Split 1919 mislim da je ilustraciju na koricama radio Marino Tartalja Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu« [2]. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Biografija Uredi Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[3] i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[3] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[4] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[5] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[3] Gvido Tartalja painting.JPG Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[7] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[8] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[3] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [9]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[10] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Uredi Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. COBISS.SR 124185095 Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. COBISS.SR 46760967 Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. COBISS.SR 58675719 Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. COBISS.SR 209853703 Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. COBISS.SR 49830919 Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. COBISS.SR 96408332 Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. COBISS.SR 51775239 Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. COBISS.SR 14333959 Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. COBISS.SR 189612300 Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. COBISS.SR 93264647 Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. COBISS.SR 53957639, II izd. 1937. COBISS.SR 205116167 Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. COBISS.SR 7588871; II izd. 1934; III izd. 1937. COBISS.SR 14463495 Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. COBISS.SR 203948807 Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. COBISS.SR 26465039 Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. COBISS.SR 95543808 Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. COBISS.SR 51773959 Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. COBISS.SR 78388231 Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46804999 Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46720263 Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46761735 Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. COBISS.SR 6040641 Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. COBISS.SR 28864519 Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. COBISS.SR 26465551 Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. COBISS.SR 46762503 Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. COBISS.SR 134787079 Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. COBISS.SR 42353671 Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. COBISS.SR 63738887 U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. COBISS.SR 88558855 Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. COBISS.SR 88725511 Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. COBISS.SR 93876487 Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. COBISS.SR 131941383 Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. COBISS.SR 94124295 Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. COBISS.SR 256143367 Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. COBISS.SR 100682503 Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968.[3] COBISS.SR 83800071 Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. COBISS.SR 112710407 Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. COBISS.SR 512058029 Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. COBISS.SR 512244134 Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. COBISS.SR 15604231 Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. COBISS.SR 119974663 I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. COBISS.SR 74871052 I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. COBISS.SR 16621575 Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976. COBISS.SR 122021127 Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. COBISS.SR 41955591 Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. COBISS.SR 17260551 Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. COBISS.SR 45471495 S one strane duge, izd. „Nolit“ - „Prosveta“ - „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. COBISS.SR 45364487 Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. COBISS.SR 18538759 Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. COBISS.SR 18864647 Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. COBISS.SR 46351623 Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. COBISS.SR 26218759 S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. COBISS.SR 10764807 Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. COBISS.SR 2461186 Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. COBISS.SR 997894 Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. COBISS.SR 3959052 Vesela zoologija, 1 - 6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. COBISS.SR 173677831 Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. COBISS.SR 136971020 Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. COBISS.SR 186302476 Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. COBISS.SR 199421196 Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. COBISS.SR 201973260 Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. COBISS.SR 214447884 Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. COBISS.SR 214066956 avangarda međuratna knjizevnost srpska poezija

Eseji i članci / Ljubo Karaman Zagreb : Matica hrvatska, 1939 208 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm dobro očuvano bez oštećenja retko u ponudi deo sadržaja na slikama s druge strane koja nije uslikana još: juraj dalmatinac... barok... žrtvenik sv. duje u splitu, oko drevne kliške tvrđave, šetnjom kroz korčulu i njene spomenike, O UMJETNIČKOJ OPREMI KNJIGE U DALMACIJI, rani srednji vek, konac minijature, štampana knjiga, O Grguru Ninskome, s narodnim vodičem u srcu dioklecijanove palače... Klasičnu gimnaziju završio je u Splitu 1904[1], nakon toga studirao je od 1910. na Filozofskom fakultetu u Beču, historiju i geografiju. Od 1912. prebacio se na studij povijesti umjetnosti kod prof. Josefa Strzygowskoga , koji je završio 1914. Nakon Prvog svjetskog rata 1920. doktorirao je kod Maxa Dvořáka u Beču s tezom Die romanische Plastik in Spalato. Uz studij je i radio; 1911. bio je kraće vrijeme nastavnik na splitskoj klasičnoj gimnaziji, zatim u dubrovačkoj gimnaziji, a od 1919. radi kao asistent Pokrajinskoga konzervatorskoga ureda za Dalmaciju. Od 1926. direktor je Konzervatorskog zavoda u Splitu.[1] Zbog pritiska talijanskih okupacijskih vlasti, preselio se 1941. u Zagreb, u kojem je do umirovljenja 1950. radio kao direktor Konzervatorskog zavoda.[1] Njegov naučni opus obuhvaća desetak knjiga i oko 400 eseja, dijelom objavljenih i u knjigama (Eseji i članci, 1939; Odabrana djela, 1986). Najviše se bavio u spomenicima Dalmacije, od kasne antike do baroka, a pisao je i o srednjovjekovnoj umjetnosti Istre, sjeverne Hrvatske i Slavonije te Bosne i Hercegovine. Ljubo Karaman se osobito bavio predromaničkom umjetnošću u Dalmaciji od početka svojega naučnog djelovanja. (crkvica sv. Petra u Priku, reljef u krstionici splitske katedrale s likom kralja, sarkofag Ivana Ravenjanina Split, ranosrednjovjekovna pleterna ornamentika u Dalmaciji, predromanička crkvica sv. Mihajla kraj Stona). On je tvorac sintagme Starohrvatska umjetnost, koju je iznio u knjizi Iz kolijevke hrvatske prošlosti (1930). Po njemu je to orginalna umjetnost perriferije, a ne kako je Strzygowski iznio, samo ponavljanje uzoraka sjevernjačke drvene gradnje sa bizantskim uticajem. Karaman je bio i društveno angažiran, 1929. suprotstavio se postavljanju Meštrovićeva spomenika na Peristilu zbog narušavanja estetske ravnoteže. Kao kozervator zalagao se stvaralačko konzervatorsko stajalište, koje je glasilo - konzervirati, a ne restaurirati. Bibliografija Umjetnost u Dalmaciji, Matica Hrvatska, 1933. Iz kolijevke hrvatske prošlosti, 1930. Zagreb Živa stanina, 1943. Hrvatski izdavalački bibliografski zavod Pregled umjetnosti u Dalmaciji, 1955. Matica Hrvatska Eseji i članci, Matica hrvatska, 1939., Zagreb

