raritet, 60 strana, pitanja i odgovori, ok stanje, vidi slike Jerusalem: `Goren` 1947. First edition. 12mo, 60pp; wrappers. A slight band of toning toward upper edge of wraps, slight bend to rear wrapper, very near fine. Item #205375 A charming book of cultural quizzes aimed at young readers - and based on a popular radio quiz show - to spark growing identification with the nascent Jewish state. A second edition appeared in 1951 adding a supplement on Israel. This pre-statehood edition is very uncommon.

Stanje:dosta dobro Izdavač:Subotica Izdato: 1995 Korica: meka Pismo:latinica Najlepši stih na talasu Radio Subotica Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- 56 ----

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihal Babinka (slč. Michal Babinka; Padina, 25. avgust 1927 — Sremska Kamenica, 4. jul 1974) je bio jedan od najznačajnijih slovačkih književnika iz nekadašnje Jugoslavije[1], koji se bavio još i novinarstvom i prevođenjem.[2][3] Završio je pedagošku školu i radio kao učitelj u selima Ostojevićevo, Padina i Ilovača. Pisao je za srpski Dnevnik, slovački nedeljnik Hlas ljudu (Hlas Ľudu) i uređivao časopis za književnost vojvođanskih Slovaka Novi život (Nový život).

TITOV BORBENI PUT 1941-1943.: Radomir Bulatović Naslov Titov borbeni put : posebni osvrt na objekte u kojima je boravio i radio. Knj. 1, (1941-1943) / Radomir Bulatović Vrsta građe dr.knjiž.oblici URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Oslobođenje, 1988 (Čačak : Litopapir) Fizički opis 362 str. : fotogr. ; 21 cm Zbirka Istorijska i memoarska biblioteka ISBN 86-319-0094-X (plast. sa omotom) Predmetne odrednice Tito, Josip Broz, 1892-1980 Odlično očuvana knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Guido Knopp (rođen 29. siječnja 1948. u Treysi, Hesse) njemački je novinar i pisac. U Njemačkoj je dobro poznat, ponajprije jer je producirao velik broj TV dokumentaraca, uglavnom o `Trećem Reichu` i nacionalsocijalizmu, ali i o drugim temama, poput staljinizma. Život i djelo Nakon što je stekao doktorat iz povijesti i političkih znanosti, Knopp je radio kao novinski urednik u Welt am Sonntagu i Frankfurter Allgemeine Zeitungu. Godine 1978. zapošljava se na njemačkoj TV postaji ZDF. Od tada je producirao mnogo dokumentaraca o nacističkoj diktaturi poput Hitlers Helfer (`Hitlerovi pristalice`), Hitler-Eine Bilanz (`Hitler-polaganje računa`) ili Die SS: Eine Warnung der Geschichte (`SS: Upozorenje od povijest`), ali i npr. Vatikan (o moći papa) ili Kanzler: Die Mächtigen der Republik (o njemačkim poslijeratnim saveznim kancelarima).[1] Knopp vodi tjedni program njemačke televizije, koji se obično emitira nedjeljom, pod nazivom History. Godine 1999. producirao je seriju pod nazivom 100 Jahre – der Countdown, koja sažima cijelo 20. stoljeće, godinu za godinom, a televizijska postaja Phoenix još uvijek je ponekad emitira tijekom praznika.[2] Za objavljivanje svoje knjige Top Spies – Traitors in the Secret War (1994), Knopp je radio s njemačkom Saveznom obavještajnom službom i nekoliko umirovljenih špijuna kako bi predstavio svoju osobnu priču i objasnio svoj rad široj javnosti.[3] Knoppovi povijesni filmovi često su kritizirani zbog prepovršnog predstavljanja Trećeg Reicha i zbog `uređivanja povijesti` kako bi se umanjila uloga njemačke javnosti u izgradnji i podržavanju Hitlerova režima.[4][5] Osuđen je za prekrajanje povijesti izostavljanjem uloge Wehrmachta (bivše njemačke vojske) u okrutnostima Drugog svjetskog rata.[6][7] Godine 2004. skupina međunarodnih povjesničara upozorila je da bi dokumentarci poput onih koje je producirao Knopp mogli svesti važne povijesne činjenice na puki infotainment.[8] Godine 2003. Knopp je zagovarao da se Konrad Adenauer nađe na Unsere Besten popisu najvećih Nijemaca, koji je sastavila ZDF-TV.[9] Za svoj rad 2004. godine dobio je Zlatnu kameru te Bavarsku i Europsku TV nagradu. Predaje novinarstvo na Gustav-Siewerth-Akademie u Weilheim-Bierbronnenu (Baden-Württemberg) i živi u Mainzu. Njegova izdavačka kuća je njemačka grupa Random House (Bertelsmann grupa).[10] Godine 2008. Knopp je radio na filmu o neuspješnom Hitlerovom ubojici Bertholdu Schenku Grafu von Stauffenbergu.

