северној Америци. Кервуд паметно дозвољава читаоцу да сагледа дивљину очима и ловца и ловаца. Џејмс Оливер `Џим` Кервуд био је амерички писац акционих авантура и заштитник природе. Рођен је 12. јуна 1878. године у Овоссу, Мичиген, САД. Године 1900. Кервуд је продао своју прву причу док је радио за Детроит Невс-Трибуне, а након тога је настала његова каријера писања. До 1909. уштедео је довољно новца да отпутује на северозапад Канаде, путовање које је дало инспирацију за његове авантуристичке приче у дивљини. Успех његових романа пружио му је прилику да се врати на Јукон и Аљаску на неколико месеци сваке године – омогућивши Карвуду да напише више од тридесет таквих књига. Кервудово авантуристичко писање следило је традицију Џека Лондона. Попут Лондона, Кервуд је многа своја дела поставио у дивљину Великог северозапада и често је користио животиње као главне ликове (Казан, Бари; Син Казана, Краљ Гризлија и Номади севера). Многи Кервудови авантуристички романи такође имају романсу као примарно или секундарно разматрање заплета. Овај приступ је његовом раду дао широку комерцијалну привлачност и помогао му да се појави на неколико листа најпродаванијих раних 1920-их. Његово најуспешније дело био је роман из 1920. „Крај реке“. Књига је продата у више од 100.000 примерака и била је четврти најпродаванији наслов године у Сједињеним Државама, према Публисхер`с Веекли-у. Током своје каријере доприносио је разним књижевним и популарним часописима, а његова библиографија обухвата више од 200 таквих чланака, кратких прича и серијализација. Године 1927, док је био на пецању на Флориди, Кервуда је за бутину угризао за шта се веровало да је паук и одмах је имао алергијску реакцију. Здравствени проблеми у вези са уједом ескалирали су у наредних неколико месеци како је наступила инфекција. Умро је убрзо у својој оближњој кући у улици Виллиамс, 13. августа 1927. Имао је само четрдесет девет година и сахрањен је на гробљу Оак Хил. (Овоссо), у породичном плацу. Међутим, Кервудово наслеђе живи, а његов дом у замку Карвуд сада је музеј.