Никола Трајковић: МЕЂУЛУЖЈА новеле Издавач: НАРОДНА КЊИЖНИЦА, Београд, 1920-30? Меки повез, 100 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама, уз потпис на предлисту. РЕЂЕ У ПОНУДИ `ТРАЈКОВИЋ Никола – песник, приповедач, драмски писац и преводилац (Београд, 17. VII 1896 – Краљево, 6. VIII 1985). Рођен је у угледној трговачкој породици на Варош-капији, у кући крај савског моста, коју је достојно овековечио у својим делима (посебно у књизи Стари Београд, 1977). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. После повлачења кроз Албанију стигао је у Француску, где је неко време радио као контролор у париском метроу, а потом је, после трогодишњих студија у Греноблу, 1920. добио диплому високих студија француске литературе и језика. Исте г. дипломирао је и у Бгду на одсеку за француски језик и књижевност. Запослио се као професор француског језика у београдској гимназији. Једно време (од 1921) био је генерални секретар НП у Бгду, уредник позоришне стране листа „Време“, уређивао је прву илустровану позоришну ревију код нас – часопис „Comoedia“ (од 1923. до 1925), писао надахнуте есеје о знаменитим глумцима (пре свега о Пери Добриновићу, Чича-Илији Станојевићу, Драги Спасић, Сави Тодоровићу, Добрици Милутиновићу итд.) и све време се бавио књижевношћу и много преводио, најрадије у стиху. Према сопственом признању, превео је, или боље рећи препевао, око тристо хиљада стихова Превера, Елијара, Мишоа, Арагона, Сен-Џон Перса и других. Пензионисан је 1951, а радио је до последњег часа. У књижевности се јавио још 1912. песничким и другим прилозима у „Пијемонту“ и ондашњим вечерњим листовима, а истрајао је на нашој књижевној ветрометини више од седам деценија. У књизи Споменар о старом Београду (1984) – по којој је ТВ Бгд снимила и постхумно емитовала (30. IX 1985) истоимену емисију из серије „Некад и сад“ – Т. је опевао свој родни град, његову прошлост и спасао од заборава многобројне знаменитости. Поред свега писао је о позоришту и за позориште. Драматизовао је популарни роман Данијела Дефоа Робинсон Крусо и написао три драме: Ћоса (1926), Девојка бржа од коња (1934) и Краљевић Марко (1978). Ови оригинални комади, под насловом Три драме, штампани су у Бгду 1981. Девојка бржа од коња изведена је на београдском радију и у НП у Скопљу, још док је била у рукопису. На сцени СНП је 1951. играна Т. драматизација Робинсон Крусо по Д. Дефоу.` (Из Енциклопедије СНП)

Prvo izdanje Požutela na nekim mestima od starosti, inače lepo očuvano za svoje godine Druga knjiga u ediciji Pozorište Delo je kompletno Extra retko u ponudi Prelepa ilustracija na koricama Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Branislav Nušić Branislav Nušić 1904.jpg Branislav Nušić 1904. godine, fotografija njegovog kuma i fotografa Milana Jovanovića. Puno ime Alkibijad Nuša Nadimak Ben Akiba Datum rođenja 20. oktobar 1864. Mesto rođenja Beograd, Kneževina Srbija Datum smrti 19. januar 1938. (73 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Jugoslavija Nacionalnost Srbin Škola Velika škola u Beogradu (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) Supružnik Darinka Đorđević Deca Strahinja Ban, Margita, Olivera[1] Roditelji Đorđe (Georgijas) Nuša Ljubica Nuša[2] Najvažnija dela Gospođa ministarka Sumnjivo lice Narodni poslanik Retorika Nagrade Orden Svetog Save, Orden knjaza Danila I, Orden belog orla Potpis Zvanični veb-sajt https://nusicfondacija.rs/ Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Privatni život Odlikovanja Književna dela Uredi Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije Uredi „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[30] `Svinja` (1935)[31] „Dr“ (1936)[32] „Pokojnik“ (1937)[33] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[34]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[35]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani Uredi „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [36] Autobiografska proza Uredi „Autobiografija“ (1924) Drame Uredi „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Uredi Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije Uredi „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici Uredi „Retorika“ Putopisi Uredi Kosovo, Opis zemlje i naroda

TK 1 58311) FRA JUKIĆEVO ZNAMENJE , Borivoje Jevtić , Državna štamparija Sarajevo 1934 , framska hronika u 5 činova , predgovor napisao Viktor Rubčić , U ovoj dramskoj hronici g. Borivoje Jevtić dao je jedan detalj iz burnog perioda bosanske istorije pod turskom vladavinom, u doba kad je Turska pokušala još jednom da se afirmiše na balkanskom severu i da spreči opšte rasulo. U centru tih događaja živeo je i delovao fra Ivan Frano Jukić, mladi franjevac, koji je verovao da je nastupio čas konačnog oslobođenja i da bi do toga moglo da dođe i uz pomoć otomanskog namesnika Omerpaše Latasa. Fantastični snovi fra Jukića razbili su se vrlo brzo na stvarnosti koja mu nije bila naklonjena. Svoj zanos platio je glavom, u progonstvu. On je na taj način postao u neku ruku prethodnik u borbi za nacionalno oslobođenje u Bosni. Posle njega pojavio se ceo niz drugih, sve do Gavrila Principa 1914. Zato je on postavljen na čelo dramskih zbivanja u kojima će pisac ove hronike izneti velike potrese kroz koje je Bosna prošla poslednjih decenija. Cilj ovih redaka je da prikažu te događaje u jednoj zbijenoj slici kako bi čitaoci osetili atmosferu u kojoj se zbivala životna tragedija glavnog junaka. Viktor Rubčić Borivoje Jevtić – književnik, dramski pisac (Sarajevo, 30. VII 1894 – Sarajevo, 27. XI 1959). U rodnom gradu je završio osnovnu školu i klasičnu gimnaziju. Već 1910. javio se u „Bosanskoj vili“ prevodima Vitmenovih pesama u prozi Vlati trave. Кao učenik učestvovao je u revolucionarnom radu omladine i radio u redakciji časopisa „Srpska omladina“ (1912-1913). Bio je pripadnik pokreta „Mlada Bosna“ te je posle sarajevskog atentata 1914. uhapšen 1915. i osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, koju je izdržao u Zenici za vreme Prvog svetskog rata. Posle rata neko vreme se bavio novinarstvom, a 1920. se zaposlio kao umetnički prevodilac i dramaturg novoosnovanog NP u Sarajevu, u kojem je 1922. počeo i da režira. U školskoj 1925/26. u Beču je studirao dramaturgiju i režiju kod Maksa Rajnharta. U međuratnom periodu bio je član Grupe sarajevskih književnika. Uređivao je časopise: „Кnjiževna kritika“ (1923), „Кnjiževni pregled“ (1924), „Pregled“ (1929-1930), „Sarajevska scena“ (1936-1937) i „Srpska scena“ (1941-1942). Pobegavši od ustaša, živeo je u Bgdu (1941-1947), gde je radio u pozorištu. Potom je u NP u Šapcu (1947-1952) bio dramaturg. Vratio se u Sarajevo 1952. i u njemu ostao do smrti. mek povez, format 14,5 x 21,5 cm , ćirilica, 90 strana, posveta pisca na naslovnoj strani ,