U dobrom stanju Mirko Tepavac : sećanja i komentari / [razgovore vodio] Aleksandar Nenadović Vrsta građe intervju Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 255 str., [10] str. s tablama (fotogr.) ; 22 cm Zbirka Edicija Rat i mir Napomene Registar. Predmetne odrednice Tepavac, Mirko, 1922-2014 -- Intervjui Nikezić, Marko, 1921-1991 Nekontrolisane predmetne odrednice Tito, Josip Broz / Kardelj, Edvard / Marković, Draža / Mićunović, Veljko / Penezić, Slobodan / Perović, Latinka / Popović, Koča / Ranković, Aleksandar / Stambolić, Petar / Šoti, Pal / Tomić, Viktor / Tripalo, Miko

Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori. 324 st.

Perko Vojinović ISTINE I ZABLUDE o srpstvu, jugoslovenstvu i slovenstvu RAD, 1999. Udžbenički format, 235 strana. Odlično očuvana. Nema pisanja. Perko Vojinović je srpski istoričar. Osnovnu školu završio je u Žabljaku a gimnaziju u Pljevljima. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1957). Posle završenih studija više od decenije radio je kao profesor istorije u gimnaziji u Jajcu. Godine 1970. izabran je za profesora opšte istorije novog vijeka na Pedagoškoj akademiji u Banjoj Luci. U toku 1976. godine zbog verbalnog delika i rasprave o nacionalnom pitanju muslimana osuđen je na pet godina robije koju je izdržavao u Zenici. Po izlasku iz zatvora doktorirao je tezom Vrbaska banovina u političkom sistemu Kraljevine Jugoslavije 1979. godine, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Sa manjim prekidima radio je na Istorijskom institutu u Titogradu (1980 — 1992), kada dobrovoljno odlazi u Republiku Srpsku. Za vanrednog profesora Istorije Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Banjaluci izabran je 1994. godine. Nalazi se na dužnosti šefa Odsjeka za istoriju i latinski jezik na fakultetu. Njegova glavna monografska dela su Jajce, grad muzej revolucije, Sarajevo 1973; Crnogorska inteligencija do 1918, Titograd 1988; Politička i nacionalna misao crnogorske inteligencije (1918-1941), Nikšić 1989; Seljaštvo u Crnoj Gori (1918-1941). Njegova posebna naučnoistraživačka interesovanja su srpska inteligencija, kulturno-prosvetni i politički život u Bosanskoj Krajini, ideje o slovenskoj uzajamnosti i teme iz novije crnogorske istorije. Srpsko pitanje

Luka Božović : FOČANSKA PARTIZANSKA REPUBLIKA , Foča : Muzej fočanskog perioda NOB-a ; Kragujevac : Svetlost ; Sarajevo : Muzej revolucije Bosne i Hercegovine, 1982, tvrdi povez, str. 312. Народноослободилачка борба 1941-1945 -- Фоча Očuvanost 4. Luka Božović, general-major Rođen je 3. septembra 1918. godine u Plužinama, u porodici Blagoja Božovića koja se početkom tridesetih godina preselila u blizinu Foče. Osnovnu školu završio je u rodnom mjestu. Završio je dva razreda gimnazije, a potom je radio kao fizički radnik i privatni namještenik. Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, vratio se u svoj rodni kraj. Učesnik je priprema Trinaestojulskog ustanka 1941. godine. Božović je, kao borac, učesnik bitke na Pljevljima. Član KPJ postao je u februaru 1942. godine. U toku rata bio je sekretar Narodnooslobodilačkog odbora u Foči, od marta do maja 1942. godine. Potom politički komesar čete, pa bataljona Prve proleterske brigade, a bio je pomoćnik političkog komesara u Prvoj brigadi koja je formirana u SSSR-u. Od 1944. godine radio je u OZN. Nakon rata završio je Pravni fakultet 1956. godine u Beogradu. Bio je na raznim dužnostima u Gardi JNA, a kao general-major bio je ađutant Vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ i šef obezbjeđenja, potom inspektor u Glavnoj inspekciji narodne odbrane i na drugim dužnostima. Aktivna služba u JNA prestala mu je 1974. godine. Odlikovan je OBJ sa zlatnim vijencem, Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvijezdom.