54419) AK 1 HRVATI U TRIDESETOGODIŠNJEM RATU , Ernest Bauer , Matica hrvatska Zagreb 1941 , Bauer, Ernest Bauer, Ernest, hrvatski publicist, povjesničar i političar (Zagreb, 4. IV. 1910 – Zagreb, 29. XII. 1995). Sin arhitekta Brune Bauera. Diplomirao 1932. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kao stipendist francuske vlade boravio 1935. u Parizu i Strasbourgu, kao Humboldtov stipendist doktorirao s temom iz povijesti hrvatskog novinstva 1939. u Leipzigu. Gimnazijski nastavnik u nekoliko hrvatskih gradova 1934–37; od 1939. vodio zagrebači ured njemačke novinske agencije Europa-Service. Nakon uspostave NDH radio u Ministarstvu vanjskih poslova (MVP) u Zagrebu, na čelu Ureda za novinstvo, a zatim od kraja listopada 1941. savjetnik poslanstva i ataše za tisak u poslanstvu NDH u Bukureštu. God. 1942. vratio se u Zagreb, gdje je sudjelovao u pisanju tzv. Sive knjige. U razdoblju 1943–44. predstavnik MVP-a i vlade NDH pri zapovjedništvima nekoliko njemačkih postrojbi (Sisak, Kotor, Dubrovnik). Od 1944. bio je nadstojnik Odsjeka za germanske zemlje MVP-a, 1945. imenovan je konzulom u Pragu, ali zbog sloma NDH nije preuzeo dužnost. Nakon rata živio u Austriji (doktorirao u Grazu 1949. iz politologije) i od 1955. u SR Njemačkoj, gdje je radio kao analitičar Savezne obavještajne službe (BND) do umirovljenja 1975. Aktivno sudjelovao u političkom životu iseljeništva, ponajprije u Hrvatskom narodnom vijeću (od 1977. pročelnik Političkog odjela) i Hrvatskom narodnom odboru (1986–88. predsjednik). God. 1991. savjetnik Vlade Republike Hrvatske u Bonnu, a iste godine vraća se u domovinu. U razdoblju do 1945. objavio je više studija i članaka o povijesti hrvatske književnosti i suvremenim kniževnicima, o povijesti novinstva u Hrvatskoj (kao predavač na Filozofskome fakultetu 1943. pionir studija novinstva u nas) i drugim temama. U nekim publicističkim radovima iskazivao potporu nacističkoj Njemačkoj. U emigraciji se redovito javljao člancima o politici, a uređivao je emigrantske listove Hrvatska Država i Kroatische Berichte. Istraživao i objavio mnoge radove o hrvatskoj vojnoj povijesti. Važnija djela: Današnja Njemačka (1937), Hrvatski vojnik u tridesetogodišnjem ratu (1940), Hrvati u tridesetogodišnjem ratu (1941), Razvitak publicistike u Hrvatskoj (Die Entwicklung der Publizistik in Kroatien, 1942), sjećanja Život je kratak san (1985), Sjaj i tragika hrvatskog oružja (Glanz und Tragik der Kroaten, 1969; hrvatski prijevod 1991), Posljednji carski vitez. Stjepan pl. Sarkotić (Der letzte Paladin des Reiches. Stjepan pl. Sarkotić, 1988). tvrd povez, format 14,5 x 20 cm , latinica, 148 strana + ilustracije , potpis na predlistu *AK 1

Odlično očuvano! Autor - osoba Kaman, Milan = Kaman, Milan Naslov Šta je život / Milan Kaman Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1952 (Beograd : Kultura) Fizički opis 46 str. : ilustr. ; 19 cm Zbirka Nauka i život Predmetne odrednice Biologija (popularna nauka) Milan Kaman rođen je u Varaždinu godine 1888. Tamo je završio srednju školu, a prirodne nauke studirao je u Beču i Zagrebu gde je i diplomirao. Nakon završenih studija radio je neko vreme kao asistent Zoološkog instituta u Zagrebu, a zatim na Zoološkoj stanici u Trstu. Kasnije je službovao kao profesor gimnazije u Rumi i Gospiću, a kao direktor u Varaždinu i Novoj Gradiški. Odlikovao se organizatorskim sposobnostima i velikim pedagoškim iskustvom, pa je zdušno pomagao mlađim nastavnicima biologije. U školi je organizovao seminare, praktične vežbe iz biologije i ekskurzije, predavanja u okviru škole i narodnog sveučilišta koje je osnovao u Novoj Gradiški i u Varaždinu. Bio je napredan ne samo u stručnom pogledu nego i politički, pa se za rata kao nastavnik u Slavonskoj Požegi priključio Narodnooslobodilačkom pokretu. Radio je kao prosvetni radnik na oslobođenom teritoriju u Slavoniji. Nakon oslobođenja bio je neko vreme u Odjelu za prosvjetu GNO Zagreb, a zatim profesor na I muškoj gimnaziji u Zagrebu. Godine 1946. prešao je u Hrvatski narodni zoološki muzej kao muzeolog, a od godine 1950. bio je direktor toga muzeja sve do penzionisanja godine 1958. Za čitavo vreme svoga rada – gotovo pola stoleća – delovao je ne samo kao stručnjak nego prvenstveno kao prosvetni radnik u najširem smislu reči, a naročito kao popularizator prirodnih nauka. Bio je suautor brojnih udžbenika za srednje škole, sarađivao je u Glasniku Hrvatskog prirodoslovnog društva i časopisu „Priroda“ već od njenog osnivanja tj. od godine 1911. U popularnim izdanjima „Male naučne knjižnice“ i „Knjižnice Prirode“ štampani su brojni radovi Milana Kamana, koji se odlikuju vrlo lepim, lakim i razumljivim načinom pisanja. Propagirao je i zaštitu prirode u okviru Hrvatskog prirodoslovnog društva i tadašnjeg Odjela za zaštitu prirode Konzervatorskog zavoda. Održao je niz predavanja iz biologije na narodnim sveučilištima u Zagrebu i izvan Zagreba. Bio je doista odličan popularizator prirodnih nauka i mogao bi mnogima mlađima da služi za uzor, pa mu zbog toga i Hrvatsko prirodoslovno društvo duguje zahvalnost za njegovu dugogodišnju suradnju na tome području. MG51

RADIESTEZIJA U PRIMJENI BORIS FARKAŠ RADIE S TEZIJA ZAGREB 1987 Ilustracije Broš Latinica 166 stranica Nekorišćeno

Potpis Mirka Damnjanovića i posveta upućena drugu Aleksandru Arnautoviću ! Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године. DETLEV FON LILIENKRON Ratne Novele / PORAZ - ADJUTANTSKI DOŽIVLJAJI - LETNJA BITKA S Nemačkog preveo: Mirko Damnjanović ` MALA BIBLIOTEKA ` Urednik: Risto Kisić Vlasnik: Izdavačka knjižarnica Pahera i Kisića Štamparsko umjetnički zavod Paher i Kisić - Mostar, 1906 godine -POSEBNO IZDANJE- Povez: Mek Format: 14,8 x 10 cm Broj strana: 64 -Hrbat lošiji i ima zacepljenosti i minimalnih oštećenja usled sečenja ( razdvajanja ) strana Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... Q

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korica malkice ostecena, sve ostalo uredno! Prvo izdanje! Manji format 1920. god Dr Marko Maletin (Novi Sad, 4. avgust 1890 — Sremski Karlovci, 30. april 1968)[1] bio je srpski profesor, sekretar Matice srpske, urednik Letopisa Matice srpske, upravnik Vojvođanskog arhiva i Narodnog pozorišta Dunavske banovine.[2] Biografija Obrazovanje Osnovnu školu i Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju završio je u Novom Sadu.[3] Potom je u Beču studirao istoriju filozofije. Od 1909. kao pitomac Tekelijanuma studirao slavistiku u Budimpešti, gde je i diplomirao 1912. godine.[4] Školsku 1912/13. proveo je u Budimpešti na istraživačkom radu i pripremi doktorata o Teodoru Pavloviću, koji je, posle ratnog prekida, odbranio 1920. Studija je objavljena u Glasniku istoriskog društva u Novom Sadu (1935 —1936).[5] Prvi svetski rat Tokom školske 1913/14. kao suplent Srpske gimnazije u Novom Sadu predavao je srpski jezik, nemački i krasnopis. Posle mobilizacije u austrougarsku vojsku prebegao je oktobra 1914. srpskoj vojsci, potom je upućen u Niš gde se prijavio za dobrovoljca. Ubrzo se razboleo od tifusa pa je po izlečenju postavljen za učitelja u Đevđeliji.[4] U leto 1915. najzad mu je usvojena molba pa je upućen u I prekobrojni (kasnije XXI) puk, u kojem je kao borac ostao do kraja rata, prešavši Albaniju, Krf i Solunski front.[4] U borbama je iskazao veliku hrabrost. O jednom periodu tih događaja pisao je u ratnom dnevniku (Povratak: od Krfa do Bitolja 1916. godine).[5] Posle rata, od decembra 1918, radio je u gimnaziji u Đevđeliji, od marta 1919. u Velesu. Potom se vraća u Novi Sad i od 1919. do 1921. radi u Gimnaziji i Učiteljskoj školi. U novembra 1921. dao je ostavku i otišao u Berlin za dopisnika beogradskog lista Vreme.[4] Matica srpska U proleće 1923. ponovo dolazi u Novi Sad, a septembra iste godine izabran je za sekretara Matice srpske i urednika Letopisa. U Biblioteci Matice srpske inicirao je 1923. osnivanje Arhivskog odseka. Kao urednik Letopisa Matice srpske (1923—1929)[1][6] učinio je da časopis poveća obim i da se, uz redovno izlaženje (najčešće jednom mesečno), donekle približi modernijim tokovima srpske književnosti. Dosta pažnje posvećivao je naučnoj i socijalnoj problematici (M. Milanković, B. Petronijević, S. Jovanović, S. Bokšan i dr.). Povremeno je objavljivao književnokritičke tekstove (o E. Adiju, D. Vasiljevu, T. Ostojiću i dr.). Bio je jedan od ključnih organizatora obeležavanja stogodišnjice osnivanja Matice srpske, kada je objavljena spomenica Matica srpska 1826—1926. Značajan je njegov bibliografski popis radova Letopisa Matice srpske u okviru kojeg je razrešio pitanje autorstva mnogih tekstova iz ovog časopisa.[5] Izradio je sadržaj Letopisa Matice srpske 1825-1950 po piscima.[1] Ostavku na mesto sekretara Matice dao je u leto 1929. zbog novih kriza u Upravi i prešao u Skoplje, gde je do 1934. zaposlen kao profesor u Gimnaziji.[3] Istovremeno je honorarno radio kao lektor Narodnog pozorišta u Skoplju. Nakon toga prelazi u Beograd, gde je bio profesor u Petoj muškoj gimnaziji (1934—1936).[5] Narodno pozorište Dunavske banovine Upravnik Narodnog pozorišta Dunavske banovine bio od 1936. do 1941. godine.[1] Na tom poslu je ponovo pokazao organizacione sposobnosti, pa je pozorište postalo jedno od najboljih u Kraljevini Jugoslaviji. Tokom Drugog svetskog rata deo ansambla SNP predvođen Maletinom nastavlja rad u Pančevu (1942—1944)[3]. Po oslobođenju zemlje kratko bio upravnik pozorišta „Sterija” u Vršcu (1945—1946).[5][4] Po povratku u Novi Sad imenovan za upravnika Vojvođanskog arhiva (1946—1949)[1][7], a od 1949. do penzionisanja 1952. godine radio je kao naučni saradnik Matice srpske.[5] U rukopisu su mu ostale studije Novosadsko pozorište između dva rata i Suton vojvođanske pozorišne tradicije. Prevodio je s mađarskog Oskara Jasija i Morica Žigmonda. Bio oženjen Katarinom Avakumović.[5] Odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima[5] i Albanskom spomenicom.