Dobro očuvana, 136 strana, izdanje Povelja Kraljevo 2015, ima i posvetu autora na početku Risto Lazarov (Štip, 1949), pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Radio je kao novinar. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra.Objavio je više od dvadeset knjiga poezije, od prve Noćna ptica u parku (1972) do knjige Sitnokoračarka (2012). Objavio je nekoliko knjiga izabranih pesama i izabrane pesme u četiri toma (2009). Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Dobitnik je više književnih nagrada: „Mladi borac“, Nagrade grada Skoplja „13. novembar“, nagrade Makedonske radio televizije za najbolju knjigu za decu objavljenu između dve Struške večeri poezije, nagrade „Aco Šopov“ za najbolju pesničku knjigu, nagrade „Braća Miladinovci“ Struških večeri poezije, nagrade Praznik lipa, nagrade Književno žezlo i nagrade Velja kutija Makedonskih duhovnih konaka. Prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića i drugih autora. Objavio je nekoliko publicističkih knjiga, među kojima i Prvo lice jednine (knjigu intervjua s najznačajnijim makedonskim književnicima i umetnicima) i knjigu zapisa i eseja List po list. Autor je više novinskih i televizijskih putopisa. Živi u Skoplju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora! Dizajn: Zoran Pavlovic Goran Babić (Vis, 1944) jugoslovenski i srpski je književnik, dramaturg, scenarista, novinar i konceptualni umetnik. Napisao je oko sedamdeset knjiga. Biografija Po ocu je Hrvat a po majci Srbin. Odrastao je u Mostaru. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Krajem šezdesetih godina bio je osnivač Centra za društvene d‌jelatnosti omladine RK SOH, koja je izdavala omladinski list „Polet“.[3] Bio je glavni urednik časopisa „Oko” namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture. U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske. Tokom devedesetih se zbog izrazitog neslaganja sa politkom HDZ-a Franje Tuđmana seli sa porodicom za Beograd. Svoj poslednji tekst objavljen u Hrvatskoj napisao je kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit zabranjeno za Srbe, pse i Cigane. Svoj tekst je završio rečenicom: Tražite me među Srbima, psima i Ciganima. Objavio je sedamdeset knjiga iz različitih žanrova. Radio je za televiziju, radio, novine i film. Režirao je dokumentarne filmove i TV emisije, a po njegovim tekstovima su drugi režiseri snimali TV drame i seri, pozorišne predstave, crtane filmove (`Riblje oko`) ili snimali gramofonske ploče (Arsen Dedić, Kornelije Kovač). Poezija mu je uvrštena u antologije srpske i hrvatske poezije. Član je Adligata.[traži se izvor] Sa suprugom ima tri kćeri.

SOLUNSKI FRONT: Luiđi Vilari Naslov Solunski front / Luiđi Vilari ; [preveo sa italijanskog i engleskog Ivan Dimitrijević] Jedinstveni naslov La campagna di Macedonia. srpski jezik Vrsta građe prikaz Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2018 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 361 str. : fotogr., geogr. karte ; 22 cm Drugi autori - osoba Dimitrijević, Ivan = Dimitrijević, Ivan Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 / Prometej, Novi Sad [i] Radio-televizija Srbije, Beograd ISBN 978-86-515-1421-3 (Prometej; karton) Napomene Prevod dela: La campagna di Macedonia / Luigi Villari Autorova slika Fotogr. i na oba spojna lista Tiraž 500 Dodaci: str. 345-361 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 9-10. Predmetne odrednice Prvi svetski rat 1914-1918 -- Solunski front -- 1915-1918 Solunski front – Luiđi Vilari predstavlja knjigu koja govori o italijanskim vojnicima na južnom frontu tokom Velikog rata. Sam autor je o knizi rekao: U ovoj knjizi želeo sam da ispričam priču o jednom od tolikih frontova na koje se delio prostrani svetski oružani sukob – o Solunskom frontu – nastojeći naročito da istaknem važnu ulogu italijanskog kontigenta na njemu. Momci iz italijanskih vojnih jedinica na Balkanu bili su do sada gotovo sasvim zanemareni u već veoma brojnim publikacijama o Velikom ratu. Odlično očuvana knjiga.