Miloš Ivković (Osijek, 1880–Beograd, 1950): Nekoliko dialektoloških napomena o `Pjevanici` Sime Milutinovića Nova štamparija Davidović - Beograd, 1909 godine Format: 33,9 x 16,2 cm Broj strana: 8 ( numerisano od 39-46 ) Solidno očuvano za svoje godine, jedan ćošak malo okrnjen ... Posvećeno mladome gospodinu Aleksandru Arnautoviću, saradniku Srpskog književnog glasnika. Potpis autentičan. ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, pismom ?-pitati za poštarinu... 1

Pravila agencija Avala A. D. Beograd, 1934. Mek povez, 25 strana. EKSTREMNO RETKO! Agencija Avala je bila prva jugoslovenska nacionalna novinska agencija koju je osnovala vlada Kraljevine SHS, u Beogradu septembra 1919. godine. Zvanični direktor bio je francuski novinar Alber Muse. Agencija Avala je izgradila ugled u tadašnjoj Evropi. Brojne inostrane agencije pokušavale su da osnuju svoje ispostave u Kraljevini Srbiji, ali je srpska vlada to odbijala, želeći da ima svoju agenciju. Šef srpskog Pres biroa Ivan Ivanić je skoro tri godine radio na tome, pošto je na Devetom kongresu Sveslovenskih novinara u Sofiji, 1910. godine izabran Odbor za pripremu osnivanja Sveslovenske novinske agencije sa sedištem u Beogradu. Na Desetom kongresu novinara, održanom 1911. godine u Beogradu, Ivanić je izneo konkretne predloge za osnivanje agencije kao akcionarskog društva, ali su sprovođenje osujetili Balkanski ratovi, a posle njih i Prvi svetski rat. U okviru srpskog Ministarstva inostranih dela Presbiro je podignut sa nivoa odseka na nivo zasebnog odeljenja, 1911. godine. U septembru 1919. godine francuski novinar Alber Muse osnovao je, odlukom vlade u Beogradu, telegrafsku agenciju Avala. Muse je bio direktor, lični prijatelj kralj Aleksandra Karađorđevića i poverenik francuske vojne obaveštajne službe. Vlada je odredila Ristu Marjanovića, prvog srpskog foto-reportera, za njegovog najbližeg saradnika i kodirektora agencije. Prvi saradnici bili su Francuzi de Kok i Gaston Kasteran i domaći novinar Manojlo Ozerović. Ugovorom o subvencionisanju, potpisanom između vlade i Agencije Avala, plate činovnika i materijalni troškovi su išli na teret budžeta jugoslovenskog Ministarstva inostranih dela. Budžet agencije je sastavljao načelnik Političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela, a odobravao ga je lično ministar. U početku Avala je izdavala manji bilten na francuskom jeziku s pregledom pisanja nekoliko jugoslovenskih dnevnih listova o političkim događajima u svetu i o političkim i privrednim zbivanjima u kraljevini. Bilten je bio namenjen diplomatskom koru i državnim organima. Sredinom januara 1920. godine Avala je počela da prima telegrame-vesti novinskih agencija iz Pariza, Berna, Atine i Madrida, a ubrzo i iz drugih evropskih prestonica. Saradnja sa francuskim Avasom i britanskim Rojtersom uspostavljena je sredinom 1921. godine, a finansijske obaveze prema ove dve agencije preuzela je jugoslovenska vlada. Poslovanje agencije je podeljeno na četiri oblasti, marta 1922. godine: 1) spoljna telegrafska služba; 2) objavljivanje dnevnog Biltena i revije o pisanju jugoslovenske štampe na francuskom jeziku; 3) prijem stranih novinara i pružanje dokumentacije i davanje orijentacije stranim korespodentima i agencijama; 4) štampanje zasebnih materijala. Naporedo, podeljeni su poslovi između Agencije Avala i Odeljenja za štampu Ministarstva inostranih dela. Prvo telo je bilo zaduženo za međunarodnu javnost, a drugo za domaću javnost. Posle konferencije u Bernu juna 1924. na kojoj su uspostavljene osnove za kasniji savez agencija 27 evropskih država, Avala proširuje delatnost formiranjem redakcije, koja je do tada bila pod okriljem Odseka za štampu Ministarstva inostranih poslova. Iste godine organizuje i privrednu službu za bežični prijem i slanje finansijskih, berzanskih i trgovačkih informacija domaćim korisnicima. Ugovorom Ministarstva inostranih poslova, Rojtersa, Avasa i švajcarskog ATS-a omogućeno je da Avala servise tih agencija dostavlja domaćim pretplatnicima na srpskom i slovenačkom jeziku. Novim ugovorom potpisanim između Ministarstva inostranih dela i Agencije Avala, obezbeđeni su dodatni krediti za angažovanje saradnika britanske nacionalnosti za korespodenciju na engleskom jeziku i instaliranje telegrafske stanice u agencijskim prostorijama zbog bržeg prijema i otpravljanja telegrama. Nabavljena je manja radio-stanicu sa kojom je „upila“ male privatne agencije Jugoradio i Oko u Beogradu i Vojvodinu u Novom Sadu. Početkom 1927. godine, u jeku špijunske afere u korist Italije kada je otkriveno da je veći broj novinara sarađivao sa italijanskim Poslanstvom u Beogradu, utvrđeno je da je Alber Muse bio poverenik francuske vojne obaveštajne službe. Zbog toga je Agencija Avala stavljena u nadležnost Odseka za štampu Ministarstva inostranih dela. Muse je napustio Beograd, ali je nastavio da sarađuje sa jugoslovenskim državnim organima na polju političke propagande u inostranstvu. Na njegovo mesto je za v. d. direktora postavljen novinar Avale Đorđe Perić. Agencija Avala je pretvorena u akcionarsko društvo sa kapitalom od pet miliona dinara 1929, iako je ovaj plan postojao od 1924. godine. Država je posedovala 90%, a jugoslovenski listovi deset odsto akcija. Vlada je agenciji obezbeđivala pet miliona dinara - budžet Avale bio je oko osam miliona dinara - kao naknadu za emitovanje domaćih saopštenja. Avala je imala pored rukovodstva i 120 nameštenika, od čega su više od polovine bili novinari, koji su raspoređeni u beogradskoj centrali i pet biroa u vodećim provincijskim centrima kraljevine, sa dopisnicima iz Pariza, Berlina, Londona, Beča, Varšave i Rima. Od 1929. godine ukinuta su dopisništva u Berlinu, Beču, Varšavi i Rimu, a otvoreni u Sofiji, Atini, Ankari, Bukureštu i Tirani. Agencijski dopisnici u inostranstvu su bili dužni da sarađuju sa svojim kolegama iz Centralnog presbiroa Predsedništva Ministarskog saveta. Agencijski dopisnici su bili za telegrafisanje novinarskih vesti, a dopisnici Centralnog presbiroa za pismeno izveštavanje vlade. Agencijski dopisnici su mogli da zamenjuju svoje kolege prilikom njihovih godišnjih odmora, bolovanja ili premeštaja na nove poslove. Na sednici vlade od 6. maja 1930. godine, raspravljano je i pitanje stvarnih rashoda i uočenih malverzacija sa novcem koji je iz državnog budžeta izdvajan za subvencionisanje agencijskog rada. Novi ugovor je potpisan 31. maja, kojim se Agencija Avala obavezala da saobrazi svoj rad sa državnim interesima. Pravilnikom o organizaciji rada Agencije „Avalaˮ A. D. ustrojeno je sedam organizacionih jedinica: Administrativni odsek, Odsek za unutrašnju službu, Odsek za spoljnu službu, Odsek za berzansku službu, Izveštajni odsek, Francuski bilten i Oglasno odeljenje. U januaru 1935. godine obavljene su organizacione promene u kojima su obrazovani spoljni, unutrašnji i berzanski odsek i oglasno odeljenje. Godine 1936. nabavljena je radio-telegrafska prijemna stanica sa u to vreme najsavremenijim aparatima. Nabavkom savremene opreme, prijem inostranog servisa povećan je sa 2.400 reči dnevno u 1933. godini na više od 40.000 reči dnevno u 1936. godini. Vesti su radio-uređajima redovno otpremane svim novinskim agencijama na Balkanu i u srednjoj Evropi. Njima je 1936. godine u proseku otpremano 500 reči dnevno, a domaćim korisnicima od 2.800 reči u 1936. godini do 7.700 reči dnevno u 1937. godini. Januara 1937, odlučeno je da se povuku svi dopisnici iz inostranstva, izuzev iz balkanskih država. Početkom 1938. godine, ostao je samo dopisnik u Tirani. Centralni presbiro je uveo praksu, iste godine, da izveštaje svojih dopisnika u inostranstvu šalje preko Agencije Avala. Agencija Avala je počela da prima i servis sovjetskog TASS-a od 1940. godine. Avala je imala više od 500 pretplatnika u zemlji: 23 dnevna lista, radio-stanice, poslovne firme, banke i razne ustanove. Inostrani servis prevođen je na sedam jezika - francuski, nemački, engleski, italijanski, španski, ruski i bugarski. Najznačajniji bilten bio je onaj na francuskom jeziku za strane diplomate, a posebno za trgovinske predstavnike. Od 1936. godine izlazio je tri puta dnevno na 18 strana, s posebnim potpunim pregledom privredne stanja u zemlji. Nemački okupator likvidirao je Avalu 6. juna 1941. godine, a njene prostorije, tehniku i deo personala pripojio je svojoj agenciji DNB (Deutsches Nachrichtenbüro). Poslednji glavni urednik i direktor Avale bili su Petar Bešević i Gavra Velikić.