Autor: Ivana Retas Izdavač: Radio Televizija Kragujevac Broj strana: 70 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 22cm Čitati između redova je umeće: autorka, u dijalogu sama sa sobom, učaurena u svoju umetničku intimu, sa stavom da ne treba trošiti reči na nedostojne umetnosti, zatvorenih očiju svojom poetskom rečju uverava nas da nebo nije granica, privilegovana da i van svog sna vidi ono što samo poneki mogu videti čini time privilegovane i nas kojima je to kroz svoju poeziju podarila. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što na predlistu postoji posveta. RETKO!!! (tiraž 300 primeraka)

IST 9 07161) PRIČA O KOMŠIJAMA KOJIH VIŠE NEMA , Milica Mihailović, Jovanka Veselinović, Radio B92 Beograd katalog, Kroz dokumenta o nekoliko zgrada koje su podigli beogradski Jevreji i u kojima su bile smeštene njihove institucije, prikazan je život i rad, verovanja i slavlja, kao i holokaust i skoro potpuno uništenje beogradskih Jevreja od strane Nemaca uporedni tekst na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku ; A tale of the neighbours that are no more , Nachbarn, die es nicht mehr gibt ; mek povez, format 20 x 20 cm , ilustrovano, 80 strana

POP VLADA ZEČEVIĆ: Stanko Mladenović Naslov Pop Vlada Zečević / Stanko Mladenović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1975 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad ; Loznica : Radio Podrinje ; Šabac : Fond Narodnooslobodilačke borbe Podrinja, 1975 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 356 str, [68] str. s tablama : fotogr., faks. ; 21 cm Zbirka Likovi revolucionara ISBN (Karton sa omotom) Napomene Slika V. Zečevića Tiraž 10.000 Bibliografija: str. [360]. Predmetne odrednice Zečević, Vladimir, 1903-1970 -- Biografije Drugi svetski rat 1941-1945 -- Partizani -- Jugoslavija Ivice listova su malo požutele, ostalo je odlično očuvano. md

Mirko Korolija PESME SKZ 239 Mirko Korolija (1886–1934) bio je srpski pesnik i političar. Živeo je i školovao se u Zadru, a zatim u Češkoj. U Pragu završava Pravni fakultet i stiče zvanje doktora pravnih nauka, ali paralelno razvija svoj književni talenat i objavljuje dela u časopisima. Radio je u mestu Kistanje i u Zadru, a 1919. postavljen je za sekretara Ministarstva u Beogradu. Izdao je za života nekoliko zbirki pesama, a bio je i autor putopisnog serijala o Dalmaciji, koji je izlazio u Politici tridesetih godina 20. veka.

Venceslav Glisic- Dosije o Blagoju Neskovicu Prilozi za biografiju Sluzbeni glasnik, Beograd, 2011. Tvrd povez, 179 strana, ilustrovano. „Благоје Нешковић је био јака личност, са посебно израженом вољом и енергијом да све што замисли спроведе у дело. Успео је да сачува свој идентитет и по цену своје политичке каријере у колективистичком друштву и у партији која је била подређена вољи једног човека. Био је посебан – било шта да је радио успео би у томе. Нешковић је једна од ретких особа која је од политичара постала научник.` В. Глишић Blagoje Neskovic, Spanski gradjanski rat, Tito...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nekih dvadesetak mesta ima podvucenih recenica hem. olovkom i malo zutim vodenim markerom, sve ostalo uredno! Najveći zločini sadašnjice : Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