Dobro očuvano, nerasečeno, bez pisanja. Originalne meke korice. Rikna kompaktna (v. sliku) Autor - osoba Tartalja, Gvido, 1899-1984 = Tartalja, Gvido, 1899-1984 Naslov Sablazan sa duhovima : priče-groteske-feljtoni / Gvido Tartalja Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1931. Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1931. (Beograd : Orao) (Broš.) Gvido Tartalja. Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu“. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i „Pesma i grad“, „Lirika“, „Začarani krug“, „Srmena u gradu ptica“, pesme za decu: „Oživela crtanka“, „Šta meseci pričaju“, „Od oblaka do maslačka“, „Dedin šešir i vetar itd. Biografija Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj „Pravdi“ pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. II izd. 1937. Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. II izd. 1934; III izd. 1937. Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968. Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. S one strane duge, izd. „Nolit“ – „Prosveta“ – „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Vesela zoologija, 1–6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. MG82 (L) avangarda srpska poezija književnost između dva rata

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Tartalja, Gvido, 1899-1984 = Tartalja, Gvido, 1899-1984 Naslov Lirika / Gvido Tartalja ; s predgovorom od Jovana Dučića Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1924 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vuk, 1924 (Beograd : Jugoslavija) Fizički opis 79 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Dučić, Jovan, 1871-1943 = Dučić, Jovan, 1871-1943 (Broš.) Napomene Predgovor: str. 3-5 Predmetne odrednice Tartalja, Gvido, 1899-1984 -- Poezija Gvido Tartalja. Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu“. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i „Pesma i grad“, „Lirika“, „Začarani krug“, „Srmena u gradu ptica“, pesme za decu: „Oživela crtanka“, „Šta meseci pričaju“, „Od oblaka do maslačka“, „Dedin šešir i vetar itd. Biografija Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj „Pravdi“ pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. II izd. 1937. Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. II izd. 1934; III izd. 1937. Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968. Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. S one strane duge, izd. „Nolit“ – „Prosveta“ – „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Vesela zoologija, 1–6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. MG36 (N) avangarda srpska poezija književnost između dva rata, međuratna književnost, predratna izdanja

Izuzetno retko u ponudi. Spolja kao na slikama, unutra ima fleku u gornjem desnom ćošku, ništa strašno (v. sliku), dobro očuvano. Sjajna naslovnica nepoznatog autora iz 1946. godine. Poezija, posvećena izgradnji i graditeljima omladinske pruge Brčko – Banovići. Vrlo retko u ponudi. Autor - osoba Tartalja, Gvido, 1899-1984 = Tartalja, Gvido, 1899-1984 Naslov Poema o pruzi / Gvido Tartalja Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1946 Izdavanje i proizvodnja Beograd : NOPOK, 1946 (Beograd : `Omladina`) Fizički opis 27 str. ; 20 cm (Broš.) Napomene Tiraž 4.000. Gvido Tartalja. Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu“. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i „Pesma i grad“, „Lirika“, „Začarani krug“, „Srmena u gradu ptica“, pesme za decu: „Oživela crtanka“, „Šta meseci pričaju“, „Od oblaka do maslačka“, „Dedin šešir i vetar itd. Biografija Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj „Pravdi“ pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. II izd. 1937. Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. II izd. 1934; III izd. 1937. Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968. Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. S one strane duge, izd. „Nolit“ – „Prosveta“ – „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Vesela zoologija, 1–6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. MG36 (N)

LOT 33 isečka iz časopisa - prva fotografija (Radio TV Revija): - Beogradski Bluz - Nick Cave - Zana - Candy Dulfer - The Rolling Stones - Led Zeppelin - Raspevani Vremeplov - Tina Turner (manji list - druga fotografija (ITD): - Ruž - Merlin - Muzički Beograd - Raw Hide - Disciplina Kičme - David Bowie - Kiss - Loudness - Bryan Adams - treća fotografija (HUPER) - deo HUPER časopisa koji ima 14 listova - R.E.M. dvostrana - LINKIN PARK & JAY-Z dvostrani - THE 69 EYES jednostrani - MARILIN MANSON jednostrani poster - COLDPLAY jednoistrani - IN FLAMES jednostrani - THE CURE jednostrani - ELEKTRIČNI ORGAZAM jednostrani - KRALJEVSKI APARTMAN jednostrani - Mala Škola R`N`R (41) jednostrani MUZIKA GNEVA I PRKOSA - Mala Škola R`N`R (43) jednostrani ELEKTRIČNI RATNIK - Mala Škola R`N`R (44) jednostrani NAJRUŽNIJE BEND NA SVETU - Mala Škola R`N`R (45) dvostrana KISS - Mala Škola R`N`R (45) jednostrani NA OŠTRICI ŽILETA - UNDERGROUND SCENA: Apokalypse - UNDERGROUND SCENA: Moondive - UNDERGROUND SCENA: Ritam Nereda - UNDERGROUND SCENA: Alogia I Demether - UNDERGROUND SCENA: Simargal Očuvanost svih isečaka je 4+ (stranice su većinom u boji ali ima nekih i B/W kvalieta zavisi od časopisa)

napisao M. Đ. Milićević 1988 GLAS V Srpska kraljevska akademija veoma dobro očuvano za svoje godine Milan Đ. Milićević, je bio redovni član Srpskog učenog društva, član Akademije nauka u Petrogradu, Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, član Srpske kraljevske akademije u Beogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Završio je Bogosloviju u Beogradu i radio kao državni činovnik u raznim zvanjima: kao učitelj osnovne škole u Lešnici pa u Topoli, sudski praktikant u Valjevu, a zatim je bio premešten u Beograd gde je službovao do kraja života. Kraće vreme uređivao je službene Srpske novine, bio je bibliotekar Narodne biblioteke i državni savetnik. Važnija njegova dela su: Putnička pisma Život Srba seljaka Slave u Srba Iz svojih uspomena Zadružna kuća na selu Manastiri u Srbiji Knez Miloš u pričama Karađorđe u govoru i tvoru Kneževina Srbija, Beograd, 1876. Kraljevina Srbija Pomenik znamenitih ljudi u srpskoga naroda novijega doba, Beograd, 1888. tags> narodni muzej istorija srba srpskog naroda srbije xix 19. vek veka

Na solinskih rusevinah. Pripoviest iz staro-kršćanske dobe u Solinu, Šegvić Cherubin Kerubin Šegvić (Split, 23. veljače 1867. – Zagreb, 30. srpnja 1945.), hrvatski povjesničar, književni kritičar, političar, katolički svećenik i profesor filologije, pogubljen nakon Drugoga svjetskog rata. Rođen je u Splitu, u seljačkoj obitelji kao Matej-Marin Šegvić. Pohodio je zadarski Teološki fakultet, gdje je i doktorirao. Zaredio se je 1889., ali je kasnije napustio franjevački red i ostao samo biskupski svećenik. Od 1890. do 1891. i od 1895. do 1898. studirao je filologiju u Zagrebu, a nakon toga arheologiju u Beču. U Splitu i Kotoru Šegvić je radio kao srednjoškolski profesor hrvatskog jezika, povijesti, grčkog i latinskog. Nakon umirovljenja Šegvić se posvetio potpuno intelektualnoj djelatnosti, pišući brojne članke i knjige. Na otoku Šolti od 1914. do 1918. bio je na svećeničkoj službi, a od 1918. živio je i djelovao uglavnom u Zagrebu. Nešto kasnije imenovan je i ravnateljem crkvice Ranjenog Isusa na Jelačićevom trgu. Stanje : solidno očuvana, fali deo naslovne i poslednja strana. Povez : meki Str: 206 God - oko 1912 nikk2045

ХЕКЛАЊЕ УЗ ВЕТАР МИЛАН Д. ШПИЧЕК РТС издаваштво БЕОГРАД 2015 Библиотека КЊИГА СЕЋАЊА ... Новинар Радио Београда, Милан Д. Шпичек, написао је и роман и аутобиографију и оду Београду, све истовремено. Прича о необичним људима и чудесним догађајима и хроника Београда којег више нема, `јер су бетон, гвожђе и пластика покрили ону посебност и онај непоновљиви градски колорит` !!! Невероватна књига !!! Предговор легендарни ДУШАН ПРЕЛЕВИЋ `Преле` ........................................................... Р е ф е р е н ц е Душан Прелевић `Преле` Мира Траиловић Драган Гага Николић Орсон Велс Бата Животиња Павле Вуисић Зоран Радмиловић Роберт ДеНиро Бата Камени Џон Војвода Вејн Џон Форд Питер Богдановић Чукарица Јаша Гробаров Че Гевара Тито Ђина Лолобриђида Пуриша Два лађара Војислав Коштуница Милан Ст. Протић Љубиша Ристић Слободан Милошевић Бора Ђорђевић - Бора Чорба Питер Устинов Душко Радовић Љубивоје Ршумовић Ита Рина Нада Маринковић Џими Станић Фарук Беголи Љубинка Бобић Џозефина Бекер Мица Пица Момо Капор Лино Вентура Чарлс Буковски итд... ....................................................... Брош Ћирилица Тираж /с а м о/ 5OO 218 страница НЕКОРИШЋЕНО Е к с т р а !!!!!!!!!!!!