Nova, nekorišćena Glasom pisana istorija / Dragoslav Simić Vrsta građe knjiga Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Clio, 2018 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 634 str. : fotogr. ; 19 cm Tiraž 500 Kako je nastala ova knjiga: str. 8-19 O autoru: str. 633-634. Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Radio-emisije -- Istorija -- Srbija -- 20v-21v -- Istorijska građa Novinarstvo -- Srbija -- 20v-21v -- Intervjui Simić, Dragoslav, 1941- = Simić, Dragoslav, 1941- Sadržaj Kako je nastala ova knjiga GLASOM PISANA ISTORIJA 1. Ignjat Cvjetković „Bosanac“ - Priča iz nevremena ili niđe ništa 21 2. Petar Jović - Preko Rusije i Japanskog mora - na Solunski front 33 3. Ita Rina - Dražesna Ita Rina 55 4. Miroslav Nikitović - Na trotoaru preko puta - u kriminalističkoj rubrici Politike (1935/36) 68 5. Miloš Tošić - Od „Đačkog batalјona` do Tesle 85 6. Živadin Stevanović - Gružanin na Svetskoj izložbi u Nјujorku 1939. - Susret s Teslom 95 7. Žarko Popović - Pripreme agentata na kralјa Aleksandra Karađorđevića u Italiji 1933. godine 101 8. Tomislav Karađorđević - Uspomene 114 9. Vane Ivanović (Ivan Vane Stefan Ivanović) - Ko je pobedio u Jugoslaviji 1945? 128 10. Dr Anka Matić - „Jugoslovenski šianci` dr Anke Matić - preko Pariza do Jugoslavije (1939-1941) 146 11. Jovanka Jovanović - Kao u nekom divnom čarobnom snu 161 12. Vojislav Bubiša Simić - U hotelu „Zanatski dom 174 13. Predrag Cune Gojković - „Moj Filipe brzi vetre, pošto voziš kilometre` 192 14. Desimir Tošić - Srbin, Jugosloven i Evropejac 205 15. Aleksandar Fredi Mošić – Otvorim radio - objava rata 228 16. Velizar Vučković – Vombardovanje na Stracinu 1941. - Uspomene pilota 246 17. Mile Miličević - Rat, dete i batine 258 18. Mina Kovačević - Jozsf Šulc u „Majinoj bašti` 268 19. Janko Hrkalović – Nacionalizacija knjižara 1948 281 20. Milјuša Jovanović - Milјuša s Golog otoka 290 21. Sreten Božić Vongar - Vongar s Bukulјe u Australiji 314 22. Nikola Kosić - „Vesti*` - informativna emisija iz 1953. godine - Milvoki, SAD... 331 23. Mihajlo Mihajlov - Zatvor za pisca Moskovskih Godina 344 24. Budimir Lončar - O Titu 360 25. Jugoslav Vlahović - Kontinenti između kažiprsta i palca 381 26. Ksenija Jovanović – Paradoksi u mom životu 395 27. Milica Lučić Čavić - Državu ne čine teritorije, državu čine lјudi 421 28. Jovan Rašković - Tako je govorio Jovan Rašković 438 29. Matija Bećković - Beseda na Vukovom saboru 1990 30. Šanji Kelemen - Gde je zemlјa Šanjija Kelemena 468 31. Vlatka Krsmanović - Sudbina Vlatke Krsmanović ili suočavanje s prošlošću 484 32. Sankcije - Kako sam se popeo na „Durmitor` u Baltimoru 501 33. Ljubomir Simović - Dnevnik (1999) 518 34. Latinka Perović - Da vam skakavci ne pojedu nijedan dan života 533 35. Dubravka Stojanović - O čemu piše istoričar 546 36. Raško Dimitrijević - Malo sam pisao, govorio mnogo 562 37. Ljubiša Rajić - Srbija je intelektualno podelјena 578 38. Đuro Šušnjić - Dijalog, susret razlika .. 601 39. Živica Tucić - Srbi između pravoverja i krivoverja 618 40. Prekale, selo na prodaju 629 O autoru 633 U knjizi Dragoslava Simića sačinjen je sjajan izbor iz bogate zaostavštine višedecenijskog serijala radiofonske emisije „Govori da bih te video“. Sagovornike i teme autor je lično otkrivao, znao da prilagodi svom mediju i realizovao s njima razgovore na raznim geografskim meridijanima, čak i u najtežim vremenima kao što su bile sankcije Ujedinjenih nacija i bombardovanje. Na našu sreću – sačuvao je te istorijske snimke brojnih priča naših znamenitih, ponekad zaboravljenih a često sasvim skromnih likova koji sada, u knjizi, postaju opipljivi doživljaji koji pokrivaju ne samo ceo 20. vek već i široke prostore Balkana, pa i cele Evrope, do Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike i Australije. Ispričane živim jezikom, autentičnih narečja i iskrenih pobuda, te neponovljive ispovesti nas pozivaju da im se nebrojeno puta vraćamo i da, na izvestan način, ukrštamo ili paralelno pratimo različite životne puteve i neobične sudbine kojima je protkana naša istorija. Nema nevažnog svedočenja, nema malih priča – svako sećanje je dragulj, bilo da dopunjuje neki vakuum u našim (sa)znanjima o velikim ličnostima i istorijskim zbivanjima, bilo da nam otkriva sasvim intimne, emotivno obojene i neponovljive, obične trenutke življenja. `Usmena, alternativna istorija Dragoslava Simića i njegovih gostiju na talasima radio-emisija – sada pretočena u tekstove i zaokružena u knjigu – obogaćena je velikim brojem pojedinačnih doprinosa izvanrednih sadržaja i tema.` Irina Subotić Dragoslav Simić je dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2, prepoznatljive emisije „Govori da bih te video“. Pokrenuo je 1992. godine autorsku ediciju dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“, prvo na kasetama, potom na nosačima zvuka CD, o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Dobitnik je brojnih nagrada Radio Beograda u oblasti dokumentarnog radio-novinarstva: u periodu od 1968. do 2007. Nagrađivan je na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu za dokumentarne emisije. Objavio je više knjiga: Ženski logor na Golom otoku, u koautorstvu sa Boškom Trifunovićem, (1990) Raskol u eteru, (2006), Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovića do danas, knjiga i CD (2007) Dražesni KGB, javi se ( 2009). Sarađivao je na knjizi Šezdeset osma – lične istorije (2008). Pisao je za brojne nedeljne i dnevne novine u SFR Jugoslaviji i Srbiji. Dobitnik je nagrade „Zlatni mikrofon“ RTS za 2007.