Betty Crocker`s Guide to Easy Entertaining PRVO izdanje 1959g tvrd povez 176 strana engleski jezik bogato ilustrovana Rediscover the classic 1959 edition of `Betty Crocker`s Guide to Easy Entertaining` The year was 1959. People watched `Leave It to Beaver` on TV and listened to Elvis on the radio. And when they entertained, they turned to this indispensable guide from Betty Crocker, which you may remember from your mom`s or grandma`s kitchen. Now you too can rediscover Betty Crocker`s secrets for great parties. This authentic reproduction of the 1959 book gives you a nostalgic snapshot of an earlier era--and a mother lode of party tips and recipes that have stood the test of time. Inside you`ll find: Great ideas for a wide range of get-togethers, from dinners and buffets to barbecues, brunches, and potlucks89 time-tested recipes, 208 charming illustrations, and 11 nostalgic color photographsTried-and-true party favorites like Vichyssoise, Parmesan Oven-Fried Chicken, Herb Batter Bread, and Brownie Peppermint Pie poslednja spirala na rikni iskrzana , lepo očuvana

Katalog svjedoka istine Matija Vlačić Ilirik Zagreb 1960god 341 strana Udžbeniki format mek povez Tragovi prašine sa spoljašnje strane listova,na donjoj ivici zadnje korice i poslenja 4 lista manja bleda flekica, malo iskrivljena knjiga, na par stranica diskretno podlačenje grafitnom Generalno - dobro stanje Matija Vlačić Ilirik: Katalog svjedoka istine Koji su se prije našeg vremena opirali rimskom papi i zabludama papinstva te pismeno iznosili borbene misli Odabrana poglavlja preveo: Vinko Vitezica Priredio: Veljo Gortan Predgovor napisao Mijo Mirković Matiju Vlačića Ilirika (1520-1575), jednog od najplodnijih pisaca reformacije, smatrali su mnogi teolozi i znanstvenici utemeljiteljem protestantske dogmatike i začetnikom svetopisamske egzegeze. Radio je i na oblikovanju hrvatske abecede i pravopisa, smatrajući hrvatski jezik jednim od najvažnijih europsih jezika. Veliku je podršku dao protestantskom pokretu svojim djelima i zauzimanjem nakon sabora u Augsburgu 1555. zbog čega je bio ustrajno progonjen. U ovom opsežnom djelu nalazimo uistinu svjedočenja o mnogim ličnostima klera i položajima nekih zemalja u odnosu na Crkvu, te opća gledišta crkvene hijerarhije. Poredbeno je dokazao da se protestantske teze poklapaju s mnogim učenjima klasičnih teologa i filozofa toga vremena i ranije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati ! Na kraju knjige ima preskrabana posveta koliko mi se cini. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

U dobrom stanju! Naslov: Naše finansije - 1918-1925 Jezik: Srpski Godina: 1926 god! Izdavanje i proizvodnja Beograd : Napredak, 1926 (Beograd : Jugoslavija) Fizički opis 204, IV str. ; 23 cm. Finansije - Jugoslavija - 1918-1925 Redje u ponudi! Slavko Šećerov, 1888 – 1967), ekonomista i političar. Filozofski fakultet (prirodne nauke) završio u Beču, gde je doktorirao 1910. godine. Prešao je u Srbiju 1912. godine. Magistrirao je ekonomiju na Londonskoj ekonomskoj školi 1919. godine. Bio je poverenik agrarne reforme za Banat, Bačku i Baranju posle I svetskog rata i aktivan u finansijskim odborima kao višestruki poslanik. Radio je u ministarstvu finansija. Pisao je o uticaju ratova na privredu, o inflaciji u Jugoslaviji, smatrajući je rezultatom povećanja novčanog opticaja i nepovoljnog platnog bilansa, o agrarnoj krizi i ekonomskoj politici. Kritikovao je ministre finansija za deficite i analizirao agrarnu reformu i njene posledice. Dela: 1925. Problemi agrarne reforme 1926. Naše finansije 1918-1925 1930. Iz naše agrarne politike 1935. Problemi svetske i naše privrede 1952. Istorija agrarne refrome (rukopis) kraljevina jugoslavija srbija između dva svetska rata vreme netrpeljivih andrej mitrovic srpska jugoslovenska ekonomija ... Slavko Šećerov

MK4 60814) SUTONI , Branko Boranić , Vlastita naklada Zagreb 1943 , BORANIĆ, Branko, pjesnik (Dugo Selo kod Zagreba, 22. XII 1899 — Zagreb, 20. XI 1977). Osnovnu školu polazio je u Šestinama (1907–10), četiri razreda gimnazije u Zagrebu (1911–14). Nakon završena tipografskog zanata (1918), radio je u zagrebačkim tiskarama; 1934–37. bio je radnički povjerenik. Od 1957. tehnički je urednik u izdavačkom poduzeću »Znanje«, od 1959. tehnički urednik časopisa Sloga. — U književnosti se javio pjesmom Susreti (7 dana, 1939, 10). Pjesme i lirsku prozu objavljivao je u tjedniku 7 dana (1939, 1940), Književnom tjedniku (1942), Preporodu (1942, 1943) i dr. Pjesme Olovna noć u radionici (7 dana, 1940. i Grafički rad, 1951) i Poema (Grafički rad, 1953) nagrađene su na prvomajskom natječaju. Po ocjeni kritike, B. je pjesnik intimne lirike, prisan i jednostavan, ali bez većih pjesničkih dosega. — Objavljivao je i članke iz grafičke struke u Grafičkom radniku (1936), Grafičkoj reviji (1940, 1952) i Grafičkom radu (1948–58). DJELA: Sutoni. Zagreb 1943. — Dani. Zagreb 1955. mek povez, format 14,5 x 20 cm , zaštitni omot, potpis i posveta autora na predlistu , 95 strana

VEDRI DANI SA SMEĐIM LJUDIMA Richard Katz VEOMA RETKO U PRODAJI Zabavna biblioteka Zagreb, 1934. godine, 224 strane, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig. Knjiga je odlično očuvana, čista, uredna, sa normalnim tragovima vremena, ali se vidi da je knjiga čuvana. Tu i tamo poneka bleda flekica i malčice zaprljane korice, međutim, sve u svemu knjiga je više nego solidno očuvana. Rihard Kac (1888 - 1968) bio je nemački putopisac, novinar i esejista iz Češke. Poznat je po svojoj prozi koja obiluje humorom, skromnošću i ljubavlju prema svim živim bićima. Pored putovanja, njegove omiljene teme bile su vrtlarstvo i psi, o čemu je takođe pisao. Kac je studirao prava na Nemačkom univerzitetu u Pragu, a kasnije je radio kao novinar i urednik. Pokrenuo je list Die Grüne Post koji je doživeo veliku popularnost, što je Kacu omogućilo da putuje i piše o putovanjima. Na početku Prvog svetskog rata, 1941, emigrirao je u Brazil, gde je živeo do 1956. Knjigu Vedri dani sa smeđim ljudima preveo je prof. Vladimir Babić, a izdata je u Zagrebu 1934. godine. # 56