Odlično očuvano! Prvo izdanje iz 1994. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Deset deka duše : džez / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1994 (Sremski Karlovci : Art print) Fizički opis 59 str. ; 20 cm Zbirka Savremena književnost Sadržaj : Milion kaloričnih asocijacija (5-24): Deset deka duše (7-8); Konopac (9-10); Vražja mater (11-12); Puškin (13); Dete tekst (14-15); Antena (16-17); Program (18-19); Narodne pesme (20); Knjižara (21); Oblaci (22-23); Moderni pesnici (24). - Lutajuća sisa (25-45): Čovek u škripcu (27-28); Obućari (29); Devojčica (30); Svilena buba (31-32); Majke (33); Luča (34); Terasa (35); Lutajuća sisa (36); Budizam (37); Devojačka kći (38); Filozof (39-40); Jovan od krsta (41-42); Džez 1 (43); Automobil (44); Maratonac (45). - Interesantna stvar (47-59): Falus (49); Stvari su došle na svoje mesto (50); Interesantna stvar (51); Mrak (52); Parfem (53); Život (54-55); Motiv (56); Džez 5 (57); Sahara (58-59). (broš.) Napomene Beleška o autoru i njegova slika na kor. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Prljavi snovi / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 65 str. ; 21 cm. Sadržaj S a d r ž a j: S obe strane Temze (5-27): S obe strane Temze (7); Čovekova sudbina (8); Mantra (9); Krava (10); Slobodno zidarstvo (11); Pada dubok sneg (12-13); Značenje, tumačenje (14-15); Teleskop i mikroskop (16); Do viđenja iznenađenje (17); Satisfaction (18); Sehnheisser (19); Ljubičice, kritike (20-21); Kanjiža 1979. (22); Svetlosti velegrada (23); Ruka (24); Gomila sitnog stakla (25-27). - Sve postoji (29-46): Sve postoji (31-32); Visoko i nisko (33); Pola kilograma (34-35); Eto zašto volim smrt (36); Robinson Kruso (37); Treći talas (38); Nemci i Francuzi (39); Gradska mreža (40-41); Železnička stanica (42); Lančani sudar (43-44); Rade Tomić, iznenada (45-46). - Zašto si se, majko rodila? (47-61): Tiha noć (49); Voće & povrće (50); Ogromna usta (51); Plakaću danas (52); Prljavi snovi (53); Obično noću (54); Kiša je prestala da pada (55); Ulje za kočnice (56); Sveže mekike (57); Zašto si se, majko rodila? (58); Rok za sisanje (59); Bečkerek (60); Kineska vaza (61). Beleška o piscu (62). ISBN (Broš.) Tiraž 750. Beleška o piscu: str. 62 Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG33

Dragoslav Grbić : SEPTEMBAR, Novo pokolenje Beograd 1954, str. 64. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : RODNI GRAD, Novo pokolenje Beograd 1950, str. 48. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : LIRSKI FRAGMENTI, Novo pokolenje Beograd 1949, str. 32. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)